Upoznajmo Srbiju

[crvendac_011]

Врата увек отворена

Врата увек отворена

Правда 23.06.2011 15:11



На брежуљкастим падинама планине Гоч на 12 км од Трстеника и Врњачке Бање налази се живописно село Брезовица. Овде одавно постоје изузетни услови у области сеоског туризма.

До сада је у Брезовици боравило преко 100 породица из земље и иностранства, неке породице редовно долазе и одлазе са лепим утисцима. Преко пута популарне куће „Глиџић“ налази се полуолимпијски базен са чистом изворском водом, има и две продавнице мешовите робе које су одлично снабдевене робом и дневном штампом. Пролазећи путем, могу се видети кречане у којима мештани пеку квалитетан креч и продају га по Србији. Глиџићи организују и излете до оближњих места до Трстеника, Врњачке Бање, до манастира Велуће, Љубостиња и Жича. Храна у ресторану је домаћа и спрема се по договору са гостима има и пића по жељи. Пун пансион овде кошта 1.600 динара а полупансион 1.300 динара. Ноћење са доручком кошта 1.000 динара а само ноћење је 800 динара. Етно село „Ракезићи“ такође нуди своје капацитете гостима, у његовом су саставу ресторан, кућа за одмор и преноћиште, музеј и аутентичне брвнаре старе више од 100 година. Цена смештаја у овом етно селу је 800 динара дневно а собе су лепо опремљене. На улазу у село Брезовица постављена је табла са добродошлицом, ту су и озонске стазе, стари занати и изнад свега гостопримство мештана, њихово дружење са гостима.

 

[crvendac_011]

Homoljske tajne

Homoljske tajne
​

22. 06. 2011.
Press

Žagubica - Zagonetne šume, razigrani potoci, smaragdno zeleni izvori, drevni običaji i građevine iz davnina zaštitni su znak ovog dela Srbije. Ali, ne zaboravimo, nadaleko je čuven po pastrmci, jagnjetini, siru i medu



Homoljski kraj je poznat kao velika prirodna oaza. Na samom izvoru reke Mlave, 170 kilometara severoistočno od Beograda, nalazi se mesto Žagubica, turistički centar Homolja. Smeštena je na obroncima planine Beljanice, gde se nalazi i vrelo Mlava.

Homolje je oaza nezagađene prirode i očuvanih običaja, izvorne arhitekture i narodne radinosti. Ekipa Pressa je kao gost Turističke organizacije Žagubica imala je priliku da poseti ovaj kraj i uveri se u sve njegove lepote.
Naše putešestvije krenulo je od vrela Mlave, prave turističke atrakcije Homolja, koje leži u jugoistočnom delu Žagubice.

Vrelo Mlave

U ovom vrelu je izmerena najveća dubina izvorišta u Evropi od čak 72 metra. Nalazi se na 314 kilometara nadmorske visine, a voda izvire u ključevima, na stranama i dnu basena. Prema rečima ronilaca, na površini je vidljivost slaba, ali je sve bolja što se bližite dnu, gde se nalaze kanjon i kameni tesnac u kojima su izuzetno jake struje. Nedovoljno izrađene mape čine pećinu i dalje istraživanje opasnim jer je veoma lako izgubiti se u nekom od sporednih prolaza. Nekoliko pokušaja ronilaca da se istraživanje nastavi u podvodnoj pećini propali su zbog izuzetno jakih struja.



Put nastavljamo terenskim vozilom ka Beljanici. Imali smo tu čast da „drajvamo" neprikosnovenog terenca „nisan patrol" u verziji 3.0 sa motorom snage od 100 konja. Na neravnom i kamenitom putu od čak 26 kilometara, koliko ima od Žagubice do vrha Beljanice, ovaj terenac nam je pružio pravo zadovoljstvo tokom vožnje i pokazao ko je pravi dasa po „kamenim predelima". Na ovom „karavanisanju" prolazimo kroz sela Lisaja, Stara Poljana, Dobre Strane, Vodicu, Buk, Jelje i Busovatu, posle kojih dolazimo na 1.339 metara nadmorske visine i vrh Beljanice, čuvenu „piramidu".
Jedna je od najvećih krečnjačkih planina istočne Srbije. Nalazi se između sliva reke Mlave i Žagubičke kotline na severu i sliva reke Resave na jugu. Beljanica je planina bogata vodom, podzemnim i površinskim tokovima. Voda je čista i može se piti sa izvora. Na visinama preko 700 metara postoji veliki broj koliba u kojima žive meštani okolnih sela i prave sir izuzetnog kvaliteta. Pored sira, ovaj kraj je poznat i po homoljskoj jagnjetini, pastrmci i medu.
Vožnju nastavljamo i zaustavljamo se na 40 kilometru neravnog kamenog puta kod prerasta Samar, posebne prirodne retkosti koja može da se vidi malo gde u svetu. Prerasti su prirodni kameni mostovi koji natkriljuju rečne tokove u vidu lučnih svodova. Najčešće su nastali urušavanjem pećinskih tavanica i prave su prirodne retkosti. Na ovom mestu obilazimo i pećinu dugačku 1,2 kilometra. Pećinski izvajani „ručni rad" svakom njenom posetiocu predstaviće se u najlepšem svetlu, u kojoj je baterijska lampa jedini pravi prijatelj.

Turizam u usponu

Žagubica je opština u Braničevskom okrugu sa oko 4.000 stanovnika. Zahvata gornji deo doline Mlave i razdvojena je na dva dela, pobrđe i planinski obod. Turizam je na području Žagubice počeo osetnije da se razvija tek poslednjih desetak godina. Opština je privredno nedovoljno razvijena i kao takva ne raspolaže sredstvima za intenzivniji razvoj turizma. Kako nam je rečeno u Turističkoj organizaciji Žagubice, orijentacija u razvoju turizma u Homolju treba da se zasniva na seoskom turizmu.

Etnoselo Trška

Posle sat vremena vožnje stižemo i do Trške crkve iz 12. veka, koja je inače najstariji manastir u Braničevskoj eparhiji. Nedaleko od crkve, na obali Mlave, nalazi se i etnoselo Trška, koje je uređeno tako da je u njemu vreme bukvalno stalo u 15. veku. Etnoselo je smešteno u netaknutoj prirodi, gde obiluju retke ruže vetrova. Krećući se ka jugu dolazimo i do manastira Gornjak u pećini ispod litice Ježevica i Vukana. Sagrađen je 1378. kao zadužbina kneza Lazara.
Putovanje završavamo na Krupajskom vrelu u zapadnom podnožju planine Beljanice, sa desne strane Krupajske reke. Ovo vrelo daje zvuk čarobne simfonije koju stvara voda u netaknutoj prirodi. Lekovite vode termalnog izvora, koje se mešaju sa hladnom izvorskom vodom Krupajskog vrela, upotpunjuju sliku ovog bajkovitog predela. Vode vrela ogromnom snagom izbijaju iz velikog pećinskog otvora, a pristižu podzemnim putevima sa planinskih visova.



Još nezagađene vode Homolja danas predstavljaju veoma bogat potencijal i rezervu kvalitetne pitke vode. One su zbog brojnih vrela, izvora, brzaka i velikog ribnog potencijala pogodne za sve oblike rekreativnog turizma. Homolje je prava turistička atrakcija nezagađene prirode i sa velikim razlogom ga treba posetiti. U sebi vešto krije mnoge prirodne tajne, koje niko nikada neće do kraja istražiti. Međutim, oni srećnici koji su ga delom i otkrili nazivaju ga malim rajom na zemlji. Sa sigurnošću tvrdimo da su u pravu.

Piše: Dragan Stanimirović, Foto: Ivan Strahinjić

​

 

[zjovan29]

Trag u prostoru


Mala škola hedonizma



Hrana i piće su dve stvari neophodne za čovekov opstanak. Živimo da bismo jeli ili jedemo da bismo živeli, dilema je samo hedonistima višeg ranga, ali nema čoveka koji ne voli da uživa u blagodetima života.
Budući da smo nekako po prirodi kafanski ljudi, u prijatnoj atmosferi nekog restorana, savršeno se snalazimo u odabiru jela, ali u trenutku kada treba da se odlučimo za neko vino, shvatamo da tu baš i nismo na svom terenu.
Zureći u vinsku kartu setićemo se čuvene rečenice kardinala Rišelje, da onaj ko ne pije vino uz obrok, lišava se velikog zadovoljstva, a onaj ko pije pogrešno vino, lišava zadovoljstva i sebe i ostale.
U pomoć, u boljim restoranima, će nam priskočiti someliei, no da bismo naučili kako da se snalazimo u tom "lavirintu" moramo znati bar neke osnovne principe. Zato smo smo se obratili najboljem somelieu u Srbiji, ali i prehrambenom tehnologu, a prva stečena znanja proverili u "Vinskom dvoru" u Hajdukovu.


Autor i urednik: Milica Barjaktarević
izvor:RTS

 

[crvendac_011]

Splavarenje Drinom

Splavarenje Drinom

S Media 27.06.2011 07:41



Ljubitelji raftinga od prvog do trećeg jula mogu da uživaju u spustu niz Drinu. Sedma po redu regata "Drina je samo jedna" i ove godine obuhvatiće brojne zabavne sadržaje.

Splavari će niz Drinu krenuti od Malnog zvornika, ispod brane hidroelektrane i ploviće sve do Gornje Koviljače gde će se održati centralna manifestacija.

Osim defilea čamaca, učesnike očekuje i izložba fijakera, izbor za najlepšeg konja, "rodeo" na magarcu i brojni koncerti. Finiš regate ove godine biće u sportsko - turističkom centru "Sunčana reka", gde su snimane scene televizijskih serija Zdravka Šotre, pa će ovaj poznati reditelj biti promoter manifestacije.

Ako se odlučite da odete na Drinu korisno je da znate da vas pun pansion u nekom od turističkih objekata u Gornjoj Koviljači neće koštati više od tri hiljade, dok prenoćište sa doručkom možete da nađete u pola cene.

Oni koji propuste regatu "Drina je samo jedna", devetog jula mogu da učestvuju u "Drinskoj regati", koju organizuje opština Ljubovija. Start je kod Rogačice, a plovi se 40 kilometara sve do Ljubovije. Goste regate će zabavljali grupe "Garavi sokak" i "Amadeus bend", a dan uoči spusta, u Ljuboviji će biti odigrane i dve pozorišne predstave "Audicija" i "Sveti Georgije ubiva aždahu".

 

[crvendac_011]

Velika banatska gospoda

Tradicija

Velika banatska gospoda

Srpski uglednici s početka prošlog veka – veleposednici i zadužbinari – svojim širokim obrazovanjem, lepim manirima i preduzetničkim duhom parirali su evropskoj gospodi rušeći predrasude o „seljačkoj balkanskoj zemlji”. Takav je bio i Bogdan Dunđerski


Bogdan Dunđerski

Pripadao je jednoj od najimućnijih vojvođanskih porodica s kraja 19. i početka 20. veka. Bio je besprekorni gospodin, obrazovan, otmen i samouveren, ali i veliki boem. S jednakom strašću je voleo konje, vino, lepe žene i svoju pravoslavnu otadžbinu, Srbiju.

Poštovao je umetnost, podržavao je donacijama, i rado kupovao u Beču i drugim evropskim prestonicama vredne primerke kojima je ulepšao svoj dvorac iz snova, podignut 1925. nedaleko od Starog Bečeja. Još više je cenio i podsticao najdražeg prijatelja, čuvenog slikara Uroša Predića, od kojeg je naručio da ukrasi unutrašnjost novosagrađene kapele na njegovom salašu.
Bogdan Dunđerski (1862–1943) bio je slika i prilika prosvećenog veleposednika koji brine o napretku svog imanja, ali se ne lišava privilegija koje idu uz ime, bogatstvo i moć. Ostao je poznat po jedinstvenom belom zdanju sa visokom kulom i kapeli Svetog Đorđa koje je izgradio na nasleđenom imanju, po ljubavi prema Mari Dinjaški, koju je preoteo od muža, siromašnog kovača (bolje rečeno otkupio pozamašnim parčetom svojeg najplodnijeg zemljišta), kao i po najvećoj ergeli u tadašnjoj Austrougarskoj, sa oko 1.400 prvoklasnih konja. Ime najslavnijeg od njih (inače potomka možda najpoznatijeg trkačkog grla svih vremena Kazanove iz obližnje Zobnatice) dao je svom čudesnom dvorcu – „Fantast”. Tu je Bogdan, navodno, dovodio mlade lepotice iz grada da se nage kupaju u ogromnom otvorenom bazenu, a on da ih posmatra – i uživa u pogledu.



Zapamćen je kao neobična, snažna i ponosna ličnost koja je ostavila traga među savremenicima, a potonjim generacijama poslužila kao „primer prave banatske, odnosno srpske gospode – da pokaže kako naši preci nisu svi bili neuki paori“, primećuje pisac Vanja Čobanov, autor knjige „Remedy for love” (u prevodu s engleskog „Lek za ljubav”) što je, u stvari, ime slavne porodice konja sa imanja Bogdana Dunđerskog.
Istaknuti predstavnici te naše gospode bili su, svojim učtivim vaspitanjem, širokim obrazovanjem i uglađenim manirima, ali i preduzetničkim duhom, na ravnoj nozi sa evropskim uglednicima. Pa ipak, početkom 20. veka u javnosti nekih moćnih država Starog kontinenta, naročito u Nemačkoj, često su se mogli čuti, videti i pročitati tekstovi u kojima su srpski narod, plemstvo, pa čak i vladari omalovažavani i vređani.
Kako u knjizi „Crni Petar i balkanski razbojnici” piše istoričar dr Milan Ristović, takve su predrasude i pogrde objavljivane čak i u nekim uvaženim nemačkim časopisima, ne samo onim konzervativnim i nacionalističkim.



Kralja Petra Prvog Karađorđevića, koji je bio veoma učen čovek, francuski đak, a poznavao je i engleski jezik i čak sa njega prevodio Džona Stjuarta Mila, nemački antisrpski karikaturisti su, recimo, prikazivali zlonamerno i podsmešljivo kao „malog, suvonjavog starca zlih očiju, iscepanog i zakrpljenog plašta, ponekad u opancima… a često kako iza leđa krije bombu ili bodež”, piše Ristović.
Istina je, naravno, bila sasvim drugačija. Kako je zaista izgledala srpska vlastela tog vremena vidi se upravo na očuvanim fotografijama Bogdana Dunđerskog, veleposednika, intelektualca i poslanika u Ugarskom parlamentu od 1910. do 1918.
„Štofove je nabavljao iz Engleske, od najfinijih i najskupljih vrsta, a odela je davao da mu se šiju uvek po meri, u Pešti… Šeširi su stizali iz Berlina, a cipele i čizme, ručno rađene, kupovao je kod prestižnih trgovaca u Beču ili u Italiji… Sve je moralo da bude prvoklasno i lepo: zlatne igle za kravatu, dugmad za manžetne, okovratnici, kravate, štapovi, buđelari, satovi…” opisao je Čobanov glavnog junaka svog istorijsko-ljubavnog romana.
Za Bogdana Dunđerskog su, kažu, najpotresnija bila tri događaja (osim onog kad je njegovom nerazdvojnom pratiocu, pastuvu Inkvizitoru, stalo srce u ljubavnom zanosu pred mladom kobilom). Bolest i mučno umiranje voljene Mare, kojom se, doduše, nikad nije oženio i nije s njom imao poroda, ali je od Uroša Predića zatražio da je ovekoveči u liku Bogorodice na zidu kapele imanja.
Prerana smrt obožavane sestričine Lenke, kćeri Lazara Dunđerskog (iste one u koju je bio nesretno zaljubljen pesnik Laza Kostić).



Oduzimanje delova imanja (2.600 jutara prvoklasne starobečejske i srbobranske zemlje koju je Bogdan nasledio od oca Aleksandra), prvo za vreme agrarne reforme 1919. (zemlja je ustupana mađarskim doseljenicima), zatim i u doba nacionalizacije posle Drugog svetskog rata.
Tek kad najzad bude usvojen i primenjen zakon o restituciji precizno će se znati koliko vredi oteti imetak Dunđerskih i ostalih srpskih veleposednika, poput zlatara Antonijevića, industrijalaca Teokarevića, hotelijera Minića, bankara i kolekcionara umetnina Veljkovića, trgovca Mitića…
Ogorčen i razočaran kako u vlast, tako i u Pravoslavnu crkvu kojoj je prvobitno bio namenio imanje, svu svoju preostalu imovinu Bogdan Dunđerski je testamentom iz 1940. godine ustupio Matici srpskoj. Njegov salaš, dvorac i ergela su ubrzo bili opustošeni, skupoceni nameštaj, slike, kristalni lusteri i ostale vrednosti odneti…

Šta je posle bilo?

Na obnovljenom imanju danas se ponovo mogu videti (i jahati) rasni konji, potomci Bogdanovih pobedničkih atova, palata „Fantast” je pretvorena u luksuzni hotel, a na terasi natkriljenoj stablima u čijoj senci je Mara radosno dočekivala svog dragana i gospodara, sad goste zabavljaju tamburaši. I kapela je ponovo osveštana – ovo romantično mesto je omiljeno za krštenja i venčanja. Jedino je bazen ostao suv i urušen, da čeka nekog novog gazdu koji će ga urediti i opet napuniti vodom i ženskom lepotom.

........

Porodica iz koje potiče Bogdan Dunđerski doselila se u Vojvodinu krajem 17. veka iz Hercegovine. Osnivač loze je bio Avram Višnjevac zvani „dunđer”, iz sela Višnjice kod Gacka, piše Vanja Čobanov.
Od Avramova dva sina, Nestora i Gedeona, ovaj potonji se smatra začetnikom veleposednika Dunđerskih: on je polovinom 19. veka kupio oko 2.000 jutara plodne vojvođanske zemlje, koju je 1876. podelio četvorici sinova (imao je i dve ćerke). Najstariji Aleksandar, Bogdanov otac, nasledio je srbobransku zemlju, a najmlađi Lazar Kamedin i Kulpun, kojima je sam kasnije dodao Čelarevo (gde je osnovao čuvenu pivaru), Novi Bečej i Hajdučicu.
Lazarev sin Gedeon (1879–1939) bio je jednako, ako ne i više cenjen od svog rođaka Bogdana. Doktorirao je pravne nauke u Pešti, usavršavao se u Francuskoj, Nemačkoj i Rusiji, bio je predsednik Matice srpske, osnivač fabrike „Ikarus” i jedan od osnivača fabrike avionskih motora u Rakovici.

Aleksandra Mijalković
Objavljeno: 03.07.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[crvendac_011]

ZANIMLjIVA SRBIJA - Morović

ZANIMLjIVA SRBIJA - Morović

Selo na dve reke

Mestašce malo ali lepo, na ušću Studve u Bosut, okruženo stoletnim šumama hrasta lužnjaka, pročulo se i u svetu zahvaljujući ribolovcima iMeđunarodnom volonterskom kampu mladih

Foto Milan Janković
​

Okruženo stoletnim šumama hrasta lužnjaka, koje se prostiru na 22.000 hektara, na ušću dve reke – Studve i Bosuta – preko kojih se prelazi nekim od ovdašnja četiri mosta, nalazi se selo Morović.
Selo malo, 300 kuća, ali lepo, od opštinskog centra Šida udaljeno je 15 kilometara. Kroz sam centar teče Bosut, pa je i seoska plaža u samom centru, odmah ispod mosta. Na plaži vagonrestoran, u kome pružaju i usluge kuvanja lokalnih specijaliteta (lovačkog paprikaša, ribljih čorbi, pečene ribe, gljiva, puževa, žabljih bataka, a posebna ponuda je babuška na talandari).
Tu su i kušet kola, donacija Železnica Srbije, sa pristojnim smeštajem za ribolovce, turiste i mlade volontere koji svakog leta, od 2007. godine naovamo, dolaze u Morović sa svih strana sveta. Plaža je i poprište ljutog nadmetanja u pripremanju ribljeg paprikaša. Ovde se svake godine održava festival pod nazivom „Morovićki letnji dani“ u organizaciji Omladinskog kluba.

Kad sočivica nabuja

Problem nastane kada nivo reke opadne.
– Kada se smanji nivo vode u koritu Bosuta povećava se količina amonijaka, voda je toplija, tako da se stvaraju idealni uslovi za razvoj sočivice (vrsta biljke) koja prekrije površinu i tako ugrožava živi svet reke. Nizak nivo vode smanjuje i prirast šume – pojasnio nam je Željko Prskalo Limun, predsednik društva „Eko-kamp Morović”, dodavši da ekolozi imaju rešenje, još samo da nađu sredstva.
Morović je mesto sa podužom istorijom, u pisanim dokumentima se pominje još 1239. godine. Ime je, kažu, dobio po staroj feudalnoj porodici Morović koja je ovu oblast držala do kraja 13. veka. U početku je Morović bio samo imanje, ali je posle 100 godina dobio i utvrđenje koje je ucrtano i na karti Ugarske iz 16. veka. Ta tvrđava, tačnije ostaci nekadašnjeg utvrđenja, nalaze se na brdu kod samog ušća Studve u Bosut (to „brdo“ je po svemu sudeći nastalo nasipanjem). Meštani su nam ispričali da je podignuta u 12. veku i da je to nekada bio mađarski grad, koji je bio svojina i Đurađa. Izgrađena je od opeke, bedemski zidovi su debljine oko dva metra, postojani uprkos stalnom prisustvu vode.

​

Tvrđava je bila opasana kanalima sa svih strana, a danas je jedan od kanala nasut. Veruje se da je i Studvi promenjen tok zbog neobične „lakat krivine” udesno, baš kako odgovara zaštiti bedema nekadašnjeg utvrđenja. Tu je i legenda, ne bez osnova, o tajnim hodnicima koji idu na razne strane (pa čak i ispod Bosuta).
Uz samu tvrđavu je pravoslavna crkva Roždestva Presvete Bogorodice sagrađena 1846. godine. Ima interesantan ikonostas iz 1765. godine, prenet iz stare crkve.

Legende kojima se veruje

U selu je i katolička Crkva svetog Roka. Prvobitna drvena bila je podignuta 1699. godine, a odmenio ju je 1826. godine, zidan ciglom, sadašnji hram. Na samom ulazu u naselje, sa leve strane, dominira jedna od najstarijih sakralnih građevina u Sremu. Dobro očuvana (nedavno obnovljena) katolička Crkva svete Marije sagrađena u 13. veku. Za njen nastanak se vezuju brojne legende. Po jednoj crkvu je podigla carica Marija Terezija,po drugoj despotica Jelena, supruga Stefana Štiljevića. Ona je podizanjem crkve želela da izmoli od Bogorodice srećan povratak muža. Jelena je bila katolikinja, pa je crkva bila blagoslovljena po katoličkom obredu. Mnogi veruju da ju je podigao prvi hrišćanski kralj Ugarske Stefan.
Morović, inače, ima i razna udruženja. Udruženje žena „Morovićanke” čuva stareobičaje, počev od pesme i narodne radinosti, starih zanata idečijih igara, do ostalih tradicija srpskog ali i drugih naroda.
Oni koji požele da neko vreme provedu u ovom selu i upoznaju okolinu, smeštaj će naći kod ovdašnjih domaćina koji su se opredelili za seoski turizam.
U ataru sela su tri lovišta Lovačkog udruženja i sekcije „Fazan” , Šumske uprave, i nadaleko čuveno lovište Vojne ustanove „Morović” poznato i po Titovoj vili „Srna” podignutoj 1980. godine, u koju Josip Broz nikada nije kročio!Ono što privlači pažnju posetilaca vile su umetničke slike i lovački trofeji među kojima su i ukršteni rogovi dva jelena koji su se u borbi isprepletali i tako uginuli.
Osim evropskog i jelena lopatara, koji preovlađuju u lovištima Morovića, ovde se love srna, divlja svinja i zec, kao i močvarne ptice, pre svega divlja patka. A po mnogima najlepše od svega je na nekoj od lovačkih čeka stići pre zore i doživeti buđenje prirode, kada se poput jorgana sa tople postelje, sa tla počne lenjo podizati izmaglica da propusti sunčeve zrake, a vazduhom se prolomi raštimovani hor zverinja.

-------------------------------------------

Na granici

Morović je od Beograda udaljen 100 kilometara, a četiri od autoputa Beograd – Zagreb. Od Novog Sada ga deli 90 kilometara ako se ide preko Iriškog venca ili 70 preko Iloka u Republici Hrvatskoj.

Slavica Berić
Objavljeno: 10.07.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[crvendac_011]

Stara planina - odmor u netaknutoj prirodi

Stara planina - odmor u netaknutoj prirodi

Na Staroj planini možete da provedete vikend u srcu prirode, vidite gnezda surih orlova, uživate u lovu i ribolovu, upoznate stare zanate i probate čuveni kačkavalj iz ovog kraja.



Državna granica između Srbije i Bugarske poklapa se sa prirodnom međom, Starom planinom, koja se u blagom luku, dugačkom preko stotinu kilometara, prostire od Zaječara do iznad Pirota i nastavlja dalje u Bugarsku.

Ako uživate u istraživanju retkih biljaka Stara planina je pravo mesto za vas, jer ovde je utvrđeno postojanje više od hiljadu biljnih vrsta. Takođe, ovde živi 116 vrsta leptira, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 203 vrste ptica i preko 30 vrsta sisara.

Za ljubitelje lova Stara planina nudi lovište koje se prostire na skoro 50 hiljada kilometara. Svoje stanište ovde su našli jelen, srna, divlja svinja, medved, vuk, jarebica kamenjarka, divlji golub grivaš… U samom srcu lovišta nalazi se Zavojsko jezero, pogodno za sportski ribolov.

Na Staroj planinini možete da razgledate i spomenike kulture stare nekoliko vekova. U blizini lovišta nalaze se manastiri Sveti Jovan Bogoslov iz 14. veka i Sveti Đorđe iz 16. veka. U pećini na brdu Kamik kod sela Rsovci, udaljenog 22 km od Pirota, nalazi se crkva Svetog Petra i Pavla (13. vek), poznatija kao Pećinska crkva. Poznata je po tome što na severnom zidu ovog svetilišta stoji jedinstvena freska Isusa Hrista na kojoj je on mlad i ćelav.

Staroplaninski ili pirotski kačkavalj je nadaleko čuven. On se, specifičnom tehnologijom, pravi od ovčijeg sira. Ovde prave i vurdu, koja se dobija ceđenjem kiselog mleka. Nakon previranja od približno mesec dana, zajedno sa paprikom, dobija se vrlo kvalitetan proizvod.
Zato ako odlučite da posetite Pirot i Staru planinu nikako ne bi trebalo da propustite da probate ove đakonije, kao ni da upoznate rad pirotskih tkalja i vidite čuvene pirotske ćilime.

Izvor: S media

 

[crvendac_011]

Zabavan vikend na Palićkom jezeru

Zabavan vikend na Palićkom jezeru

Palićko jezero je idealno mesto da pobegnete od gradske vreve, a da vam na odmoru ne bude dosadno. Osim kupanja i šetnji pored jezera možete da se zabavite nekom od mnogobrojnih sportskih aktivnosti ili da odete na foto - safari.



Oko Palićkog jezera na skoro četiri kvadratna kilometra prostiru se razni turistički sadržaji. Jezero ima tri plaže, temperatura vode za vreme sezone kreće se između 18 i 25 stepeni, a Palić godišnje ima oko 2100 sunčanih sati.

Obala je veoma privlačna zbog svojih peščanih sprudova, staza za bicikliste, kao i poligona za učenje vožnje. Samo jezero je bogato ribom što zaljubljenicima u pecanje daje priliku za aktivan odmor. Ovde možete upecati štuku, čikova, smuđa, šarana, siviog ili belog tolstolobika.

Palićko jezero pruža i mogućnosti za lečenje i oporavak. Još se krajem 18. veka znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Prema ideji lekara iz Subotice, 1845. godine je najpre izgrađena gostionica „Donja trščara“, što je bio temelj kasnije izgradnje Kupališta i Banje. Svoj procvat Palić doživljava nakon otvaranja pruge Budimpešta – Zemun 1883.godine i tramvajske linije do Subotice 1897.godine.

Ako se uželite gradske vreve i poželite noćni provod možete da odete do Subotice, koja je od Palića udaljena samo osam kilometara.

Izvor: S media

 

[crvendac_011]

Svakom gostu čaša vode i kocka šećera

U ETNO-KUĆI U SELU SPANCI KOD KURŠUMLIJE

Svakom gostu čaša vode i kocka šećera

Zvezdan Milanović je uspeo da sačuva stari nameštaj i predmete za domaćinstvo koje su njegovi preci koristili još 1879. godine





Na terasi – hladovina kakva se poželeti može kada sunce prži svuda okolo. U odžakliji i gostinskoj sobi, takođe prijatno. Vrućine nema ni u odaji za spavanje, ali ima kreveta sa slamaricom... Šta drugo nego diviti se pradedovima, prababama, čukundedama i onim generacijama iza njih koji su bez arhitekata nepogrešivo nalazili najbolju poziciju za kuću, bunar sa ledenom zdravom vodom.
– Moja baba je po senci koja je padala po stepenicama na doksatu nepogrešivo znala koliko je sati i kada šta mora da uradi. U podne da postavi ručak, na primer – objašnjava Zvezdan Milanović, naš domaćin u etno-kući u selu Spance kod Kuršumlije. Tu pradedovsku kuću, izgrađenu 1879, unuk Zvezdan je – sve sa autentičnim nameštajem i predmetima starim i više od sto godina – otvorio za goste. Znane i mnogo brojnije neznane posetioce. One koji bi da uđu u tipično imućnije topličko domaćinstvo s kraja 19. veka. Čak i da zatresu zvonce na ulaznoj kapiji najavljujući ulazak u dvorište. Svakoga za početak čeka šećer u kocke i hladna voda ili sok.
Milanović lista nacrt za kuću, pokazuje detalje: podrum izgrađen od kamena, stambeni deo od letava, blata i slame, pokriven ćeramidom pre 126 godina... i seća se kako su ga komšije čudno gledale kada je odlučio da nasleđe od dede pokazuje drugima. U istom dvorištu Zvezdan ima svoj dom, ali za Svetog Nikolu svakog decembra gosti se uvek okupljaju u gostinskoj sobi pradeda Svetozareve kuće. Građena je u moravskom stilu, sa lukovima, a svi izloženi predmeti su autentični. Ništa nije ofarbano ili reparirano, tvrdi Zvezdan, ali je posle čišćenja izloženo onakvo kakvo je bilo, sa svim manama i tehničkim greškama. U tome je njihova vrednost, uveren je. Zbog starosti kuću je 1985. godine renovirao Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša.
Na zidovima su slike članova porodice i o svakome Zvezdan kaže ponešto. Onda u odžakliji vrti ručku naprave koju je pradeda napravio prababi da može da seje brašno a da ne vrti donjim delom leđa kao kada iz ruke u ruku prebacuje sito.
– U odžakliji je smešteno ognjište sa verigama i bakarnim kotlićem za kuvanje hrane. Mesto gde se okupljala porodica. Tu se pred zimu sušilo meso, a u grnetu, napravljenom od pečene gline, kuvao kupus ispod sača. Tu je crepulja, naćve za brašno… – pokazuje Zvezdan redom. – Za raspirivanje vatre koristio se ožek, a posipka za prekrivanje sača žarom i pepelom. U podrumu su se nalazila drvena burad i kace za vino i rakiju.
U dvorištu je vajat sa ambarom i salašem, u koji su smeštana pšenica i kukuruz, a ispod nadstrešnice još 250 predmeta koji imaju upotrebnu vrednost. Domaćin Zvezdan s ponosom pokazuje kola sa drvenom osovinom i jaram za volove, takođe od drveta. Tu je i razboj za tkanje s potrebnim alatom. Obramice i testije, trlica za preradu konoplje, od koje su žene izrađivale garderobu, opanci od svinjske kože, stari više od sto godina, mlin sa kamenom za usitnjavanje soli i ostali predmeti čiju namenu je danas teško otkriti.
Sve izgleda kao da je familija koja je tu živela negde otišla nakratko. Doduše, pradeda Svetozar je kao četrdesetogodišnjak otišao na front kada je počeo Prvi svetski rat 1914. i nije se vratio. Unuk Zvezdan, koji ga nikada nije video, na ovaj način čuva uspomenu na njega.

R. P.
Objavljeno: 17.07.2011.
Izvor: Politika magazin

 

[crvendac_011]

Idealna mesta za odmor u Srbiji

17. 07. 2011. 08:00h| S media

Idealna mesta za odmor u Srbiji

Želite da se odmorite od naporne radne nedelje? Evo nekoliko ideja gde možete da provedete lep vikend.



Vrnjačka banja


Ova mesta uvrštena su u top deset turističkih destinacija u Srbiji. Kriterijumi koji su ih stavili na vrh liste bili su kvalitet usluge, sadržajnost, lepota prirode, blizina vode i interesantnih izletišta.

VRNJAČKA BANJA
Ubraja se u najlepše banje Srbije. Poznata je po izvorima tople i hladne mineralne vode i prelepim parkovima. U blizini je planina Goč, koja je pogodna za lov i izlete, kao i mnogobrojni spomenici kulture, manastiri Studenica, Žiča, Gradac, Đurđevi stupovi, Sopoćani.

SELO KATIĆI



Iznad Katića je planina Mučanj, na čijem vrhu je lekovita Savina voda. Okolina predstavlja rezervat raznovrsne divljači, dok su reke Mali i Veliki Rzav i Grabovica bogate potočnom pastrmkom. Tu su i sportski tereni, bazen, staze zdravlja i vozić za obilazak okoline.

TARA



Planinski tereni su valoviti, strmi i krševiti sa dolinama Drine, Rače, Dervente i Belog Rzava, koje stvaraju kanjone, klisure, vrtače, pećine i uvale. Na Tari je obeleženo 18 planinarskih i 27 biciklističkih staza.


OVČAR BANJA



Ima termalne izvore. Planinarima su na raspolaganju su staze na Ovčaru i Kablaru, a sportskim ribolovcima staza na veštačkom jezeru Međuvršje. U okolini banje je 10 manastira.

SIJARINSKA BANJA



Poznata je po 18 izvora mineralne vode i gejziru tople vode visokom do osam metara. Ima zatvoren bazen i sportske terene. Okolina je pogodna za lov, a reka Jablanica za sportski ribolov. U blizini su ostaci Caričinog grada, carskog grada Justinijana Prima.

BELOCRKVANSKA JEZERA

Ima ih sedam, a najpoznatija su Glavno, Vračevgajsko, Šljunkara i Šaransko jezero. Kupanje je moguće i na rekama Neri i Karašu. Lovci mogu da uživaju u lovu na visoku divljač, a ribolovci u riblovu na kanalu Dunav - Tisa - Dunav.

SREBRNO JEZERO

Poznato je po lepim peščanim plažama, različitim vrstama ribe i odličnim uslovima za sportove u vazduhu i na vodi. U blizini jezera su srednjovekovni Golubački grad, Ramska tvrđava i Viminacijum.

JEZERO PERUĆAC

Plaža je izgrađena na splavovima, sa bazenima za decu. Gosti mogu i da pecaju, da se voze brodom, iznajme kanu, pedalinu ili da se Drinom spuštaju čamcima. Tu je i Mramorje, srednjevekovno groblje sa stećcima iz 14. i 15. veka.

KOPAONIK

Tokom leta nudi organizovane škole jahanja, paraglajding, of-roud vožnje kvadovima ili mauntin bajkom niz padine Kopaonika. Za decu od 10 do 14 godina organizovan je letnji kamp engleskog i francuskog jezika, a za najmlađe škola tenisa i košarke.

ZLATIBOR

Na raspolaganju su trim-staze, vežbališta, jahanje, paraglajding, ali i izleti do Sirogojna, Šarganske osmice, manastira Mileševo i Stopića pećine. S Tornika, najviše tačka Zlatibora, mogu se videti planine centralne i zapadne Srbije, BiH i Crne Gore. ​