Upoznajmo Srbiju

[crvendac_011]

"Srbija je srce Balkanskog poluostrva"

"Šanglaj dejli" napisao je članak o Srbiji, osvrnuvši se na istoriju, baštinu i kulturu naše zemlje. Prenosimo vam ga u celosti.

Kapija Beograda

Srbija privlači svojom problematičnom istorijom i očaravajućom poezijom

Srbija je srce Balkanskog poluostrva. Ali krajem osamdesetih i početkom devedesetih je bila pogođena serijom političkih previranja i ratovima, koji su doveli do raspada bivše federacije Jugoslavije.

Ali posle bura i haosa, prevladao je mir. Kako je oružje utihnulo, a region se polako oporavlja, turisti i posetioci hrle nazad.

To je “in” destinacija za mlade ljude širom sveta, koji žele da uživaju u netaknutoj prirodi, ali i u nostalgičnim sećanjima prošlih dana.

Današnja teritorija Srbije je bila pod rimskom vladavinom (kasnije i Vizantijom) oko 600 godina, od prvog veka pre nove ere. Mnogi rimski plemići i državnici su rođeni u ovoj zemlji, uključujući i 17 rimskih imperatora.

Reka Dunav je zaslužna za širenje Rimskog carstva. Njene pritoke, kao što su Sava i Morava, dovele su do razvoja pograničnih tvrđava i gradova, čiji ostaci ukazuju na obim Rimskog carstva i rimske kulture.

Jedno od tih arheoloških nalazišta, Feliks Romulijana, uključeno je 2007. godine na Uneskovu listu svetske baštine. Romulijanu je izgradio car Galerije kako bi obeležio mesto svog rođenja, a mesto je kompleks palata i hramova, koje su imale tri glavne namene – luksuzna vila za cara Galerija, spomenik njegovim delima i mesto u znak poštovanja divne ličnosti njegove majke.

Nekolicina vrednih zlatnih rimskih novčića, pronađenih na tom mestu, pomogli su u određivanju preciznih detalja iz vremena kompleksa. Pilaster careva Dioklecijana, Maksimijana, Galerija, Licinija, Maksimina Tračanina i Konstantina, predstavljaju neke od najspektakularnijih otkrića ovog mesta, čineći ga popularnom turističkom stanicom na tragu rimskih imperatora.

Pored rimskog nasleđa, tu je i vinčanska kultura iz ranijih slojeva srpske civilizacije. U šestom milenijumu pre nove ere, vinčanska kultura je bila poznata i kao “kolevka evropske kulture”. To je prvi put otkriveno na mestu gde se danas nalazi selo Vinča, pre 1.000 godina, samo nekoliko kilometara udaljeno od srpske prestonice, Beograda. Do sada je preko 150 vinčanskih naselja otkriveno na samoj obali Dunava.

(Vestionline/B92)

 

[crvendac_011]

Tvrđava Ram na Dunavu

Ovo mesto je naseljavano još od preistorije, a po dolasku Rimljana na Dunav, pretpostavlja se da je i Ram bio deo sistema utvrđenja koji su čuvali granice carstva i činili takozvani Dunavski limes.

O nastanku dunavske tvrđave Ram, koja se nalazi u danas istoimenom selu, između Kostolca i Velikog Gradišta, na mestu gde Dunav pravi veliku krivinu, sačuvano je nekoliko narodnih predanja i legendi. Jedna od njih kazuje da je Ram osnovao Rem, brat Romulov, zato što je želeo da se i po njemu imenuje neki grad kao što je Rim nazvan po njegovom bratu. Pošao je u potragu za mestom gde bi podigao grad i poveo sa sobom lepu Leticiju. Putujući Dunavom, ugledali su cvetni brežuljak i, zadivljeni njegovom lepotom, odlučili da na njemu podignu grad po imenu Ram. Druga legenda vezuje nastanak Rama za doseljavanje Slovena koji su ovde podigli paganski hram, po kome je potonji grad dobio ime. Treća legenda osnivanje grada vezuje za sultana Bajazita II, koji je u predahu od ratovanja sa Ugarima naložio da mu na uzvišenju nad Dunavom polože na travu ćilim –ihram. Nakon uspešnog završetka vojevanja naložio je da se na mestu gde je stajao njegov ihram podigne tvrđava, nazvana po tome Ihram, odnosno Haram-Ram, i lično položio kamenje na rubove, zbog čega je tvrđava dobila karakterističan petougaoni oblik.

Kako bilo, svaka od ovih legendi ima svoje istorijsko utemeljenje, jer je nastanak i razvoj tvrđave vezan za Rimljane, Slovene i Turke. Ovo mesto je naseljavano još od preistorije, a po dolasku Rimljana na Dunav, pretpostavlja se da je i Ram bio deo sistema utvrđenja koji su čuvali granice carstva i činili takozvani Dunavski limes. Po doseljavanju Sloveni u neposrednoj blizini rimskog naselja formiraju svoje naselje. Krajem IX veka, u izveštajima iz ugarsko-bugarskih ratova pominje se i tvrđava Horom. Pisani izvori pominju Ram i kao mesto sukoba Vizantije i Ugarske tokom XII veka, a zna se da je 1483. godine po nalogu sultana Bajazita II tu, na granici sa Ugarskom, podignuta tvrđava petougaone osnove s kamenim bedemima i pet kula sa topovskim otvorima, što je Ram učinilo jednim od prvih artiljerijskih utvrđenja. Prve detaljnije opise Ramske tvrđave ostavio je turski putopisac iz XVII veka Evlija Čelebija. U periodu Kočine krajine tvrđava je znatno oštećena zbog eksplozije municije 1788. godine, kada je austrijska posada izginula do poslednjeg branioca, predvođena austrijskim grofom, baronom Fon Lopreštijem, poznatijim kao "heroj od Rama". U XIX veku u Ramu je bila carinarnica u kojoj je jedno vreme kao carinik radio i Vuk Karadžić. Na obali, ispod Tvrđave, još uvek se nalazi zgrada odakle je Vuk slao pisma Knezu Milošu. U to vreme se skelom odvijala glavna trgovina prehrambenim proizvodima. Tokom XVIII i XIX veka, Ram je bio značajno mesto, o čemu svedoči i činjenica da je tada imao i svoj grb.

Tvrđava Ram je bila tema interesovanja malobrojnih arheologa i arhitekata. Relativno dobro je očuvana, ali je nažalost i prilično zapuštena. U njoj nema nikakvih sadržaja.

(B92)

 

[crvendac_011]

Kuda na jesen po Srbiji?

I u našoj zemlji možete organizovati sjajan aranžman 11. novembra, za Dan primirja; Produženi vikend biće idealna prilika da napravite predah na nekoj od domaćih destinacija

PRODUŽENI vikend i mnogobrojne turističke novine u Srbiji, dovoljan su razlog da predstojeći Dan primirja (11. novembar) provedete u svojoj zemlji.

Za manje od mesec dana stiže kratak jesenji predah, jer od 9. do 13. novembra škole (a i pojedine firme) slave Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Slavi se u svim zemljama koje su potpisale sporazum, a u Srbiji se tog dana nosi amblem Albanske spomenice na kome je cvet natalijina ramonda s pozadinom u bojama.

Vrnjačka Banja

U našoj najstarijoj banji spremaju se za obeležavanje jubileja 150 godina organizovanog lečenja i turizma. Čajkino ili Crkveno brdo u centru Banje ovih dana počinje da se preuređuje i narednog leta će se do njega stizati lepo uređenim stazama, kraj vodopada i zabavnih parkova.

Hoteli su dobro popunjeni u Vrnjačkoj Banji, jer noćenje sa doručkom može da se nađe i za 1.500 dinara. U Banji radi šest zatvorenih bazena i velnes-centara, pa je uz kupanje, šetnju po planini Goč i izlete do manastira Žiča, Studenica i Ljubostinji i srednjovekovnih gradova Maglič i Koznik, ovo idealno mesto za vikend odmor.

Zlatibor

Svi lokaliteti će biti otvoreni na Zlatiboru za predstojeći praznik (Sirogojno, Stopića pećina...), a mnogima je ova planina najlepša u jesen. Zbog toga treba poneti udobnu obuću i krenuti pešačkim stazama do vidikovaca na Gradini ili Oku. Mogu i da se iznajme i bicikli, a deca da uživaju u avantura ili dino parku. Polupansion na Zlatiboru košta od 2.500 dinara. Preporuka je i poseta Tari, gde će najviše uživati iskreni zaljubljenici u prirodu.

Prolom velnes

Za Prolom banju, treću godinu zaredom, vlada najveće interesovanje građana koji su konkurisali za vaučere Vlade Republike Srbije od 5.000 dinara za odmor u našoj zemlji. Uz vaučer građani dobijaju i 10 odsto popusta za odmor u hotelu "Radan" ukoliko se prijave do 15. oktobra.

Međutim, čuvena po lekovitoj prolom vodi, ova banja nudi i niz pratećih sadržaja među kojima je nedavno otvoren i novi velnes centar na tri nivoa. Pored postojećih bazena na otvorenom i u zatvorenom prostoru, sada je u velnes-centru napravljen i otvoreno-zatvoreni bazen sa prolom vodom, a posebna atrakcija je džakuzi bazen sa slanom vodom nazvan "prolom more". Trodnevni odmor sa punim pansionima je 8.900 dinara.

Muzej šibica

U Sremskim Karlovcima, prelepom baroknom gradu između Beograda i Novog Sada, nedavno je otvoren Muzej šibica (od Gimnazije prema vinariji Živanović). U njemu se može videti kolekcija od 25.000 šibica, koje je više od 15 godina sa raznih kontinenata sakupljala Jasna Novak. Kutijice su raznih veličina, materijala, a ukrašene su i raznim umetničkim delima. Ulaznica je 100 dinara.

U Karlovcima može da se vidi i Muzej kuglofa (nalazi se u samom centru), ukusnog kolača koji može i da se kupi. Turisti mogu da odu i u Muzej pčelarstva, do 18 vinarija, u Kapelu mira, Karlovačku riznicu i Patrijaršijski dvor, a put iza Gimnazije vodi do vidikovca odakle se pruža prelep pogled. Do Sremskih Karlovaca može da se stigne i novim švajcarskim vozom, a karta je oko 200 dinara.

Kuća medenjaka

Smederevo ima sve: odlično vino, ukusno voće, srednjovekovnu tvrđavu, prvog novinara i drugu najstariju gimnaziju u Srbiji, a odskoro ima i Ivicu i Maricu.

U ovom gradu je otvorena Kuća medenjaka, pa svi oni koji odluče da prošetaju tvrđavom despota Đurđa posle mogu i da se zaslade i, na kraju, na vinskom trgu probaju vino od višnje.

(Novosti)

 

[crvendac_011]

Kuda za Uskrs po Srbiji

Krstarenje do Đerdapa iz Kladova. Takmičenje u tucanju jajima u Vrnjačkoj Banji

UMESTO da se nekoliko sati provede u čekanju na granici, uskršnji kratak odmor možete da provedete porodično ili sa najdražim osobama u nekoj od domaćih turističkih destinacija.

Oko 100 evra dovoljno je da se plati kako bi se proveo luksuzan produženi vikend, ali mini-odmor može da košta i znatno manje. Za vaskršnje praznike biće zanimljivo posebno u Beogradu, gde se organizuje sijaset zanimljivih manifestacija, naročito za decu. Noćenje u beogradskoj vili “Vertigo” košta 1.250 dinara.

Najzanimljivija klisura u Evropi može da se vidi samo iz Kladova, a luksuzni hotel “Akvastar” za svoje goste organizuje krstarenje do Đerdapa. Odmor u hotelu “Akvastar Denjub” 4* od četiri dana (polupansion sa švedskim stolom lokalnih proizvođača, bežični internet i velnes centar) košta 129 evra. Hotel ima bazen i spa-centar, a u cenu je uključen i izlet - krstarenje Đerdapskom klisurom.

U Jagodini još nije otvoren akva-park, ali za 65 evra može da se provede nezaboravan vikend u hotelu “Hil”. Pored dva polupansiona u cenu su uključene ulaznice za zoološki vrt i Muzej voštanih figura, korišćenje velnesa, parking, piće dobrodošlice i piće za srećan put.

I Drina je reka od čije lepote zastaje dah, a polupansion u čuvenoj “Sunčanoj reci” košta 2.800 dinara. Pun pansion se više isplati, jer košta 3.500 dinara. U okviru “Sunčane reke” nalazi se hram Sretenja Gospodnjeg, pa će gosti moći da prisustvuju vaskršnjoj liturgiji.

Vaskrs na Paliću je posebna priča, jer se u parku bujnog zelenila organizuje spektakularna potraga za uskršnjim jajima. Za decu se svake godine organizuju koncerti, predstave i daju lepe nagrade. Noćenje sa doručkom u raskošnom hotelu “Prezident” na Paliću košta 6.900 dinara.

Produženi vikend na našoj najlepšoj planini Kopaoniku u vili “Mujen” košta 99 evra. Na najpopularnijoj planini - Zlatiboru, noćenje može da se nađe već od 1.400 dinara u “Konačištu” Turističke organizacije Zlatibor, koje se nalazi u samom centru. U vili “Barović i spa” u naselju Palisad noćenje košta 55 evra u apartmanu za četiri osobe.

Vrnjačka Banja je savršena za odmor sa decom, a u ekskluzivnom hotelu “Solaris” (32.080 dinara, polupansion) obezbeđena je animacija za decu, kao i uskršnja izložba jaja i takmičenje u tucanju jajima (dok roditelji borave u velnes centru).

I u Sokobanji, u vili “Aleksandra 2”, noćenje košta od 1.200 dinara po osobi. Vila se nalazi u centru, a u ovoj lepoj banji za uskršnje praznike sva izletišta će biti uređena, a radiće i svi unutrašnji bazeni.

Svi koji se zateknu u blizini Ribarske banje u ovom lečilištu treba da provedu dan u velnes centru. Ulaz za bazen uz lekovitu vodu je 600 dinara. Međutim, oni kojima je potreban pravi odmor mogu da se upute ka Prolom Banji gde u hotelu “Radan” za 27.000 dinara dobijaju šest punih pansiona i svakodnevno korišćenje novog velnes centra.

U Banji Koviljači pun pansion košta 4.500 dinara (uključuje i saunu, bazen i fitnes). Međutim, mnogi se odlučuju za paket “sve uključeno” koji košta 46.200 dinara za dve osobe - dobija se neorganičeno piće, hrana i sve usluge.

BROJKE

1.400 dinara Zlatibor, noćenje

129 evra“Akvastar Denjub”, 3 PP i krstarenje

(Novosti)

 

[dusicadraga]

Ovog leta, zbog pandemije korona virusa mnogi od nas ostaće kod kuće. Evo nekoliko ideja za izlete po Srbiji, na koje ste možda nekada i poželeli da odete, ali niste imali vremena.

Krstarenje automobilom kroz Srbiju evo koji su najlepši predeli za uživanje u vožnji

Došao je idealan trenutak da se uživa u lepotama Srbije, da se istraže njene skrivene lepote, i da se zaviri u svaki ušuškani ćošak. Sve ovo možete uraditi tako što ćete sesti u svoj auto, okupiti društvo i krenuti u nezaboravno krstaranje četvorotočkašem kroz Srbiju.

Pre nego što otputujete važno je da se uverite u ispravnost svog vozila, s obzirom da će vam ono biti najvažnija karika za realizaciju željene avanture. Tom prilikom možda odlučite i da je vreme da promenite vaš auto, i prodate stari, u tom slučaju možete kontaktirati agencije koje kupuju stara vozila i automobile svih marki.

Ukoliko ste obezbedili adekvatno vozilo, vežite pojas i spremite se za avanturu, a evo i gde.

Otkrivanje Zapadne Srbije kao jedinstveno iskustvo

Da je Srbija bogata prirodnim lepotama je nešto ok čega se svi slažemo, ali to da se veliki broj njih krije u Zapadnoj Srbiji je možda manje poznato. Vožnja ovim brdovitim predelom zaista ostavlja bez daha.

Bilo da se odlučite za istraživanje planina, ili vožnju putem koji sa obe strane okružuju šume u potrazi za mestom gde ćete napraviti predah i uživati u degustiranju domaćih jela uz jedinstven pogled na brdovite i pošumljene krajolike.

Šta to možete posetiti u Zapadnoj Srbiji?

Najlepše planine Srbije

Zapadna Srbija može da se pohvali najpopularnijim domaćim planinama poput Zlatibora i Tare, a o njihovoj lepoti svedoče svi oni koji su imali priliku da ih posete, i dožive lepotu ovih brdskih lepotica. Sam put do ovih planina je doživljaj za sebe.

Putovanje automobilom kroz šumske tunele i uzane puteve, pogled koji otkriva neke od najlepših pjezaža naše zemlje, i miris domaćeg sira i pršute koji će se na trenutke mešati sa mirisom četinara stvoriće osećaj kao da putujete kroz vreme, i daće vam posebnu dozu mira.

Ako idete na Zlatibor ne propustite da napravite pauzu od vožnje u nekoj brvnari kraj puta gde se služi čuvena komplet lepinja. Ovo jelo, uz jedinstven rustični ambijent okrepiće vam i dušu i telo.

Vožnja pored Drine

Hladna Drina čije se rečno korito prostire kroz Zapadnu Srbiju i Bosnu, jedna je od najlepših i najčistijih reka na našim prostorima. Njen brz tok prodreo je kroz mnoge uvale i krajolike i tako stvorio predivne pejzaže na koje niko ne ostaje ravnodušan.

Zato je vožnja pored Drine predivno iskustvo, koje pruža poseban mir. Jedan od puteva pored Drine vas može odvesti u Bajinu Baštu, gradić kroz koji protiče ova reka, a u kom se organizuje i čuvena Drinska regata.

Nestvarna lepota rezervata prirode Uvac

Ako niste imali priliku da vidite uživo, verujemo da je do vas došla fotografija jedinstvenog pogleda na kanjon reke Uvac, i uklješene meandre nastale probijanjem reke kroz krečnjačke stene. Ova nesvakidašnja lepota predstavlja jedan od najvrednijih prirodnih dragulja na ovim prostorima.

Ukoliko se odlučite da se vašim četvorotočkašem odvezete do ovog rezervata prirode, možete organizovati izlet sa porodicom i prijateljima, koji ćete iskoristiti da se na poseban način povežete sa prirodom.

Pored kanjona reke Uvac, u okviru rezervata prirode vas čeka i čuveni vidikovac Morava, odakle se beleže najlepše fotografije sa pogledom na kanjon, kao i tri jezera koja su svoje mesto našla u rečnoj dolini, a to su Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko.

Putovanje kolima kroz Vojvodinu

Neki će reći da je vožnja kroz Vojvodinu jednolična, i da vas čekaju kilometri ravničarskog autoputa bez ikakvog brežuljka. Ipak, ukoliko organizujete sebi izlet u neki od vojvođanskih gradova ili vešto skrivenih salaša, ergela i vinarija, put u panonsku ravnicu Srbije biće sve samo ne dosadan.

Vojvođanski gradovi su idealni za rasterećenje i boravak u prijatnoj sredini, i predah od svakodnevne gužve i vreve. Osim toga, možete voziti i do Fruške Gore, u kojoj vas čeka veliki broj manastira koje možete da posetite, predivnih restorana, kao i drugih znamenitosti koje čekaju da budu otkrivene.

Nadamo se da ćete period koji sledi iskoristiti za putešestvije ovog tipa, i da ćete doživeti lepote naše zemlje iz udobnosti svog automobila.

Izvor: Automobilibre.rs

 

[Jelisaveta10]

Odlična tema! Konačno je Srbija dobila svoje mesto, što se turizma tiče. Mene najviše oduševljavaju planine, pa ću i pisati o najposećenijoj.

ZLATIBOR

NAJLEPŠE NA PLANINI

SPOMENIK NA ŠUMATNOM BRDU
Idealan izbor ukoliko ne želite da se previše udaljavate od centra, a da opet uživate u savršenom spoju prirode, sunčevih zraka i prelepog pogleda. Spomenik na brdu je jedan od najvećih simbola Zlatibora - on doseže do neba i tamo prkosi nepravdi i teroru kroz koji je prošao srpski čovek u prošlosti. Ovaj Spomen obelisk podignut je u znak sećanja na partizanske ranjenike na Kraljevim vodama i Palisadu 1941. godine, a napravljen je tako da se vidi iz svih krajeva Partizanskih voda. Podaci govore da je vrh brda udaljen 5 kilometara od centra planine, a da je za uspon do njega potrebno oko 40 minuta šetnje. Lično iskustvo govori da je vreme utrošeno u uspon najbolji mogući način da obnovite energiju i ispunite pluća čistim planinskim vazduhom. Staza do spomenika je uređena i osvetljena, a duž nje nailazite na lokalne prodavce svežih sokova, džemova i melema, napravljenih od povrća, voća i trava uzgajanih na domaćim baštama. Na vrhu staze vas očekuje svojevrsna nagrada - pogled na zelene, žute, bakarne prirodne površine, pašnjake, šume, uvale i padine, sa kamenom koji se nalazi u središtu i na vrhu svega. Na njemu su ispisani stihovi pesnika Vaska Pope: Ne dam ovo Sunca u očima, ne dam ovo hleba na dlanu, koji pogađaju najdublju suštinu. Topla preporuka je da do Spomenika idete u vreme zalaska sunca. Tako ćete sebi obezbediti još jednu dodatnu pogodnost - odsjaj sunčevih zraka koji se stapa sa nebom i planinom.

PRIRODNE LEPOTE ZLATIBORA
Ukoliko ste se odlučili da se smestite u nekom apartmanu u centru Zlatibora, sigurno ćete moći da pronađete idealno mesto za odmor na otvorenom prostoru, koje će vam obezbediti samo cvrkut ptica i šum drveća. Topla preporuka je od Zlatiborskog jezera krenete uzbrdo ka stazi koja vodi do zabavnih parkova. Kada prođete pored ovih prostora, ulazite u deo koji je manje urbanizovan i posećen, a miran i prepun prirodnih lepota. Što više odmičete, to vam se više otvaraju vrata pravih planinskih čari, a pluća pune reskim planinskim vazduhom. Kada se popnete na vrh, čeka vas svojevrsna nagrada - prelep pogled na zelene površine, horizont spojen sa planinskom padinom i zraci sunca koji obasjavaju delove prirode.Posmatrajte ih sopstvenim očima, ne kroz kamere pametnih telefona. Neka priroda u vas unese potreban spokoj i oslobodi vas stresa. Odvojite dva-tri sata da se izležavate na ćebetu i uživate u pogledu.


SADRŽAJI U OKOLINI ZLATIBORA

Stopića pećina nalazi se na severoistoku Zlatibora i predstavlja pravu malu oazu neobičnih pojava. Pećina je dugačka 1691, 5 metara i sastoji se od pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečna dvorana. Turistički najzanimljiviji su prostrani ulaz, otvori na tavanici (dugure), siparka kupa "Pseće groblje", vodopad "Izvor života" i niz bigrenih kada. Velika posećenost pećine je posledica postojanja Bigrenih kada, koja je omeđena kamenim zidovima i naborima u kojima se nakuljena voda izvija praveći slapove.

Muzej Staro selo Sirogono - na 26 kilometara od centra Zlatibora nalazi se pravi dragulj, koji čuva autentičan izgled života srpskog sela u 19. veku. Muzej se sastoji iz dve celine: jedna koja se sastoji iz svih delova koje je imala srpska porodica u prošlosti i druga prilagođena turističkim potrebama svih onih koji ovde dolaze kako bi osetili pravi život naših predaka. Obe grupe su sačuvale svoj autentični izgled, s tim što druga sadrži prodavnicu suvenira, krčmu, apartmane, koje turistima omogućavaju da tokom više dana borave u predelima istorije srpskog života. Muzejski deo pokazuje nam kako se živelo u domaćinstvu od preko pedeset članova i čime se sve bavio srpski seljak pre dva veka. Muzejski eksponati i čist vazduh predstavljaj idealan beg od gradske buke i stresnog tempa 21. veka.


Mokra Gora - nalazi se između Zlatibora i Tare i predstavlja pravu riznicu različitih turističkih atrakcija. Tokom boravka na Zlatiboru predlažemo da izdvojite poseban dan za obilazak svih lokaliteta koji se nalaze u ovom planinskom selu. Ne smete propustiti čuvenu Šargansku osmice, prugu koja ide 300 metara uzbrdu, praveći savršenu osmicu. Na obliženjem Mećavniku nalazi se etno selo režisera Emira Kusturice, u kome možete doživeti pravu atmosferu srpskog sela, probati ukusnu hranu ili kupiti autentične suvenire. Neizostavni deo obilaska Mokre Gore mora biti i selo Kremna, poznato po prorocima Milanu i Mitru Tarabiću. Dan proveden na Mokroj Gori bez sumnje biće idealan deo vašeg zlatiborskog odmora.

 

[n3nk3r]

Dan proveden na Mokroj Gori bez sumnje biće idealan deo vašeg zlatiborskog odmora.