Zacinsko i lekovito bilje

Nostradamus · 01.12.2011

[h=1]TRBULJA - Oenanthe aquatica[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]bedrenicak, konjski morac, krpilo, mokrorok, vodeni morac.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] oenanthe aquatica
Eng - Water Dropwort

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: vodena trbulja višegodišnja je zeljasta biljka sa šupljom i razgranatom stabljikom visine do 1 1/2 metar. Veliki listovi s peteljkom dvostruko su do trostruko perasti s potpornim listicima. Pod vodom su poput kose, a nad vodom jajoliki, perasto urezani sa sulicastim iseccima. Koren je dvogodišnji, oblika mrkve. Sitni i beli cvetovi su sakupljeni u štit. Plod je sa strane duguljasto-jajastog oblika, gotovo okrugao, s gornje i donje strane malo šiljast, go, zelenkasto-srnedje do žuto-smedje boje ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica],
[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] vodena trbulja raste u barama, mocvarama, stajacoj
vodi, na mocvamim zemljištima i u jarcima. .[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek se sakupljaju dozreli plodovi, odnosno seme ..[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: trbulja raste u barama, mocvarama, stajacoj vodi, na mocvamim zemljištima i u jarcima. Lekovito delovanje: vodena trbulja po lekovitom delovanju nalik je komoracu, samo mnogo jaca. Njegova upotreba delotvorna je kod veoma zapuštenih i tvrdokornih bronhalnih katara s gnojnim i zaudarajucim ispljuvkom, kod tuberkuloze pluca i gnojenja kostiju. Osim toga, preporucuje se u lecenju pluca, astme, grceva u želucu i crevima te kod jakog nadimanja. Izvana seme vodene trbulje koristi se kao melem za rane jer ih cisti i sprecava upale .[/FONT]

Nostradamus · 01.12.2011

[h=1]TIMIJAN - Thymus vulgaris[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] bosiljak, majcina dušica, manja mažurana, manji sanseg, timas, timljan. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Thymus vulgaris .
Eng - Thyme

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: Timijan je slican majkinoj dušici, ali je viši i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno (do 30 cm); listovi su uži, cvasti nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji. Droga je gornja polovina biljke u cvetu, list (najbolja droga, jer ima najviše etarskog ulja i tanina), etarsko uje i timol (Thymi herba, foliurn, aetheroleum et thymolum). Mlade grancice su cetvorouglaste, kratke i gusto obrasle belicastim dlacicama, a starije su oble, gole i drvenaste. Lišce je sitno, sedece ili na kratkoj dršci, u celini duguljasto, skoro iglasto , po obodu, celo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na nalicju obraslo finim, mekim, sivim dlacicama i posuto mrkim kvržicama. Cvast ima oko 5 ružicastih, 3—6 mm dugackih cvetica na kratkim drškama. Cašica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ružicasto-ljubicasta i dvousnata: donja ima dva iglicasta, a gornja tri tupa zuba. Krunica je ružicasta; donja je usna opuštena i trozuba". . . . , [/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište:Cveta od juna do oktobra. Gaji se i kao ukrasna i medonosna biljka. bere se gornja polovina biljke u cvetu ili pred samo cvetanje. . .. .[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: Bere se cela biljka u cvetu . [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: . : timijan je lek i zacin. Ulazi u sastav raznih preparata protiv obicnog, a narocito protiv velikog kašlja, Extractum Thymi fluidum i Sirupus Thymi compositus. Etarsko ulje je zbog prisutnog timola i karvakrola izvrsno antisepticno sredsvo. Ulje ulazi u sastav voda i pasta za usta, lekova protiv vrenja. Timijan, njegovo ulje, a narocito timol daju se protiv crevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne ankilostome i oksiura). Timol je izvrstan konzervans .[/FONT]

Nostradamus · 01.12.2011

[h=1]TAHEEBO[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] Ipe Roxo ili Pau `D Arco. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima . .[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: Pau D`Arco, kao sto se pokazalo, je prava lekovita biljka, ali ne i nova. To je lekovita biljka koja je otkrivena 1977.godine, a pre toga bila je poznata Indijancima. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Doktori Teodoro Meyer i Prats Ruiz, su upotrebili ovu biljku i lecili s njom razne vrste raka, ukljucujuci leukemiju i mnoge druge neizljecive bolesti, sa fantasticnim rezultatima. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Brazilske novine i magazini posvetili su cele stranice cudesnom lecenju koje je postignuto sa Pau D`Arco. Caj se pravi od unutrasnje kore drveca Lapacho Colorado ili Lapacho Morado (Tabebuia Avellanedae ili Tabebuia Altisima).

[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]To drvece se obicno zove Ipe Roxo ili Pau `D Arco. Indijansko ime mu je [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Taheebo. To je ozoniferno drvo sa ekstremno dubokim zilama i raste na mestima bogatim ozonom.[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]Te dve vrste drveca imaju lepe cvetove, jedan ljubicaste a drugi crvene, a [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]oba su mesozderi, sto znaci da jedu insekte. Naucna istrazivanja su u kori ovih drveca pronasla sastojke izvanredno otporne protiv gljivica i spora, mada je susedno drvece i raslinje s njima gotovo pokriveno . ,

[/FONT][FONT=Arial,Helvetica][/FONT][FONT=Arial,Helvetica]Taheebo najvise upotrebljavaju oboleli od raka i alergija. Buduci da Pau D`Arco oslobadja telo od toksina, telu se daje nova vitalnost, a sto utice i na psihu i na um. Depresivna stanja, insomnija (nesanica) i patoloske teskobe ublazuju se s Pau D`Arco. Postoje naznake da pomaze i kod AIDS-a (SIDE). Postoje izvestaji o izvanrednim uspesima kod herpesa i drugih prenosnih bolesti.

Opste napomene: 1 soljica = 2 dcl. Obicno se uzima kolicina od 1 velike vrhom pune supene kasike caja na 1 litru vode za laksa obolenja pa do 5 supenih kasika kore na nekoliko litara vode dnevno za teza obolenja. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Alergije: Kod nekih izaziva reakcije nepodnosljivosti ovog caja. U tom slucaju, u pocetku se preporucuje 1 soljica dnevno, a onda se postepeno povecava kolicina caja. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Anemija: Za ovakve slucajeve, dovoljno je piti 3-4 soljice Taheebo caja dnevno, nezasladjenog. Kada nastupi poboljsanje, dovoljno je piti 2 soljice dnevno. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Arterioskleroza: 3-4 soljice Taheebo caja dnevno. Kada nastupi poboljsanje dovoljno je dalje piti 1 soljicu dnevnio. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Astma: 4-5 soljica dnevno. Delotvorne su i kupke, kao i inhalacije sa Taheebo cajem. Preporucaju se i topli oblozi Taheeba na grudi. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Candida i ostala gljivicna obolenja: U pocetku 1 soljica a onda se postepeno povecava kolicina do 5 soljica dnevno. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Crevna oboljenja: Keneth Jones opisuje slucaj jednog deteta sa hronicnim prolivima, koje se izlecilo samo sa pola soljice Taheebo caja. Kod jakih upala Taheebo regulise varenje za nedelju dana. Piti po 1 litru caja dnevno.[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Cir zeluca i dvanaestopalacnog creva: Preporucuje se piti 3-4 soljice dnevno tokom nekoliko meseci.[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica] Diabetes (Secerna bolest): Preporucuje se 1 litra tokom nekoliko meseci. Ekcemi: Piti 1 litru caja dnevno tokom nekoliko meseci a na obolela mjesta stavljati obloge od taloga kore nakon kuvanja[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Gastritis: Piti 1 litru caja dnevno. Normalno, izbegavati jako zacinjena i teska jela. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Gljivicna obolenja koze: Preporucuje se 2-5 soljica dnevno, duze vreme i namakati u caju obolela mesta ili stavljati obloge. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Gripa: Preporucuje se 4-5 soljica dnevno, a preporucaju se kupke i inhalacija 15-20 min dnevno. Hemoroidi: Piti taheebo caj a preporucaju se i kupke i oblozi. Imunitet: 1 litra Taheebo caja dnevno, a nakon poboljsanja 2 soljice dnevno. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Hemoterapija: Jacina i kolicina Taheebo caja nisu strogo odredjeni. Koristite kolicinski koliko zelite. Kolitis: Preporucuje se 4-5 soljica dnevno, mesecima. Kada nastupi poboljsanje smanjiti na 2 soljice dnevno. Takodje, klistir od Taheeba je jako delotvoran. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Malarija: Pola litre caja dnevno. Koristiti hladne obloge. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Migrena: Piti 3-4 soljice Taheebo caja dnevno, sto duze vremena, a zatim smanjiti na 2 soljice dnevno. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Opekotine: Piti 1 litru caja dnevno i stavljati hladne obloge od Taheeba nekoliko puta dnevno. Oblozi prilikom prvog stavljanja mogu izazvati jake bolove, ali to ne traje dugo. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Paraziti (u crevima): Piti mesecima 1 litru caja dnevno. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Psorijaza i ostale kozne bolesti: Piti 1 litru caja dnevno. Koristiti kupke i obloge. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Rak: Vidi iskustva kod lecenja raka. Piti vece kolicine caja jace koncentracije (do 5 vrhom punih`supenih kasika Taheebo caja). [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Siva mrena: Piti 2-5 soljica Taheeba dnevno duze vreme. Takodje, ispirati oci s cajem nekoliko puta dnevno. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Vaginalne infekcije: Piti nekoliko soljica caja dnevno. Preporucuju se kupke pre spavanja, nekoliko puta dnevno vrsiti unutrasnja ispiranja. Takodje i skuvati malo jaci caj, u njega namociti tampon i menjati ga svakih 8 sati..[/FONT]

Nostradamus · 01.12.2011

[h=1]ŠTAVELJ - ŠČAV - Rumex obtusifolis[/h] Drugi nazivi:
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] rumex obtusifolis
Eng - Broad Leaved Dock

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: štavelj ili šcav višegodišnja je zeljasta biljka visine do 1 metar. Ima duge ovalne listove poput hrena. Cvetovi su složeni u klasove što se razvijaju na stabljici, posebno na vrhu. Cvetici su zelenkaste do crvenkasto-smedje boje .
[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] svuda na vlažnim livadama. .[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi u prolece, a plodovi pre samog dozrevanja. Suši se u hladu ..[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: plod se upotrebljava u obliku caja protiv proliva
. Listovi se uzirnaju protiv slabokrvnosti jer u sebi zadržavaju vitamine A i C, a ima gvozdja i fosfora. Caj od listova koristi se u lecenju šuljeva, za bolju probavu .[/FONT]

Nostradamus · 01.12.2011

[h=1]SRČANIK - SRČENICA - Polygonum bistorta[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] srcenjak, trava od srca. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] polygonum bistorta
Eng - Snake Root

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: Srčenjak (Polygonumbistorta)je višegodišnja zeljasta planinska biljka. Raste na vlažnim planinskim livadama i oko bara, ali može da se sretne i na vlažnim livadama nizija i, ređe, u šumskim predelima. Prijaju mu vlažna, slabo kisela i rastresita zemljišta. Srčenjak je rasprostranjen u skoro svim delovima Evrope, Azije i Severne Amerike. Kod nas ga ima u centralnoj Srbiji (Kopaoniku), istočnoj (Staroj planini), zapadnoj (Tari, Maljenu), jugozapadnoj (Zlatiboru, Pešteru) i na Kosovu (severne padine Šare, Koprivnik, Rugovo). U Srbiji je poznat pod mnogim narodnim imenima, kao što su volujsko zelje, želudnjak, želičara, jermen, kačja trava, mali srčanik, račjak, srčanica, srčenjača, trava od srdobolje, trava od srca, štavljika.[/FONT]
Iznad zemlje iz rizoma izrasta jezičasto kopljasto lišće i stabljika visine do jednog metra, kolencima izdeljena na članke, od čega i potiče naziv polygonum (polys –- mnogo i gony – koleno). Na stabljici su retko raspoređeni listovi različitog oblika i veličine, na licu goli, dok na naličju mogu biti sa voštanom navlakom ili dlakavi. Cvast je vršni, debeo, valjkast ili ovalno glavičast klas, koji je složen od cvetića svetlo do tamnoružičaste boje.
Srčenjak cveta od maja do jula. Plod je trostrani oraščić boje kestena, veličine 3,5-4 mm.
Za jelo služe sasvim mladi listovi i stabljike. Od njih se spremaju čorbe, variva i salate. Mladi listovi sadrže oko 50 mg vitamina Ce. U engleskoj kuhinji je poznat puding koji se pravi od listova srčenjaka.
U lekovite svrhe upotrebljava se izvađen i osušen podanak srčenjaka – Bistortaerhizome. Vađenje podanka obavlja se u martu ili aprilu, odnosno septembru ili oktobru. Izvađen podanak treba najpre očistiti od korenja, stabljike, truleži i slično, a zatim oprati u hladnoj vodi. Posle čišćenja, rizom treba iseći u sitne komadiće i osušiti na hladnom i promajnom mestu. Osušen podanak nema mirisa, ukus mu je vrlo opor i pomalo gorak. Treba ga čuvati zaštićenog od svetlosti i ne duže od dve godine. Rizom srčenjaka od biološki aktivnih supstanci sadrži 15-36 odsto katehinskog tanina, do 30 odsto skroba, taninsko crvenilo, proteine itd.
Podanak srčenjaka koristi se za izradu dekokta, ekstrakata i složenih čajeva, koji se upotrebljavaju u lečenju malokrvnosti, proliva, upala usta i desni, u vidu obloga, za ispiranje gnojnih rana, hemoroida i raznih kožnih oboljenja. Crevni trakt podstiče na rad. Primenjuje se i u ginekologiji.

Nostradamus · 01.12.2011

[h=1]HAJDUČKA TRAVA - KUNICA - STOLISNIK - Achilea millefolium[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika . [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] achilea millefolium .
Engl - Yarrow

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]

[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva..[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.[/FONT]

Nostradamus · 01.12.2011

[h=1]MEDVEĐI LUK - SREMUŠ - Allium ursinum[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]divlji luk, divlji cešnjak. sremus, srijemus, cremos[/FONT]

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Allium ursinum.
Eng .. Ramson.

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.

Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.[/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.[/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]... ,
[/FONT][FONT=Arial,Helvetica][/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir![/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.

Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]TINKTURA:

lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska[/FONT]

Nostradamus · 02.12.2011

[h=1]ŠPARGLA VRTNA[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] .beluš, kuka, pitoma šparoga, pitomi sparog, sparoga, šparog, vilina metla[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] asparagus officinalis[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: vija ili šparoga vrtna trajnica je s drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom vodoravan. Iz podanka iz-bija duboko i debelo korenje. U prolece iz podanka izbijaju jaki bijeli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatirn luskama; a kad dosegnu visinu od 20 do 25 cm, režu se i koriste kao povrce. Iz preostalih izdanaka raste stabljika dugacka i do 1 1/2 metra, koja se razgranjuje u male grancice, što na sebi nose male, suhe luskave listice. Tek trece godine izdanci donose cvetove zelenkasto-bele boje. Plodovi su crvene bobe velicine graška ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica],
[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] Sparoge rastu u prirodi duž citavog primorja, a uzgajaju se kao povrce u povrtnjacima. .[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se izdanci u prolece,a podanak sa korenom kopa se u jesen. Plodovi se sakupljaju nakon dozrevanja ..[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje:izdanci šparoge što se uzimaju kao povrce, pospešuju rad bubrežnih stanica, a time i izlucivanje vode iz tela; osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci šparoge izvrsna su hrana za šecerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme koristi se za smirivanje želuca i povracanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje .[/FONT]

Nostradamus · 02.12.2011

[h=1]HAJDUČKA TRAVA - KUNICA - STOLISNIK - Achilea millefolium[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika . [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] achilea millefolium .
Engl - Yarrow

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]

[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva..[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.[/FONT]

Nostradamus · 02.12.2011

HAJDUČKA TRAVA - KUNICA - STOLISNIK - Achilea millefolium

Drugi nazivi: hajducica, hajducka trava, kostrijet, ravan, roman, romonika .
Latinski naziv: achilea millefolium .
Engl - Yarrow

Opis biljke: hajducka trava ili stolisnik uspravna je biljka visine do 80 cm. Boja stabljike je svetlozelena ili crveno-smedja. Ima innoštvo perastih listova. Cela biljka veoma je ugodnog mirisa. Mnogobrojni sitni listovi su ili beli ili purpumo-crveni. Cvetovi su skupljeni u cvat na vrhu stabljike. Raste svuda uz puteve i polja u kontinentalnoj klimi, kao samonikla biljka. Cveta belim cvetovima od juna do avgusta. Bere se za vreme cvetanja a listovi do jeseni. Botanicko ime je dato prema grckom junaku Ahilu –Achillea, i ima znacenje da daje snagu.Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajducke trave dobija se destilacijom pomocu vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.,

Stanište: biljka je rasprostranjena po celoj Evropi. Raste pojedinacno ili u velikom mnoštvu na livadama i pašnjacima .
Lekoviti deo biljke: za vreme cvatnje sabiru se cvetovi s kratkim peteljkama, i cela biljka najviše do 30 cm dužine. Zbog visokog sadržaja gorkih materija i etericnog ulja, hajducku trava ili stolisnik ubrajaju u gorke droge.Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku caja za poboljšanje apetita, kod želudacnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašcivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slicno kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajducka trava ulazi u sastav gorkih cajeva, cajeva za cišcenje, pojacano lucenje žuci, caja za normalizaciju metabolizma i caja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajducke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a caj da piju u manjim kolicinama.
Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odseceni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromaticnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vrece ili kartonske kutije i cuva zašticena od svetlosti godinu i po dana.

Lekovito delovanje: hajducka travu ili stolisnik cisti i jaca krv i probavne organe. Posebno je korisna za lecenje jetre, slezene, gušterace, žutice, navale krvi u glavu, katara u crevima i želucu, zatim grceva, groznice, lupanja srca, bolova u kstima i ledjima, neredovitih menstruacija, krvavih i zatvorenih šuljeva, nesanice, raznih osipa i cireva.. Caj od stolisnika korisno deluje i leci ispucane ruke, ranjive bradavice majki koje doje, kao i kod lecenja osipa na koži – psorijaze. Kod psorijaze se uz obloge moraju sprovesti i kure cišcenja krvi. Takodje se upotrebljava kod angine pektoris, i to kao caj. Kod nervnih osoba preporucuje se cešce pranje celog tela rashladjenim cajem od stolisnika i to ujutro i uvece. Tople kupke od stolisnika i kamilice ublažuju nervne bolove.
Smanjuje teškoce kod gihta i reumatizma. Povoljno deluje za lecenje šecerne bolesti, narocito u pocetnom stadijumu. Korisna je i kod prekomjernog krvarenja.
Stolisnik spada medu lekovita sredstva koja deluju svojim gorkim okusom na sluznicu želuca, pa tako podstice izlucivanje želucanog soka, a samim tim pobuduje apetit.
Povoljno deluje na resorpciju hrane. Lekoviti preparati sa stolisnikom, odnosno mešavina cajeva, pomažu kod gastritisa, kolitisa, grceva u želucu i crevima. Kalijum, koji je sadržan u stolisniku potpomaže rad bubrega i krvotoka, te tako posredno utice na rad srca, uspešno se koristi i kod ženskih bolesti.