Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Sa salaša, kad je vedro, puca pogled na Majevicu, valjevske planine, Rudnik i Avalu. U neposrednoj blizini salaš okružuju čuveni manastiri Krušedol, Grgeteg, Velika i Mala Remeta i Hopovo.
U ataru sela Neradina, na južnim padinama Fruške gore, autentična turistička atrakcija je Perkov salaš koji postoji odvajkada, ali kao turistička meka tek nekoliko godina. Sa salaša, kad je vedro, puca pogled na Majevicu, valjevske planine, Rudnik i Avalu. U neposrednoj blizini salaš okružuju čuveni manastiri Krušedol, Grgeteg, Velika i Mala Remeta i Hopovo.
Na salašu kojim gazduje porodica Ivanić sve je podređeno prirodnom ambijentu, gde su novotarije svedene na neophodni minimum. Skoro do samog objekta vodi asfaltni put koji se završava stotinak metara od salaša.
Izgrađen je pre 60 godina, ali se na njemu nalaze neki mnogo stariji predmeti, pokućstvo i komadi nameštaja koji su pripadali precima Ivanića. Domaćin Nikola Ivanić sa suprugom Milicom goste dočekuje u sremačkoj nošnji, nudeći im pogaču, so i rakiju.
Stolovi za goste, napravljeni od tesanog drveta, postavljaju se u gonku, čiji su zidovi ukrašeni ćilimima, drvenim posuđem odavno izašlim iz upotrebe i šifonskim krpama na kojima su izvezeni prizori iz seoskog života i stihovi bećaraca kao što su „kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori“. U starinskim ramovima mogu se videti porodične fotografije iz prve polovine 20. veka. Domaćinstvo ima i veliku zbirku starina, jarmove, taljige, plugove, razboje za tkanje, drvene krevete i madrace, ogledala, ručno rađenu posteljinu staru više od dva veka.
Nikolin sin Boško kaže da je njihovo salašarsko bitisanje počelo još davne 1717. godine kada je njegov daleki predak Perko na putu iz stare Srbije sjahao na ove prostore. Perkovo ime je krstilo salaš i samu familiju Ivanić.
Tradicija i poštovanje predaka se u ovom delu planinskog Srema ceni, a gostoprimstvo, mirnoća i duhovnost se prosto podrazumevaju. To je primetio i u gostinsku knjigu zapisao čuveni psihoterapeut akademik Vladeta Jerotić kada je pohodio ovaj salaš, primećujući nebeske darove u vidu lepote salašarske „opuštenosti i gostoprimstva, lišene preterane komercijale“. Nije ni čudo jer pored domaćina, u čijoj se kući uvek za Boga znalo, Ivanići gostima, po želji, organizuju posete manastirima.
U svojoj salašarskoj ponudi Ivanići pripremaju isključivo prirodno iće i piće, u starim zdelama, ćasama, čokanjima i čašama, pripremljeno na stari način, bez ikakvih „kupovnih artikala“.
Na trpezi su najčešće pileći ili juneći paprikaš s domaćim mešanim rezancima, paradajz čorba s tikvicama, supa, štrudla s makom ili orasima, domaća rakija, vino i prirodni sokovi. U ponudi slatkiša su starinski kolači i slatke pite, ali i pekmez od šljiva, drenjina ili šipaka, slatko od lubenice, kupina, šumskih jagoda. Umesto industrijskih likera, toče se rakija višnjevača i orahovača.
Kapaciteti su im do 50 duša, ali gazda Nikola kaže da se najidealnije oseća kad sprema za 30 do 35 gostiju. Sve je, ipak, stvar dogovora. Cene nisu menjali od prošle godine a neće ni ove, pa ručak onaj bogati, nedeljni, košta 800 dinara, što, smatraju, nije mnogo s obzirom na ukus, miris i količinu.
Opštine užičkog kraja, udružene u razvoju seoskog turizma, gostu nude bogat izbor sela i 25 organizovanih izleta
Izvor: Politika
Grnčar Mileta Lazić grnčari u selu Zlakusa Fotodokumentacija TO Užice
Čari erskog sela, odvajkada lek za umornog i sivilom betona zasićenog čoveka, otvaraju se za turiste. Uredili su mnogi domaćini svoje kuće i okućnice, sagradili vajate, zdanja i bazene, a turističke organizacije opština Zlatiborskog okruga zajedno osmislile novi projekat za sadržajniji seoski odmor.
Nazvale su ga, moderno, „Kreativna mreža za razvoj seoskog turizma“, a u taj poduhvat, od koga mnogo očekuju, uključili ne samo seoske domaćine, već i turističke agencije, prevoznike, hotelijere, kao i Regionalnu razvojnu agenciju „Zlatibor“.
– Stvaramo mrežu sela u opštinama Užice, Čajetina, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Arilje gde će domaćinstva biti uključena u zajedničku ponudu. Kad gost dođe u ovaj kraj, željan odmora na selu, izabraće gde bi se odmarao, a mi mu sve dalje organizujemo. Od domaćinstva i sadržaja do nekog od 25 celodnevnih izleta. Za sada, u centru ovog projekta su užička sela Zlakusa, Kremna, Mokra Gora, pa Sirogojno, Gostilje, Ljubiš na Zlatiboru, u prijepoljskom kraju Kamena Gora i Sopotnica, u Priboju Banja, sela kod Uvačkog jezera u okolini Nove Varoši, živopisna ariljska sela. Prednost pri uključivanju u poduhvat imaju ona kategorisana seoska domaćinstva koja su, osim smeštaja, spremna da gostu ponude i druge sadržaje. Da turista vidi etnosadržaje ili kako se, recimo, izrađuju suveniri, grnčarija, da prisustvuje berbi malina, branju borovnica, pečenju rakije, seoskim poslovima – objašnjava Miroslav Ivanović, direktor TO Užice, dodajući da je ovo lepa šansa za domaćinstva, pri čemu je važna uloga i Regionalne razvojne agencije koja omogućuje finansijsku podršku za kreiranje ove mreže.
Etno domaćinstvo Terzića avlija
U Zlakusi, selu grnčara, nude se izleti na osam raznih odredišta. Da tokom jednog boravka ceo kraj upozna. Naravno, pristojan komfor u selu se podrazumeva, pa zato isprva u ponudu uključuju ona bolja, uređenija domaćinstva. A ko od domaćina uđe u mrežu vremenom dobija priliku da mu država pomogne u ulaganju u objekte, u standardizaciju usluga i normativa ishrane, pa da tako stekne stroge evropske sertifikate o tome.
Priča oko izlaska erskih sela na turističko tržište zasnovana je, pre svega, na ovdašnjim lepotama, zdravoj domaćoj hrani i čistim vodama, tradicionalnom gostoprimstvu. Jer, u užičkom kraju gost se dočekuje s posebnom pažnjom. A posluženje: čašica rakije, meze s pršutom, pa i ručak i konak se podrazumevaju.
23. 05. 2010 Press Da ti dođem na Pikasa kroz šljivike i livade
Sajam knjiga obišlo je 140.000 ljudi, Noć muzeja skoro pola miliona. Manje zbog kulture, a više zbog vašarskog mentaliteta i vašarske atmosfere koje narod voli. Zato ne čudi što imamo više od 1.500 manifestacija posvećenih voću, povrću, mesu i mesnim prerađevinama
Slaninijada - Koliko Srbi vole vašare najbolje govori podatak da se širom zemlje redovno održavaju i pokreću nove „ijade"
Kada je prošle jeseni zatvoren 54. sajam knjiga u Beogradu, organizatori su sa ponosom istakli da su oboreni svi rekordi, da je smotru posetilo 140.000 ljubitelja knjiga, da se predstavilo 800 izlagača, te da je beogradska manifestacija postala druga po veličini u Evropi, odmah iza frankfurtske. Razloga za zadovoljstvo imali su i organizatori Noći muzeja, manifestacije koja je prošle nedelje okupila čak 450.000 ljudi.
Ove dve smotre, ali i „Egzit" i Guču, osim kulture, povezuju i - vašarska atmosfera i mentalitet. Tako je Muzej automobila u Beogradu, koji tokom godine obiđe tri do četiri hiljade ljudi, za samo osam sati trajanja Noći muzeja posetilo duplo više gostiju! Slično je bilo i u Etnografskom muzeju, čije su izložbene sale bile pretesne da tokom jedne noći prime čak 20.000 posetilaca. Drugim danima, kada se na miru i u tišini zaista može uživati u vrednim muzejskim eksponatima, broj gostiju je ispod svakog proseka.
Muzej automobila - Godišnje ga obiđe samo oko tri hiljade gostiju
- Srbi jednostavno vole vašar i vašarsku atmosferu, jer se na njemu osećaju važnijim nego što inače jesu - smatra etnolog Dragomir Antonić. - Suština je u tome da se vidi i da budete viđeni, da budete deo događaja kao njegov aktivni učesnik. Zato se za vašar posebno i doterujemo, oblačimo najbolje što imamo i trudimo se da izgledamo najbolje što možemo. A kada sa njega dođemo, neretko i sami priznajemo da smo se tako i proveli, „kao na vašaru".
Antonić kaže da je cilj svakog vašara „zaseniti prostotu". I svoju sopstvenu, i prostotu svojih komšija. Kada, recimo, tako napirlitani i doterani odemo na Noć muzeja ili Sajam knjiga, kada se potrudimo da nas tamo vidi što više ljudi, uputili smo jasnu poruku: pokazali smo da smo kulturni, obrazovani, da volimo knjigu i da smo nakon toga, što je možda još i važnije, mirni najmanje godinu dana, odnosno da upravo toliko ne moramo više da idemo u muzej, ne moramo da čitamo, ne moramo da se foliramo.
Sajam knjiga - Novi naslovi bolje idu uz pljeskavice i miris roštilja
Ovo mišljenje dobrim delom prihvata i Tijana Čolak-Antić iz Etnografskog muzeja u Beogradu, koja kaže da su posetioci u Noći muzeja isti ljudi koji godinama dolaze i kojima je važnije da ih neko vidi nego ono šta će tamo videti ili saznati.
- To se najbolje vidi prilikom otvaranja izložbi, kada svečanosti prisustvuje po nekoliko stotina posetilaca, znatno više nego tokom svih kasnijih dana prikazivanja - kaže Čolak-Antić. - Dakle, dolaze u trenutku najveće gužve, kada se praktično i ne može ništa videti, a posle ih nema nigde.
Bolje čitati bilo šta nego ništa
Psiholog Žarko Trebješanin doživljava beogradski Sajam knjiga kao jedno od najvećih srpskih čuda, potvrdu i dokaz da se kult knjige i dalje poštuje u našem narodu. Drugo je pitanje koliko u kvantitetu ima i kvaliteta.
- Kada bismo napravili analizu šta se najviše kupuje, možda bismo zaključili da to baš i nisu one prave, najvrednije knjige - smatra Trebješanin. - Međutim, to nikako ne smemo da potcenjujemo, bolje je da narod čita i manje ozbiljna štiva nego ništa. Činjenica je da su knjige danas skupe, da se ne čitaju previše, pa je dobro da barem tokom jedne nedelje godišnje izbiju u prvi plan. Isto je i sa muzejima. Mnogi ljudi ih danas smatra nečim anahronim, običnim skladištem starih i nepotrebnih stvari, mestom koje ničim ne inspiriše. Pa kada je već tako, dobro je da bar postoji i jedna takva noć kada će narod doći, bez obzira na to da li je njihova poseta motivisana nasušnom potrebom ili običnim pomodarstvom.
Presudan uticaj na uspeh ove „masovne kulture" imaju mediji. Sociolog Ratko Božović kaže da su naši ljudi definitivno izgubili individualnu strategiju, pa rado prihvataju ono što im nameću sredstva informisanja.
- Ako se neki događaj u medijima promoviše kao značajan u životu jedne zajednice, ljudi to rado prihvataju - kaže Božović. - Neće ih u tome sprečiti ni loše vreme ni druge okolnosti, jer smatraju da ako se tamo ne pojave da će ceo događaj propasti bez njih.
Koliko Srbi vole vašare, šatre, gužvu i ludilo možda najbolje potvrđuje podatak da se tokom godine u Srbiji održava više od hiljadu i po kulturnih, turističkih, privrednih i ko zna kakvih manifestacija. Posvećene su voću, povrću, mesu (kobasicama, slanini, pilićima...), organizuju se u znak sećanja na „ovo" ili „ono", a sve one, kako ističe profesor Božović, posvećene su svemu, svačemu i ničemu?! I ma koliko se trudili da ih predstavimo kao deo kulturne baštine, deo tradicije ili negovanje starih običaja, sve se one pretvaraju u festival pečenja, piva, sevdalinki i pijanki. Drugim rečima, predstavljaju običan vašar koji Srbi najviše vole i poštuju.
U čemu je razlika između knjige i kupusa? Verovatno u mnogo čemu, ali kada je reč o broju posetilaca i pratećim sadržajima koji prate i Sajam knjiga u Beogradu i Kupusijadu u Mrčajevcima, suštinskih razlika skoro i da nema. Obe manifestacije poseti na desetine hiljada gostiju i sa oba događaja ljudi se vraćaju kući natopljeni mirisom dima i sa ukusom roštilja, neizbežnim i važnim sadržajem svih „kulturnih" dešavanja.
„Egzit" Urbani festival, još urbanija publika, ali „vuče" na vašar
A šta tek reći o Saboru trubača u Guči ili novosadskom „Egzitu". Iako se turistički i javni radnici upinju da ih predstave kao najbolje što Srbija danas ima, događaje sa kojima pretendujemo da se pojavimo i na kulturnoj mapi Evrope, sve to pomalo demantuje „dan posle". Tek kada se podignu šatre, ugase vatre i pokupi srča možemo zaključiti koliko sve to ima veze sa kulturom i kulturnim uzdizanjem.
- Narodu je danas, možda više nego ikad, potrebno hleba i igara - tvrdi Ljubomir Erović, osnivač Mud(r)ijade, koji je Gornji Milanovac i okolinu proslavio u svetu takmičenjem u pripremi belih bubrega.
Sabor trubača u Guči - Kultura, ali iza potoka alkohola, srče i pečenja
- Potrebno im je da izađu iz tmurne svakodnevice, da udahnu vazduh, prošetaju među ljudima, pojedu, popiju i malo se provesele. Ako to na bilo koji način ima veze sa kulturom - dobro je, a ako ne, nikom ništa.
Vanja Gavrovski, portparol izdavačke kuće „Laguna", ukazuje na značaj Sajma knjiga i tvrdi da se knjige ipak kupuju i čitaju tokom cele godine.
- Činjenica je da tokom sajma ostvarimo značajne poslovne rezultate, ali se ne mogu složiti da se knjige kupuju tokom same jedne nedelje - kaže Gavrovski. - Trudimo se da svakodnevno proširimo svoju ponudu, da otvorimo što više knjižara, obezbedimo kvalitetne i eminentne autore i što uspešnije prevode. A takva aktivnost daje i dobre rezultate. Ma kako živeli u teškim vremenima, sve ukazuje na to da se ljudi vraćaju knjizi i čitanju, što svakako može samo da raduje. Vlada Arsić
U ovoj godini, prvi put u istoriji kampovanja u Srbiji, u domaće kampove stižu turisti iz celog sveta, a već krajem maja očekuje se nekoliko karavana iz Holandije. Dok Evropa razvija velike i luksuzne kampove koji ne zaostaju za hotelskim komforom, naši aduti su povratak čistoj prirodi i niže cene.
Bio je pionir kada je kampovao u Jajcu početkom osamdesetih prošlog veka, sa šatorom na leđima prošlog leta stigao je do Korzike. Iako nema puno godina, Vladimir Đumić je jedan od naših najiskusnijih kampera i najboljih poznavalaca ovog vida turizma kod nas i u svetu. Danas kao predsednik Kamping asocijacije Srbije (KAS) zalaže se da se kampovanje vrati na onaj nivo koje je imalo u drugoj polovini dvadesetog veka. Srbija se ne može pohvaliti velikim brojem kampova, ima ih svega 17, više nego pre tri-četiri godine, ali znatno manje od, recimo, Hrvatske koja ima 400 kampova, ili Slovenije sa 100. U Evropi je kultura kampovanja vrlo rasprostranjena, samo u Francuskoj ima 11.000 kampova, a u Zapadnoj Evropi 25.000. U Evropskoj uniji godišnje se od ovog vida turizma obrne 13 milijardi evra, što je skoro četvrtina ukupnog turističkog prometa. Još jedan podatak vredan pažnje, u sektoru kampovanja ima 11 miliona ležajeva, dva miliona više nego u hotelima. Statističari su izračunali da svaki Danac provede tri dana godišnje u kampu, što dosta govori o navikama Evropljana. –U Evropskoj uniji kampovanje je industrija, ali mi bismo voleli da kod nas to postane mali porodični biznis. U Rovinju ili Poreču u kampovima boravi oko 10.000 duša, a nivo je kao u hotelu sa pet zvezdica, da ne govorimo kako je u Francuskoj, Italiji, Turskoj... U Srbiji to nije izvodljivo. Kod nas kampovanje može da postane deo banjskog ili seoskog turizma, mi treba da razvijamo ono što imamo, lepu prirodu i dobar domaćinski duh. Uz neki vojvođanski salaš ili šumadijsku etno-kuću može da se pridoda i parcela od dvadesetak ari za šatore, kamp kuće i sojenice. Tako bismo privukli još jednu grupu turista koji bi kupovali od seljaka sir i kajmak, išli na pešačke ture, pecali pored reke, vozili bicikl, jahali –ističe Vladimir Đumić. Ukoliko bi se neko iz Nemačke ili Holandije zaputio kamp prikolicom u Vrnjačku ili Prolom banju imao bi velikih problema gde da se smesti. Interesovanja svakako ima, nedavno su, priča nam sagovornik, nemačke diplomate poslale svoju decu iz Beograda u etno-selo kod Aleksandrovca da se oprobaju u raznim poslovima u domaćinstvu. I brojni turistički sajtovi prognoziraju da će u narednim sezonama „priroda” biti najtraženija.
Ukidanje viza dodatni motiv Za srpsku klijentelu ukidanje evropskih viza dodatni je motiv za putovanja, ali naši studenti i tinejdžeri pre će se put Mediterana ili Zapadne Evrope otisnuti sa rancem na leđima nego u autokućama (kamperima) koje koštaju i do pedeset, šezdeset hiljada evra. Dodatni trošak je i osiguranje, struja, takse po osobi, a dnevno prostor za kamp-prikolicu plaća se i do 40 evra. Međutim, to ipak ne mora da bude nepremostiva prepreka, na Internetu se može naći mapa evropskih kampova ako se na Guglu ukuca ACSI Eurocampings - 8.600 by ACSI inspected camp sites in Europe!. Reč je o belgijskom turoperatoru, koji nudi 12.000 kampova na Starom kontinentu, od kojih su mnogi i za one sa plićim džepom. – U Evropi ima ukupno tridesetak hiljada kampova, najviše u oblasti Mediterana, ali i u velikim gradovima. Lično znam da u Rimu postoji čitav niz gradskih turističkih kampova koji su pogodni i za studente, i za porodice, tako da sa šatorom u automobilu naši sugrađani mogu da obiđu pola Evrope za jednu sezonu – naglašava Đumić. Naš glavni grad ima samo jedan kamp, na Batajničkom drumu, osam kilometara od centra Zemuna, na samoj obali Dunava. Kategorisan je i opremljen sanitarnim blokom sa tuševima, upotrebom roštilja, odgovarajućim brojem priključaka za struju, ima kafe bar i oko 100 mesta za kamp prikolice i šatore, sedam bungalova kao i šest komforno opremljenih soba. –Sezona je nedavno počela. Već imamo dogovorene kamping ture iz celog sveta, najviše ima Holanđana, Nemaca, Francuza, Engleza i Poljaka. Kamp je interesantan i za Beograđane jer ima idealne uslove za odmor – kaže menadžerka kampa Zorica Jolović. Krajem maja u kamp „Dunav ” dolazi prvi organizovani karavani Holanđana. Tokom ove godine, prvi put u istoriji kampinga u našoj zemlji, kampove će popunjavati karavani poznatih svetskih turoperatora i velikih kamping klubova, koji će proputovati kroz Srbiju.
Bez struje i krova Jedna od naših prednosti su simbolične cene, za šatore treba izdvojiti 200-300 dinara dnevno, a cene su niske i za kamp-prikolice. Upravo to je i preporuka Evropske federacije kampinga da bi naša zemlja trebalo da razvija jeftinije kampove koji će biti dobro obezbeđeni, čisti i imati osnovne uslove. – U narednih pet-šest godina mogli bi da privučemo domaće i strane turiste koji vole šatorski smeštaj bez brda opreme, pravi prirodni odmor na nekoj planini ili jezeru, kakva su na primer Zlatar, dolina Uvca, Golija ili Tara – kaže Vladimir Đumić i dodaje: – Političari vole da pričaju o izgradnji hotela sa pet zvezdica, ali ko zna kad će to da bude, a već sutra možemo da koristimo prelepe livade, proplanke za kampove, ne treba da čekamo strane investitore. Kamping asocijacija Srbije početkom maja započela je projekat ekološkog kampa na Fruškoj gori, koji će, kako kaže njen predsednik, biti u natur fazonu, bez struje, uređaja, bez čvrstih objekata, sve će biti naturalistički, prava detoksikacija za Beograđane i Novosađane. U saradnji sa Nacionalnim parkom Fruške gore uskoro bi trebalo odrediti i lokaciju, koja, po zakonu, mora biti van najstrože zaštitne zone planine. – Kampovanje je poseban oblik druženja, to nije hotelska soba, već šator, kad se uveče upali vatra, zasvira gitara, ranije je to bilo najveće uživanje za mlade, ali se vremenom negde zagubilo. Prednost su dobile namirisane hotelske sobe, diskoteke i pijančenje do dva ujutro. Dobro, svaka generacija voli i jedno i drugo, ali ovo drugo je potpuno zaboravljeno, ali se nadam da će ponovo oživeti. Ne samo tinejdžeri, već i deca treba da provedu sa učiteljem ili sportskim trenerom mesec dana u prirodi, da rade sklekove, druže se, izađu iz smoga, a kada se vrate više neće biti isti, jer kampovanje nije samo boravak u prirodi, to je – zaključuje naš sagovornik – filozofija. ----------------------------------------------------------------------------- Englezi na Kopaoniku Jedni se u kampu zabavljaju, drugi se bave sportom, treći uče strani jezik. Jedno od rešenja „za trošenje” letnjeg raspusta može da bude i desetodnevni kamp „Ingliš buka” na Kopaoniku, namenjen učenicima od osam do 16 godina koji žele da usavrše engleski jezik, i to uz pomoć profesora kojima je to maternji jezik. Polaznicima tu po četiri časa dnevno drže visokokvalifikovani profesori iz Engleske, objašnjava Ričard Braun iz „Ingliš buka”. „Kamperi” će biti podeljeni u male grupe, po nivoima znanja, a ulazni test ih čeka prvog dana. Nastavni materijal je pripremljen u Nju koledžu u Notingemu naročito za ovaj kamp. Kako bi đaci što dublje „zaronili” u cake engleskog, i sve ostale aktivnosti odvijaće se na ovom jeziku. Đake čekaju diskoteka, raznorazne igre poput lova na blago, orijentiring, kvizovi, karaoke, „talent šou”, filmsko veče, uvežbavanje umetničko-praktičnih veština za izradu rukotvorina, a biće i dosta učenja kroz glumu i sportskih aktivnosti. Tu su i izleti – predviđeno je da učenici obiđu Stari Ras, Đavolju varoš, Studenicu, Đurđeve stupove... Na kraju se dobija sertifikat o završenom kursu i izveštaj o napretku, navode u „Ingliš buku”. Ovakva dinamična i nesvakidašnja nastavna atmosfera trebalo bi umnogome da olakša usvajanje najprestižnijeg svetskog jezika. Mana je to što đaci neće biti u međunarodnom okruženju kakvo bi mogli da očekuju da se kamp održava u nekoj anglofonoj zemlji, ali je činjenica i da će ukupni roditeljski izdaci biti barem pet puta manji. Prednost je recimo i to što nema „gnjavaže” oko viza, koje su još neophodne za Veliku Britaniju i SAD. T. B. ------------------------------------------------------------------ Najviše na Dunavu Atraktivne lokacije i skromna ponuda su ono što karakteriše 17 postojećih kampova u Srbiji. Obično se nalaze pored jezera i reka (pet ih je na Dunavu) na planinama i u klisurama, i mogu biti interesantni za ribolovce, izletnike i rekreativce koji vole šetnje. Neki imaju teniske terene i igrališta za mali fudbal, košarku, odbojku, a često su u blizini i ugostiteljski objekti... Najseverniji su kod Palića, „De Tour” i „Karavan”. Prvi je na izlasku iz Palićaprema Subotici, sa tri otvorena bazena, dok će kamp „Karavan”, bliži jezeru, u ovoj godini biti zatvoren. „Tiski cvet” ima kapacitet smeštaja za 50 karavana i 100 mesta za šatore, u blizini je banje Kanjiža, na obali Tise. Kamp „Budžak” udaljen je šest kilometara od Apatina, u blizini rezervata prirode „Gornje Podunavlje”, dok se kamp „Pipač” nalazi pored starog puta Subotica – Novi Sad, u blizini Feketića, sa 50 mesta za šatore i 15 za karavane. Bela Crkva ima sedam jezera, a na Vračevgajskom četiri kilometra od centra grada je kamp „Srbija”. Drugi kamp „Belocrkvanska jezera” u samom je centru grada pored Gradskog jezera, popularan je za ribolovce i rekreativce jer obiluje sportskim sadržajima. „Jabukov cvet”, kod Banatskog Brestovca, jedan je od kampova na Dunavu. Do njega se stiže preko Pančeva, a pored njega se nalazi park prirode Ponjavica. Na ovoj reci je i kamp „Dunav” u Zemunu, spada u red manjih kampova, a namenjen je prevashodno stranim turistima u tranzitu, te kamp „Srebrno jezero” kod Velikog Gradišta, jedan od najstarijih i najvećih kampova u Srbiji, sa 500 mesta za kamp prikolice i 150 za šatore. Na putu ka Donjem Milanovcu, 19 kilometara od Golupca je kamp „Toma” u okviru Nacionalnog parka „Đerdap”, a u Brzoj Palanci je kamp „Miročka voda”, takođe na obali Dunava”, 300 kilometara od Beograda. Na Borskom jezeru se nalazi istoimeni kamp koji osim mesta za šatore i karavane ima i sopstvenu plažu na jezeru. Na drugom kraju Srbije, na planini Maljen, u centru Divčibare, 37 kilometara od Valjeva, nalazi se poveći kamp „Breza” za smeštaj karavana i šatora. U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, sa 10 manastira, smešten je kamp „Ovčar banja”. U njegovoj blizini je i manastir Blagoveštenje, gde se zamonašio pokojni patrijarh Pavle. Još dva jezera u Srbiji imaju kamp naselja, Perućac na Drini, južno od Bajine Bašte, kod mesta gde se rečica Vrelo vodopadom uliva u Drinu, i Vlasinsko jezero, 29 kilometara od Vladičinog Hana, na 1.213 metara nadmorske visine. Ove godine u planu je otvaranje kampova na Mokroj Gori i kod Apatina. Za one koji žele još informacija o pomenutim kampovima mogu im pomoći internet prezentacije Kamping asocijacije Srbije Camping Association of Serbia / Kamping asocijacija Srbije i www.camps-serbia.com, na kojima su predstavljeni i kamping klubovi, linkovi ka drugim asocijacijama u svetu, kao i sajtovi koji se bave kamping turizmom. ------------------------------------------------------------- Od šatora do čuturice Šta spada u osnovnu kamp opremu? Šator, vreća za spavanje, podmetač ispod vreće od pvc materijala, koji štiti od vlage i hladnoće, priručna ambalaža za jelo, posude za vodu, čuture koje mogu da se kače na kaiš ili na ranac, jedan dobar ranac, nepromočiv, sa više pregrada i bočnih džepova, led lampa, ili obična baterijska lampa, nož, rezervni konopac, ako onaj postavljeni pukne, a može da posluži i da se šator dodatno pričvrsti za neku granu u slučaju naleta vetra. Osim nekoliko solidnih radnji u Beogradu, dosta od navedenog inventara ima i na buvljim pijacama, nije potrebno sve kupovati u prodavnicama, tako da je, po proceni stručnjaka, 50 evra sasvim dovoljno da sa šatorom i rancem na leđima krenete u pohode prirodi, kolima, na motoru ili na neki treći način.
Dragoljub Stevanović [objavljeno: 23/05/2010] Izvor: Politika Magazin
Turističko udruženje "Jablanica" iz istoimenog zlatiborskog sela, organizovaće sutra petu po redu etno-turističku manifestaciju "Seoski višeboj", prema tradiciji i običajima tog kraja, najavila je Turistička organizacija Zlatibora.
Seoski višeboj čuva od zaborava aktivnosti naših predaka, prikazuje kako se nekada živelo, radilo i zabavljalo u zlatiborskom kraju.
Tokom čitavog dana posetioci će moći ne samo da prisustvuju, nego i da učestvuju u disciplinama kao što su prevlačenje klička, bacanje kamena s ramena, ručno struganje kladarom i dubećom testerom. Posebno zanimljivo biće prevlačenje trupaca volovima, kao najatraktivnija disciplina.
Priprema se i bogat kulturno-umetnički program uz trubu, folklorne ansamble, pevačke grupe i pesmu "iz vika" sa učesnicima iz celog okruga. Najavljen je veliki broj posetilaca iz svih krajeva Srbije. Sa Zlatibora će biti organizovan izlet i poseta toj manifestaciji i crkvi brvnari u Jablanici.
Vojvodina je danas u hrvatskom gradu Poreču i zvanično postala članica Asocijacije vinskih regija Evrope (AREV).
Na 18. plenarnoj sednici AREV-a u tom istarskom primorskom letovalištu Vojvodina se, kao regija sa velikim potencijalom u vinogradarstvu i proizvodnji vina, pridružila porodici od 70 članica vinskih regija starog kontinenta, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije.
U ime Vlade Vojvodine, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Daniel Petrović podneo je ranije zahtev za učlanjenje, koji je prihvaćen u AREV-u, tako da je pokrajina primljena u prestižno članstvo najboljih proizvođača vina.
"Ulaskom u AREV, imamo mogućnost da utičemo na politiku vinogradastva i proizvodnje vina, kroz zajedničku platformu svih članica", istakao je Petrović.
AREV raspolaže neprocenjivim znanjem i ima pristup fondovima koji se koriste za unapređenje stečenih iskustava tako da Vojvodina dobija mogućnost lakšeg priliva kvalitetnih informacija o novim tehnologijama, kao i o samom tržištu vinogradarskih proizvoda i vina.
Učestvujući u prezentaciji vinskih regija i vina, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, je rekao da ono što je poezija u književnosti, to je vinogradarstvo u poljoprivredi, naglasivši da "Vojvodina ima sve uslove za razvoj vinogradarstva" i da se te mogućnosti moraju iskoristiti.
Pored Vojvodine, u članstvo su na 18. plenarnoj sednici AREV-a ušle još hrvatske regije Splitsko - Dalmatinska, Zadarska i Dubrovačka, kao i Hercegovačko - Mostarski kanton.
Beogradski festival hrane i pića biće održan 12. i 13. juna na Kalemegdanu, saopštila je Turistička organizacija Srbije.
Ideja festivala je da se na jednom mestu posetiocima festivala predstavi šta Srbija i Beograd imaju da ponude kroz prikaz najznačajnijih beogradskih ugostiteljskih objekata, koji će posetiocima pružiti priliku da degustiraju jela domaće i internacionalne kuhinje.
Festival je zamišljen i kao edukativni projekat zdrave ishrane, a predviđene su i radionice namenjene deci i omladini o važnosti zdrave i pravilne ishrane i fizičke aktivnosti.
Beograd će posle Njujorka, Londona, Praga, Melburna, Singapura i drugih svetskih metropola dobiti prvu manifestaciju ovog tipa na otvorenom, koja će biti pođednako zanimljiva kako Beograđanima tako i domaćim i stranim turistima, istaknuto je u saopštenju.
Festival će promovisati Kalmegdansku tvrđavu kao mesto okupljanja Beograđana uz obavezu da ne ugrozi tvrđavu kao kulturno-istorijsku celinu grada Beograda.
Letnji godišnji odmor možete provesti i u Srbiji Jezera jeftinija zamena za more
D. Milićević | 09. 06. 2010. - 12:24h /Blic Online
Leto se polako bliži, a sa njim i sezona godišnjih odmora. Iako većina teži da ove slobodne dane provede na moru, očekuje se da će ove godine zbog nedostatka novca manji broj ljudi to sebi moći i da priušti. Međutim, oni koji se odluče da odlazak na more zamene posetom Paliću, Perućcu, Beloj Crkvi, Ludaškom, Vlasinskom ili Srebrnom jezeru sigurno neće pogrešiti, a pride će i uštedeti.
Jezera u Srbiji prilično su sređena i zaista u nekom trenutku možete pomisliti da ste na moru. Inače, pored kupanja pružaju i niz drugih sadržaja, kao što su razni sportovi u vodi, pecanje ili jahanje, a neka čak imaju i lekovita dejstva. Palićko jezero
Palićko jezero se nalazi osam kilometara od Subotice. U toku letnje sezone temperatura vode se kreće između 18 i 25 stepeni što je veoma prijatno za kupanje. Jezero osim kupanja nudi i druge vidove zabave poput sportskih aktivnosti, gledanja ptica (veliki broj vrsta koje možete videti na Paliću na spisku su ugroženih vrsta), obilazaka rezervata prirode, pešačkih tura.. Obala je veoma privlačnog izgleda zahvaljujući svojim peščanim sprudovima, a na njoj se nalazi i staza za bicikliste. Jezero je takođe bogato ribom i pruža priliku zaljubljenicima u pecanje za aktivan odmor. Pecanje je dozvoljeno na zapadnoj obali jezera, a mogu se uzeti dnevna, sezonska, pionirska, omladinska i seniorska dozvola za pecanje. Na Paliću postoji i više klubova gde možete iznajmiti manje ili veće čamce na vesla ili električni pogon, pedoline, bicikle, skutere na vodi, jedrilice… Takođe, među sadržajima su i mini golf i mini kuglana, jahanje, odbojka na pesku, tenis.. Inače, jezersko blato je bogato važnim mineralima sa lekovitim osobinama, pa tako Palić pruža i mogućnosti za lečenje i oporavak... Bela Crkva
Bela Crkva se nalazi u Južnom Banatu, na oko sto kilometara od Beograda. Nedaleko od Bele Crkve, smešteno je čak sedam veštačkih jezera, a četiri koja su lepo sređena i veoma posećena su Glavno, Vračevgajsko, Šaransko i Šljunkara. Na Glavnom jezeru plaža je delom betonirana, dok je na ostalim jezerima potpuno prirodna. Kupanje je moguće i na rekama Neri i Karašu. Glavno jezero je okruženo plažama. Tu su Glavna plaža sa betonskim kejom i tuševima, šljunkovita Dečja plaža, osvetljeno plivalište sa skakaonicom, betonsko-šljunkovita plaža jedriličarskog kluba... Ovo jezero raspolaže raznovrsnim smeštajnim kapacitetima, a tokom letnje sezone duž obale jezera rade mnogobrojni ugostiteljski objekti. Na ovom jezeru organizuju se i letnje škole plivanja, ronjenja i jedrenja. Vračevgajsko jezero ima kamp sa pedesetak kamp jedinica i tri bungalova za smeštaj, a gostima su na raspolaganju restoran i kafić na samoj obali. Plaža je šljunkovita, opremljena ležaljkama i suncobranima, a ljuljaške, klackalice i tobogan uživanje su za nalmlađe goste. Jezero Šljunkara je najveće jezero i poznato je po širokoj plaži opremljenoj tuševima i ležaljkama. U pozadini plaže nalazi se kafić sa brzom hranom, a ovo jezero jedino ima i ostrvo. Pored jedne uređene plaže, gostima su na raspolaganju za kupanje i male uvale, sa netaknutom prirodom. Šaransko jezero nije urbanizovano i predstavlja raj za ribolovce. Vlasinsko jezero
Vlasinsko jezero je veštačko akumulaciono jezero koje se nalazi na Vlasinskoj visoravni na jugoistoku Srbije, na 1213 metara nadmorske visine. Okruženo je planinama Gramada, Vardenik i Čemernik. Posebna atrakcija ovog jezera su plutajuća ostrvca od treseta, produkta vekovnog raspadanja mahovina tresetnica. Turisti koji dođu na Vlasinsko jezero mogu se baviti plivanjem, vožnjom čamcima, pa i jedriličarenjem kad vetar to dozvoli. Ipak, ribolov je jedan od najatraktivnijih sportova pošto je Vlasinsko jezero veoma bogato grgečom, klenom, somovima, šaranima, belim amurima i pastrmkom. Takođe, Vlasinsko jezero zbog veoma povoljne klime praktično predstavlja i lečilište. Boravak tamo posebno pogoduje anemičnim osobama, a na ovom jezeru se postiže osetno poboljšanje krvne slike. Čak je urađeno ispitivanje kojim je utvrđeno da se ljudima koji boravili ovde više od deset dana povećao broj crvenih krvnih zrnaca i hemoglobin. Srebrno jezero
Srebrno jezero je jedno od najpoznatijih turističkih izletišta u Srbiji i udaljeno je od Beograda oko 130 kilometara. Ime je dobilo pošto u popodnevnim satima, kada sunce zalazi, iskre u vodi čine da jezero ima srebrni odsjaj. Može predstavljati sjajno mesto za potpunu relaksaciju, šetnje, kupanje i bavljenje sportom. Ima peščane plaže, hotel i kamp pored jezera. Obala i prilazi plaži su lepo uređeni, a duž plaža nalazi se veliki broj kafića i restorana. Predstavlja mali raj za ribolovce pošto je bogato slatkovodnim ribama, kao što su smuđ, šaran, som… Ako ste slučajno za neku aktivniju rekreaciju, možete se zabaviti i bavljenjem standardnim sportovima u vodi, ali i jedrenjem, pa čak i paraglajdingom. Zbog snažnih pumpi koje obezbeđuju stalni dotok sveže vode u jezeru je nivo vode stalno niži od Dunava. Na svom podzemnom putu voda se filtrira kroz brojne peščane dine, što omogućuje da voda bude besprekorno čista i bistra. Perućac
Perućac, koji je sve popularnije letovalište među Srbima, nalazi se na desnoj obali reke Drine i udaljen je od Bajine Bašte 13 kilometara. Sezona kupanja traje dva meseca i to su jul i avgust.
Prostor za kupanje je ograđen bovama, a plaža jezera koja je izgrađena na splavovima privezana je za obalu pa se po potrebi može širiti… Na plaži se nalaze i tuševi, kabine za presvlačenje, tobogani, skakaonice, a postoji i mogućnost iznajmljivanja kanua, pedolina ili čamaca. U naselju postoji i nekoliko kafića, restorana, vila "Perućac" i restoran "Vrelo". Smeštaj možete potražiti u hotelu „Jezero“, a ponuda nije loša ni u privatnim jedinicama. Ludaško jezero
Rezervat prirode Ludaško jezero obuhvata jezero i obalu uz naselja Ludaš, Hajdukovo i Nosa i nalazi na desetak kilometara od Subotice. Pored očuvanih prirodnih vrednosti odnosno velikog broja ptičijih, ribljih i biljnih vrsta, ima i očuvane kulturne vrednosti, arheološka nalazišta, seoska i crkvenu arhitekturu. Najbrojnija riblja vrsta je srebrni karaš, koji je veoma popularan među ribolovcima.
Srpske spa oaze: Gde možete za kratko vreme da napunite baterije
Srpske spa oaze: Gde možete za kratko vreme da napunite baterije
Blic žena
Non-stop ste pod stresom, a imate toliko obaveza da ni kod frizera ne možete da odete, a da vam telefon ne zazvoni. Spustite ručnu i priuštite sebi vikend u nekom od brojnih hotela koji nude bogate spa sadržaje. Proverite, uživanje je zagarantovano, a posle samo jednog vikenda osećaćete se kao da ste na odmoru bili deset dana.
KOVAČICA
Poslovno-rekreativni centar „Relaks“ (Relax) nalazi se u Kovačici, blizu Pančeva, i predstavlja pravi raj za one koji žele da nakratko pobegnu od gradske vreve i svakodnevnih obaveza. U okviru kompleksa postoje otvoreni i zatvoreni bazen, đakuzi, sauna, fitnes sala i dečji bazen. Zahvaljujući bogatom velnes i spa programu, ali i rukama veštih masera koji rade u „Relaksu“ vrlo brzo napunićete baterije i oslobodićete se nagomilanog stresa. Inače, Kovačica je poznata po umetnosti, pa zbog toga nemojte propustiti da posetite i njenu najposećeniju turističku atrakciju – Galeriju naivne umetnosti. Aranžman relaks vikend u „Relaksu“ za dve osobe košta 10.560 dinara, a u cenu su uključena dva noćenja s doručkom i korišćenje svih spa sadržaja.
PALIĆ Prelepo Palićko jezero udaljeno je od Subotice svega osam kilometara, a zbog svoje bogate turističke ponude predstavlja jedno od najomiljenijih srpskih izletišta. U blizini jezera nalazi se hotel „Vila Lago“ u okviru kog postoji moderni spa centar s hidromasažnim bazenom i turskim kupatilom, pa je to idealan način da se oslobodite stresa i napetosti. Posetu Paliću treba da iskoristite za obilazak obližnje Subotice, ali i autentičnih salaša i čardi u okolini Palićkog i Ludaškog jezera.
Noćenje s doručkom u apartmanu za dve osobe u „Vili Lago“ za vikend košta 8.940 dinara, a da biste koristili sadržaje spa centra, potrebno je da doplatite još 1.000 dinara po osobi.
VRNJAČKA BANJA Spa resort „Sani hil“ (Sunny hill) smešten je na svega 700 metara od centra Vrnjačke Banje i pruža vam sve ono što je neophodno za savršen odmor. U okviru kompleksa postoji otvoren bazen i moderni spa centar sa sauna parkom, masaža centrom i đakuzijem. Uveče se možete prošetati Banjom ili provozati fijakerom jer ćete tako, tvrde meštani, najbolje upoznati ovu kraljicu banja.
Inače, Vrnjačka Banja je najveće i najpoznatije banjsko lečilište u Srbiji, a od Beograda je udaljena 200 kilometara. U njenoj blizini nalaze se najznačajniji spomenici srpske srednjovekovne kulture, a neki od njih su kao svetska kulturna baština pod zaštitom Uneska. Zaštitni znak Vrnjačke Banje je vrabac s opancima i šajkačom na glavi, a njegova skulptura nalazi se u samom centru banje. Fotografisanje kraj njega gotovo je deo obaveznog rituala svakog turiste.
Romantični spa vikend za dve osobe u spa resortu „Sani hil“ košta 14.420 dinara, a u cenu su uključena dva noćenja s doručkom u deluks apartmanu za dve osobe, 40 minuta đakuzi sa šampanjcem i sauna za dve osobe.
VRŠAC Hotel „Vila breg“ (Vila Breg) s pet zvezdica nalazi se na obrocima Vršačkih planina na 170 m nadmorske visine, na mestu poznatom po ruži vetrova. Hotel je smešten neposredno iznad poslovnog centra „Milenijum“ u okruženju predivno aranžiranih vrtova. Gosti hotela na raspolaganju imaju brojne programe za relaksaciju, a u okviru spa centra mogu da koriste hidromasažne kade, finske saune i tursko kupatilo. Za celodnevno uživanje na raspolaganju su vam dva bazena, unutrašnji s toplom vodom i spoljašnji, u čijem je sklopu akva-bar i hidromasažna kada. „Vila breg“ ima 44 izuzetno opremljene sobe i četiri luksuzna apartmana. Unutar hotela je restoran „Eol“, u kome možete da uživate u domaćoj, banatskoj kuhinji. Salon-bar iz koga se pruža lep pogled na grad svakako je jedan od najomiljenijih kutaka u hotelu. Kad već boravite u Vršcu, priuštite sebi izlet po okolini. Za goste hotela se po želji organizuju zanimljive izletničke ture. Jedna od njih je obilazak vršačkog vinogorja, koje je poznato još iz doba Rimljana. Tokom izleta se obilaze fabrika vina, plantaže i tri velika vinska podruma. U samom gradu najstarije građevine potiču iz 18. veka, a pre svega barokna palata Vladičanski dvor, gradski Magistrat i Gradski muzej. Iz svakog dela grada vidi se i kula Breg, građevina iz 15. veka do koje obavezno treba da se prošetate. Noćenje s doručkom za dve osobe u sobi s francuskim ležajem u „Vili breg“ košta 11.800 dinara, a u tu cenu uključene su i usluge spa centra.
Obavezno probajte U restoranu internacionalne i domaće kuhinje „Eol“ u „Vili breg“ obavezno probajte „terijaki losos“ u narandžinom sosu s povrćem i taljatelama, a ukoliko ne želite da eksperimentišete s ukusima, opredelite se za biftek „kula“.
Kada je reč o poslasticama, čokoladnoj torti „vila breg“ sasvim sigurno nećete odoleti.
