Zacinsko i lekovito bilje

[Nostradamus]

[h=3]Žuta mrtva kopriva - Lamium galeobdolon[/h] Narodna imena. Raščinik.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Iz robustnog korena izbijaju stabljike visoke do 50 cm, a listovi su naspramno ukršteni, jajastog oblika i reckavi po obodu dok su cvetovi raspoređeni u prividnim pršljenovima. Cveta u aprilu i maju, a u planinskim predelima i kasnije. Stanište.Raste u vlažnim šumama, u jarku pored puta, ispod žbunova, plotova i živica, na mestima gde ima šuta, na vlažnom zemljištu u hladu i svuda gde inače raste kopriva. Upotrebljivi delovi biljke. List i cvet. Hemijski sastav. Sadrži hlorofil, karotenoide, tanine, vitamin C, pantotensku kiselinu. Primena. Pomaže kod velikih tegoba povezanih s matericom, jajnicima i menstruacijom. Pročišćava krv, otklanja nesanicu izazvanu nervozom. Pomaže kod slabog izlučivanja mokraće, raznim bolestima mokraćnih puteva, teškim oboljenjima bubrega i vodenoj bolesti srca, kod poremećenog varenja, kod skrofuloze i osipa na koži. Način upotrebe. Čaj: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre hladne vode i ostavi malo da odstoji. Oblozi: tri pune male kašike popariti sa pola litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Čajem natopljeni povez upotrebljava se kao topli oblog. Dodatak za sedeću kupku: upotrebiti celu biljku! Čajna mešavina: pomešati iste količine žute mrtve koprive, ivanjskog cveća i zlatnice. Jednu kašiku mešavine popariti sa četvrt litre vode.

 

[Nostradamus]

[h=3]Žalfija - Salvia officinalis[/h] Narodna imena. Kadulja, križna kadulja, ljekovita kadulja, kadunabeli džiger, vrtni žajbel, goloper, žavbej, žajbl, žalvija, žalfa, janovdenče, kadilja, kaloper, kaluper, krastatica, ljekovita slavulja, nemački kaloper, pelin, perušina, pitomi pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, lekovita slavulja, krstašica.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Višegodišnja razgranata biljka iz familije usnatica. Visoka je 50—90 cm. Stablo je delom odrvenelo i četvorouglasto na poprečnom preseku. Listovi su srebrnozeleni, sitno naborani, uski, sa duga;kom peteljkom. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-beličasti. Cela biljka je vrlo aromatična i svojstvenog mirisa. Stanište. Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i mlade grančice. Hemijski sastav. Sadrži flavonoide, alkaloide, tanine, smole,etarsko ulje, organske kiseline, vitamine B, P i PP, terpene, fenolna jedinjenja. Primena. Koristi se kod probavnih smetnji, kod nedovoljnog lučenja želudačne kiseline, kod anoreksije, kod infekcija probavnih organa i zapaljenja sluzokože. Povećava otpornost zidova krvnih sudova. Koristi se kod lečenja dijabetesa. Smanjuje preterano znojenje. Spolja se koristi za ispiranje usta i za grgljanje kod upalnih infekcija, angine, kod lečenja kožnih oštećenja koja sporo zaceljuju. Način upotrebe. Čaj: jedna mala kašika prelije se sa četvrt litre ključale vode i ostavi da malo odstoji. Sirće od žalfije: boca se do grlića rastresito napuni cvetovima livadske žalfije i prelije prirodnim sirćetom; nivo sirćeta treba da bude iznad nivoa biljke. Bocu 14 dana ostaviti na suncu ili na toplom mestu. Sedeća kupka: dve pune pregršti listova stave se u hladnu vodu i ostave preko noći. Sledećeg dana sve se greje do ključanja i dodaje vodi za kupanje.

 

[Nostradamus]

[h=3]Veliki podbel - Petasites officinalis[/h] Narodna imena. Repuh, repuv.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Zeljasta, višegodišnja mirišljava biljka sa dugim, snažnim i mesnatim korenom. Stablo joj je pravo, jednostavno, prekriveno sitnim, mekim vlaknima i na sebi nosi male listiće crvenkaste boje. Bazalni listovi su raspoređeni u rozeti, širine do 1 m u prečniku: imaju srcasto-bubrežast oblik, nejednako su nazubljeni kratkim trouglastim zubcima, na poleđini su vlaknasti, a kasnije glatki. Cvetovi su cilindričnog oblika, prljavo-bele do ružičasto-ljubičaste boje, raspoređeni u vidu ansambla sitnih cvetića na gornjem delu drške i to tako da podsećaju na klip kukuruza. Smešteni su ispred listova. Stanište. Raste pored potoka, izvora, na vlažnim mestima, periferiji šuma i u jarku. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren. Hemijski sastav. Sadrži alkaloide, organske kiseline, polifenole, pektin, eterična ulja. Primena. Izaziva znojenje i zato se upotrebljava kod temperature (groznice), zatim kod gušenja, gihta i padavice (epilepsije). Pomaže kod uganuća, iščašenja, gangrene, zloćudnih tumora i rana koje peku. Način upotrebe. Pripremanje čaja: 1 ravna mala kašika korena velikog podbela ostavi se tokom noći u četvrt litre hladne vode, a ujutru se ugreje i procedi. Oblozi: sveži oprani listovi se izgnječe i upotrebe kao oblog koji treba stavljati više puta dnevno.

 

[Nostradamus]

[h=3]Uva - Arctostaphylos uva ursi[/h] Narodna imena. Medveđe grožđe, medvjetka, medvedovo uho, medvedovo grožđice, medvedi grožđe, medvjedica, mečije grožđe, mlivnjak, mlivnjača, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika, gornik, bubina boba, divlja maginja, gornik, vučja jabuka, jabučica.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Uva je višegodišnja zimzelena biljka koja raste kao nizak, puzav grm. Glavne grane su obično prilegle uz podlogu, a vrhovi grančica su uspravni i gusto obrasli listovima. Listovi su kožasti, debeli, goli, sitni, loptastog oblika. Rub lista je ceo i malo savijen prema naličju. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ružičasti ili beli i vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, brašnjava, okrugla mnogosemena bobica. Stanište. Raste po suvim, osunčanim mestima planinskih predela. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi od maja do jula. Hemijski sastav. Listovi sadrže tanine galotaninskog i katehinskog tipa, fenole i njihove glukozide (arbutin, metilarbutin), flavonoide, katehine, triterpenoide, etarsko ulje, fenolkarbonske kiseline, vitamin C, karotin, iridoide, organske kiseline. Primena. Čaj od listova uve se koristi za dezinfekciju mokraćnog sistema i kao adstringent kod lečenja upala bešike i bubrega, kod problema sa mokrenjem, kod stvaranja bubrežnih kamenaca i naročito kod akutnih upala bešike do kojih dolazi zbog otežanog izlučivanja mokraće i njenog zakiseljavanja. Uzimanje većih doza može prouzrokovati mučninu. Način upotrebe. Čaj: jedna kašika izdrobljenog lista kuva se u 4 decilitra vode 3 minute. Čaj: jednu kašiku izdrobljenog lista preliti hladnom vodom, ostaviti 12-24 sata da stoji, procediti, zagrejati i piti. Prah: efikasnije je lišće uzimatiu u obliku praha dva puta dnevno: ujutro i uveče po pola kašikice zalivene sa malo vode.

 

[Nostradamus]

[h=3]Špargla - Asparagus officinalis[/h] Narodna imena. Šparoga vrtna, beluš, kuka, pitoma šparoga, pitomi sparog, sparoga, šparog, vilina metla.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Špargla je višegodišnja biljka sa drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom vodoravan. Iz podanka izbija duboko i debelo korenje. U proleće iz podanka izbijaju jaki beli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim ljuskama, a kad dostignu visinu od 20 do 25cm režu se i koriste kao povrće. Iz preostalih izdanaka raste stabljika dugačka i do 1,5 metara, koja se grana u male grančice, koje na sebi nose male, suve ljuskave listiće. Tek treće godine izdanci donose cvetove zelenkasto-bele boje. Plodovi su crvene bobice veličine graška. Stanište. Špargla raste u prirodi duž čitavog primorja, a gaji se kao povrće u povrtnjacima. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se uzimaju izdanci u proleće,a podanak sa korenom u jesen. Hemijski sastav. Koren sa podankom sadrži asparagin, saponin, karotin, vitamine B i C. Zreli plodovi sadrže šećer, trigliceride, kapsantin, fizamin, malo alkaloida. Primena. Izdanci špargle koji se koriste kao povrće, pospešuju rad bubrežnih ćelija, a time i izlučivanje vode iz tela; osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci špargle izvrsna su hrana za šećerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme se koristi za smirivanje želuca i povraćanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje. Način upotrebe. Koriste se sveži izdanci, čaj od korena sa podankom i čaj od plodova.

 

[Nostradamus]

[h=3]Smokva - Ficus carica[/h] Narodna imena. Smokvinica, smokvenica, figovnik.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Smokva je relativno nisko drvo sa jako razgranatom krošnjom. Starije grane su sive boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenični, veliki i nepravilno usečeni. Na mladim granama se pri dnu nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotačem kruškastog oblika. Od tog cveta posle nastaje sočni plod sa mnoštvom semenih koštica. Oplodnju vrše insekti u unutrašnjosti cvetnog omotača. Stanište. Gaji se u području Sredozemnog mora. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek koristi se svež ili osušen plod. Hemijski sastav. Plod sadrži šećer, pektine, organske kiseline, triterpenske saponine, vitamine C, B1, B2, A, E, PP. Listovi sadrže furokumarine, organske kiseline, eterično ulje, steroide, triterpenoide, flavonoide. Primena. Plod smokve reguliše probavu. Kao čaj koristi se kod jakih prehlada. Mlečni sok smokve se koristi za lečenje rana. Način upotrebe. Plodovi se koriste sveži, suvi, u obliku čaja.

 

[Nostradamus]

[h=3]Slez beli - Althaea officinalis[/h] Narodna imena. Bili sliz, dobri slez, đil, linja, pitomi šljez, šljez, šljezovina, veliki sliz.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Beli slez je višegodišnja biljka. Rizom je jak i zadebljao. Stabljika je uspravna, vunasto dlakava sa tankim grančicama. Naraste do 1,5 m visine. Listovi stabljike su ovalni, sa sitnim dlačicama na obadve strane. Cvetovi rastu pojedinačno ili u vršnim grozdovima. Veliki su, dvopolni, sa sjajno belim ili ružičastim laticama i ljubičastim prašnicima. Cveta od jula do septembra. Plod je u obliku diska. Stanište. Raste u kanalima uz puteve, uz obale reka, na vlažnim mjestima. Upotrebljivi delovi biljke. Lekoviti delovi su: koren (koji se vadi u proleće ili u jesen nakon cvaetanja), cvetovi (beru se za vreme cvetanja), listovi (beru se u jesen nakon cvetanja). Hemijski sastav. Biološkom aktivnošću se odlikuju sluzi kojih ima do 35% i sastoje se od neutralnih polisaharida i kiselog galakturonoramnana. U korenu sadrži skrob, organske kiseline, eterično ulje, steroide, vitamin C, tanine, trigliceride, betain. Listovi i cvetovi sadrže sluzi (do 5,8%), eterično ulje, flavonoide, kumarin, fenolkarbonske kiseline. Primena. Koristi se za lečenje katara gornjih disajnih puteva, kašlja, čira na želucu, protiv upale usne šupljine i grla, mokraćne bešike i mokraćovoda. Spolja se koristi protiv raznih vrsta čireva. Koristi se kao ublažavajuće i diuretičko sredstvo. Način upotrebe. Macerat : uzmu se 1-2 velike kašike sitno izrezanog korena i natapa se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz češće mućkanje. Na taj način se ekstrahuje samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti, jer tada izlazi skrob, tečnost postaje gušća, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. Čaj od lišća: jedna velika kašika lišća (usitnjenog) prelije se s 2-3 dl ključale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta, procedi se i pije u gutljajima tokom dana. Čaj od korena: 10 g suvog korena (ili 5 g svežeg), kuvati 25 minuta u 2,5 dl mešavine od 1⁄2 vode i 1⁄2 vina i dodati 1 veliku kašiku meda. Piju se dnevno po 2 šoljice-svaki sat po kašika.

 

[Nostradamus]

[h=3]Selen - Levisticum officinale[/h] Narodna imena. Ljubčac, ljupčac, ljubačac, belestika, veleždin, velestika, lesandrina, milobud, miloduv, selim.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Selen je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Ima sitne, žute cvetove koji su udruženi u štitaste cvasti. Cveta od juna do avgusta. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima i sazrevaju u jesen. Ima specifičan prijatan miris. Stanište. Gaji se u vrtovima i često podivlja, posebno u planinama. Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka. Hemijski sastav. U korenu i plodu ima do 1% etarskog ulja (u kome je glavni sastojak butilftalid koji biljci daje karakterističan miris), zatim ima i smole, gume, tanin, šećer, skrob, organske kiseline. Primena. Selen je bezopasan diuretik, podstiče apetit, ublažava grčeve. Uspešan je kod pojave belančevina u mokraći, upale bubrežne čašice, kod reume i gihta, srčanih obolenja, vodene bolesti. Ublažava probavne smetnje, sprečava stvaranje bubrežnih kamenaca, pospešuje protok krvi, jača ceo organizam. Način upotrebe. Čaj: 2 kašike biljke preliti hladnom vodom I ugrejati do vrenja. Piti po 2 šolje čaja na dan.

 

[Nostradamus]

[h=3]Ribizla crna - Ribes nigrum[/h] Narodna imena. Ribiz crni, grozdić, samorodina, svib.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Grmovita biljka visine 1 do 2 metra. Listovi su dlanasto krpasti sa testerastim rubom, sa donje strane imaju uljane žlezde. Zelenkasto-žuti cvetovi vise u grozdovima. Plodovi su crne bobice kiselkasto-slatkog i osvežavajućeg ukusa. U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke.
Stanište. Raste po vlažnim šikarama i šumama. Gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi bez peteljki i bobice za vreme dozrevanja.
Hemijski sastav. Plod sadrži vitamine (C, B1,P), karotin, šećer, organske kiseline, tanine, fenolkarbonske kiseline, pektine, eterično ulje, flavonole, antocijane, katehine, selen, cink. Lišće sadrži vitamin C, eterično ulje, cink, molibden, selen.
Primena. Listovi se koriste kao pomoćno sredstvo kod hronične upale mokraćnog sistema, kao jedan od sastojaka koji podstiču znojenje, kod infektivnih upala disajnih puteva, za smanjenje kapilarnog krvarenja, kao sredstvo za pojačanje metabolizma, kod artritisa i reumatskih bolesti.
Način upotrebe. Bobice, sok od bobica, čaj od bobica, čaj od lišća.

 

[Nostradamus]

[h=3]Rastavić - Equisetum arvense[/h] Narodna imena. Preslica, barska metlica, konjorep, zglobara, konjski rep, koseterka, njivska preslica, poljska preslica, šutkavac.

• 
• 

Botaničke karakteristike. Višegodišnja biljka sa tankim horizontalnim korenom. Trajna podzemna stabIjika cme je boje i poput niti rasprostranjuje se u dubinu i širinu. Jako je otporna. Stabljika je uspravna s tankim i brojnim listovima u pršljenu pa je zbog toga zovu konjskim repom. Stanište. Raste u močvamom tlu , na peskovitim livadama, poljima, nasipima i padinama. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka. Hemijski sastav. Sadrži alkaloide, flavonoide, glikozide, karotin, vitamin C, organske kiseline, tanine, smole, makro i mikroelemente. Primena. Rastavić sadrži silicijumovu kiselinu koja leči oštećena mesta u tkivima (npr. u plućima i zidovima krvnih sudova) i zbog toga se preporučuje kod tuberkuloze. Kod hirurške operacije pluća i kod arterioskleroze. Štiti tkivo mokraćnog sistema od oblaganja raspadnim produktima iz urina (sprečava nastanak kamenaca). Primenjuje se kod upale mokraćnih puteva i protiv krvarenja. Pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Način upotrebe. Čaj: jednu punu malu kašiku popariti sa četvrt litre vode. Parni (vrući) oblog: punu pregršt rastavića staviti u sito koje se okači nad posudu sa kipućom vodom. Kada zelje omekša, još vruće ga umotati u pamučnu tkaninu i oblog staviti na bolno mesto. Obavezno je toplo pakovanje! Ostaviti da deluje nekoliko sati tokom noći. Sedeća kupka: 100 g rastavića ostaviti preko noći u hladnoj vodi, sledećeg dana ugrejati i dodati vodi za kupanje koje traje 20 minuta. Ne brisati se; na vlažno telo obući bade-mantil i u krevetu se pariti još jedan sat. Voda pri kupanju treba da je iznad bubrega. Tinktura: 10g svežeg rastavića potopiti u 50g domaće rakije od žita i 14 dana držati na suncu ili na toplom mestu. Svakoga dana promućkati! Oblog od kaše: sveži rastavić dobro oprati i gnječiti na dasci sve dok se ne pretvori u kašu.