Šta je novo?

Upoznajmo Srbiju

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Za vikend na put: Osetite mistiku juga Srbije

Za vikend na put: Osetite mistiku juga Srbije

Nikada niste čuli priču o tome kako i kada je podignut velelepni Caričin grad ili niste ni znali da u Srbiji postoji neolitski arheološki lokalitet Pločnik? Vreme je da se otisnete u avanturu i upoznate svako zanimljivo ćoše svoje zemlje.

1.jpg

Koliko god da se čovek vekovima trudio da nadmaši prirodu praveći kojekakve velelepne i čudnovate kule i
gradove, teško da može biti toliko maštovit kao majka priroda. Nema tog majčinog sina koji bi umeo da napravi jednu čuvenu Đavolju varoš ili vrletnu i živopisnu Grdeličku klisuru. Priroda je jednostavno oduvek bila i biće jedini nenadmašni umetnik, koji svojim jedinstvenim tvorevinama uvek uspe da nas ostavi bez daha. Dovoljno je samo da se uputite na jug Srbije i videćete dokaze na svakom ćošku.

OKAMENJENI SVATOVI
Da krenemo od Đavolje varoši, mesta čudnog imena i čudesnog izgleda, koje se nalazi ispod planine Radan, u blizini Kuršumlije. Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka prirodna fenomena: zemljane figure i dva izvora jako kisele vode. Prema legendi, reč je o okamenjenim svatovima koje je bog kaznio jer su pokušali da venčaju brata i sestru. Nauka pak tvrdi da je stvaranje Đavolje varoši prouzrokovao, ne tako davno, čovek uništavajući šumu i otvarajući put za razorno dejstvo vodene erozije.

2.jpg
Caričin grad u blizini Lebana

CARIČIN GRAD
Kada je reč o velelepnom Caričinom gradu, koji je udaljen sedam kilometara od Lebana, ovakvih nedoumica nema. Grad Justinijana Prima podigao je u 6. veku moćni i mudri car Justinijan I, jedan od 17 rimskih imperatora poteklih s prostora današnje Srbije. Spoljašni bedem dužine oko 500 metara štitio je grad od mogućih neprijateljiskih napada, a u sredini se nalazila agora ili forum oko koje su se zbivali svi bitni događaji. Od nekadašnjih radnjica u kojima su zanatlije nudile svoju robu ostao je tek pokoji luk od crvene opeke.

[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD="bgcolor: #FFCC66"] PRKOS GRAVITACIJI
Kako priroda može da zbuni i iznenadi ljude, pokazuje primer iz sela Ivanje na Radan planini. U ovom selu, nedaleko od Đavolje varoši, meštani su nedavno otkrili postojanje gravitacione anomalije, pa se tako otkočena kola na padini kreću uzbrdo umesto nizbrdo. Zbunjeni meštani ne znaju o čemu se radi, pa ovaj fenomen povezuju sa Đavoljom varoši.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

TAJNE NEKADAŠNJE PRESTONICE

3.jpg
Crkva Lazarica u Kruševcu

U Kruševcu, nekadašnjoj prestonici kneza Lazara, nalazi se crkva Svetog Stefana, poznatija kao Lazarica, a podignuta je između 1377. i 1380. godine.
Prema legendi, uvijena stabla šljive u porti crkve prvi put su uočena posle pričesti srpskih junaka koji su potom otišli u boj na Kosovo.
Dok se šetate Lazarevim gradom, posetite i kruševački Narodni muzej u kom se čuva oko 22.000 umetničko-istorijskih dela, ali najveću pažnju posetilaca privlači kopija Lazareve haljine.

4.jpg
Arheološko nalazište kod Prokuplja

Ukoliko vas put nanese u Prokuplje, šteta bi bila da ne posetite neolitski arheološki lokalitet Pločnik, koji svedoči o naseljenom kompleksu iz mlađeg kamenog doba.
Na ovom lokalitetu pronađeni su bakarno sečivo i kamena sekira za koje se veruje da su stari 7.500 godina, pa otkrića na Pločniku iz prve decenije 21. veka ukazuju na to da je možda reč o najstarijem metalurškom centru na svetu.

5.jpg
Čuveni venci od paprika su simbol juga Srbije

Osim prirodnih lepota, jug Srbije poznat je i po gurmanluku, posebno po čuvenom leskovačkom roštilju. Tu su, naravno, i neizostavne paprike, pa je tako skoro svaka kuća u ranu jesen ukrašena nepreglednim vencima paprika.
Na prvi pogled, čini se da su fasade kuća sveže ofarbane crvenom bojom, koja mami svojim mirisom. Tako nešto možete videti samo na jugu Srbije.

Izvor: Blic žena




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Golubac: Arhitektura, mitovi i predanja

Golubac: Arhitektura, mitovi i predanja

Golubac je mesto tvrđave bajkolikog izgleda i impozantne arhitekture. Golubački grad izgrađen je na strmoj, visokoj i nepristupačnoj steni na desnoj obali Dunava. Na ovom mestu Dunav je najširi, izgleda kao more, a tvrđava je napravljena na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Ona dominira ovim delom Dunava i uočava se sa svih strana.

1.jpg
Golubačka tvrđava: Nije je uništilo
vreme ali joj štete kamioni

Sazidana je od kamena i sastoji se od deset kula i dve velike kolske kapije. U unutrašnjosti kula nalaze se drvene stepenice i međuspratne konstrukcije. Spoljašnje stepenice su od kamena. Kule su pretežno četvrtastog oblika sa kvadratnom osnovom. Najviša, Glavna ili Šešir kula ima osmostranu osnovu sa kružnim vrhom.

O nastanku tvrđave ne postoje pouzdani istorijski podaci. Ne zna se ko ju je i kada zidao, ali je poznato da je vekovima menjala gospodare. Smatra se da je nastala, u današnjem obliku u 13. veku, verovatno za vreme kralja Dragutina, a prvi put se spominje (1335. godine) kao ugarsko vojno utvrđenje.


Poznato je da nikada nije bila ni državno ni crkveno sedište. Naknadne tvrđave (desetu) izgradili su Turci. Ubraja se u najbolje očuvane srednjovekovne tvrđave na teritoriji Srbije, iako kolski saobraćaj, odnosno visina kamiona koji prolaze ispod ove tvrđave ozbiljno prete da nanesu štetu objektu koju ni vreme ni svi ratovi tokom puno vekova nisu uspeli.

Tvrđava već vekovima živi i zahvaljujući mnogim tajnama, mitovima, pričama i legendama. U tom nestvarnom svetu predanja i legendi, susreću se grčki, rimski, dakijski i slovenski mitovi, koji pletu čudesnu mrežu mitoloških bića i običaja, poput mnoštva priča i verovanja o izgubljenom rimskom blagu, o Vilinim kolima, kao mestima okupljanja šumskih vila, pojavljivanja rusalki itd.

Jedna od istorijskih priča govori o vizantijskoj kraljici Jeleni, koja je bila zarobljena na najvišoj kuli i usamljena hranila golubove, te se smatra da je, upravo, po ovoj legendi, grad-tvrđava dobio ime Golubac.

Zanimljivo je da mnogo Poljaka, naročito tokom letnje sezone, dolaze da posete tvrđavu, kao mesto pogibije njihovog najvećeg nacionalnog junaka Zaviše Crnog, koji je stradao braneći tvrđavu od najezde Turaka, a boreći se na strani Ugara. U vreme kada Golubac nasleđuje, Đurađ Branković je oženjen Irinom Kantakuzin, u narodu poznatom pod imenom Prokleta Jerina.

U poslednje vreme Turistička organizacija Golupca oživljava ovo mesto organizacijom događaja koji promovišu značaj tvrđave, kao i lepotu legendi, istorijskih ličnosti i drevnih običaja u odevanju, pripremi hrane i starim zanatima.

Izvor: B92




 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Putevima Tesle kroz Evropu

Putevima Tesle kroz Evropu

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka i Univerzitet Singidunum potpisali su nedavno protokol o saradnji na postavljanju i razvijanju kulturno-turističke rute Putevima Tesle i Stanojevića.

63390_6nikolatesla_f.jpg
Jedan od najvećih naučniika svih vremena Nikola Tesla

Iako je u Srbiji Tesla proveo samo jedan dan svog života, taj jedan dan ostavio je ogroman trag na razvoj Srbije. Oduševljen Teslinim izumima, i vođen njima, Đorđe Stanojević je elektrificirao Srbiju.

Bio je Stanojević jedan od ključnih naučnika s kraja 19. i početka 20. veka, fizičar, astronom, meteorolog, profesor fakulteta, rektor Univerziteta u Beogradu.

Hidroelektrana "Pod gradom“ na Đetini, koju je on konstruisao prema Teslinim principima polifaznih struja, izgrađena je samo četiri godine nakon Tesline na Nijagari.

"Pored hleba i vode, električna energija će postati svakodnevna potreba“, govorio je profesor Đorđe Stanojević, ponet Teslinim naučnim teorijama, i ubeđujući malu i siromašnu Srbiju da krene u neverovatan poduhvat.

Ruta Putevima Tesle i Stanojevića, koju je osmislio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, obuhvata: Muzej Nikole Tesle, Muzej nauke i tehnike, putanju kojom se kretao Tesla 1892. godine kada je posetio Beograd, zatim Negotin kao rodni grad đorđa Stanojevića, kao i deset starih hidroelektrana EPS-a, koje su pravi mali živi muzeji, a nastale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i saradnji Tesle i Stanojevića.

Ova ruta promoviše industrijsko nasleđe Srbije i obnovljive izvore energije, omogućava razvoj raznih vrsta turizma: kulturnog, obrazovnog, seoskog, avanturističkog... Takođe, ona ima veliki potencijal da, povezivanjem sa Hrvatskom, Mađarskom i drugim evropskim zemljama u kojima je Tesla živeo i radio, preraste u značajan međunarodni put kulture Putevima Tesle kroz Evropu.

Izvor: B92
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Ne propustite cvetanje Tise – jedinstveno u svetu

Ne propustite cvetanje Tise – jedinstveno u svetu

U Novom Bečeju će predstojećeg vikenda, kada se očekuje da reka Tisa "procveta", biti organizovana manifestacija pod nazivom "Kad Tisa cveta". Fenomen cvetanja reke poznat je samo na dva mesta u svetu: na reci Jangcekjang u Kini i na Tisi.

1.jpg
Kada Tisa procveta

Insekt, koga su u Srbiji nazvali Tiski cvet, živi tri godine kao larva u mulju reke da bi u toku samo jednog dana izašao na površinu, leteo iznad reke i tako produžio vrstu. Posle ljubavnog leta insekt završava život i pada na površinu reke. Tada Tisa izgleda kao da je prekrivena hiljadama sićušnih cvetova.

Na Tisi se organizuju krstarenja kako bi zainteresovani pronašli "tiski cvet". Na obali reke, Tiskom keju, čardama i otvorenoj pozornici uz reku obično se okupi veliki broj građana koji u reku puštaju "sveću ljubavi".

Novobečejska legenda kaže da se samo tih dana ostvaruju ljubavne želje zamišljene prilikom puštanja upaljenih svećica koje plutaju Tisom na čamčićima u obliku srca.


(Beta)
 
Poslednja izmena od urednika:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Šta sve možeš u Beogradu za "dž"?

Šta sve možeš u Beogradu za "dž"?

Leto je počelo, svi pobegli na more, ti sediš kod kuće jer nemaš novac za letovanje? Ne brini, evo šta sve možeš da radiš u Beogradu, a da ne potrošiš ni dinar!

1.jpg
Ulični zabavljači u Knez Mihajlovoj ulici

Za početak, u toku je Belef, u okviru kojeg možeš uživati u koncertima, filmskim projekcijama i predstavama. Za preporuku je program "Sedam veličanstvenih" na Belefu sa autorskim filmovima koji su uspešno prikazani na svim velikim svetskim filmskim festivalima. Projekcije će se održavati 10, 11 i 12. jula od 21 i 23 časa u dvorište Pete gimnazije.

Tu je i Filmstrit, koji "ćoškarenju" daje potpuno novu dimenziju. Na njihovoj Fejsbuk stranici možete ispratiti kad se u kojoj ulici ili parku daje neki od poznatih filmskih klasika.


Besplatno možeš i u obilazak grada i to na veoma neobičan način – tramvajem. Početna stanica je kod stare okretnice ispod zoo-vrta, a tura se kreće popularnim "krugom dvojke". Obilaske organizuje Turistička organizacija Beograda vikendom.

Najmasovniji besplatni događaj, kada je o muzici reč, svakako je Birfest, koji ove godine počinje 14. avgusta i traje pet dana.

2.jpg
A na Adi može svašta da se radi, zabave nikada ne manjka

Leto na Adi će takođe obilovati raznim događajima, ali je svakako najbitnije da se lepo iskupaš. Plaža na Adi je dobila plavu zastavicu i proglašena je za jedno od tri najlepša gradska poluostrva u Evropi.


Nisu zaboravljeni ni najmlađi, za njih Dečiji kulturni centar Majdan organizuje besplatnu radionicu glume koju će voditi Vanja Ejdus. U dečijem kulturnom centru Beograda mališani mogu da uče baletske pokrete, strip tehnike i da sviraju klavir.

Pri sportskim centrima tokom leta organizovaće se besplatne škole plivanja, joga za roditelje i decu, ali i učenje mnogih drugih sportova. Kalendar ostalih besplatnih i zanimljivih događaja možeš naći na sajtu ulazslobodan.rs.

Izvor: Mondo

 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Vodopadi na Staroj planini: Odmor u senci stoletnih šuma

Vodopadi na Staroj planini: Odmor u senci stoletnih šuma

Vodopadi na Staroj planini pravi su izbor i izazov za avanturiste koji gradsku vrevu i nesnosnu vrućinu žele da zamene boravkom u senci stoletnih šuma i uživaju u huku nebrojenih staroplaninskih potoka iz kojih voda može da se pije.

1.jpg

Na Staroj planini ima desetak prelepih vodopada od kojih su mnogi poznati samo retkim zaljubljenicima u prirodu i planinarima koji ih čak i zimi posećuju.
Robert Ilić, član Planinarskog kluba "Vidlič" iz Pirota, koji važi za jednog od najiskusnijih ovdašnjih planinara, kaže za Tanjug da su vodopadi na Staroj planini prava destinacija za avanturiste.
"Prelepi su, naročito tokom proleća, ali i leta. Neki su teško dostupni i nije preporučljivo ići bez iskusnih vodiča, ali ima ih nekoliko do kojih nije problem doći - poput prelepe Tupavice iznad sela Dojkinaca, zatim Piljskog vodopada iznad sela Topli do, koji sa 64 metara visine spada u najviše vodopade u Srbiji. Vodopadi posebnu čar imaju zimi kada su dobrim delom ili potpuno zaleđeni i izgledaju neverovatno", kaže Ilić.
Ilić napominje da vodopade sve češće posećuju turisti iz inostranstva, Bugarske, Rusije, Nemačke i drugih zemalja.

Srđan Cvetković, Beograđanin, koji je poreklom iz sela Topli do, kaže da skoro svaki godišnji odmor koristi za boravak na Staroj planini.

"To je za mene jedan od poslednjih netaknutih delova prirode u Srbiji. Egzotično mesto, svojevrstan muzej prirode gde su dosad dolazili samo retki zaljubljenici i avanturisti", kaže Cvetković.

Glavna prednost ovog kraja jeste, kako on objašnjava, neverovatno bogatstvo i razuđenost pejzaža.

2.jpg

Retko gde se na jednom mestu mogu naći pitomi i nepregledni pašnjaci, oštre ogromne stene i duboke klisure i kanjoni. Nedostaju jedino objekti za smeštaj, a u selu Topli do nema ni kontejnera pa su seljaci prinuđeni da se smeća oslobađaju bacajući ga u reku, dodaje Cvetković.

Do Piljskog vodopada stiže se posle nekoliko sati pešačenja iz sela Topli do obeleženom planinarskom stazom.

Ostali vodopadi nisu dobro obeleženi, a i teže su dostupni pa treba biti oprezan prilikom obilaženja i obavezno poći sa dobrim poznavaocem terena.

Izvor: Tanjug
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Osam kraljevskih banja u Srbiji

Osam kraljevskih banja u Srbiji

Srbija ima na stotine izvora lekovite vode, od zapuštenih i neuređenih do onih oko kojih su podignuti hoteli visoke kategorije, ali samo osam banja naziva se kraljevskim. S razlogom.

BUKOVIČKA BANJA

1_zps34974a78.jpg


Prvi knjaz Srbije, međutim, najviše je voleo da pije bukovički “kiseljak” - dopreman je u butelima i korišćen na njegovom dvoru kao stona voda. Trag o ovoj ljubavi ovekovečen je u prvoj deceniji prošlog veka, kada u Bukovičkoj banji počinje ručno flaširanje kisele vode nazvane po knjazu, koje traje do danas.

BRESTOVAČKA BANJA

2_zpsdecda5ae.jpg


Baron Zigmund Herder, načelnik Saksonskih rudokopa, prvi je shvatio da se Brestovačka banja po svojstvima vode može porediti s austrijskim i švajcarskim toplicama, pa knjaz Miloš već 1837. diže konak za sebe. Ovu praksu nastavlja i knez Aleksandar Karađorđević, koji je 1856. podigao raskošan dvorac. Današnji centar banjskog medicinskog bloka - vilu “Toplicu”, podigao je kralj Petar I Karađorđević.

NIŠKA BANJA

3.jpg

Jedan kasniji Obrenović, Milan, zaslužan je za procvat Niške banje. Pošto je u njoj našao lek za išijas, nagovorio je svoje juvelire Zaharija i Nikolu Popovića da ulože svoj kapital u banju. Pošto se kraljevska ne poriče, a i veliki profit je bio u izgledu, ova su dvojica 1880. podigla zgradu sa restoranom i kupatilom sa 12 mermernih kada i isto toliko soba za izdavanje gostima. Za njima su brzo stigli i drugi investitori...

BANJA KOVILJAČA

4.jpg

Kralj Petar I Karađorđević, koji je na presto došao u poznim godinama, bio je redovni posetilac i drugih banja. U Koviljači je 1908. godine uz svoju rezidenciju podigao savremeno sumporno kupatilo, ali će ovo mesto kultni status steći u vreme njegovog naslednika Aleksandra II, zaslužnog za podizanje luksuznih hotela i vila. Od 1939. mesto glavne zabave postaje nadaleko poznat Kursalon, u kome je otvorena i prva kockarnica na Balkanu.

VRNJAČKA BANJA

5.jpg

Najpopularnija među banjama je Vrnjačka. Prvi banjski lekar koji je svojim pacijentima preporučivao lečenje u njoj bio je Josif Pančić. Bilo je to 1860. godine. Gosti u velikom broju, međutim, stižu tek dve decenije kasnije, kada vilu gradi general Jovan Belimarković, namesnik maloletnog Aleksandra Obrenovića i nema srpskog kralja sve do Petra II Karađorđevića, koji u njoj nije boravio. A posle rata i Tito...

SOKOBANJA

6.jpg

Miloš Obrenović sebi je sagradio konak i u Sokobanji, u kojoj je boravila i kneginja Ljubica sa kneževićima Milanom i Mihajlom. Ovde Miloš postavlja i prvog lekara Leopolda Erliha iz Beča, koji je posle promenio ime u dr Đorđe Novaković.


RIBARSKA BANJA

7.jpg

Kad je Draga Mašin, supruga Aleksandra Obrenovića, tražila lek za sterilitet, otišla je u Ribarsku banju. Par godina docnije tu će Petar I Karađorđević tražiti lek za kostobolju. U njoj je 25. maja 1913. potpisao Deklaraciju o prisajedinjenju Kosmeta Srbiji.


VRANJSKA BANJA

Kralj Petar I Karađorđević boraviće 1914. godine u Vranjskoj banji, koja posle islandskih gejzira ima najtopliju vodu u Evropi - 96 stepeni C. Tu će ga zateći vest o početku Prvog svetskog rata i odatle će krenuti na front. Kraljeva kada iz toga doba se i sad koristi.

Izvor: Blic žena

 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Novi promotivni film o Srbiji autora Boška Savkovića: "Srbija - Jedno putovanje, bezbroj doživljaja"

 
Poslednja izmena od urednika:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
NEVEROVATNO: Turisti napravili video Srbije toliko dobar da nas je sramota

293zndc.jpg

Malvina i Mihael Kolatek, Foto: Printscreen

„Tih 14 dana koje smo proveli u Srbiji, kao da smo bili u drugom svetu. U svetu u kojem su glavne uloge tumačili ljudi koje smo upoznavali na svakom koraku dok smo radili na videu. Onu su nam dali nešto zaista dragoceno, pravi poklon – dozu iskrene, prave emocije“.

Ovako poljski par Malvina i Mihael Kolatek opisuju svoj boravak u našoj zemlji, koji je za rezultat dao jedan od najlepših snimaka Srbije koji smo ikada videli.

Ovaj par avanturista godinama obilazi svet i pravi videe i fotografije od kojih zastaje dah, a nedavno su rešili da posete i Srbiju. Nakon što su pročitali tekst „37 razloga zbog kojih nikad ne treba da posetite Srbiju“, koji je objavljen na sajtu „Bazfid“ (a koji zapravo pokazuje 37 prelepih proizora naše zemlje), rešili su da je upravo to njihova sledeća destinacja.

Proveli su dve nedelje putujući – obišli su Golubac, Đerdap, Đavolju varoš, Kopaonik i mnoga druga mesta po našoj zemlji i zabeležili prizore toliko lepe da je teško poverovati da nam se takva lepota sve vreme nalazi pred nosem, a da je mnogi od nas ne vide.

Ali, ono što je ostavilo još veći utisak na Malvinu i Mihaela je možda upravo detalj koji mi sami najviše zanemarujemo – srpski duh. Tačnije, srpska duša.

„Otvorili su nam svoja topla srca, ne očekujući ništa za uzvrat. Jedna stvar je sigurna kad je ova zemlja u pitanju – ne možete da poreknete koliko je Srbija autentična. I nadamo se da će tako i ostati koliko god je to moguće“, smatraju oni.

Ovako izgleda Srbija kroz oči Poljaka:


(Dnevne.rs /Izvor: Ljubica Krstic, 24sata)
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.515
Putovanje kroz vreme

Pored Dunava, najveće reke u našoj zemlji, nalazi se sedam tvrđava - muzeja na otvorenom. Zakoračite stazama despota Stefana Lazarevića

igcjso.jpg


ZAHVALjUJUĆI strateškom položaju Dunava, Srbija je bogata prelepim tvrđavama koje su prave turističke atrakcije.

Tvrđava Bač

Čine je zamak i predgrađe, izgrađeni na meandru reke Mostonge, leve pritoke Dunava. Kralj Karlo Anžujski je 1338. godine započeo izgradnju današnje tvrđave koja je bila oslonac grada Bača. Despot Stefan Lazarević je odbranu od Turaka organizovao upravo ovde 1413. godine.

Tvrđava se nalazi na platou od 8.700 kvadratnih metara i može se videti pet odbrambenih kula povezanih bedemima. Tvrđava se postepeno obnavlja.

Tvrđava Petrovaradin

GRAĐENA je od 1692. do 1780. godine po ugledu na francuska utvrđenja, a prema projektu austrijskih vojnih inženjera.

Sastoji se iz Gornjeg i Donjeg grada koji predstavljaju naselje s mrežom uskih ulica. U Gornjoj tvrđavi može se videti niz podzemnih laguma i galerija dužine 16 kilometara. Tu su: Arsenal, Jednostavna kasarna, Duga kasarna, Oficirski paviljon i Toranj sa satom, dok je Linhenštajnova kasarna porušena. U okviru bedema nalazi se nova Beogradska kapija.

Beogradska tvrđava

Na grebenu iznad ušća Save u Dunav od 2. do 18. veka Beogradska tvrđava bila je najvažnija tačka u ovom delu Dunava. Celinu čine Gornji i Donji grad i park Kalemegdan.

U Gornjem gradu mogu da se vide park Kalemegdan, Stambol kapija, Sahat kapija, Rimski bunar, Damad Ali-pašino turbe i ostaci zamka despota Stefana Lazarevića. Sve je dostupno turistima. Donji grad je priobalje, i tu se nalaze Vidin i Mračna kapija, ostaci Mitropolitskog dvora, Kapija Karla Šestog, Barutana i kula Nebojša u kojoj je 1789. ubijen grčki revolucionar i pesnik Riga od Fere.

Smederevska tvrđava

Na prostranoj zaravni na ušću reke Jezave u Dunav nalazi se tvrđava podignuta s ciljem da bude prestonica i dvor despota Đurđa Brankovića. Smederevo je zamenilo Beograd, koji je, posle smrti despota Stefana 1427. godine, vraćen Mađarima. Građena je uz velike napore i predstavlja poslednje veliko ostvarenje srpske vojne arhitekture.

2z3o3tl.jpg


Ima trougaonu osnovu i čine je Veliki i Mali grad. Turci su grad osvojili 1439. godine, da bi po Segedinskom dogovoru 1444. bio vraćen despotu Đurđu. Definitivno pada u turske ruke 1459. godine, što je ujedno označavalo i pad srpske srednjovekovne države.

Ram, Veliko Gradište

Nalazi se u opštini Veliko Gradište, tamo gde je Dunav najplići i gde se u njega ulivaju Pek i, s Karpata, Nera i Karaš. Ovde je rimski car Trajan podigao pontonski most za prelazak rimskih vojnika preko Dunava u cilju osvajanja Dakije. Sadašnju tvrđavu podigli su Turci u drugoj polovini 15. veka radi osvajanja Panonije. Turski putopisac Evlija Čelebija naveo je da se u citadeli nalaze sedam kuća i žitni ambar.

U ovom spomeniku kulture nema turističkog vodiča niti suvenira, a svakodnevno pored tvrđave Ram prolaze kolone automobila, autobusa i kamiona hrleći prema skeli koja ih prevozi do Banata.

Golubac

Smatra se da je nastala početkom 14. veka, verovatno na temeljima keltskog naselja. Glavna kapija uništena je 1927. godine, kada je rađena Đerdapska magistrala, pa je kroz tvrđavu probijen put.

29w8pky.jpg


U toku su veliki radovi i stručnjaci procenjuju da bi Golubačka tvrđava za tri do četiri godine mogla biti dovedena u stanje iz 15. veka. Najbolje je videti je sa Dunava, iz broda koji polazi iz Velikog Gradišta.

Fetislam, Kladovo

Tvrđava potiče iz vremena turske vladavine, a izgrađena je 1524. godine. Mali grad, zaštićen zidnim bedemom s kružnim kulama na uglovima i puškarnicama u zidu, bio je pravo odbrambeno utvrđenje, a Veliki grad izgrađen je kasnije.

Kapije Fetislama otvorene su za turiste, a u toku su i veliki radovi na obnovi, ove tvrđave koja će obogatiti turističku ponudu ovog kraja.

(Novosti)
 
Top