Šta je novo?

Upoznajmo Srbiju

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Tajna životvornog izvora

Zanimljiva Srbija

Tajna životvornog izvora

Hram posvećen Presvetoj Bogorodici, koji su na meštani Solotuše, najvećeg sela u opštini Bajina Bašta sagradili, po mnogima je nagoveštaj da će se ostvariti proročanstvo Tarabića. Da li i ono prema kome za Srbiju dolaze bolji dani?

96395896.jpg

Jedna od 32 vodenice na reci Solotnik, iznad koje su podignuti zvonik i crkva (Foto S. Berić)




U Solotuši, najvećem selu u opštini Bajina Bašta na istočnim obroncima planine Tare, posle pet i po vekova svečano je obeleženo osvećenje pravoslavnog hrama. Podignut je pored izvora Solotnik i posvećen Živonosnom istočniku Presvete Bogorodice. Mesto je, na inicijativu Radovana –Raše Stamenića, odredio vladika žički Hrizostom 2006. godine, a meštani složno zasukali rukave. Sada više ne moraju da tabanaju na molitvu, krštenje i venčanje do deset kilometara udaljenog sela Rača. Asfaltiran je i put, obnovljena vodenica, podignut krst. Jedino je nejasno zašto se na sve toliko čekalo.
– Tako je prorekao starac Naum. A meni je to 2004. godine ispričao dr Slobodan Mileusnić, dugogodišnji upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koji je preminuo 2005. Mileusnić je u Sentandreji našao zapise starca Nauma i evo šta je prorekao: „Kada se mi otisnemo neđe u tuđinu, preko velike vode, onda će se ovde srušiti gradina i kulina, a na ovijem prostorima će biti najviše čeljadi. A kad dođe vrijeme da se napravi bogomolja na slanim vrelima, ondak će biti najmanje čeljadi” – objašnjava nam Blagomir Ristić Blagojica, seljak iz Rače, samouki istoričar i arheolog čiji se pronalasci čuvaju u vitrinama manastira Rača.
I obistinilo se. Danas u Solotuši, koja je svojevremeno bila i opština, u 240 domova živi jedva hiljadu stanovnika. Nekada su ovde meštani proizvodili sve što im je bilo potrebno, osim gasa (petroleja), soli i šećera. Na reci Solotuši je bilo 19 valjarica koje su valjale vuneno sukno za celi užički kraj. Bilo, više nema nijedne. Od 32 vodenice koje su danonoćno mlele žito, obnovljena je jedina preostala.
– Sve više se traži brašno sa potočare od skoro zaboravljenog kukuruza „osmaka”, bez koga nema slatke proje i dobrog kačamaka – rekao nam je vodeničar Ilija Stamenić.

Majstori za mastilo

Od Ivana Stamenića, koji ima dvoje odrasle dece, čuli smo da u školi, koja ima i svoj bazen, nema nijednog đaka, a 1945. godine ih je bilo 232!
Jedino crkvu selo stolećima nije imalo.
– Predanje kaže da je u Pustopolju, koje se nalazi na putu od Bajine Bašte ka Solotuši, postojala crkva i srušena 1459. godine, kad i manastir Rača. Turci su srpsko roblje odveli i mesto je ostalo pusto– kazuje nam dalje Ristić, upirući prstom u pećine na vrletnoj steni iznad izvora reke Solotuše.– U ovim stenama arheolozi su otkrili da je jedna pećina bila isposnica, a druga pećinska crkva. Ulaz u njih je u obliku krsta. U tim pećinama su živeli monasi u 16. i 17. veku kada je radila prepisivačka škola u Banji, u skitu svetog Đorđa, u Rači. Ovi monasi su pomagali prepisivačima tako što su bili majstori za pravljenje mastila.
Ristić dodaje i da je današnja bogomolja napravljena na slanim vrelima, baš kako proreče starac Naum. Podseća na još jedno proročanstvo vezano za ovaj kraj: „Čuveni Tarabići iz susednih Kremana su najavili bolje dane kada se u Solotuši nađe i otvori majdan soli, Srbija postane carevina, a Kruševac bude prestonica. Da li će se i ovo obistiniti ostaje da se vidi, ko doživi. Poznato je da su se obistinila njihova proročanstva o pojavi dinastija Karađorđevića i Obrenovića u Srbiji i o njihovom kraju, o izumu telefona, kao i o tome da će Drina poteći uz Taru...”
Na slanom vrelu, po kojem i reka i mesto nose ime, voda je „slatka”. Ko je i kada „posolio” reku, koja se nekada nazivala Zlatica, nismo saznali. Meštani se sećaju da su kao đaci osamdesetih godina prošlog veka dolazili na Solotušu da ispiraju zlato. Rudarski inženjeri iz Beograda su od1934. do 1936. godine istraživali ovaj kraj i pronašli rudu zlata. Nedavno je potraga za rudnikom soli obnovljena. Pretpostavlja se da bi mogao biti na 80 metara dubine. Kupljene su i burgije…
Zasad je so samo u ovdašnjim legendama. Po jednoj od njih ime potiče od slanih minerala koje su koze „brstile” na izvorištu. Druga priča objašnjava da je naziv Solotuša u vezi sa rudnikom soli za koji se veruje da je nekada ovde postojao. Što nije nemoguće, ako se uzme u obzir dugi period ljudskog trajanja na ovim prostorima koji se vezuje i za ostatke srednjovekovnog zamka Solotnik koji natkriljuje selo. Kulina ili Gradina, kako zidine nazivaju u narodu, još je jedna od misterija ovog kraja o kojoj se malo zna. Meštani gradnju pripisuju prokletoj Jerini.
Nacionalni park „Tara” je, sa tadašnjim direktorom Dušanom Milovanovićem na čelu, 2004. godine angažovao arheološku ekipu sa beogradskog Filozofskog fakulteta, podseća Ristić, i dodaje da se na osnovu nađenih ostataka pretpostavlja da ga je u vreme pada srpske despotovine pod tursku vlast, sagradio neki vlastelin.

Složni i pobožni

Put i crkva bude nadu u povratak meštana na ugašena ognjišta, s obzirom na to da ovaj kraj ima uslova ne samo za bavljenje turizmom već i za proizvodnju organske hrane. Radovan Stamenić je uložio najviše, i sebe i novac. Vlasnik je stovarišta građevinskog materijala u Bajinoj Bašti i otac četvoro dece.
– Čovek ima obavezu da u skladu sa svojim mogućnostima pomogne koliko god može mestu u kojem se rodio i proveo detinjstvo. Na taj način se odužuje prethodnim generacijama i daje obavezu mlađima da nastave – rekao nam je ovaj izuzetno skroman ali preduzimljiv predsednik Odbora za izgradnju hrama.
Plac za crkvu je poklonio meštanin sela Dragiša Stamenić, a projekat uradio Damnjan Zloporubović, građevinski inženjer iz Bajine Bašte. Da se o svemu brižljivo vodilo računa govori podatak da je crkvu gradio, od temelja do krova, iskusni majstor Radislav Jelisavčić, kome je ovo sedmi po redu božiji hram. I za ikonostas su potražili nacrt stručnjaka Save Stražmešterova, arhitekte u Zavodu za zaštitu spomenika u Novom Sadu, a stolarske radove poverili Ratku Stameniću. Svoj doprinos je dao i musliman Aljo iz Bijelog Polja (čije prezime nisu znali da nam kažu), ali za koga nam s radošću rekoše da nije hteo da uzme ni dinar.
Ikonopisac je bila Negoslava Pavlović, dok je teži deo posla sa kamenom, koji je darivao kamenolom Surduk kod Užica, majstorski odradio Radovan Jovanović Jarkan... Mesni paroh Todor Tomić nam je pokazao knjigu u kojoj je sve pedantno zapisano, tako da se zna da je u crkvu uzidano 32.000 cigli, 50 kubika drveta i 200 kubika kamena.
– Više od 1.000 dnevnica je poklonjeno, a materijalna pomoć za zvono, polijelej i elektrifikaciju je stigla i od brojnih firmi i pojedinaca – dodaje Milan Stamenić, Radovanov otac.

Krst kao putokaz

Na teško pristupačni vrh Solotuške stene radnici „Elektromreže” Srbije Zoran Stamenić i Miloš Stefanović (rodom iz ovog mesta), uz pomoć helikoptera MUP-a Srbije, postavili su metalni krst visok pet metara, a težak nekoliko stotina kilograma. To je bio jedini način da krst, dar meštana, stigne na vrh 200 metara visoke stene i bude znak da je u njenom podnožju crkva.
Prilikom postavljanja krsta su izostali samo sveštenici koji su imali preča posla. Ali to meštane, kako nam je prepričao četvorostruki prvak države u reliju Radiša Stamenić, nije omelo u planu da iznad klanca, sa brda na brdo, zategnu i sajlu dugu 250 metar,a na kojoj se zavijorila trobojka.
Srećni što konačno imaju svoj hram koji je došao da osvešta vladika žički Hrizostom, meštani su pozvali goste da im se pridruže u slavlju. Bogato su se pripremili: od predjela, svadbarskog kupusa, pečenja i salata do torti i pića za oko 2.000 zvanica. Prohladni kišni dan bio je iskušenje za mnoge, ali to nije umanjilo radost Solotušana. Igralo se i pevalo uz zvuke trube, složno kako je bilo svih ovih godina i dok se radilo.
-------------------------------------
Petak bez posta
Praznik crkve u Solotuši pada u petak prve, Bele ili Svetle, sedmice po Vaskrsu u kojoj se sredom i petkom ne posti. Ovaj dan je posvećen proslavljanju Presvete Bogorodice. U bogosluženju se naziva Živonosni istočnik, ili pak Izvor izlečenja, jer toga dana vernici zorom izlaze na najbliži izvor, umivaju se i piju vodu radi izlečenja od mnogih bolesti.

Slavica Berić
Objavljeno: 07.11.2011.
Izvor: Politika magazin



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Ponosni na vinograde i belorepane

TAMO-AMO PO ORLOVATU

Ponosni na vinograde i belorepane

U rodnom mestu Uroša Predića, na desnoj obali reke Tamiš, vino se ne pije na čaše već na sate, a u „Maštaonici” druguje i luduje. Ptice po kojima je varošica dobila ime još su tu, u hrastovoj šumi

51411556.jpg


Foto Anđelko Vasiljević



Orlovata nema na turističkim mapama, bar ne za sada, a ukoliko se ostvari projekat „Tamiški vodeni put” biće ga možda u budućnosti. Ovo banatsko mesto poznato je po slikaru Urošu Prediću, koji se tu rodio, ali i dobrom vinu i ribi zbog koje pecaroši potegnu čak iz Beograda. Orlovat sa još 22 naseljena mesta pripada opštini Zrenjanin, a železnički most sa tri luka i dva stuba, izgrađen 1894. godine, tako spaja srednji i južni Banat. Ovde se nalazi i „čvorište” pruga ka Zrenjaninu, Pančevu, Beogradu i Novom Sadu. Mada odavde, kako smo saznali, vozovi za Novi Sad više ne saobraćaju, ako ne moraju.
– Lesni plato kod Orlovata dostiže visinu od 99 metara nadmorske visine tako da dominira u srednjem Banatu – naglašava Boško Kojčić, odbornik u Skupštini grada Zrenjanina, presednik Udruženja vinogradara i vinara „Vesela braća” i vlasnik medalja i priznanja za kvalitet belog vina „banatska frajla” i rozea „banatski kicoš”.
Naš sagovornik dodaje da je tradicija učinila svoje, reč je o autentičnim banatskim vinima sa više tamiške terase, a Orlovat je još 1776. godine „imao 191 motku vinograda”, kako je zabeleženo popisom. Površina jedne motke je bila oko 340 metara kvadratnih i jedan čovek je mogao da je okopa za jedan dan.
– Ta naša vina nisu vina usamljenih, ona traže društvo, pesmu, zabavu, veselje – kaže Boško za koga nam rekoše da, osim što piše britke aforizme, ume i da peva.

Vojna granica

O nastanku i prošlosti Orlovata od davne 1471. godine, kada je pripadao kovinskoj županiji i bio jedno od najstarijih naselja u Banatu, saznajemo nešto detaljnije od profesora istorije Radovana Francuskog. Od 1698. godine Orlovat se nalazi na današnjoj lokaciji, a osnovali su ga Srbi iz Sent Andreje i stanovnici starog Orlovata. Na broj stanovnika su uglavnom uticali ratovi, a oni su, na žalost, bili česti. U blizini Orlovata 1788. godine odigrala se velika bitka u kojoj je poginuo kapetan Đorđe Radivojević. Na istom ovom potezu vodila se bitka i 1848. godine u vreme mađarske revolucije između Srba i Mađara. Srpsku vojsku je predvodio Stevan Knićanin. Iako sa brojčano slabijom vojskom izvojevao je ratnu pobedu nad Mađarima. Banatska vojna granica ukinuta je juna 1872. godine i Orlovat je posle 99 godina vojnog života potpao pod civilnu upravu.
Orlovat jedino ime nije menjao. Dobio ga je po gustim hrastovim šumama – staništu orlova, od kojih slavu prošlih vremena čuvaju samo dva para belorepana, i po tome što mesto, kada se pogleda na Tamiš, biva zapravo sprud, greda ili at. Na mađarskom at znači preko što sasvim odgovara izgledu ovog zemljišta. Naziv se odnosi na stari Orlovat koji se nalazio oko dva kilometra južno od današnjeg. A taj stari Orlovat je u svojoj dugoj prošlosti bio i varoš, imao je kovače i zlatare.
U centru sela, nekadašnjem graničarskom placu i glavnom mesnom trgu, nalazi se jedan od najvećih i najlepših parkova u Banatu, kome bi dobrodošlo jedno generalno sređivanje. Mesto, koje je 1899. godine preuređeno u park princeze Jelisavete, a odnedavno Uroša Predića, nekada je služilo za postrojavanje graničara, danas za okupljanje mladih u novootvorenom kafiću kod Marka Petrovića, mladića koji se posle 10 godina rada u inostranstvu kao konobar vratio u svoje selo i tu uložio zarađeni novac.
Mnogi u Orlovat dolaze zbog posete pravoslavnoj crkvi izgrađenoj 1927. godine u dekorativnom moravskom stilu. Građena je po projektu arhitekte Dragiše Brašovana na inicijativu Uroša Predića. Od ovdašnjeg sveštenika Rajka Srdića saznajemo da je sagrađena na temeljima prethodne male barokne crkve. Ikonostas je oslikao „sve iz jednog poteza”, tada već sedamdesetogodišnjak Uroš Predić, koji predstavljapravi mali dragulj ovog hrama, pored neobično teškog (osam kilograma) Jevanđelja u srebrnom koričenju iz 1744. godine poklona Ruske crkve. Interesantno je i to, da se na ikonostasu prepoznaju likovi dede Uroša Predića, kao Svetog Nikole, majka Marija je predstavljena kao Sveta Petka, a otac Petar Predić (paroh u Orlovatu punih 40 godina) kao Sveti Sava.
Uroševe rodne kuće nema, ali je zato tu beli dud star više od 200 godina ispod koga se igrao kao dete.
– Bude od njega kazan i po lepe rakije „dudićare”, rekao nam je domaćin kuće Boško Stankov i dodao da je velikog slikara upoznao kada mu je bilo 10 godina. Dolazio je kod njegove majke da mu skuva kulje (kačamak) sa mlekom. Boško svakoga ko dođe pod Urošev dud, posluži rakijom i ispriča koju reč o slikaru za koga nam reče da je imao devojaka, ali eto osta neoženjen da brine o deci svoje braće i majci.

Banatski bejzbol

Rodne kuće Predića nema, ali je zato kupljeno zemljište da se napravi njena replika. Projektima i ambicioznim planovima profesora Stevana Prohaske, predsednik radne grupe za razvoj Orlovata,predviđena je izgradnja te spomen-kuće ali i „Orlovatsko-tamiškog vodenog puta”, koji bi bio zanimljiv turistima, a povezivao bi Orlovat sa Idvorom (mestom rođenja Mihajla Pupina bliskog Uroševog prijatelja) i Tomaševcem, poprištem značajnih istorijskih bitki.
Šetnja selom vodi i do „Maštališta”, lepo uređenog mesta pored mrtvaje Starog Tamiša, delu Aleksandra Lackova i orlovatskog slikara Milana Vukova, koji je umeće sticao u ateljeu Milića od Mačve, mada s ponosom ističe da je njegov učitelj Uroš Predić, iako je preminuo pre nego što se on rodio. Milan nije školovan slikar ali mu portreti „idu od ruke”, a okušao se i na regionalnoj televiziji „Santos” u autorskoj emisiji „To smo mi”.
Otići iz Orlovata, a ne pomenuti ovdašnju igru „lopte na šoranje” bila bi nepravda. Lopte na šoranje se igra sa dve ekipe, tako što se palicom šora krpena lopta. Slična je bejzbolu i oduvek se igrala u Orlovatu, a dosta je onih koji veruju da je Mihajlo Pupin ovu paorsku igru „preneo” u Ameriku.

Slavica Berić
Objavljeno: 14.11.2011.
Izvor: Politika magazin



 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Levačke priče

Levačke priče



Levač je južni deo Šumadije tik uz Zapadnu Moravu. Stisnut je između Juhora i Gledićkih planina a na Veliku Moravu izlazi preko brežuljkastog Temnića. Krenuo sam tragom rozeta moravske škole a završio sakupljajući priče iz Levačkog kraja.

80406_zapadna-morava-05-09-2008_af.jpg


Selo Bela Voda se nalazi na pola puta između Trstenika i Kruševca ali na levoj obali Zapadne Morave. Poznato je po majstorima kamenorescima koji i danas prave čuvene rozete. Posetio sam majstora koga zovu Rade Neimar i otkrio šta sa jednim čekićem, dva dleta i beskrajnim strpljenjem može da se napravi od kamena. Majstor Rade je napravio lepe rozete ali relativno male pa sam krenuo put Ljubostinje koju krasi jedna od impresivnijih rozeta.

80687_ljubostinja---d.bosnic_af.jpg

Manastir Ljubostinja - D.Bosnić


Manastir Ljubostinju su po predanju podigle kneginja Milica i ljube palih kosovskih junaka tako što je svaka od njih donela po jedan kamen a posle su u manastiru zajedno tugovale i oplakivale svoje muževe. Postojii romantičnija verzija da su se Milica i Lazar prvi put tu sreli pa mesto ljubovi obeležili prelepom crkvom.

78982_kalenic--d.bosnic_af.jpg

Manastir Kalenić - D.Bosnić



Dvadesetak kilometara severnije od Ljubostinje se nalazi manastir Kalenić. Da zanemarimo istoriske činjenice i da se vratimo priči koja kaže da je manastirsku crkvu podigao mladi Lazarev sin Stefan i da je ona toliko blještale da se konj ispod kneza propeo i on je pao na zemlju. Mesto gde je knez pao i danas zovu Kneževo Bupilo a majstori su crkvu kalili da smanje bljesak i zato je manastir nazvan Kalenić. Do manastira sam došao u ranim popodnevnim satima i crkva je tako nestvarno blještala da sam se pitao da li su majstori uopšte nešto uradili.


78543_naupare--d.bosnic_hl.jpg



Rozeta na Kaleniću je manjih dimenzija od one na Naupari ali je nestvarno bogata i sa crkvenim vratima čini čudesan sklad.

Blic
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Jugoistočna Srbija: tvrđave i utvrđenja

[h=1]Jugoistočna Srbija: tvrđave i utvrđenja
[/h]B92

U čitavoj jugoistočnoj Srbiji ima mnogo ostataka rimskih i srednjevekovnih utrđenja, manje ili više očuvanih. Najveći deo se nalazio na Rimskom putu Via militaris. Put je od Beograda (Singidunum) do Carigrada. Trasa puta kroz današnju Srbiju izgrađena je 33. godine.

20810796254f5a0b489e7d3095812373_orig.jpg

Niška tvrđava, Foto: Ivan Muljevski/Wikimedia Commons/Flickr

Najznačajnija utvrđenja u Jugositočnoj Srbiji su: Niška tvrđava, Pirotska tvrđava – KALE, Sokograd, Vrmadžanski grad, Caričin grad.

Sva ova utvrđenja mogu da se obiđu uz stručnog vodiča.


[h=2]Niška tvrđava[/h] Niška tvrđava, simbol grada, smeštena u centru na obali reke Nišave, predstavlja jedno od najočuvanijih i najlepših turskih vojnih zdanja na srednjem Balkanu. Gradili su je Rimljani, Vizantinci i Srbi, a rušena je i obnavljana više putam da bi joj konačan izgled dali Turci 1723. godine.

U Naissusu, odmah iza severnih bedema tvrđave, rođen je Konstantin Veliki, rimski imperator koji je zvanično priznao hrišćanstvo. Niš je jedan od retkih gradiva u svetu sa impozantnom tvrđavom u najužem centru grada čije se težište nije pomeralo u poslednjih 2000 godina.


[h=2]Sokograd[/h]
18638586094f5a0b48afafd340393341_v4%20big.jpg

Sokograd, Foto: sokobanja.rs

Srednjovekovno tursko utvrđenje nastalo na temeljima rimskog kastela (IV-VI), pominje se još 1413. godine od kada je bio u posedu Turaka. Izgrađen je na uzvišenju, iznad kanjona reke Moravice. Razuđen je i nepravilne osnove; sastoji se iz dva dela –gornjeg i donjeg grada. Hajduk Veljko oslobodio je grad 1808. godine.

Iz pravca Sokobanje do Sokograda stiže se asfaltnim putem, do izletišta Lepterija, a odatle šetnjom zelenim tunelom do kapije grada. Danas je Sokograd spomenik od nacionalnog značaja pod zaštitom države.


[h=2]Vrmdžanski grad[/h]
13145402404f5a0b48b947c451709490_v4%20big.jpg

Vrmdžanski grad, Foto: .jugoistocnasrbija.rs

Nastao je u doba cara Justinijana (IV do VI) vek i predstavlja utvrđeni logor koji je branio stari popločani put „Carski put“, koji je išao prema Bugarskoj. Pouzdano se zna da su ga Vizantinci obnovili 530. godine i dogradili u skladu sa razvojem tehnike.

U XV veku je nastalo burno vreme sa dolaskom Turaka kada je sultan Musa 1412. Osvojio Bolvan, Stalać, Lipovac i Vrmdžu čiju je posadu isterao izvan zidova tako što joj je presekao dovod vode.

Turci se nisu dugo zadržali jer ih je vojska despote Stefana isterala, potukla na granici sa Bugarskom i ubila samog sultana Musu. Danas su vidljivi vrlo skromni ostaci ovog grada.


[h=2]Šanac[/h]
11018621514f5a0b48c518e251158290_v4%20big.jpg

Foto: jugoistočnasrbija.rs

Vojno utvrđenje Šanac izgrađeno krajem 19. Veka u susret balkanskim ratovima, na brdu zvanom Jeremija, koje dominira Lužničkom kotlinom. Sastoji se od niza podzemnih katakombi i tunela us vrhu smeštaja opreme i vojske kao i odbrambeno utvrđenje.


[h=2]Kale – Pirotski grad[/h]
18455481684f5a0b48d1f4f086185155_v4%20big.jpg

Foto: Dragica Žolnaj/Wikimedia Commons/Flickr

Pirotski grad predstavlja manje utvrđenje sa kulama i zidnim platnima. Tvrđava se sastoji od tri dela: gornjeg grada sa donzon kulom, srednjeg dela sa bedemom i dve kule, i najnižeg – donjeg dela sa bedemom i zidanim rovom.

Prolazeći kroz različite vremenske periode, dobijao je različita imena, od naziva TURRES (kula) za vreme Rimskog carstva, u III i IV veku, zatim Pirgos, Thurib, Momčilov grad, Kale, Tvrđava, današnji naziv ovog grada je Kale.

Arheološkim istraživanjem srednjeg dela Pirotskog grada otkriveno je da je na tom mestu postojalo naselje još pre 5000 godina, a oktriveni su i drugi tragovi iz eneolita i gvozdenig doba, Antike, Rane Vizantije i srednjeg veka.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Dvorci Vojvodine

Dvorci Vojvodine

Blic


Mesta na kojima su se odmarali veleposednici, spahije, moćnici Austrougarske monarhije, zdanja u kojima su se odvijali tajni poslovi i sklapali sporazumi, nalaze se širom Vojvodine. Ova velelepna zdanja građena su u 18, 19. i 20. veku, odraz su sjaja i moći tih vremena i njihovih vlasnika. Dvorci Vojvodine građeni su na prostranim spahijskim imanjima, u gradskim centrima, to su predivni objekti od kojih je većina okružena očuvanim zelenim parkovima. Preko sedamdeset dvoraca nalazi se u Vojvodini, neki od njih proglašeni su za kulturna dobra, a neki su pretvoreni u hotele.

73255_becej04-foto-mladen-stanojev_af.jpg

Dvorac Fantast - Foto: Mladen Stanojev

Dvorac Fantast (Dunđerski), Bečej

Ovaj predivni dvorac sagrađen je 1923. godine, podigao ga je vojvođanski veleposednik Bogdan Dunđerski. U periodu kada je sagrađen verno je oslikavao bogatstvo i moć vlasnika. Dvorac ima toranj i četiri ugaone kule, koje su urađene u stilu neogotike, poseduje dva ulaza, koje odlikuje stil neoklasicizma. Na imanju se nalazi i kapela Sv. Đorđa, kao i prelepa ergela. Ova ergela najpoznatija je u ovom delu Evrope, nekada se tu nalazilo preko 1000 rasnih konja, a danas samo 80. Danas je dvorac Dunđerski u vlasništvu Matice Srpske, jer je Bogdan tako želeo. Od 1983. godine, ovaj dvorac pretvoren je u hotel, a ime Fantast potiče od imena konja, najboljeg koja je ova ergela ikada imala.

88730_kastel-banaterra_af.jpg

Dvorac Banatera

Dvorac Banatera, Srpska Crnja

Sagrađen za vreme Drugog svetskog rata, ovaj dvorac služio je kao letnjikovac nemačkog generala Franca Nojhauzena. Dvorac odlikuje ruska arhitektura, ali nemačka preciznost, koja u kombinaciji sa domaćim graditeljstvom, čini pun pogodak. Danas je ovaj dvorac predivni hotel, renoviran tako da ispunjava moderne potrebe posetilaca, ali nije izgubio šarm i aristokratski duh. Banatera zadovoljava potrebe lovnog, poslovnog i porodičnog turizma.

79706_zr-ecka-kastel---d.bosnic_af.jpg

Dvorac Kaštel - Foto: D. Bosnic

Dvorac Kaštel, Ečka

Ovaj dvorac podigla je porodica Lazar 1820. godine. Dvorac je izgrađen u engleskom stilu; to je prizemna građevina, a naknadno je dograđeno krilo u obliku latiničnog slova L. U središnjem delu izgrađena je kula sa piramidalnim krovom, kao i prizemni aneks sa tremom. Dvorac je renoviran i nalazi se u vrlo dobrom stanju, a danas je u njemu smešten hotel “Kaštel”. Odlikuje ga autentični ambijent inspirisan aristokratskom prošlošću. Dvorac je proglašen za spomenik kulture 2001. godine.

73749_dvorac-dundjerski02-foto-sale-maricic_af.jpg

Dvorac Dunđerski - foto: Sale Maricic

Dvorac porodice Dunđerski, Čelarevo

Ovaj kompleks sastoji se iz nekoliko objekata, koji su sagrađeni krajem 18. i početkom 19. veka. U manjem dvorcu živeo je plemić Nikola Bezeredi sa porodicom, na čiju je inicijativu sagrađen Veliki dvorac. Dvorci su pravi primer spahijske rezidencije: dekorativni detalji, raspored prostranih prostorija, bogatstvo dekoracija i enterijera... Veliki dvorac rado su posećivale ugledne i značajne političke i kulturne ličnosti: Nikola Tesla, Paja Jovanović, Laza Kostić, Aleksandar Karađorđević, Josip Broz Tito. Laza Kostić je u ovom dvorcu prvi put video Lenku Dunđerski, kojoj je posvetio prelepu ljubavnu pesmu “Santa Maria della Salute”. Danas je ovaj dvorac spomenik kulture od velikog značaja.

 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Atlantida na Dunavu

Atlantida na Dunavu

227611.jpg

Za područje Đerdapa vezane su brojne legende, od potrage za zlatnim runom Jasona i Argonauta, preko Girdapa, vodenih duhova i vila, tako da poređenje jedne dunavske varošice sa Atlantidom nije ni malo slučajno.

Donji Milanovac, smešten na 991. kilometru Dunava, u isto vreme je i jako mlado i jako staro naselje koje se u svom viševekovnom trajanju selilo nekoliko puta, da bi se krajem šezdesetih godina prošlog veka vratilo na lokaciju na kojoj je u doba rimskog carstva bio kastrum Taliata.

U IV veku naše ere ta Taliata bila je mesto u kojoj je vojskovođa Flavije odmarao svoje trupe pred važne pohode i bitke. Četiri dana odmora u Taliati bila su ravna odmoru od trideset dana na nekom drugom mestu, zabeležiše tadašnji hroničari.

U ovoj bližoj istoriji, pre nego što je ponelo ime Donji Milanovac, naselje se zvalo Poreč, i bilo smešteno na istoimenoj dunavskoj adi. Istorija kazuje da je naselje na Adi nastalo doseljavanjem stanovništva koje se sklanjalo ispred Turaka 1690. godine i da je za nešto preko 200 godina svoga postojanja Poreč bio značajno saobraćajno i trgovačko mesto čiji su žitelji sprovodili lađe nizvodno i uzvodno Dunavom, bavili se ribolovom i trgovinom.

U tom Poreču 1807. godine osnovana je škola, a u njoj je kratko vreme učiteljevao Porečanin, Miša Anastasijević, dunavski kapetan, brodovlasnik i dobrotvor.

Česte poplave koje su ugrožavale Poreč, dovele su 1832. godine do dekreta kneza Miloša Obrenovića kojim je naselje preseljeno sa Porečke ade na desnu obalu Dunava. Plan za novi Milanovac, „novo poselenie“, napravio je porečki knez Stefan Stefanović Tenka, a odobrio ga je knez Miloš Obrenović, pa je tako Milanovac bio prva planski izgrađena varoš u ondašnjoj Srbiji.

Knez Miloš Obrenović dao je 10.000 groša 1832. godine za preseljenje Poreča i novu varošicu koja je pak dobila ime po njegovom sinu Milanu, da bi 1859. godine varošica promenila ime u Donji Milanovac, kako bi se razlikovala od Gornjeg, osnovanog iste godine.

U tom je Milanovcu, naprednih ideja, 1846. osnovana ženska osnovna škola, a 1867. čitalište. Arhive kazuju da je ktitor crkve Svetog oca Nikolaja u starom Milanovcu bio već pominjani Miša Anastasijević, koji je „svom otečestvu“ ostavio Kapetan-Mišino zdanje, današnji Rektorat Univerziteta u Beogradu.

Tadašnji Donji Milanovac imao je pravo gradsko jezgro, prelepu peščanu plažu duž dunavske obale, fabriku nameštaja, pristanište za teretne i putničke brodove.

Prepoznavao se i po kafanama, kažu bilo ih je ravno deset. Hroničari ove dunavske varoši zabeležili su da su pre izgradnje HE ‘’Đerdapa 1’’ u ovom delu Dunava morune dostizale dužinu i do sedam metara. Za mnoge dunavske alase to su bile zlatne godine.

A onda su Jugoslavija i Rumunija rešile da grade zajedničku hidrocentralu pregrađujući Dunav, pa su Donjomilanovčani morali da se sele. Četiri kilometra nizvodno, na veštački nasutom platou sagrađen je novi gradić u kome od 1970. Donjomilanovčani žive svoje nove dane, stvarajući na novim ognjištima i novu istoriju.

Seobe su verovatno istorijska nužnost, ali život mora da se nastavi uz poštovanje tradicije i stremljenje ka budućnosti. A što se seoba tiče, valjda ih više neće biti.

Izvor: B92



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Otkrijte naša najlepša izletišta

Otkrijte naša najlepša izletišta

Uskršnji i provomajski praznici idealna su prilika za obilazak prelepih mesta u Srbiji.

1.jpg
Niš


Upoznajte rodno mesto Konstantina Velikog

U jednom od najstarijih gradova u Evropi rođen je čuveni rimski imperator Konstantin Veliki, zbog čega će sledeće godine baš u Nišu biti održana centralna proslava povodom 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta i priznanja hrišćanstva. Poseta ovom gradu nezamisliva je bez obilaska arheološkog nalazišta Medijana, čuvene Ćele-kule, spomenika na Čegru i prelepe niške tvrđave. U blizini Niša nalaze se sledeće izletišta koja vredi obići:
Bojanine vode – od grada su udaljene 25 kilometara, na severnim obroncima Suve planine, tako da možete da uživate u čistom planinskom vazduhu i netaknutoj prirodi. Naziv izletišta potiče od istoimenog izvora čiste planinske vode. Ljubitelji planinarenja mogu šetati obeleženim stazama koje će ih odvesti na predivna uzvišenja, kao što su Sokolov kamen ili Devojački grob.
Kamenički vis – omiljeno izletište Nišlija tokom cele godine. Od grada je udaljeno svega 14 kilometara, a kada se umorite od šetnje, možete da svratite u obližnji lovački restoran i da uživate u izvrsnim specijalitetima. Obavezno obiđite i obližnju Cerjansku pećinu.

2.jpg
Subotica

Tišina koja odmara


Ovo je pravi grad za odmor i punjenje baterija jer u njemu nema gužvi ni jurnjave. Pritom, Subotica se može pohvaliti divnim zdanjima, među kojima se svojom lepotom ističu Gradska kuća, Sinagoga i zgrada Gradske biblioteke.
Palić – udaljen je osam kilometara od Subotice. Osim divnom prirodom, Palić se diči luksuznim hotelima, brojnim sportskim terenima i svojim zoološkim vrtom. Tu je skrivena i kamena Letnja pozornica, poznata kao mesto održavanja Evropskog filmskog festivala.
Ludoško jezero – ovaj specijalni rezervat prirode iznenadiće vas svojim retkim biljnim i životinjskim vrstama. Obavezno svratite do Rokinog salaša, na kom nema struje, ali zato ima ukusnih starinskih jela tek izvađenih iz furune.

3.jpg
Beograd

Beg od gradske vreve

Kad se umorite od gradske vreve, na jednodnevni izlet možete pobeći u neko od brojnih izletišta u okolini prestonice.
Avala – nalazi se na 16 kilometara od Beograda. Sa čuvenog Avalskog tornja pruža se predivan pogled na čitavu Šumadiju, a tu je i Spomenik neznanom junaku.
Kosmaj – ova planina, udaljena od Beograda 50 kilometara, bogata je gljivama – ima ih više od 300 vrsta. Tu je manastir Pavlovac, podignut početkom 15. veka, a izletište Trešnja idealno je za roštiljanje i uživanje u brojnim sportskim aktivnostima. Isključite telefon i uživajte u cvrkutanju ptica i žuboru obližnjih izvora hladne vode.

4.jpg
Festival turizma

Pokreni se, upoznaj Srbiju


U beogrаdskom Domu sindikаtа će se od 20. do 22. аprilа u orgаnizаciji udruženjа „Mojа Srbijа“ održаti Festivаl domаćeg turizmа „Pokreni se, upoznаj Srbiju“. Uz prigodаn progrаm i nаstupe poznаtih muzičаrа, Beogrаđаni će moći dа se upoznаju s prirodnim lepotаmа i rаskošnom turističkom ponudom Srbije. Ulаz će biti besplаtаn, а rаdno vreme festivаlа je svаkog dаnа od 10 do 22 čаsа.

5.jpg
Kragujevac

Uživajte u izletištima naše prve prestonice


Sa dolaskom „Fijata“, prva prestonica moderne Srbije ponovo je postala stecište i turista i poslovnih ljudi, koji ne propuštaju priliku da se upoznaju s brojnim spomenicima kulture. Iz gradske turističke organizacije Kragujevca preporučuju vam da obavezno posetite sledeća izletišta.
Spomen-park Šumarice – udaljen je od centra grada dva kilometra i predstavlja omiljeno izletište Kragujevčana. Tu se nalazi Muzej „21. oktobar“ i memorijalni kompleks „Slovačko groblje“, koji je posvećen žrtvama streljanim u Prvom svetskom ratu. U sklopu parka nalazi se jezero, koje domaćini nazivaju kragujevačkim morem, a koje predstavlja pravi mali raj za kupače i sve one koji vole dobru zabavu.
Eko-park Ilina voda – ovo je pravi raj za decu i odrasle. Pravu atrakciju u parku predstavlja najveća skulptura uskršnjeg jajeta u Evropi, a druga u svetu, koja je napravljena od reciklažnog materijala. Tu je i prelepi japanski park, fontana sa vodopadom visine tri i po metra, pet mini-jezera i mali zoo-vrt.

Izvor: Blic žena




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Doživite alaski kutak na Dunavu

Doživite alaski kutak na Dunavu

Najautentičnija i najromantičnija dunavska čarda je, svakako "Nakraj sveta“, smeštena na rukavcu Arkanj, nadomak manastira Kovilj. Stecište boema i umetnika koji su je i oslikali, ušuškana među prastarim dudovima i bradatim vrbama, ona je pravo razmeđe između uzavrelosti modernog i mira nekih bivših svetova.

232250_6229847544f8bf6b547eef987838851orig_f.jpg
Čarda Dunavac ( foto Fejsbuk)

Na početku, služile su samo za predah i okrepljenje ljudi koji su se, odvajkada, slegali na njegove obale, a onda i kao neponovljiva mesta za odmor, zabavu, uživanje... To su, načičkane uz večnu reku od severa do juga, i danas.

Oaza

Ovako o čardama na Dunavu govori Miroslav Božin, novosadski novinar i publicista, bez sumnje najbolji poznavalac svih turističko-gastronomskih nijansi bisernog niza tih objekata. One su, nekada, služile uglavnom dunavskim alasima da bi, kada je njihovo vreme minulo, postale oaze romantičnih sećanja, neponovljivih zvukova tamburaških žica, skrivenih ljubavnika i večitih boema.

"Najsevernija naša čarda na Dunavu je „Pikec“ kod Bezdana," kaže Božin čiji dokumentarni serijal u 16 nastavaka „Čarde Dunava“ se, od danas, emituje na programu RTV. "On je praktično smešten na tromeđi Srbije, Mađarske i Hrvatske i gosti stižu odasvud, pa čak i iz Nemačke, Kanade, Francuske...

Ovu čardu ćete, dodaje novinar, zapamtiti po mnogo čemu, ali po ribljem paprikašu i neponovljivim domaćim rezancima naročito. I to, ali i niz drugih čari pružaju, međutim, i dunavske čarde oko Apatina. Tu su prastari, nežno arhaični „Vagoni“, pa nešto urbaniji „Harčaš“ i, najzad, najraskošnija i najudobnija dunavska čarda 'Zlatna kruna'".

[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Sveže

"Svakoga jutra naši ribari donose smuđeve, somove, šarane, kečige ili štuke koje su, neki sat ranije, izvukli iz dunavskih nedara, onda gost sam izabere šta od toga hoće, a mi to spremamo onako kako se to na reci radilo vekovima," kaže Željko Višekruna, zajedno sa bratom blizancem Brankom, vlasnik ove prelepe čarde.

„Zlatna kruna“ ima i izuzetno komforan smeštaj u desetak dvokrevetnih soba i organizuje vožnju brodićem po Dunavu i fotosafari u prebogatom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“. Nizvodno od Apatina, kod Bačkog Novog Sela je takođe čuvena čarda „Kod Necka“, a odmah zatim, u okolini Bačke Palanke, i izuzetno atraktivne čarde „Kaloš“ i „Florida“.

Ako njih, ploveći od severa ka jugu, neko i mimoiđe, a pogrešiće, one u okolini Novog Sada sigurno neće. Jer, na onoj „Kod Braše“ u Begeču, rade pravi ribarski čarobnjaci koji miogu baš sve: da „dunavskog princa“ smuđa spreme na bezbroj načina, ali i da od bele, sirotinjske ribe pripreme carsku trpezu. Nemoguće je, naravno, promašiti i novosadsku čardu „Kod Bate Pežoa“, legendarnu i po ponudi i po vlasniku čije ime, odnosno nadimak nosi. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Štimung
Sve pobrojane čarde nalaze se na levoj, bačkoj, a kada se od Novog Sada zaplovi još nizvodnije, one će početi da izranjaju i na desnoj, sremskoj obali čudesne reke, ušuškane između nje i fruškogorskih padina. Najviše ih je u okolini Beške, a najpoznatija i najstarija je čuveno „Sidro“.

"Znam da žice tamburaške uz Dunav prelepo zvone od severa do juga, ali ove u sazvučju sa Fruškom, zvuče najnežnije," kaže, uz osmeh, vlasnik Vlada Sapun.
Najzad, biti u Zemunu, a ne svratiti u „Šaran“ isto je, kažu stari Zemunci, kao i ne biti u toj varoši. U legendarnu kafanu su se, doduše, „umešali“ i morski specijaliteti, ali ona, naslonjena na svoju reku, i dalje svedoči o dahu i duhu njenog večnog trajanja.

Izvor: Novosti




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Svetsko, a naše, zadivilo svet

Svetsko, a naše, zadivilo svet

Fotografija "Kuća na reci" snimljena u Bajinoj Bašti proglašena je 10. septembra najboljom avgustovskom fotografijom u mesečnom takmičenju časopisa "Nacionalna geografija".

5.jpg
Neverovatan prizor sa Drine oduševio fotografe i čitaoce

"Nacionalna geografija" svakodnevno bira najbolje fotografije. Ovoga avgusta među njima se našla i jedna iz Bajine Bašte koju je snimila Ajrin Beker i upravo je ona proglašena najboljom na mesečnom nivou.

"Kuća na reci" (River House), koja prikazuje magičan pejzaž Drine, nastala je 2011. godine kada je Beker napravila seriju fotografija u Srbiji koja se može pogledati na njenom sajtu.

Ova fotografija pripada serijalu snimljenom na Tari, o osim toga Beker je napravila niz fotografija u specijalnom rezervatu prirode Uvac i manastiru Rača. Ona je snimila i niz portreta ljudi sa Tare kao i proces šeganja drveta.

Izvor: B92




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.511
Fruška gora - lepotica iznad ravnice

Fruška gora - lepotica iznad ravnice

Panonska lepotica, Fruška gora, popularna među turistima tokom cele godine, ovih toplih oktobarskih dana idealno je mesto za odmor i zabavu. Blaga planina, nekadašnje ostrvo u Panonskom moru, putnicima namernicima i hodočasnicima može da ponudi prirodne, ali i mnoge druge lepote.

1.jpg
Fruška gora, panonska lepotica

Na Fruškoj gori vekuje više od 20 manastira, zbog čega je prozvana Svetom gorom. Nezaobilazni su i Sremski Karlovci, banja u Vrdniku, mnogobrojni salaši i vinski podrumi. Mir i netaknuta priroda koje nudi ovaj naš najstariji nacionalni park posebna su priča.

Turisti se, inače, mogu smestiti na više lokacija. Za mlađe, tu su odmarališta na Testeri i Letenki. Zahtevniji gosti mogu da se smeste u hotelu “Norcev“ sa četiri zvezdice, sa 140 ležaja, bazenom i saunom. Tu su i hotel “Termal“ u banji Vrdnik i dva hotela u Sremskim Karlovcima, do kojih, u sezoni, saobraća i popularni voz “Romantika“.

Postoji, takođe, mogućnost da se gosti smeste i u privatnom smeštaju u selima na obroncima ove planine ili na nekom od salaša. Oni skloniji aktivnom odmoru mogu da borave u nekom od planinarskih domova i da uživaju u šetnji po dobro markiranim planinarskim stazama.

Samo na Popovici, planinarskom stecištu nedaleko od Novog Sada, aktivna su četiri planinarska doma, a domovi rade i na Glavici, Zmajevcu, Stražilovu i Osovlju. U nekim domovima potrebno je najaviti dolazak, a neki imaju stalne domaćine. U svakom slučaju, cena noćenja ne prelazi 600 dinara.


2.jpg
Iriški venac

Nezaobilazan je i podatak da je Fruška gora naš najstariji nacionalni park.

Pod ovu, najvišu vrstu zaštite stavljena je zbog mnogih prirodnih, i istorijskih znamenitosti.


U samom centru parka, nedaleko od poznatog Spomenika pobedi, svakog dana, osim ponedeljka, od 9 do 17 časova radi informativni centar za turiste. Iznad njega se nalazi manji muzej, u kom mogu da se vide preparirane životinje sa Fruške gore.


Izletišta

Neka od najpoznatijih izletišta na Fruškoj gori su vidikovac iznad naselja Vrdnik, Iriški venac, Vrdička kula, Čortanovačka šuma, Stražilovo, Partizanski put, Hopovo i Glavica. Nezaobilazna mesta za turiste su i Popovica, Zmajevac, Letenka, Hajdučki breg, Andrevlje, Testera, Ciganski logor, Ležimir, Rohalj baze i Lipovača.

Info

* Fruška gora duga je oko 75 kilometara
* Površine je 25.525 kvadratnih kilometara
* Najviši vrh je Crveni čot (539 metara), a tu su i vrhovi Stražilovo (321 metar), Iriški venac (451 metar) i Veliki Gradac (471 metar)

Izvor: Večernje novosti




 
Top