Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

[h=1]SOLOMONOV PEČAT UGLASTI - TROSKOT - OPUTINA - Polygonum aviculare[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]dvomik, dusomaca, kokošica, krupnik, pticja trava[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] polygonum aviculare[FONT=Arial,Helvetica]
[/FONT][FONT=Arial,Helvetica][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Eng - Knot grass


[/FONT][/FONT][/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: oputina je jednogodisnja biljka neuglednog izgleda. Niska je i prilegla. Veoma cesto pojavljuje se kao korov. Uglasto-cvorasta i vrezovita stabljika visine je od 30 do 60 cm. Ima dva reda malih lancetastih, ponajvise modro-zelenih listica koji su crvenkasto prugavi, i male belkaste palistice (koprica, ochrea). U pazuscima listova nalaze se neugledni cvetovi bele ili belo-ružicaste boje ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica], [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] kao korov na putevima, vrtovima, dvoristima, ledinama, oranicama i, na zapustenim mestima. .[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: u prolece i leto skupljaju se listovi i mladi vrsci stabljike ..[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Lekovito delovanje: oputina se uspesno koristi u lecenju plucnih bolesti, karnenaca, teskoca u radu bubrega, gihta (uloga), reumatizma, proliva, krvarenja creva, zutice i rana. Deluje na poboljsanje krvne slike i zbog toga pogoduje stvaranju vezivnog tkiva. Isto tako, preporucuje se u lecenju cireva na zelucu. Pomesana sa drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju mnogih drugih bolesti.

Supenu kasiku usitnjene biljke preliti sa 200 ml hladne vode.Zagrejati do kljucanja.Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min.Caj procediti.Piti 2-3 solje caja dnevno [/FONT]

 

[Nostradamus]

[h=1]SMREKA - BOROVICA - Juniperus communis[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] borovac, brin, brina, crna smreka, crna smrekinja, kleka, klekinja, smrcika, smrca, venja. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] juniperus communis


Eng - Juniper [/FONT][FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: smreka ili borovica raste kao grm. S obzirom na velicinu, oblik, rast i oblik iglica smreka je vrlo promenljiva biljka. Iglicasti listovi stoje po tri u pršljenu. U pocetku su svetlozelene boje, a posle potamne. S gomje strane lista nalazi se plavkasto-bela crta. Listovi su dugacki 8 do 10 mm. Muški cvetovi su žuti i nalik klasu, a ženski su cvetovi cešeri s izgledom boba. Plod je cma, modrikastim prahom posuta »boba«, što dozreva tek druge godine u jesen. Svi delovi smreke ili borovice imaju fini aromatican miris. »Bobe« su gorko-slatkog okusa, a iglice gorke i smolaste ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica],

[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]raste po klisurastom neplodnom tlu i belogoricnim i cmogoricnim šumama. Cesto se nalazi u velikim skupinama na ka-menitoj kraškoj podlozi - od primorskog podrucja do brdskih i planinskih predela.[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se plodovi, iglice, vrškovi grancica i samo drvo. Nakon što se plodovi uberu, suše se u tankom sloju na suhom i zracnom mestu. Plod smreke ili borovice ne sme se sušiti na suncu i umetnoj toplini ..
[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: mnogostruka je lekovitost smreke ili borovice.
Caj od boba jaca živce i želudac, cisti krv, odvodi otrovne plinove, a s rnokracom i loše sokove, izaziva znojenje, leci vodenu i bubrežnu bolest, cisti jetru, drobi i odvaja kamence i pesak iz žuci, bubrega, mokracnog mehura. Odlicno leci beli cvet, a preporucuje se za lecenje plucnih bolesti osobito astme. Mladi vršci kuhani u mleku lece kostobolju, reumatizam, išijas, skorbut, vodenu bolest, živcanu rastrojenost i dr. Pomešana s drugim biljkama, smreka ili borovica izvrstan je lek za mnoge bolesti.[/FONT]

​

 

[Nostradamus]

[h=1]SMOKVA - Ficus carica[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] smokvinica, smokvenica, figovnik. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] ficus carica
Eng - Fig

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: smokva je relativno nisko drvo s jako razgranjenom krošnjom. Starije grane sive su boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenicni, veliki i nepravilno useceni. Na mladim granama pri dnu se nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotacem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje socni plod s mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotaca. ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica],
[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: [/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]uzgajaju se u podrucju Sredozemnog mora.[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek koristi se svež ili osušen plod ..
[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: plod smokve regulise probavu.
Kao caj koristi se kod jakih prehlada.Osim što o lekovitosti smokve postoje mnogi stari zapisi, dokaz je i upotreba njenih plodova kao leka protiv mnogih bolesti, kao i za jačanje i obnavljanje energije i vitalnosti. Po svetu je raširena upotreba smokve kao preventivnog i tradicionalnog sredstva protiv raka. Smokve i njihov mlečni sok imaju jako antiseptičko sredstvo, fungicidno i dezinfikujuće delovanje. Mlečni sok takođe pomaže kod glista i ostalih crevnih napasti, a leči i gljivice, bradavice na koži i omekšava kurje oči i žuljeve. Ova voćka je poznata i kao blago sredstvo za čišćenje, pri tom ne izazivajući grčeve i dijareju.
Pomažu u snižavanju povišenog krvnog pritiska, jer su dobar izvor kalijuma, minerala bitnog za kontrolu krvnog pritiska.
Mogu da budu od pomoći čak i pri mršavljenju. One su dobar izvor vlakana, koja održavaju osećaj sitosti i odgovarajući nivo energije. Dakle, smokve ne goje, a dovoljno su hranljive, tako da su dobar izbor za svaku dijetu.
Održavanje kostiju u dobrom stanju je još jedna funkcija smokvi, jer su odličan izvor kalcijuma.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Smokva sadrži malo kalorija, ali dosta korisnih sastojaka potrebnih
ljudskom organizmu: [/FONT]

 

[Nostradamus]

[h=1]SMILJE - Helichrysum arenarium[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] žuto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Helichrysum arenarium .[/FONT]



Eng - Immortelle [FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je visoka 10-40 cm, uspravna, nerazgranjena, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko žulih glavicastih cvasti. Cveta leti. . ,



Stanište: Raste na pesku.. .[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi pocnu otvarati . [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: . Omiljeno narodno cvece i lek za lecenje žuci (za izbacivanje žucnog kamena) i organa za mokrenje: 3 supene kašike cveta popari se sa pola litra kljucale vode, po klopi, ostavi celu noc i sutradan popije u 3 doze pre jela.[/FONT]

 

[Nostradamus]

[h=1]ŠLJIVA - Prunus domestica[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] readjarka, požegaca, bistrica, modnilja. [/FONT]

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] prunus domestica...
[/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Eng ... Plum[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]


[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: šljiva je drvo. koje može narasti do 10 metara. Prilicno je razgranjena s ovalnim, nazubljenim listovima i sitnim belim cvetovima. Cvetovi su na kratkim drškama i uglavnom po dva zajedno. Plod je duguljast, socan i tamnoplave boje. U plodu se nalazi koštica. Uzgaja se u vocnjacima. Postoji mnoštvo vrsti. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]

Stanište: [/FONT]Šljiva potiče iz roda Prunus, kom pripadaju breskva, kajsija, nektarina, višnja i trešnja. Latinski naziv joj je Prunus domestica, a smatra se da poreklo vodi sa obala Kaspijskog mora..Postoji preko 2000 vrsta šljiva nastalih ukrštanjem, šljive raznih veličina, različitih ukusa i raznih boja i nijansi: plave, zelene, bele, žute, crvene, narandžaste.
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: plod ..[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: šljive su veoma znacajne u ishrani. Lekovitost šljive dolazi do izražaja kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluje na probavne organe. Regulisuu rad creva. Šljive spadaju među lužnato voće bogato raznim vitaminima i mineralima. Suve šljive su posebno bogate vitaminom A, riboflavinom i vitaminom C, te kalcijumom i magnezijumom. One imaju i medicinsko značenje zahvaljujući svom umerenom, prirodnom laksativnom dejstvu koji se može iskoristiti kod slučajeva zatvora, naročito kod male dece i kod starijih ljudi. Osim toga, istraživanja vezana za antioksidativna i antikancerogena svojstva voća, pokazala su da su suhe šljive među najbogatijim plodovima, ne samo voća, već i povrća sa tim svojstvima..[/FONT]
Sveže i sušene šljive i kompot od šljiva mogu se koristiti kao diuretik. Osobe koje imaju problema sa bubrezima ili imaju bolove u žuči trebalo bi da jedu šljive u veoma malim količinama. Šljiva krvne sudove čiste od masnih naslaga. Šljiva deluje kao moćan antioksidant, protiv slobodnih radikala.

 

[Nostradamus]

[h=1]CRNI SLEZ - Malva silvestris[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] crni sljez, divlji papel, divlji slezenovac, divlji šljez, planinska sliz, slizovaca. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] malva silvestris
Eng - Malow

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: crni slez jednogodišnja je ili višegodišnja biljka iz cijeg podanka izbijaju, uglavnom, polegnute, razgranjene stabljike visine do 80 cm. Listovi su okruglog, srcastog ili bubrežastog oblika, krpasti i nazubljeni na dugackim peteljkama. Cvetovi izbijaju iz lisnih pazušaca, imaju dvostruku cašku, a cvetni listovi imaju 3 do 5 duguljastih pruga. Boja cvetova zavisi o vrsti, a krece se od plavkaste do ružicasto-crvene. Citava biljka je bez mirisa i neukusna, sluzava ukusa. ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica], [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: raste na nasipima, uz reke, , na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek se sabiru, pre svega, listovi, a cvetovi za vrerne cvatnje. Kadšto se sabiru koren i seme. Cvetovi se smeju sabirati samo po suvom vremenu, kada su potpuno otvoreni; suše se u hladu u veoma tankom sloju, a još boIje na toplom mestu. Listovi se sabiru sa što kracom peteljkom i suše u tankom sloju na prozracnom mestu. Oboleli i ošteceni listovi ne smeju se sabirati i upotrebljavati za lek ..

[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: cmi slez odavna se koristi za otklanjanje probavnih smetnji i rastvaranje sluzi. Caj pripremljen na propisan nacin upotrebljava se za lecenje kaslja, katara, bronha, promuklosti, upale ždrela, nadutosti pluca (emfizem) i kod katara pluca. Preporucuje se za lecenje griže, grceva u želucu i crevima, bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrace.[/FONT]

 

[Nostradamus]

[h=1]BELI SLEZ - Althaea officinalis[/h] Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] bili sliz, dobri slez, pitomi šljez, šljez, šljezovina, veliki sliz.. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] althaea officinalis[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Eng - marshmallow

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: beli slez trajna je biljka s mesnatim, jakim i razgranatim korenom bele boje. Iz korena izbijaju najpre zeleni i okruglasti listovi, a zatim nekoliko stabljika što dosežu visinu do 2 metra. Listovi na stabljici bili su prilicno veliki, naborani, trokrpasti i debeli i s obe strane obrasli pustenim dlakama. Listovi su srebrnastosive ili sivo-zelene boje.Cvate od juna do kraja avgusta. ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica],
[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: raste na nasipima, uz reke, , na vlažnim livadama i, na poplavljenim podrucjima. Uzgaja se i u vrtovima. [/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: Lekoviti delovi su: koren, koji se kopa u prolece ili ujesen, nakon cvatnje. Cvetovi se sabiru za vreme cvatnje, a listovi u jesen ( ne u prolece!), nakon cvatnje. Koren se opere, oguli se vanjski sloj, uzdužno prereže, i naglo osuši. Kada je skoro sasvim suv, razreže se na sitne kockice i mora biti sasvim beo. Ako je namocen u vodu i iz njega isplivaju belkasti crvici , onda sve treba baciti. Od cele biljke koren je najlekovitiji. ..
[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: u starom veku koren belog sleza bio je veoma cenjen. Caj od belog sleza povoljno deluje kod kašlja, bronhitisa i plucnog katara. Preporucuje se kao lek kod bronhalne astme i pocetne tuberkuloze pluca, kod katara u mokracnom mehuru, bolnog mokrenja ili teškoga zadržavanja mokrace. Koristan je, takodje, u lecenju bolesti celog probavnog trakta, a posebno upale debelog creva (colitisa), proleva, srdobolje, povracanja s prolivom kod dojencadi i dr. Pomešan s drugim lekovitim biljkama koristi se u lecenju drugih bolestiDanas se još retko upotrebljava caj od belog sleza. On je uglavnom samo dodatak cajevima protiv kašlja, a njegovo delovanje povecava sluz koja cini zaštitni sloj. Za beli slez je karakteristicno da deluje smirujuce pri akutnim upalama želucane sluznice, u mešavini sa kamilicom. Dobar je i pri hronicnom kataru ždrela kada suva sluznica uzrokuje cesto kašljucanje. Delotvoran je i kod upornog hronicnog katara kod pusaca.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Beli slez se mnogo koristi u konditorskoj industriji za izradu slatkisa
najcesce za izradu tkz. salon bombona koji se koriste za kicenje bozicnjih jelki[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]
Macerat
uzmu se 1-2 velike kasike sitno izrezanog korena i moce se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz cešce muckanje. Na taj nacin se ekstrahira samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti , jer tada izlazi skrob, tekucnost postaje gušca, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Sluz je blago sredstvo protiv upala sluznica mokracnih, polnih, disajnih i organa za varenje. Koristi se i za klistiranje.
Caj:

se priprema od lišca. Jedna velika kasika lišca ( usitnjenoga) prelije se s 2-3 dl kljucale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta, procedi se i pije u gutljajima tokom dana.
[/FONT][FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Protiv upale grla:
3 velike kasike mešavine od 50 grama narezanog korena sleza, 30 grama korena sladica ( Glycyrrhiza glabra), 10 g korena ljubicice ( Viola odorata), i 40 grama lista podbela ( Tussilago farfara), kuva se 10-15 minuta, procedi i ponovo kuva uz dodatak 3 velike kasike meda.
Piju se 2-3 šoljice dnevno.
Takodje, gornja mešavina se može popariti sa 1/2litre kljucale vode i pusti da stoji 3 sata, te se nakon toga vremena procedi. Pije se u toku dana umesto vode. Deci se daje isti caj, ali uz dodatak 50 grama kamilice. Taj se caj koristi protiv bolesti disajnih organa, promuklosti, te katara organa za varenje.
Protiv cira na želucu i dvanaestercu dodaje se toj mešavini i hrastova kora ( Cortex quercus), ili steža (Pottentilla tormentilla). Taj caj jaca starije i nemocne.
Maloj deci daje se 4 - 5 puta dnevno po jedna velika kasika .[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Za lecenje bolesnih bubrega, žutice prouzrokovane zacepljenjem jetre, ili zacepljenja žucnog mehura, bolesti slezene, upale gušterace, zanemarenih hemoroida, bolesti materice, belog pranja i kod venericnih bolesti pomaže
10 g suvog korena ( ili 5 g svežeg), kuvati 25 minuta u 2,5 dl mešavine od ½ vode i ½ vina i dodati 1 veliku kasiku meda. Piju se dnevno po 2 šoljice – svaki sat po kasika.[/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Ublazavanje kaslja i olaksavanje iskasljavanja:
1 velika kasika mešavine od 50 grama korena belog sleza komoraca, i lista podbela popari sa 2 dl kljucale vode, ostavi da stoji 2 sata, procedi i pije toplo po 1 velika kasika svakih 10-15 minuta. Na jednu šoljicu caja može se dodati 1 kafena kasika sirupa od malina. Mešavini se može dodati i list trpuca.
Za bolesti grla:
0,5 l crnog vina , 0,5 kg šecera, 0,5 kg iseckanog limuna sa korom, 3 supene kasike slezovog korena. Šecer se rastopi i doda vino, limun i slez, kuva se dok se ne smanji na polovinu. Ne cedi se, nego se u toku dana pojede dobivena masa. Terapija traje 3 dana.
Za lecenje upale mokracnih puteva: 50 grama korena sleza i isto toliko lista breze, kadulje i preslice. Od te kolicine ( mešavine) uzme se 4 kasike i popari sa ½ litre vruce vode i nakon 2-3 sata pije se 4 puta dnevno po caša.[/FONT]

 

[Nostradamus]

[h=1]SLADIĆ - Glycyrrhiza glabra[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] slatki koren, slatko drvce, slatko bilje, gospino bilje, glicirica . [/FONT]

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Glycyrrhiza glabra .
Eng - Liquorice

[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica] [/FONT][FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: Sladic je dugovecna, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvanredno snažnim, razvijenim i žilavim, drvenastim korenovim sistemom. Iz rizoma, koji je ispod same površine zemlje, svakog proleca izbija po nekoliko stabljika 1 -2 m. Divlja, a osobito gajena biljka, u gustom sklopu obrazuje zbijen i teško prohodan cestar, koji na prvi pogled lici na mladu bagremovu šumicu. Lišce je slicno bagremovom, ali je sitnije. Lišce je pod prstima grubo i vrlo lepljivo. Cvetovi su sitni, ljubicaste boje. Plod je mala mahuna mrke boje, pljosnata, vrlo cvrsta i gruba pod prstima. Cveta u julu i avgustu. ". . . . , [/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: . Sladic raste na peskovitim obalama Dunava i Tise, a gaji se kao medicinska biljka u mnogim zemljama Evrope i sveta . .. .[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: Slast i lekovitost korena poticu od glicirizina. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: . :[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]Slatki koren ulazi u sastav plucnih cajeva. Upotrebljava se kao blago sredstvo za iskašljavanje i protiv nadimanja u trbuhu. Ulazi u sastav raznih lekova za organe za varenje i disanje. Slatkim korenom slade pivo, razne penušave limunade i druga pica. Utvrdeno je, da i ona topla žuta boja slatkog korena nije samo boja, nego i lek i da potice od tzv. flavonskih jedinjenja koja deluju protiv upala sluzokože i doprinose lecenju cira u želucu. Sladic se koristi za razne mešane cajeve od kvalitetnih lekovitih biljaka za lecenje raznih bolesti [/FONT]

 

[Nostradamus]

[h=1]SITNICA - Herniaria glabra[/h] Drugi nazivi:[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] sipanica, kilavica, janjce zelje, jarica, jezero-zrnatka, priputnica, trava od kile, turska žitnica, turska trava. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Herniaria glabra .


Eng - Rupturewort [/FONT][FONT=Arial,Helvetica]

Opis biljke: Sitnica je mala, neugledna, kosmopolitska biljka. Stabljika je po zemlji polegla, do 20 cm dugacka, veoma razgranala, ima vrlo sitne, jajasto-duguljaste, naspramne, gole (Herniaria glabra) ili dlakave (H. hirsuta) listice celog oboda i bez drške. Sicušni, jedva primetni, neugledni zeleno-žuckasti cvetici skupljeni su po desetak zajedno u pazuhu lista. Sveza biljka nema mirisa, a suva miriše slabo na kumarin. Ukusa je nagorkog i nešto malo ljutog i slanog".[/FONT][FONT=Arial,Helvetica]
Stanište:Kod nas je ima po suvim i pešcanim mestima. Nekad obraste po kamenu kao mahovina, jer nema uspravnih stabljika. . .. .[/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: Bere se cela biljka u cvetu . [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: . : Upotrebljava se kao caj (obicno pomešan sa lišcem medvedeg grožda) za lecenje urogenitalnih organa, kao diuretik pri oboljenju bešike i stvaranju kamencica. Rede se daje u obliku ekstrakta ili sirupa. Metil-umbeliferonu se pripisuje umirujuce dejstvo droge na muskulaturu mokracne bešike . [/FONT][FONT=Arial,Helvetica] . . ..[/FONT]

 

[Nostradamus]

Drugi nazivi: [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] divlji šipak, divlja ruža, pasja draca, pasja ruža, srbiguzica, šipurina, šepurika.. [/FONT]
[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]Latinski naziv:[/FONT] [FONT=Arial, Helvetica, sans-serif] rosa canina
Eng - Dog Rose[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Opis biljke: šipurika ili šipak trajan je grm visine 2 do 3 metra. U prvoj godini pojavljuju se uspravni izboji što se, u sledecim godinama, razgranjuju u mnogobrojne povinute i visece grane. citav grm obrastao je oštrim i prema dole svinutim bodljikama. Listovi su neparno perasti, a listici jajastog oblika i oštro nazubljeni. Cvetovi su bele do belo-ružicaste boje. Plodovi su jajastog oblika, svijetlocrvene boje, a sadrže veliki broj tvrdih semenki. Cvetovi su ugodna mirisa, a plodovi kiselkasto-slatka ukusa što steže. Semenke su bez mirisa, ali zato caj ima veoma ugodan miris. ...[/FONT] [FONT=Arial,Helvetica], [/FONT]

[FONT=Arial,Helvetica]
Stanište: sipurika je veoma rasprostranjena po celoj Evropi. U
našim je krajevima ima u prilicnirn kolicinama, a raste po živicama, uz rubove šuma, u šikarama i drugde. [/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se plodovi i cvetne latice ..[/FONT]
[FONT=Arial,Helvetica]Lekovito delovanje: šipurika je lekovita biljka koja, uz crni ribiz, ima najviše C vitamina. Posebno je važno što kuvanjem šipurika ne gubi taj vitamin. Caj se preporucuje majkama za vreme dojenja. Proizvodi od šipurike otklanjaju tzv. proletni umor, malaksalost, bledolikost i nevoljkost kao i sve ostale tegobe povezane s pomanjkanjem vitamina C. Sipurika povoljno deluje na probavni trakt i na izlucivanje mokrace bez ikakvih nadražaja bubrega. caj od šipurike preporucuje se za sprecavanje kamenaca u bubrezima i mokracnim kanalima. Isto tako, deluje na cišcenje krvi, a koristi se kod upalnih procesa bubrega, bubrežne nakapnice i mehura. Cvetne latice šipurike upotrebljavaju se za pripremanje caja kod krvarenja iz želuca, creva, pluca i hemoroida kao i protiv proliva i želucanih grceva. Pomešana s drugim biljkama koristi se u lecenju mnogih drugih bolesti.[/FONT]