LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Zacinsko i lekovito bilje
- Začetnik teme Nostradamus
- Datum pokretanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Tilia cordata (sitnolisna lipa, zimska lipa, bela lipa, pozna lipa)
fam. Tiliaceae (lipe)
Listopadno drvo visoko do 25 m sa stablom čiji prečnik može da dostigne 2 m i gustom, široko koničnom krošnjom. Kora starijih stabala duboko je ispucala i skoro crne boje. Listovi su srcasti sa testerastim obodom. Lice listova je zeleno, bez dlaka, a naličje u pahuhu nerava ima čuperke crvenosmeđih dlačica. Cvetovi su žuti, jako mirišljavi sakupljeni po 3-15 u cvasti. Drška cvasti je srasla sa priperkom (brakteja). Plod je sušan, okrugao i sitan.
U farmaciji se upotrebljavaju cvetovi i priperak. Oni sadrže vitamin C, sluz, tanin, etarsko ulje od koga potiče miris. Raznovrsna lekovita svojstva lipe koriste se kako u narodnoj tako i u oficijelnoj medicini. Osim toga ovom drvetu se pripisuju i magijske moći, od davnina je smatrano drvetom sudbine. U našoj tradiciji i religiji lipa se smatra zaštitnicom kućnog praga i vatre, odnosno svetim drvetom i drvetom sreće.
Lipa se upotrebljava za smirenje, za izazivanje znojenja, smirivanje upale kože i sluzokože, pojačano izlučivanje mokraće. Preporučuje se kod hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) koja je prouzrokovana arteriosklerozom, zatim kod migrene (jaka i dugotrajna glavobolja), histerije, nervoze i groznice. U narodnoj medicini se naročito koristi kod infekcija i upale sluzokože disajnih organa. Kod hipertenzije se kombinuje sa glogom, kod nervoze sa hmeljom, a kod gripoznih stanja sa zovom.
fam. Tiliaceae (lipe)
Listopadno drvo visoko do 25 m sa stablom čiji prečnik može da dostigne 2 m i gustom, široko koničnom krošnjom. Kora starijih stabala duboko je ispucala i skoro crne boje. Listovi su srcasti sa testerastim obodom. Lice listova je zeleno, bez dlaka, a naličje u pahuhu nerava ima čuperke crvenosmeđih dlačica. Cvetovi su žuti, jako mirišljavi sakupljeni po 3-15 u cvasti. Drška cvasti je srasla sa priperkom (brakteja). Plod je sušan, okrugao i sitan.
U farmaciji se upotrebljavaju cvetovi i priperak. Oni sadrže vitamin C, sluz, tanin, etarsko ulje od koga potiče miris. Raznovrsna lekovita svojstva lipe koriste se kako u narodnoj tako i u oficijelnoj medicini. Osim toga ovom drvetu se pripisuju i magijske moći, od davnina je smatrano drvetom sudbine. U našoj tradiciji i religiji lipa se smatra zaštitnicom kućnog praga i vatre, odnosno svetim drvetom i drvetom sreće.
Lipa se upotrebljava za smirenje, za izazivanje znojenja, smirivanje upale kože i sluzokože, pojačano izlučivanje mokraće. Preporučuje se kod hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) koja je prouzrokovana arteriosklerozom, zatim kod migrene (jaka i dugotrajna glavobolja), histerije, nervoze i groznice. U narodnoj medicini se naročito koristi kod infekcija i upale sluzokože disajnih organa. Kod hipertenzije se kombinuje sa glogom, kod nervoze sa hmeljom, a kod gripoznih stanja sa zovom.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Chelidonium majus (rusa, rosopas, lastina trava, lišavica, lišajnica, zmijino mleko, lastavičina suza)
fam. Papaveraceae (makovi)
Višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje se obraslo oštrim strčećim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naličju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drškom, a gornji bez (sedeći su). Cvetovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u grana u retke štitaste cvasti. Krunični i čašični listići lako opadaju, a prašnika ima veliki broj. Plod je izdužena čahura. Svi delovi biljke sadrže otrovan žutonarandžasti sok.
U žutom soku rusa sadrži veliki broj različitih alkaloida, od kojih su neki srodni opijumu maka. Najbogatiji alkaloidima je koren (do 3%), dok se u stablu nalazi manje - do 1%. Zbog prisustva velike količine alkaloida mnogi fitoterapeuti smatraju ovu biljku otrovnom i pogodnom samo za spoljašnju upotrebu.Toksičnost uglavnom potiče od alkaloida heleritrina. Osim alkaloida ona sadrži i saponine, organske kiseline (helidonsku, limunsku, jabučnu idr.), flavonoide, proteolitičke enzime (razlažu belančevine) i dr.
Rusa se upotrebljava u lečenju bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis), usaglašavanju rada sistema za varenje, a deluje i na bakterije i to naročito na Gram+. Postoje i podaci o citostatičkom dejstvu ove biljke pa se njen žuti sok (Latex) tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promena na koži. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje.
Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri nedelje se koristi, a jednu pauzira. Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja
fam. Papaveraceae (makovi)
Višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje se obraslo oštrim strčećim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naličju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drškom, a gornji bez (sedeći su). Cvetovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u grana u retke štitaste cvasti. Krunični i čašični listići lako opadaju, a prašnika ima veliki broj. Plod je izdužena čahura. Svi delovi biljke sadrže otrovan žutonarandžasti sok.
U žutom soku rusa sadrži veliki broj različitih alkaloida, od kojih su neki srodni opijumu maka. Najbogatiji alkaloidima je koren (do 3%), dok se u stablu nalazi manje - do 1%. Zbog prisustva velike količine alkaloida mnogi fitoterapeuti smatraju ovu biljku otrovnom i pogodnom samo za spoljašnju upotrebu.Toksičnost uglavnom potiče od alkaloida heleritrina. Osim alkaloida ona sadrži i saponine, organske kiseline (helidonsku, limunsku, jabučnu idr.), flavonoide, proteolitičke enzime (razlažu belančevine) i dr.
Rusa se upotrebljava u lečenju bolova u stomaku, bolesti jetre (hepatitis), usaglašavanju rada sistema za varenje, a deluje i na bakterije i to naročito na Gram+. Postoje i podaci o citostatičkom dejstvu ove biljke pa se njen žuti sok (Latex) tradicionalno koristi u skidanju bradavica, žuljeva, lišaja, ekcema i drugih promena na koži. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje.
Pri upotrebi ruse treba biti veoma oprezan. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri nedelje se koristi, a jednu pauzira. Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Laurus nobilis (lovor, lorber, lovorika)
fam. Lauraceae (lovori)
Bogat, zimzeleni žbun ili drvo visine 12-15 m sa širokom i gustom krošnjom. Listovi su kožasti, izduženi, tamnozeleni na licu na naličju svetliji, sjajni i specifičnog mirisa. Cvetovi su beličastozeleni, pojedinačni, jednopolni (razlikuju se muški i ženski cvetovi) i obrazuju se u pazuhu listova u čuprecima. Plod je tamnomodra bobica jajastog oblika sa jednim smenom (iz ploda se dobija ulje).
Listovi lovora se koriste kao omiljeni začin i mogu da se beru tokom cele godine. Sušeno lišće gubi od svog mirisa i ukusa i manje je aromatično, zato je neophodno da se čuva u hermetički zatvorenim kutijama. Njegovi sastojci, kao što su aromatična ulja i esencije, poboljšavaju varenje i sprečavaju nadimanje stomaka. Lovor se zato koristi kao začin teško svarljivim i masnim jelima poput pasulja ili podvarka. Poznato je i da podstiče apetit, a čaj od lista lovora pomaže kod bronhitisa i drugih bolesti disajnih organa. U narodnoj medicini primenjuje se mast koja se pravi od listova lovora i pomaže kod kožnih osipa, bolesti kostiju i zglobova.
Lovor obično raste u primorskim oblastima, ali se s uspehom može gajiti i u kontinentalnim krajevima, u bašti ili na terasi. važno je samo da se zimi unese u kuću ili staklenik kako bi se zaštitio od hladnoće.
U antičko doba lovor je smatran svetim drvetom koje je bilo simbol mudrosti, slave, pobede. U srednjem veku se mislilo da ova biljka štiti od uroka i veštica, a hrišćanska vera je od nje splela krunu koja je simbol mučeništva.
fam. Lauraceae (lovori)
Bogat, zimzeleni žbun ili drvo visine 12-15 m sa širokom i gustom krošnjom. Listovi su kožasti, izduženi, tamnozeleni na licu na naličju svetliji, sjajni i specifičnog mirisa. Cvetovi su beličastozeleni, pojedinačni, jednopolni (razlikuju se muški i ženski cvetovi) i obrazuju se u pazuhu listova u čuprecima. Plod je tamnomodra bobica jajastog oblika sa jednim smenom (iz ploda se dobija ulje).
Listovi lovora se koriste kao omiljeni začin i mogu da se beru tokom cele godine. Sušeno lišće gubi od svog mirisa i ukusa i manje je aromatično, zato je neophodno da se čuva u hermetički zatvorenim kutijama. Njegovi sastojci, kao što su aromatična ulja i esencije, poboljšavaju varenje i sprečavaju nadimanje stomaka. Lovor se zato koristi kao začin teško svarljivim i masnim jelima poput pasulja ili podvarka. Poznato je i da podstiče apetit, a čaj od lista lovora pomaže kod bronhitisa i drugih bolesti disajnih organa. U narodnoj medicini primenjuje se mast koja se pravi od listova lovora i pomaže kod kožnih osipa, bolesti kostiju i zglobova.
Lovor obično raste u primorskim oblastima, ali se s uspehom može gajiti i u kontinentalnim krajevima, u bašti ili na terasi. važno je samo da se zimi unese u kuću ili staklenik kako bi se zaštitio od hladnoće.
U antičko doba lovor je smatran svetim drvetom koje je bilo simbol mudrosti, slave, pobede. U srednjem veku se mislilo da ova biljka štiti od uroka i veštica, a hrišćanska vera je od nje splela krunu koja je simbol mučeništva.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Olea europaea (maslina,maslinka, maslica, uljicauljenika, oliva)
fam. Oleaceae (masline)
Zimzeleno drvo koje raste u Sredozemlju gde se ulje, koje se dobija preradom plodova ove biljke, smatra simbolom mediteranskog načina ishrane. Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti. Listovi su eliptični, duguljasti, kožasti sa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlo kratkom drškom. Iz pazuha listova razvijaju se uspravne grozdaste cvasti koje čine cvetovi sa belom krunicom. Čašica i krunica imaju po 4 listića. Plod je jestiva koštunica tamnoplave do skoro crne boje i od njega se dobija čuveno maslinovo ulje.
Plod masline bogat je belančevinama, hlorofilom, saponinima, voskom, smolom, vitaminima A, D, K i E, masnim kiselinama kao što su
leinska, stearinska, palmitinska, mnogim mineralima, enzimima i dr. U staro vreme se maslinovo ulje koristilo za ishranu, higijenu i ulepšavanje, osvetljenje, lečenje i u ritualne svrhe. Vitamin E i oleinska kiselina su poznati i dokazani antioksidansi Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta koje se gaji širom sveta upravo zbog proizvodnje ulja ili ''tečnog zlata'' kao se vrlo često naziva.
Blagotvorno dejstvo maslinovog ulja na ljudski organizam poznato je i u narodnoj i u savremenoj medicini. Koristi se kao lek protiv opekotina, za čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za uništavanje različitih vrsta bakterija. Dobro je za srce i krvne sudove, a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog artritisa. Antioksidansi i zdrave masne kiseline u njegovom sastavu snižavaju loš (LDL) holesterol*.
Maslinovo ulje je čest sastojak kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu kožu, kožu koja je podložna ekcemima, kao i preparata za sunčanje. Savetuje se njegova upotreba u kućnoj radinosti za izradu maski za lice, kosu i telo. Osim dokazane lekovite i hranljive, priznaje mu se i afrodizijačka uloga i to moćnog afrodizijaka.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
* HOLESTEROL je steroid koji se nalazi samo u namirnicama zivotinjskog porekla. Ljudski organizam može takođe proizvesti holesterol u jetri. Njegova funkcija u organizmu je da sluzi kao osnovna sirovina za sintezu seksualnih hormona, žucnih soli i membrana ćelija. Holesterol je neophodna supstanca u organizmu čoveka, ali kada njegova stopa u krvi poraste, on se taloži na zidovima arterija, smanjujuci time njihov obim: to je ateroskleroza. Otuda povisena stopa holesterola moze dovesti do infarkta miokarda, tromboze i nedovoljne cirkulacije krvi u ekstremitetima. Holseterol se kreće kroz krv spojen sa supstancama koje se zovu lipoproteini. Upravo ti lipoproteini dele holesterol na dve vrste: LDL i HDL holesterol. LDL holesterol protiče krvotokom spojen sa lipoproteinima male gustine. Taj holesterol priblizno iznosi 75% od ukupnog holesterola u krvi. LDL holesterol pospešuje stvaranje ateroskleroze. On se takodje naziva "losim holesterolom". HDL holesterol protiče krvotokom vezan za lipoproteine velike gustine. Ovaj holesterol nazvan je "dobrim" jer sprecava aterosklerozu. Njegova količina u krvi trebalo bi da bude veća od LDL holesterola.
fam. Oleaceae (masline)
Zimzeleno drvo koje raste u Sredozemlju gde se ulje, koje se dobija preradom plodova ove biljke, smatra simbolom mediteranskog načina ishrane. Istovremeno je i simbol mira, plodnosti, izobilja i dugovečnosti. Listovi su eliptični, duguljasti, kožasti sa tamnozelenim licem i srebrnastosivim naličjem i vrlo kratkom drškom. Iz pazuha listova razvijaju se uspravne grozdaste cvasti koje čine cvetovi sa belom krunicom. Čašica i krunica imaju po 4 listića. Plod je jestiva koštunica tamnoplave do skoro crne boje i od njega se dobija čuveno maslinovo ulje.
Plod masline bogat je belančevinama, hlorofilom, saponinima, voskom, smolom, vitaminima A, D, K i E, masnim kiselinama kao što su
leinska, stearinska, palmitinska, mnogim mineralima, enzimima i dr. U staro vreme se maslinovo ulje koristilo za ishranu, higijenu i ulepšavanje, osvetljenje, lečenje i u ritualne svrhe. Vitamin E i oleinska kiselina su poznati i dokazani antioksidansi Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta koje se gaji širom sveta upravo zbog proizvodnje ulja ili ''tečnog zlata'' kao se vrlo često naziva.Blagotvorno dejstvo maslinovog ulja na ljudski organizam poznato je i u narodnoj i u savremenoj medicini. Koristi se kao lek protiv opekotina, za čišćenje organizma, protiv crevnih i želudačnih upala, kao sredstvo za uništavanje različitih vrsta bakterija. Dobro je za srce i krvne sudove, a ima i veoma važnu ulogu u ublažavanju bolova od reumatoidnog artritisa. Antioksidansi i zdrave masne kiseline u njegovom sastavu snižavaju loš (LDL) holesterol*.
Maslinovo ulje je čest sastojak kozmetičkih preparata, posebno onih koji se koriste za suvu, oštećenu kožu, kožu koja je podložna ekcemima, kao i preparata za sunčanje. Savetuje se njegova upotreba u kućnoj radinosti za izradu maski za lice, kosu i telo. Osim dokazane lekovite i hranljive, priznaje mu se i afrodizijačka uloga i to moćnog afrodizijaka.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
* HOLESTEROL je steroid koji se nalazi samo u namirnicama zivotinjskog porekla. Ljudski organizam može takođe proizvesti holesterol u jetri. Njegova funkcija u organizmu je da sluzi kao osnovna sirovina za sintezu seksualnih hormona, žucnih soli i membrana ćelija. Holesterol je neophodna supstanca u organizmu čoveka, ali kada njegova stopa u krvi poraste, on se taloži na zidovima arterija, smanjujuci time njihov obim: to je ateroskleroza. Otuda povisena stopa holesterola moze dovesti do infarkta miokarda, tromboze i nedovoljne cirkulacije krvi u ekstremitetima. Holseterol se kreće kroz krv spojen sa supstancama koje se zovu lipoproteini. Upravo ti lipoproteini dele holesterol na dve vrste: LDL i HDL holesterol. LDL holesterol protiče krvotokom spojen sa lipoproteinima male gustine. Taj holesterol priblizno iznosi 75% od ukupnog holesterola u krvi. LDL holesterol pospešuje stvaranje ateroskleroze. On se takodje naziva "losim holesterolom". HDL holesterol protiče krvotokom vezan za lipoproteine velike gustine. Ovaj holesterol nazvan je "dobrim" jer sprecava aterosklerozu. Njegova količina u krvi trebalo bi da bude veća od LDL holesterola.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Rubus idaeus (malina)
fam. Rosaceae (ruže)
Višegodišnji žbun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi složeni od 3-7 listića, dlakavi. Cvetovi beli sa dugačkim cvetnim drškama, sakupljeni na vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne koštunice koje su spojene razraslom, sočnom cvetnom ložom crvene, ređe žute boje.
Koriste se mladi, dobro razvijeni listovi i vršni delovi izdanka i zreli plodovi. List nije dovoljno hemijski proučen. Sdarži vitamine C i E, bojene materije, tanine i flavonoide. U plodu se nalazi više sastojaka od mkojih se izdvajaju šećeri (glukoza, fruktoza, saharoza), organske kiseline (jabučna, limunska, salicilna, elaginska i dr.), etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E i dr.
List se praktično koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza. Takođe ulazi u sastav mešavina za tzv. prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski.
U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šečer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj indus triji.
U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr.). U terapiji malignih oboljenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
fam. Rosaceae (ruže)
Višegodišnji žbun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi složeni od 3-7 listića, dlakavi. Cvetovi beli sa dugačkim cvetnim drškama, sakupljeni na vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne koštunice koje su spojene razraslom, sočnom cvetnom ložom crvene, ređe žute boje.
Koriste se mladi, dobro razvijeni listovi i vršni delovi izdanka i zreli plodovi. List nije dovoljno hemijski proučen. Sdarži vitamine C i E, bojene materije, tanine i flavonoide. U plodu se nalazi više sastojaka od mkojih se izdvajaju šećeri (glukoza, fruktoza, saharoza), organske kiseline (jabučna, limunska, salicilna, elaginska i dr.), etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E i dr.
List se praktično koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza. Takođe ulazi u sastav mešavina za tzv. prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski.
U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šečer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj indus triji.
U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr.). U terapiji malignih oboljenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Verbascum phlomoides (divizma, lopen, kraljevska sveća, bolov rep, svećnjak)
fam. Scrophulariaceae (lanilist)
Višegodišnja zeljasta biljka impozantnog izgleda za zeljastu biljku pošto može da dostigne visinu i od 2 m. Čitava biljka je pokrivena je mekim, filcovanim dlačicama. Prizemni listovi imaju dršku, dok su donji i srednji sedeći, a gornji osnovom obuhvataju stablo i svi su pepeljastosivi ili žutozeleni. Gornju polovinu stabla čine cvetovi sakupljeni u guste ili rastresite grozdaste cvasti. Cvetovi su sa krupnim, žutim kruničnim listićima spolja pokrivenim zvezdastim dlakama. Sveži cvetovi imaju neprijatan miris, dok suvi mirišu na med. Plod je čahura pokrivena kratkim dlakama i sa semenom prizmatičnog oblika.
Koriste se krunični listići koji lako otpadaju kada se stablo protrese. (Suvi cvetovi lako povuku vlagu pa se zato, pošto se osuše, stavljaju u staklene tegle u kojima se mogu čuvati do godinu dana.) U cvetovima, kao i u celoj biljci, nalaze se saponini, sluz, šećer, malo gume, žute boje, tanina i vrlo malo etarskog ulja.
Divizma ulazi u sastav tzv. grudnog čaja, jer sluzima oblaže sluzokožu disajnih organa, smiruje nadraženje sluzokože, istovremeno olakšava izbacivanje sekreta. Na sličan način oblaže i sluzokožu creva pa se koristi u lečenju ulceracija (čireva), hemoroida, a spolja rana i čireva. Preporučuje se i astmatičarima, protiv nervoze, drhtavice, smetnji u srčanom ritmu a deluje i kao blagi diuretik (pospešuje mokrenje). Za lečenje rana, čireva, lišajeva, spoljašnjih hemoroida sprema se ulje u kome se kuvaju sveži cvetovi divizme. Uporni i dugotrajni kašalj može se olakšati upotrebom mleka u kome su kuvani sveži cvetovi.
U terapeutskim dozama, kojih se obavezno treba pridržavati, nema neželjenog delovanja, ali, zbog sadržaja saponina potrebna je umerenost u korišćenju ove biljke.
fam. Scrophulariaceae (lanilist)
Višegodišnja zeljasta biljka impozantnog izgleda za zeljastu biljku pošto može da dostigne visinu i od 2 m. Čitava biljka je pokrivena je mekim, filcovanim dlačicama. Prizemni listovi imaju dršku, dok su donji i srednji sedeći, a gornji osnovom obuhvataju stablo i svi su pepeljastosivi ili žutozeleni. Gornju polovinu stabla čine cvetovi sakupljeni u guste ili rastresite grozdaste cvasti. Cvetovi su sa krupnim, žutim kruničnim listićima spolja pokrivenim zvezdastim dlakama. Sveži cvetovi imaju neprijatan miris, dok suvi mirišu na med. Plod je čahura pokrivena kratkim dlakama i sa semenom prizmatičnog oblika.
Koriste se krunični listići koji lako otpadaju kada se stablo protrese. (Suvi cvetovi lako povuku vlagu pa se zato, pošto se osuše, stavljaju u staklene tegle u kojima se mogu čuvati do godinu dana.) U cvetovima, kao i u celoj biljci, nalaze se saponini, sluz, šećer, malo gume, žute boje, tanina i vrlo malo etarskog ulja.
Divizma ulazi u sastav tzv. grudnog čaja, jer sluzima oblaže sluzokožu disajnih organa, smiruje nadraženje sluzokože, istovremeno olakšava izbacivanje sekreta. Na sličan način oblaže i sluzokožu creva pa se koristi u lečenju ulceracija (čireva), hemoroida, a spolja rana i čireva. Preporučuje se i astmatičarima, protiv nervoze, drhtavice, smetnji u srčanom ritmu a deluje i kao blagi diuretik (pospešuje mokrenje). Za lečenje rana, čireva, lišajeva, spoljašnjih hemoroida sprema se ulje u kome se kuvaju sveži cvetovi divizme. Uporni i dugotrajni kašalj može se olakšati upotrebom mleka u kome su kuvani sveži cvetovi.
U terapeutskim dozama, kojih se obavezno treba pridržavati, nema neželjenog delovanja, ali, zbog sadržaja saponina potrebna je umerenost u korišćenju ove biljke.
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
UPOTREBA LEKOVITIH BILJAKA
Neka osnovna pravila za sakupljanje i sušenje lekovitog bilja
(da bi sadržaj lekovitih supstanci u biljci bio najveci)
· cvet (flos)se bere cim biljka pocne da cveta, pri cemu ne treba sacekati da se otvori
· list (folium) bere se pred cvetanje
· lisni pupoljak (gemma) bere se neotvoren u rano prolece
· ceo nadzemni deo biljke (herba) bere se u vreme cvetanja biljke
· plod (fructus) se sakuplja pre nego što potpuno sazri
· seme se bere potpuno zrelo
· podzemni organi (rizom, koren, krtole, lukovice) vade se u jesen ili prolece, a veoma retko u doba cvetanja biljke
· sakupljanje biljaka treba obavljati po lepom i suncanom vremenu
· po završenom branju se odbacuju svi oni delovi biljke koji se ne koriste
· tokom sušenja biljke se ne izlažu direktno suncu ili visokoj temperaturi vec se sušenje obavlja u zasencenim, promajnim mestima
· materijal je potrebno cešce prevrtati
· najbolje je sušenje obavljati u posebnim sušarama u kojima su optimalne temperature do 40°C
Neka osnovna pravila za sakupljanje i sušenje lekovitog bilja
(da bi sadržaj lekovitih supstanci u biljci bio najveci)
· cvet (flos)se bere cim biljka pocne da cveta, pri cemu ne treba sacekati da se otvori
· list (folium) bere se pred cvetanje
· lisni pupoljak (gemma) bere se neotvoren u rano prolece
· ceo nadzemni deo biljke (herba) bere se u vreme cvetanja biljke
· plod (fructus) se sakuplja pre nego što potpuno sazri
· seme se bere potpuno zrelo
· podzemni organi (rizom, koren, krtole, lukovice) vade se u jesen ili prolece, a veoma retko u doba cvetanja biljke
· sakupljanje biljaka treba obavljati po lepom i suncanom vremenu
· po završenom branju se odbacuju svi oni delovi biljke koji se ne koriste
· tokom sušenja biljke se ne izlažu direktno suncu ili visokoj temperaturi vec se sušenje obavlja u zasencenim, promajnim mestima
· materijal je potrebno cešce prevrtati
· najbolje je sušenje obavljati u posebnim sušarama u kojima su optimalne temperature do 40°C
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Upotreba lekovitih biljaka u kucnim uslovima
Ovde se radi o upotrebi samo tzv. lekovitih biljaka blagog dejstva kao što su kamilica, nana, lipa i dr, dok je rad sa lekovitim biljkama jakog farmakološkog dejstva dozvoljen samo strucnim licima i pod posebnim uslovima koji su propisani Zakonom o otrovnom bilju.
U domacim uslovima od lekovitog bilja mogu se pripremati razliciti ekstrakti (cajevi, macerati, tinkture), praškovi i sokovi.
Pripremanje ifuza (caja)
Najcešce se caj priprema tako što se droga (''osušen i spreman za upotrebu odredeni deo lekovite biljke ili životinje'') prelije kljucalom vodom i tako dobije napitak koji ima lekovite osobine kao i sveža biljka. Caj se uvek pije svež, zasladen (najbolje medom, ako osoba nije dijabeticar) ili nezasladen. lekovit caj se pije 2-3 puta dnevno po jedna šolja i to 2-3 nedelje svakodnevno. Treba svakako napomenuti da su ovo opšta uputstva i da za svaki lekoviti napitak treba poštovati konkretna uputstva koja propiše strucno lice.
Priprema tinkture
Tinkture se prave sa razblaženim etil-alkoholom (70%) ili jakom rakijom. U tamnu, staklenu flašu (od 1l) se uspe 100 g iseckane droge (ili mešavine droga) i prelije se sa
0,5 l alkohola (70%) ili rakije i to treba da stoji na tamnom mestu 10 dana. To se procedi kroz gazu pa opet nekoliko dana stoji na tamnom mestu. Nakon toga se ponovo procedi i cuva, kada se ne koristi, na tamnom. Koriste se u kapima (10 - 30 kapi).
Ovde se radi o upotrebi samo tzv. lekovitih biljaka blagog dejstva kao što su kamilica, nana, lipa i dr, dok je rad sa lekovitim biljkama jakog farmakološkog dejstva dozvoljen samo strucnim licima i pod posebnim uslovima koji su propisani Zakonom o otrovnom bilju.
U domacim uslovima od lekovitog bilja mogu se pripremati razliciti ekstrakti (cajevi, macerati, tinkture), praškovi i sokovi.
Pripremanje ifuza (caja)
Najcešce se caj priprema tako što se droga (''osušen i spreman za upotrebu odredeni deo lekovite biljke ili životinje'') prelije kljucalom vodom i tako dobije napitak koji ima lekovite osobine kao i sveža biljka. Caj se uvek pije svež, zasladen (najbolje medom, ako osoba nije dijabeticar) ili nezasladen. lekovit caj se pije 2-3 puta dnevno po jedna šolja i to 2-3 nedelje svakodnevno. Treba svakako napomenuti da su ovo opšta uputstva i da za svaki lekoviti napitak treba poštovati konkretna uputstva koja propiše strucno lice.
Priprema tinkture
Tinkture se prave sa razblaženim etil-alkoholom (70%) ili jakom rakijom. U tamnu, staklenu flašu (od 1l) se uspe 100 g iseckane droge (ili mešavine droga) i prelije se sa
0,5 l alkohola (70%) ili rakije i to treba da stoji na tamnom mestu 10 dana. To se procedi kroz gazu pa opet nekoliko dana stoji na tamnom mestu. Nakon toga se ponovo procedi i cuva, kada se ne koristi, na tamnom. Koriste se u kapima (10 - 30 kapi).
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Achilea millefolium (hajdučka trava, hajdučica, jalov mesečnjak, stolisnik, sporiš)
Fam. Asteraceae (glavočike)
Hajdučka trava se od davnina koristila u narodnoj , a omiljeno je lekovito sredstvo i u zvaničnoj medicini.
Najčešće se upotrebljava kod želudačno-crevnih oboljenja, grozničavih stanja, povišenog krvnog pritiska, kao antitrombičko sredstvo kod moždane i srčane tromboze. Osim toga koristi se kao snažno antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, ešerihije, kandide i dr.
U narodnoj medicini je poznato njeno lekovito dejstvo u smirivanju upala kože i sluzokože, lečenju rana i gnojnih procesa, zaustavljanju krvarenja(otuda joj i naziv 'hajdučka trava').