Član
- Učlanjen(a)
- 14.07.2010
- Poruka
- 86
Otisao bi na dan dva negde u Srbiju,pa me zanima da li neko ima neki dobar predlog,cene smestaja,ponuda,tako to? Hvala.
Upoznajmo Srbiju
- Začetnik teme tataratira
- Datum pokretanja
Uvac
Da li neko moze da mi pomogne sa informacijom kako da se ode na Zlatar. Znam da moze u hotel zlatar, ali mi 200e deluje previse s obzirom da je toliko aranzman u grckoj. Da li ima nesto jeftinije? Da li postoji neki drugi nacin da se obidje sve tamo?
Hvala unapred.
Da li neko moze da mi pomogne sa informacijom kako da se ode na Zlatar. Znam da moze u hotel zlatar, ali mi 200e deluje previse s obzirom da je toliko aranzman u grckoj. Da li ima nesto jeftinije? Da li postoji neki drugi nacin da se obidje sve tamo?
Hvala unapred.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.027
на златибору гледај високо и диши дубоко
На Златибору гледај високо и диши дубоко
Некадашње чобане по ливадама одавно су сменили „савремени номади”, љубитељи одмора на планини, зато су ту многобројни хотели њима намењени. А тек Мокра Гора са возом „ћиром”, Стопића пећина са најдубљим бигреним кадама на Балкану, „Старо село” у Сирогојну, водопад висок 20 метара у Гостиљу, манастир Увац, Водице, Шаиновци
Златибор, цветна ливада (Фото Слободан Јовичић)
На великој табли крај магистрале испред улаза у туристички центар Златибора крупна слова привлаче пажњу: „Гледај високо, диши дубоко, ово је Златибор”. И као по команди, поглед са тог превоја зачас одлети ширином златиборских пространстава, низ зелене ливаде и пропланке све до околних узвишења. Пуца видик дуж благородне висоравни, нигде му краја, зеленилом се масе дошљака одмарају од сивила бетона и асфалта. А ваздух златиборски, дубоким удисајем, намах опија. Од тог опијања се, веле Златиборци, никад не трезни – једини лек је да се поново долази и удише.
И долазе туристи овде масовно, већ дуже од века, маме их чари „златне планине”. Ово је, статистика каже, најпосећеније планинско туристичко место у Србији. Походи га око 250.000 посетилаца годишње, оствари се милион ноћења. Гостију овде, на хиљаду метара изнад мора, има и лети и зими, у сезони и ван ње. Некадашње чобане по ливадама одавно су сменили „савремени номади”, љубитељи одмора на планини, па се део Златибора – премрежен путевима, са мноштвом модерних хотела, апартмана, кућа за одмор, терена, ресторана, продавница – претворио, туризмом као водиљом поведен, у невелики град. Негде с укусом и мером, негде без њих, али пребогат садржајима, а окружен ненарушеном природом, бујним пашњацима и бистрим водотоковима, намирисан дахом четинара.
Одвајкада се Златибор зове ваздушном бањом, и то је једна од најважнијих овдашњих вредности. „Ко није био на Златибору тај не зна шта је здраво место”, написао је песник Јован Дучић. Сунце овде издашно греје, готово као на мору, више је од 200 сунчаних дана годишње. Лета су топла, а зиме благе, магла се и не задржава. Кажу да благотворни златиборски ваздух настаје сударањем континенталне и медитеранске климе преко ових простора. Таква планина, уз то и стално проветрена, годи оболелим од дисајних обољења, па и анемије, болести тироидне жлезде, малаксалима, уморним. Тако се туризам овде и зачео, тражењем лека, да би временом продужио у друге, модерније смерове.
– Снага Златибора је у здравственом, али и рекреативном, спортском, конгресном, дечјем, транзитном туризму – подсећа за „Магазин” Дарко Ђуровић из Туристичке организације Златибор. – Здравствени туризам најчешће се препознаје по установи „Чигота”, ту су стручан медицински рад и модерна опрема деценијама у спрези са предностима овдашње природе. За рекреативни туризам обележено је мноштво стаза које се користе за шетње, планинарење, вожње „маунтибајком” и друге садржаје у природи, а све је више и златиборских купалишта (Јокино врело, Бошкова вода, Мушвете, Семегњево).
Мноштво спортских екипа стално долази на припреме на Златибор, где постоје сви потребни терени и остали услови. Ту је, за зиму, прави рај за скијаше, Ски-центар Торник са преко пет километара стаза и првом „шестоседном” жичаром у Србији, додаје Ђуровић. Конгресни туризам је развијен углавном у вансезони, многа удружења и компаније своје годишње семинаре овде организују, а на услузи однедавно им је и нова конференцијска сала за 1.100 учесника. Златибор је погодно место и за дечји одмор, идеално за рекреативну наставу, са добро опремљеним дечјим одмаралиштима. Наравно, ово је и транзитни центар, са путевима према Црној Гори и БиХ, незаобилазно свратиште за моторизоване госте. А ту су и излетишта: Мокра Гора са возом „ћиром”, Стопића пећина са најдубљим бигреним кадама на Балкану, „Старо село” у Сирогојну, водопад висок 20 метара у Гостиљу, манастир Увац, Водице, Шаиновци и друга...
И да се не заборави, мноштво је овде хотела („Палисад”, „Мона”, „Олимп”, „Чигота”, „Вис”, „Сателит” и други), све више сјајно уређених приватних апартмана, лепих кућа за издавање, примамљивих кафанских башта. Никад у својој 117 година дугој историји организованог туризма Златибор није имао бољу понуду смештаја, садржаја, услуга него сада.
– Квалитет смештаја на овој планини из године у годину напредује. Граде се све модернија здања, власници улажу у обнову постојећих. А ако томе додамо да је све већа понуда, посебно у приватној режији, довела последњих година и до пада смештајних цена (у овој години од 10 до 15 одсто је јефтиније), јасно је да Златибор и овог лета представља погодно место за одмор – напомиње Арсен Ђурић, директор Туристичке организације Златибор.
Миломир Стојановић, власник фирме „Златиборац” (Фото Слободан Јовичић)
Туристе, поред свега поменутог, на „златној планини” привлачи и добра храна, чувени златиборски специјалитети који су овде увек укуснији него другде где их копирају. Једна интернет-анкета показала је да гости Златибора најрадије у овдашњим ресторанима једу качамак, „златиборску лепињу”, домаће кисело млеко, пршуту, сир и кајмак овог краја, а коме је до јачег залогаја неће мимоићи село Мачкат, ерски прозвано „Кад јагањци утихну”, где се пече и једе најукуснија јагњетина. Управо у том селу одржава се, увек током јануара, и популарна „Пршутијада”, а од осталих масовно праћених златиборских манифестација вредне помена су традиционални Сабор трубача западне Србије (крајем јула), „Ракијада” у Шљивовици (у мају), Избор за мис Златиборског лета, Мото сусрети, Ерски кабаре у Чајетини, Сеоски вишебој у Јабланици, Фестивал народне музике на Златибору и друге. Недавно реновирани Краљев трг крај језера „у центру планине” постао је својеврсна позорница редовних културних и забавних садржаја. И све то на „златној планини”, у срцу западне Србије, удаљеној 230 км од Београда и 300 од Новог Сада, повезаној магистралом с тим градовима. Железничка пруга Београд–Бар пролази преко Златибора, својевремено су на ову висораван слетали и хеликоптери, али туристичкој понуди недостаје већи аеродром, па најављена улагања у обнову оближње ваздушне луке Поникве даје наду за боље везе Златибора са светом.
-----------------------------------------------
Рекли су о овој планини
Јосип Броз Тито (1974. године): Ми смо заиста ових дана, после напорних догађаја и напорног рада, нашли овде један спокојан и миран боравак у изванредним климатским условима. Све је то оставило такав утисак да човек пожели да опет дође у овај крај.
Престолонаследник Ђорђе Карађорђевић (1905. године): По својој романтичности Златибор се може с пуним правом назвати Швајцарском без језера.
Оља Ивањицки (2007. године): Златибор је прелеп. Овде се препородим и добијем инспирацију за сликање.
Станко Блоудек, конструктор скијашких скакаоница (1957. године): Пријатељи, прокрстарио сам целу моју Словенију, обишао пола Европе, али нигде нисам видео овакву лепоту.
Милић од Мачве (1986. године): Уочио сам златиборски плато као „гнездо богова за одмор”, и то значење сам покушао да оправдам и потврдим сликајући божанске пејзаже изгубљеног раја...
------------------------------------------------------------------------------
ЉУДИ И СИМБОЛИ
Народна Боса и „Старо село”
„Па то је наша Боса”, зачује се по златиборским домовима кад у телевизијским емисијама етнолог Боса Росић говори о свом дугогодишњем раду на проучавању и заштити духовног и материјалног наслеђа Златибора и околине. Знају ову вредну жену и стари и млади, особен печат утиснула је у народни живот овог краја. Родом из Бранежаца подно Златибора, пуне четири деценије Боса крстари овим подручјем, посећује села, истражује традицију и давнашње вредности, обичаје, веровања, све записује и потом објављује у књигама и многобројним стручним радовима. Има звање музејског саветника и указану част да јој САНУ пре неколико година повери одговоран посао на пројекту „Положај српске националне мањине у суседним земљама”.
За Босу Росић се зна и по њеној нераскидивој вези са јединственим етномузејом „Старо село” у Сирогојну. Као десна рука познате Добриле Смиљанић, она је дала важан допринос оснивању тог музеја народног градитељства, који деценијама походи хиљаде посетилаца из целог света.
– Радила сам тих седамдесетих година као манекен, лепоту џемпера Сирогојна и умеће плетиља проносила широм света. Игром судбине, укључила сам се у подухват стварања „Старог села”, које је почело да се гради 1979. године, а звање културног добра од изузетног интереса добило 1983. Везала за традицију, богато наслеђе српског села, исказала велики ентузијазам, највише томе посветила – сећа се Боса, поносна на стасавање и престижно место етномузеја из Сирогојна.
Дуго је потом радила у ужичком Народном музеју, а ни сада, у пензији, не смирује се. Боравила је недавно, радећи за САНУ на свом пројекту, у Румунији и Албанији. Свет је, иначе, Боса пропутовала, била на четири континента. „Можда сам према завичају субјективна, али оваквих лепота као на Златибору нема надалеко”, каже.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Апотека биљобера Боривоја
Лек против женског звоцања
Боривоје Шишовић звани Покретни жбун (Фото Слободан Јовичић)
Знају га сви под надимком „Покретни жбун”. Сав окићен биљем, с нарамком свакојаких трава, промиче златиборским улицама и путељцима, нуди и продаје лековито биље овог поднебља. Одавно је постао заштитни знак „златне планине”. Готово да нема бољке за коју код њега, Боривоја Шишовића(59), нема лека. – Моје траве лече болестан желудац, јетру, простату, отекнућа, јаке прехладе, свашта још. Хоћете ли „драгољуба”, сигуран препарат против женског звоцања? И то жена мора 30 литара дневно да попије. Имам и „јутарњи спас живота”, за мамурлук. Али моје траве не лече неизлечиве болести и алергије. А имам лек и против свињског грипа: немојте гледати телевизију – у шали и збиљи говори пролазницима „Покретни жбун”, најпознатији биљобер Златибора.
Своје биље, вели, налази по забаченим пределима, кањонима и дубодолинама ове планине. Тврди да је до сада, тако тумарајући, пронашао око 120 врста трава које се могу користити као лековите, за чајеве. Царица свих биљака је ива, но и она је угрожена.
– Биље сакупљам већ четири деценије, Златибор је богомдан за то. Радио сам некад у машинској струци, па одлучио да се потпуно посветим травама, постанем господар свог времена. Да, може се живети од овог посла ако сте упорни, спремни и живите у складу с природом. Захваљујући томе, сада сам у сталној свађи с лекарима, повремено и са женом, али са природом никада – каже нам Шишовић на чијој визиткарти пише В.АПС.П.Г.М. (вечити апсолвент прве године машинства).
Бранко Пејовић
објављено: 18/07/2010
Извор: Политика магазин
На Златибору гледај високо и диши дубоко
Некадашње чобане по ливадама одавно су сменили „савремени номади”, љубитељи одмора на планини, зато су ту многобројни хотели њима намењени. А тек Мокра Гора са возом „ћиром”, Стопића пећина са најдубљим бигреним кадама на Балкану, „Старо село” у Сирогојну, водопад висок 20 метара у Гостиљу, манастир Увац, Водице, Шаиновци
Златибор, цветна ливада (Фото Слободан Јовичић)
На великој табли крај магистрале испред улаза у туристички центар Златибора крупна слова привлаче пажњу: „Гледај високо, диши дубоко, ово је Златибор”. И као по команди, поглед са тог превоја зачас одлети ширином златиборских пространстава, низ зелене ливаде и пропланке све до околних узвишења. Пуца видик дуж благородне висоравни, нигде му краја, зеленилом се масе дошљака одмарају од сивила бетона и асфалта. А ваздух златиборски, дубоким удисајем, намах опија. Од тог опијања се, веле Златиборци, никад не трезни – једини лек је да се поново долази и удише.
И долазе туристи овде масовно, већ дуже од века, маме их чари „златне планине”. Ово је, статистика каже, најпосећеније планинско туристичко место у Србији. Походи га око 250.000 посетилаца годишње, оствари се милион ноћења. Гостију овде, на хиљаду метара изнад мора, има и лети и зими, у сезони и ван ње. Некадашње чобане по ливадама одавно су сменили „савремени номади”, љубитељи одмора на планини, па се део Златибора – премрежен путевима, са мноштвом модерних хотела, апартмана, кућа за одмор, терена, ресторана, продавница – претворио, туризмом као водиљом поведен, у невелики град. Негде с укусом и мером, негде без њих, али пребогат садржајима, а окружен ненарушеном природом, бујним пашњацима и бистрим водотоковима, намирисан дахом четинара.
Одвајкада се Златибор зове ваздушном бањом, и то је једна од најважнијих овдашњих вредности. „Ко није био на Златибору тај не зна шта је здраво место”, написао је песник Јован Дучић. Сунце овде издашно греје, готово као на мору, више је од 200 сунчаних дана годишње. Лета су топла, а зиме благе, магла се и не задржава. Кажу да благотворни златиборски ваздух настаје сударањем континенталне и медитеранске климе преко ових простора. Таква планина, уз то и стално проветрена, годи оболелим од дисајних обољења, па и анемије, болести тироидне жлезде, малаксалима, уморним. Тако се туризам овде и зачео, тражењем лека, да би временом продужио у друге, модерније смерове.
– Снага Златибора је у здравственом, али и рекреативном, спортском, конгресном, дечјем, транзитном туризму – подсећа за „Магазин” Дарко Ђуровић из Туристичке организације Златибор. – Здравствени туризам најчешће се препознаје по установи „Чигота”, ту су стручан медицински рад и модерна опрема деценијама у спрези са предностима овдашње природе. За рекреативни туризам обележено је мноштво стаза које се користе за шетње, планинарење, вожње „маунтибајком” и друге садржаје у природи, а све је више и златиборских купалишта (Јокино врело, Бошкова вода, Мушвете, Семегњево).
Мноштво спортских екипа стално долази на припреме на Златибор, где постоје сви потребни терени и остали услови. Ту је, за зиму, прави рај за скијаше, Ски-центар Торник са преко пет километара стаза и првом „шестоседном” жичаром у Србији, додаје Ђуровић. Конгресни туризам је развијен углавном у вансезони, многа удружења и компаније своје годишње семинаре овде организују, а на услузи однедавно им је и нова конференцијска сала за 1.100 учесника. Златибор је погодно место и за дечји одмор, идеално за рекреативну наставу, са добро опремљеним дечјим одмаралиштима. Наравно, ово је и транзитни центар, са путевима према Црној Гори и БиХ, незаобилазно свратиште за моторизоване госте. А ту су и излетишта: Мокра Гора са возом „ћиром”, Стопића пећина са најдубљим бигреним кадама на Балкану, „Старо село” у Сирогојну, водопад висок 20 метара у Гостиљу, манастир Увац, Водице, Шаиновци и друга...
И да се не заборави, мноштво је овде хотела („Палисад”, „Мона”, „Олимп”, „Чигота”, „Вис”, „Сателит” и други), све више сјајно уређених приватних апартмана, лепих кућа за издавање, примамљивих кафанских башта. Никад у својој 117 година дугој историји организованог туризма Златибор није имао бољу понуду смештаја, садржаја, услуга него сада.
– Квалитет смештаја на овој планини из године у годину напредује. Граде се све модернија здања, власници улажу у обнову постојећих. А ако томе додамо да је све већа понуда, посебно у приватној режији, довела последњих година и до пада смештајних цена (у овој години од 10 до 15 одсто је јефтиније), јасно је да Златибор и овог лета представља погодно место за одмор – напомиње Арсен Ђурић, директор Туристичке организације Златибор.
Миломир Стојановић, власник фирме „Златиборац” (Фото Слободан Јовичић)
Туристе, поред свега поменутог, на „златној планини” привлачи и добра храна, чувени златиборски специјалитети који су овде увек укуснији него другде где их копирају. Једна интернет-анкета показала је да гости Златибора најрадије у овдашњим ресторанима једу качамак, „златиборску лепињу”, домаће кисело млеко, пршуту, сир и кајмак овог краја, а коме је до јачег залогаја неће мимоићи село Мачкат, ерски прозвано „Кад јагањци утихну”, где се пече и једе најукуснија јагњетина. Управо у том селу одржава се, увек током јануара, и популарна „Пршутијада”, а од осталих масовно праћених златиборских манифестација вредне помена су традиционални Сабор трубача западне Србије (крајем јула), „Ракијада” у Шљивовици (у мају), Избор за мис Златиборског лета, Мото сусрети, Ерски кабаре у Чајетини, Сеоски вишебој у Јабланици, Фестивал народне музике на Златибору и друге. Недавно реновирани Краљев трг крај језера „у центру планине” постао је својеврсна позорница редовних културних и забавних садржаја. И све то на „златној планини”, у срцу западне Србије, удаљеној 230 км од Београда и 300 од Новог Сада, повезаној магистралом с тим градовима. Железничка пруга Београд–Бар пролази преко Златибора, својевремено су на ову висораван слетали и хеликоптери, али туристичкој понуди недостаје већи аеродром, па најављена улагања у обнову оближње ваздушне луке Поникве даје наду за боље везе Златибора са светом.
-----------------------------------------------
Рекли су о овој планини
Јосип Броз Тито (1974. године): Ми смо заиста ових дана, после напорних догађаја и напорног рада, нашли овде један спокојан и миран боравак у изванредним климатским условима. Све је то оставило такав утисак да човек пожели да опет дође у овај крај.
Престолонаследник Ђорђе Карађорђевић (1905. године): По својој романтичности Златибор се може с пуним правом назвати Швајцарском без језера.
Оља Ивањицки (2007. године): Златибор је прелеп. Овде се препородим и добијем инспирацију за сликање.
Станко Блоудек, конструктор скијашких скакаоница (1957. године): Пријатељи, прокрстарио сам целу моју Словенију, обишао пола Европе, али нигде нисам видео овакву лепоту.
Милић од Мачве (1986. године): Уочио сам златиборски плато као „гнездо богова за одмор”, и то значење сам покушао да оправдам и потврдим сликајући божанске пејзаже изгубљеног раја...
------------------------------------------------------------------------------
ЉУДИ И СИМБОЛИ
Народна Боса и „Старо село”
„Па то је наша Боса”, зачује се по златиборским домовима кад у телевизијским емисијама етнолог Боса Росић говори о свом дугогодишњем раду на проучавању и заштити духовног и материјалног наслеђа Златибора и околине. Знају ову вредну жену и стари и млади, особен печат утиснула је у народни живот овог краја. Родом из Бранежаца подно Златибора, пуне четири деценије Боса крстари овим подручјем, посећује села, истражује традицију и давнашње вредности, обичаје, веровања, све записује и потом објављује у књигама и многобројним стручним радовима. Има звање музејског саветника и указану част да јој САНУ пре неколико година повери одговоран посао на пројекту „Положај српске националне мањине у суседним земљама”.
За Босу Росић се зна и по њеној нераскидивој вези са јединственим етномузејом „Старо село” у Сирогојну. Као десна рука познате Добриле Смиљанић, она је дала важан допринос оснивању тог музеја народног градитељства, који деценијама походи хиљаде посетилаца из целог света.
– Радила сам тих седамдесетих година као манекен, лепоту џемпера Сирогојна и умеће плетиља проносила широм света. Игром судбине, укључила сам се у подухват стварања „Старог села”, које је почело да се гради 1979. године, а звање културног добра од изузетног интереса добило 1983. Везала за традицију, богато наслеђе српског села, исказала велики ентузијазам, највише томе посветила – сећа се Боса, поносна на стасавање и престижно место етномузеја из Сирогојна.
Дуго је потом радила у ужичком Народном музеју, а ни сада, у пензији, не смирује се. Боравила је недавно, радећи за САНУ на свом пројекту, у Румунији и Албанији. Свет је, иначе, Боса пропутовала, била на четири континента. „Можда сам према завичају субјективна, али оваквих лепота као на Златибору нема надалеко”, каже.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Апотека биљобера Боривоја
Лек против женског звоцања
Знају га сви под надимком „Покретни жбун”. Сав окићен биљем, с нарамком свакојаких трава, промиче златиборским улицама и путељцима, нуди и продаје лековито биље овог поднебља. Одавно је постао заштитни знак „златне планине”. Готово да нема бољке за коју код њега, Боривоја Шишовића(59), нема лека. – Моје траве лече болестан желудац, јетру, простату, отекнућа, јаке прехладе, свашта још. Хоћете ли „драгољуба”, сигуран препарат против женског звоцања? И то жена мора 30 литара дневно да попије. Имам и „јутарњи спас живота”, за мамурлук. Али моје траве не лече неизлечиве болести и алергије. А имам лек и против свињског грипа: немојте гледати телевизију – у шали и збиљи говори пролазницима „Покретни жбун”, најпознатији биљобер Златибора.
Своје биље, вели, налази по забаченим пределима, кањонима и дубодолинама ове планине. Тврди да је до сада, тако тумарајући, пронашао око 120 врста трава које се могу користити као лековите, за чајеве. Царица свих биљака је ива, но и она је угрожена.
– Биље сакупљам већ четири деценије, Златибор је богомдан за то. Радио сам некад у машинској струци, па одлучио да се потпуно посветим травама, постанем господар свог времена. Да, може се живети од овог посла ако сте упорни, спремни и живите у складу с природом. Захваљујући томе, сада сам у сталној свађи с лекарима, повремено и са женом, али са природом никада – каже нам Шишовић на чијој визиткарти пише В.АПС.П.Г.М. (вечити апсолвент прве године машинства).
Бранко Пејовић
објављено: 18/07/2010
Извор: Политика магазин
Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
NACIONALNI PARKOVI
Nacionalni park ĐERDAP
Nacionalni park Đerdap se nalazi u jugoistocnom delu Evrope, u severoistocnom delu Republike Srbije, na samoj medjunarodnoj granici sa Rumunijom.
Ukupna površina Nacionalnog parka iznosi 63.608 ha, a zaštitnom zonom obuhvaceno je 93.968 ha.
Park se prostire na oko 100 km desne obale Dunava od Golupca do Karataša kod Kladova i obuhvata uzani šumoviti brdsko planinski pojas, širine 2-8 km uz Dunav, koji se izdize iznad Dunava od 50 - 800 metara nadmorske visine.
Ovo podrucje - podrucje Đerdapske klisure nacionalnim parkom proglašeno 1974. godine.
Osnovna njegova odlika je velika šumovitost (preko 64%) i izrazito bogatstvo i raznovrsnost flore, faune geomorfoloških oblika i bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika od najstarijih epoha do danas. Oko 9% odnosno 5500 ha površine Nacionalnog parka Đerdap cini deo Dunava koji pripada SR Jugoslaviji. To Nacionalni park Đerdap cini i recnim nacionalnim parkom. Dolina Dunava sastavljena je od tri kanjonsko-klisurske doline :
• Golubacka, dugacka 14.5km, najmanje širine 230m
• Gospodjin Vir duzine 15km i najmanje širine izmedu 220m
• Kanjon Velikog i Malog Kazana duzine 19km i najmanje širine 150m
i tri kotline :
• Ljupkovska
• Donjomilanovacka
• Oršavska
Kanjonske doline usecene su u krecnjake juznih Karpata.
Đerdap, Gvozdena vrata, hiljadama godina je izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. To su vrata izmedju dva vazna kulturna i ekonomska dela sveta, izmedju donjeg i srednjeg Podunavlja. Đerdap je oduvek bio prirodno strateško mesto ogromnog znacaja, i u ratu i u miru. Zato je duz Đerdapa veliki broj istorijskih spomenika.
REZERVATI PRIRODE
Rezervat Golubacki grad - Specijalni rezervat prirode
Rezervat prirode "Golubacki grad" cini zaledinu kulturno istorijskom spomeniku pod istim nazivom i predstavlja površinu pod niskim šibljacima jorgovana (syringa vulgaris), visokim šibljacima jorgovana, grabica i jasena (Syringeto-fraxineto-carpinetum orientalis), ostacima šuma jorgovana, hrasta medunca i grabica (Carpineto orientalis-quercetum mixtum), šuma toplih hrastova ( Quercetum confertae ceris pubescente tosum ) i bukovih šuma sa orahom ( Fagetum montanum juglandetosum ). Zajedno sa spomenikom kulture "Golubacki grad" cini jednu od naucno najzanimljivijih celina na podrucju Nacionalnog parka.
Rezervat Bojana - Specijalni rezervat prirode
Rezervat prirode "Bojana" cini zašticena cista orahova sastojina (Juglans regia) okruzena visokom mešovitom sastojinom bukve i oraha (Fagetum montanum juglandetosum), a sem toga na citavoj površini javljaju se u vidu pojedinacne ili grupimicne primese još i mecija leska (Corylus colurna), maklen (Acer monspesulanum), crni jasen (Fraxinus ornus), grabic (Carpinus ornus) i grab (Carpinus betulus).
Rezervat Bosman-Sokolovac - Opšti rezervat prirode
Kao osnovni razlog što je rezervat prirode "Bosman - Sokolovac" stavljen pod zaštitu je taj što se na ovom podrucju nalaze zajednica niskih šuma i šibljaka (Syringeto-monsspesuleto-colurnetum), reliktna zajednica mešovitog sastava sa karakteristicnim vrstama (Acereto-fraxineto-colurnetum-mixtum) i osiromašena zajednica bukve i mecije leske (Fagetum montanum- colurnetosum ). Istovremeno ovo podrucje predstavlja i znacajno geološko nalazište mezozojske liaske faune.
Rezervat Coka Njalta sa Pesacom - Opšti rezervat prirode
Rezervat prirode "Coka Njalta sa Pesacom" predstavlja veliki tipicni refugijum reliktnih i retkih vrsta drveca i njihovih zajednica. Raznovrsni kraški geomorfološki oblici u ovom "istocnom kršu" se prema Petrovicu (1978), odlikuju baš ovim smenjivanjem raznih geomorfoloških oblika na malim rastojanjima ( vrtace, škarpe, ostenjaci, sipari, okomite stene, šiljate stene, deluvijalni nanosi, itd.), što je dovelo do formiranja razlicitih staništa, mikro i nanostaništa, a samim tim i do formiranja razlišitih zajednica, mikrocenotickih grupacija vrsta i velikog biodiverziteta, narocito na stenjacima.
TURIZAM
U svojoj ukupnoj turistickoj ponudi Nacionalni park Đerdap se predstavlja kao posebna i zaokružena turisticka celina po mnogo cemu jedinstvena u Evropi i svetu. Atraktivnost turistickih motiva, vezanih za Đerdapsku klisuru sa njenim morfološkim i hidrografskim osobenostima se, bez preterivanja, ne može ni uporediti sa slicnim fenomenima u nacionalnim parkovima Evrope. Tu je i privlacnost derdapskih pejzaža, koja se zasniva ne samo na reljefnoj raznolikosti i hidrografskim obeležjima, vec i na širokom spektru kombinovanja razlicitih floristickih i vegetacionih oblika. Sa svojim kulturno - istorijskim nasledem i nekim stvorenim vrednostima novijeg porekla, odredenim oblicima prvredivanja i veoma specificnim folklornim obeležjima pruža posetiocima tokom cele godine posve retke, privlacne i neponovljive turisticke sadržaje.
Izletnicki turizam
Obilazak mnogobrojnih kulturno istorijskih spomenika;
Obilazak rezervata prirode;
Obilazak pecina ("Rajkova pecina", "Gradašnica", "Dubocka""Ceremošnja" "Ravništarka");
Obilazak spomenika prirode ("Vratnjanske kapije" "Valja prerast");
Škola u prirodi;
"Staze zdravlja";
Foto safari
Izleti brodom
Posete Hidroelektrani Đerdap, Ribokombinatu Kladovo, Rudniku bakra Majdanpek, Zlatari Majdanpek i dr.
Nauticki turizam
Jedrenje;
Motonautika;
Veslanje;
Sportska takmicenja na vodi;
Stacionarni turizam
Hotel "Lepenski Vir" Donji Milanovac;
Hotel "Golubacki grad" Golubac;
Hotel "Đerdap" Kladovo;
Omladinski kamp Karataš;
Moteli u Dobri i Tekiji;
Smeštajni objekti na Omanu i Plocama;
Manifestacioni turizam
Regate u jedrenju i veslanju ("Đerdap kup");
Lov soma "na bucku" ("Zlatna bucka Đerdapa -Tekija);
Ribolovni kotlici ("Zlatni kotlic" - Golubac);
Folklorni festivali ( "Jorgovan fest", "Seoska olimpijada") i dr.
Lov
Podrucje Đerdapa oduvek se odlikovalo brojnošcu i izuzetnom raznovrsnošcu životinjskog sveta, o cemu svedoce zapisi brojnih putopisaca. Ova raznovrsnost divljaci održala se i do današnjih dana, tako da u stoletnim bukovim i hrastovim šumama Nacionalnog parka Đerdap i sada slobodno u prirodi žive vrlo brojni jeleni, srndaci, divlje svinje, jazavci, kune, zecevi, divlji golubovi, grlice i dr., dok stenovite litice Đerdapskog Kazana krase divokoze, orlovi i sokolovi. Medved i ris i danas krstare šumovitim prostranstvima Nacionalnog parka Đerdap, dok su vukovi, šakali, lisice i divlje macke još uvek brojni. Prostrano Dunavsko jezero naseljavaju mnoge vrste ptica mocvarica, a okolna polja pružaju sve potrebne uslove za život sitne divljaci (jarebica, fazana izeceva).
Brojnost i raznovrsnost lovne faune, kvalitet trofeja a narocito potpuna prirodnost ponašanja divljaci pružaju pravi sportski lovacki doživljaj u skoro netaknutom prirodnom ambijentu lovišta " Đerdap " koje je u sastavu Nacionalnog parka Đerdap. Usled opreznosti divljaci koja se odlikuje potpuno prirodnim ponašanjem, lov na Đerdapu ima sve elemente pravog iskonskog doživljaja, iziskujuci od lovca dobru fizicku kondiciju i produbljeno poznavanje životnih navika divljaci. Lovište raspolaže i svim potrebnim strucnim osobljem, kao i lovno tehnickim 0objektima koji su u funkciji što uspešnijeg lova. Smeštaj lovaca moguc je u lovackim kucama u samom lovištu, u hotelima B kategorije u Donjem Milanovcu. Kladovu, Golupcu i Majdanpeku ili u motelima u Dobri, Tekiji i Karatašu.
Ribolov
Dunav i Dunavsko jezero mestimicno siroko i preko 2 km obuhvataju 5500 ha površine Nacionalnog parka Đerdap. To veliko vodeno prostranstvo sa svojim tajnovitim virovima i mocnim brzacima utocište je jednom posebnom svetu, populaciji najraznovrsnijih vrsta riba.
Koliku je važnost riba kao živo bice imala za ovo podrucje najbolje govori podatak da ju je još pre 8.000 godina "Covek sa Lepenskog Vira" proglasio svojim božanstvom.
Prelepa Đerdapska klisura sa svim svojim tajnama pruža velike mogucnosti i najprobirljivijim ljubiteljima kako privrednog tako i sportskog ribolova. Pastrmka, keciga, smud, som, šaran, štuka, deverika i dr. veliki su izazov za sportske ribolovce da u vrtlozima Đerdapske klisure iskažu svoje umece. Uz odgovarajuce dnevne, nedeljne ili sezonske ribolovne dozvole, ribu je moguce loviti sa obale ili sa camca uz nesebicnu pomoc lokalnih alasa.
Da je i privredni ribolov na Đerdapu veoma razvijen dokazuje i Ribarsko gazdinstvo "Đerdap" sa sedištem u Kladovu. Iz ovog preduzeca na najprobirljivije svetske trpeze pored ribe i ribljih preradevina odlazi u svetu poznat Đerdapski kavijar. Preduzece se pored ribarstva na Dunavu bavi još i proizvodnjom ribe na šaranskim ribnjacima, proizvodnjom ribljih mladunaca svih dunavskih vrsta a posebno oplodene ikre, larvi i mladunaca jesetrovih riba huso huso - beluga, acipenser guldensdti - oscietra, acipenser stelatus - sevruga, kapaciteta do 5.000.000 jednica. Veoma atraktivna i važna za ovo gazdinstvo je proizvodnja kavijara (beluga, oscietra, sevruga), veoma traženog i skupog u svetu. Pored ribolovnog turizma na Dunavu omogucava se i ribolov na vlastitim ribnjacima (206 ha) kao i na lovnom podrucju Kljuc. Trgovina ribom, ribljim preradevinama, morskom ribom i zacinima, kavijarom, pružaju velike mogucnosti poslovne saradnje.:yea:
Nacionalni park KOPAONOK
Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemicnih vrsta predstavlja jedan od najznacajnijih centara biodiverziteta endemicne flore Srbije.
Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.
Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeci lokaliteti:
Kozje stene, Vucak, Mrkonja, Jankova bara, Gobelja, Barska reka, Samokovska reka, Metode, Jelak, Suvo rudište i Duboka.
Planinu Kopaonik narocito atraktivnom cini prepoznatljiv pejzaž sa gustim cetinarskim šumama (smrca i jela) na višim delovima i mešovitim bukovim i hrastovim šumama, po stranama Kopaonika, pašnjaci, livade, kao i istaknuti planinski vrhovi sa kojih se pruža pogled do Šar planine, Komova i Stare planine.
Smešten u centralnom delu Srbije Nacionalni park Kopaonik svojom površinom od 11810 ha obuhvata najviše delove planinskog masiva oivicene recnim dolinama Ibra, Jošanice, Toplice i Brzecke reke.
U flori Kopaonika do sada je opisano preko 1500 biljnih vrsta. U Nacionalnom parku živi 91 endemicna i 82 subendemicne biljne vrste, što ukazuje da ovaj prostor predstavlja jedan od najznacajnijih centara biološke raznovrsnosti i endemizma Srbije i Balkana. Posebno mesto u tom bogatstvu zauzimaju tri lokalna endemita: kopaonicka cuvarkuca, kopaonicka ljubicica i panciceva režuha.
Na najvišim staništima Kopaonika živi i živorodni gušter, koji naseljava samo najviše planine Evrope, suri orao, planinska ševa, krstokljun i druge životinjske vrste.
Prisustvo tragova srednjevekovnog rudarstva, obnovljena crkva u Krivoj reci, banja u Jošanici i reprezentativni primeri narodne arhitekture u Mijatovica jazu, cine zaštitni znak kopaonickog naselja.
Pored toga, Kopaonik predstavlja i jedan od najpoznatijih ski centara u ovom delu Evrope.
Posebni razlozi za ocuvanje diverziteta: šume smrce borealnog tipa (takozvana balkanska tajga); zona subalpijske patuljaste smrce do najvišeg vrha planine; tipski ekosistem tresave; retka i ugrožena flora i fauna (biljke - runolist, ptice (na Kopaoniku ima oko 150 vrsta prica) - šumska šljuka, gacasti cuk, uralska sova, crna žuna, itd.)
Strogi prirodni rezervati u parku (I kat. IUCN):
1. Suvo rudište - subalpijske zajednice patuljaste smrce i polegle kleke;
2. Metode: stare mešovite šume smrce, jele, bukve, belog javora i grckog javora;
3. Oštre stene - krecnjacke stene koje predstavljaju stanište runolista i drugih retkih biljaka;
4. Jankove bare - tresava okružena starom šumom smrce - stanište retkih borealnih relikta kao što je Potentilla palustris;
5. Jelak - stara mešovita šuma smrce i jele.
Nacionalni park Tara
Tara je jedna od najlepših planina Srbije, pod gustim cetinarskim i listopadnim šumama protkanim pašnjacima i livadama.
Sve su rede ovakve oaze netaknute prirode, a jedna od njih je planina Tara u zapadnoj Srbiji. Planinska goropad, reka Drina, gledana sa brojnih vidikovaca lici na tanku, zelenu liniju uvucenu u kanjonski masiv. Prozracno bistra, zelena voda, u kanjonima zastrašujuca, u dolinama pitoma privlaci lepotom svojih obala i bogatstvom vodenog sveta ljubitelje prirode i ribolova.
Radi ocuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih zajednica, ocuvanja i unapredenja prirodne sredine i posebnih prirodnih vrednosti, ocuvanja i zaštite kulturno-istorijskih spomenika, istraživanja i korišcenja za potrebe razvoja kulture, obrazovanja, nauke i rekreacije, 1981 godine podrucje Tare je proglaseno za Nacionalni park.
Podrucje Nacionalnog parka Tara nalazi se na 19.200 ha, dok se pod šumama nalazi oko 13.000 ha. Ceo prostor Nacionalnog parka obuhvata: planinu Taru, Crni vrh, Zvezdu, Stolac, kanjon Drine sa Peruccem i okolinu Bajine Bašte.
POLOŽAJ
Nacionalni park Tara pokriva najveci deo planine Tare koja se nalazi na krajnjem zapadu Srbije i zahvata podrucje ograniceno laktastim tokom Drine izmedu Višegrada i Bajine Bašte. te pripada delu starovlaških planina (Starovlaško-Raška visija).
Podrucje se nalazi izmedu 43° 52' i 44° 02' severne geografske širine i 19° 15' i 19° 38' istocne geografske dužine.
DOLAZAK DO TARE
Pristup u Nacionalni park je relativno dobar i moguc iz tri pravca:
putem Bajina Bašta – Kaluderske bare (16 km)
putem Bajina Bašta – Perucac - Mitrovac (27km)
putem Kremna – Kaluderske bare (9 km)
Bajina Bašta je asfaltnim saobracajnicama povezana sa magistralnim pravcima:
Beograd- Valjevo- Bajina Bašta – Kremna – Višegrad
Beograd- Cacak- Užice – Kremna – Mokra Gora – Višegrad
Šabac- Loznica – Ljubovija – Bajina Bašta
Nacionalni park raspolaže bogatom mrežom kvalitetnih šumskih puteva sa makadamskom podlogom i jednom središnjom asfaltnom saobracajnicom kao i asfaltiranim pravcem od Predovog Krsta prema akumulaciji HE “Bajina Bašta”.
Putevi su radeni za potrebe šumarstva uz težnju za povezivanje naseljenih i turistickih lokaliteta. Osim toga kanjon Drine moguce je obici brodom ploveci jezerom koje pocinje kod Perucca, što je poseban doživljaj.
BILJNI SVET
Delovanje prirodnih faktora uslovilo je postojanje veoma raznolikog živog sveta na Tari. Brojne šumske fitocenoze, veoma složenog sastava, floristicki veoma bogate, s velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta biljaka predstavljaju prave prirodne retkosti kao sto su: monumentalna Panciceva omorika, tisa, božikovina, maslinica, jeremicak, zlatna paprat, ciklama, šumska lincura i dr.
Nalazišta ovih vrsta ukazuju na to da su mnogi delovi Tare, a pre svega klisure i kanjoni, jedinstvena planinska pribežista, gde su se do danas, u potpunosti ili u vecoj meri sa svojim izvornim iskonskim karakteristikama ocuvale mnoge životne zajednice reliktnih staništa u kojima se sacuvala tercijarna vegetacija sa fitocenozama prašumskog karaktera veoma bogatog i složenog sastava.
Na Tari preovladava mešovita šumska zajednica jele, smrce i bukve, uz pojedinacne primerke ili manje grupe drugih cetinara kao što je bor i lišcarskih vrsta kao što su javor, jasika, breza i dr
Zbog bogatstva vrsta kompleks Tare predstavlja pravi živi arhiv biljnog sveta karakteristican za veci deo Balkanskog poluostrva i rezervat genetskog fonda evropskog i planetarnog znacaja.
Znacaj refugijalnih staništa na Tari cini što se u izrazito mešovitim životnim zajednicama javljaju zajedno mnoge vrste koje na drugim staništima i pod drugim uslovima ne idu zajedno.
U sastavu prizemne flore javlja se 1019 vrsta od kojih je 13 pronadjeno i determinisano u novije vreme.
ZAŠTIĆENE BILJNE VRSTE
Panciceva omorika
Panciceva omorika je endemo-reliktna vrsta naših krajeva, potomak iskonskih vrsta koje su u Evropi za vreme tercijara pre ledenog doba pokrivale velike prostore i povezivale evropske vrste cetinara sa vrstama koje danas žive u severoistocnoj Aziji i na severozapadu Severne Amerike.
Zahvaljujuci posebnim uslovima na Balkanskom poluostrvu, omorika je mogla da se održi do danas, kao predstavnik izumrle vegetacije.
Naziv Panciceva omorika dobila je po istaknutom jugoslovenskom velikanu prirodnih nauka, Josifu Pancicu, koji je najzaslužniji za otkrice omorike.
Panciceva omorika kao reliktni biser autohtonih šumskih vrsta drveca Srbije, predstavljala je i dalje predstavlja predmet interesovanja svetskih istraživaca ne samo zbog njene izuzetne lepote vec i zbog njenih bioloških i drugih osobina.
Omorika zahvata uski areal u srednjem toku reke Drine, gde se javlja na vrlo strmim, kamenitim obroncima.
Kao pravi stanovnik stenjaka, svojim uskim habitusom i vitkim stablom ukrašava litice Tare i predstavlja u prirodno-naucnom smislu jednu od najvažnijih vrsta drveca u Evropi.
Kao drvo omorika dostiže visinu do 30 pa cak i 40 metara, a u precniku debljine je 60 m. Ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krošnjom.
Omorika raste na vrlo stenovitim i siromašnim terenima . Sem na krecnjaku raste i na drugim tipovima zemljišta. Razvija se podjednako dobro na suvim i mocvarnim zemljištima, podnosi mraz, kao i suva leta.
Biljne zajednice Panciceve omorike javljaju se
na veoma razlicitim tipovima zemljišta.
Šume omorike i smrce su uglavnom rasprostranjene na krecnjaku i to vecinom na velikim nagibima i to najcešce na hladnijoj ekspoziciji.. Pored smrce omorika može da opstaje sa jelom, belim i crnim borom i bukvom.
Omorika je glavna odlika kako flore tako i vegetacije planine Tare.
Panciceva omorika je najinteresantniji endemoreliktni predstavnik Tare, kojoj je na ovom planinskom masivu, od tercijera pa sve do danas, bio obezbeden kontinuitet postojanja. Ova vrsta i njena staništa postala su predmet nacionalnog ponosa, ali i predmet interesovanja citave svetske naucne javnosti.
U sastav flore ulazi 1013 determinisanih vrsta. Usled povoljnih ekoloskih uslova mnoge od njih predstavljaju prirodne vrednosti kao što su:
Centaura Derventana , derventanski razlicak izuzetno atraktivna biljna vrsta sa ljubicastim cvetom cije je prirodno nalazište u klisuri Dervente u kanjonu Drine. Spada u endemicnu vrstu.
Jeremicak je takode endemicna vrsta, opojnog mirisa, stavljena pod zaštitu države. Moguce ga je pronaci u svim borovim zajednicama, crnog, belog bore i crnjuši i to najcešce na lokalitetima Kaluderske Bare, Miloševac, Gavran, Brus, Pasak i dr. On je tercijarni relikt.
Zelenika (božikovina) zimzeleni žbun ili do 10 m nisko drvo mediteranskog i atlanskog rasprostranjenja. Moguce ga je naci na prelazima izmedu potiske subalpske klime od 850 do 900 m nadmorske visine na severoistocnoj strani masiva Tara. Takode tercijarni relikt zakonom zašticena vrsta.
Žuta lincura vrlo retka gotovo iscrpljena vrsta na ovom podrucju. Kao omiljeni narodni lek masovno je vaden koren tako da je blizu potpunog išcezavanja zbog cega je stavljen pod strogu žastitu. Ima je na lokalitetima Miloševac, Zborište, Gavran, Dikava, Đurdevo brdo.
Velika plava lincura je takode vrlo retka i sada je ima samo na višim istaknutim krecnjackim stenacima. Ima je na svim sastojinama smrce i jele i to na Mitrovcu, Baturi i Zvezdi. Takode zakonom zašticena vrsta.
Paprat rebraca veoma redak relikt. Ima je u bukovim šumama strmih padina Tare.
Crna cemerika je vrlo retka a na Tari se nalazi na Zvezdi, Dugom dolu, Stocu.
Tisa hiljadu godisnje drvo cija pojedinacna i retka stabla dosezu i do 25 m. Predstavlja antropološki endem. Moye se naci u kanjonskim nepristupacnim mestime Grlca (Nevesinjski potok), Brusnice, Džanici, Kanjon Belog Rzava. Zbog svojih karakteristika zakonom zašticena.
Šume prašumskog tipa - u nekim delovima kanjona nalaze se nepristupacna mesta gde covek nije mogao da eksploatiše drvece i one su iskonski takve i ne menjaju se.
Reliktne zajednice oraha koji je iskonski živeo i ostatak je istorijske prošlosti. Može se naci na likalitetima Kanjon Race, Derventa, Aluški potok. Polidominantna yajednica Crveni potok i svi kanjoni.
Na obroncima šuma zastupljeno je preko 250 jestivih i 3 otrovne pecurke (zelena pupavka).
TURIZAM
Kao privredna delatnost koja najmanje od svih uništava prirodne resurse turizam je jedina izricito prihvacena delatnost na Tari. U planinskim uslovima turizam je zainteresovan da cuva i unapreduje prirodne resurse jer su im njegova “sirovina” uslov za sticanje dohotka.
Veci broj odmarališta, planinarskih i lovackih kuca, smeštaj u domacoj radinosti omogucava boravak razlicitim kategorijama posetilaca. Za njih na Tari postoje i sportski tereni, bazeni i šetališta, a za planinare i osatle ljubitelje prirode obeležene planinarske i šetne staze.
Kada priroda jednom mestu podari ovoliko lepote onda je ono predodredeno za ocuvanje covekovog zdravlja, lepote i radosti življenja.
Nacionalni park Tara ima izvanredne uslove za razvoj skoro svih oblika rekreativne aktivnosti, odnosno turizma. Nacionalni park Tara je poznato i tradicionalno letnje i zimsko rekreativno podrucje. Povoljni klimatsli uslovi, veliki broj suncanih dana, srednja visina oko 1000 m i prirodne lepote pružaju sve uslove za prijatan boravak, šetnje i planinarenje; veliko jezero na Drini i u dolini Rzava za sportove na vodi; brdske padine i valovoti tereni za zimske sportove, a bogatstvo raznovrsnom divljaci za lovni turizam.
Izvor: YUTA
NACIONALNI PARK
FRUŠKA GORA
Fruska gora je usamljena ostrvska planina Panonskoj niziji. Prema jugu i severu Fruska gora je jako razudjena planinskim i recnim tokovima, pri cemu se od glavnog uskog grebena pruzaju pojedinacni, bocni grebeni, najcesce sa vrlo srtmim padinama.
Naziv nacionalnog parka potice od naziva istoimene planine, a naziv Fruska gora nosi u svom pridevskom obliku etnik Frug u znacenju "Roman", te na taj nacin ime ove planine cuva uspomenu na jednu etnicku zajednicu koja je davno nestala iz ovih krajeva.
Zahvaljujuci jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima flore i faune, Fruska gora se naziva i "ogledalom geoloske proslosti".
Osnovna karakteristika ove oblasti je postojanje brojnih ugrozenih, retkih i zasticenih biljnih i zivotinjskih vrsta. Pasnjaci i plodno zemljiste, vinogradi i vocnjaci, ukrasavaju padine i nize delove Fruske gore, dok su povrsine koje se nalaze visinama iznad 300 metara nadmorske visine pokrivene gustim, listopadnim sumama. Posebnu vrednost i biser Fruske gore predstavlja 17 pravoslavnih manastira, poznatih po specificnoj arhitekturi, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama. Fruska gora takodje krije i brojne arheoloske lokalitete iz praistorijskog
i istorijskog perioda.
Zahvaljujuci bogatstvu prirodnih resursa, predivnim pejzazima, izuzetnom sarmu i lepoti ove planine, Fruska gora je idealno mesto za odmor i rekreaciju koje ce vas pribliziti prirodi.
Nacionalni park Fruska gora je clan Federacije nacionalnih parkova Evrope - EUROPARC
- Iz pravca Novog Sada, put za Rumu vodi kroz Petrovaradin i Sremsku Kamenicu ka Iriskom vencu (udaljenom 16 km od Novog Sada), poznatom izletistu odakle se lako moze stici do Zmajevca, Hopova, Krusedola, Popovice i drugih izletista.
- Put koji prolazi kroz Sremsku Kamenicu ide uzvodno pored Dunava ka Beocinu, prolazi kroz Cerevic (udaljen 18 km od Novog Sada) i nakon par kilometara stize na Testeru i Andrevlje - cuvena turisticka mesta na Fruskoj gori.
- Na putu Novi Sad - Beograd postoji odvajanje ka Sremskim Karlovcima, cuvenom istorijskom mestu, cesto zvanom i srpska Atina. Iz Karlovaca put vodi kroz zivopisne predele ukrasene vinogradima, vocnjacima i sumom, do Strazilova, jednog od najpopularnijih i najposecenijih izletista.
Do Nacionalnog parka Fruska gora moze se doci iz tri pravca:
LOV
Loviste Nacionalnog parka Fruska gora obuhvata povrsinu od 22420 ha i sastoji se od zatvorenog (rezervat Vorovo) i otvorenog dela. Karakteristika lovista je slozena i vrstama brojna fauna, sto je u skladu sa opstim prirodnim, klimatskim i orografskim uslovima terena, kao i raznolika i floristicki bogata vegetacija. Pored toga, veci deo lovista raspolaze pravilno rasporedjenim izvoristima vode, sto dodatno pospesuje uzgoj divljaci na ovom podrucju.
Loviste je brdskog tipa u kome se pored autohtonih vrsta (evropski jelen, divlja svinja, srna i zec) nalaze i alohtone vrste divljaci (muflon i jelen lopatar) koje se uzgajaju u rezervatu Vorovo.
Lov je organizovan u skladu sa Zakonom o lovstvu.
RIBOLOV
Na podrucju Nacionalnog parka Fruska gora nalaze se tri vestacke akumulacije. “Sot” kod naselja Sot (22 ha) koja je delom u okruzenju sume lovnog rezervata Vorovo, “Bruja” kod naselja Erdevik (15 ha) cija voda delom potice od izdani termalne vode 200 m od akumulacije i “Moharac” (60 ha) takodje kod naselja Erdevik.
Nacionalni park u cilju ocuvanja kvaliteta voda ovih akumulacija, kao i ocuvanja i unapredjivanja postojeceg fonda ihtiofaune i flore u njima, organizuje sportsko-rekreativni ribolov, putem prodaje ribolovnih dozvola preko udruzenja sportskih ribolovaca, odnosno cuvarske sluzbe na akumulacijama.
Vode akumulacija bogate su saranskim i drugim vrstama riba (saran, deverika, crvenperka, karas, amur, som, stuka, bodorka, linjak ...).
Deliblatska peščara oaza Evrope
Deliblatska peščara nalazi se u južnom banatu izmedu Dunava i zapadnih padina Karpata. Dugačka je oko 354 km, a široka oko 11km i prostire se kao elipsa u pravcu jugoistok-severozapad. Po svom postanku, orografiji, klimi specificnosti flore i faune Deliblatska pešcara predstavlja jedinstven fenomen u Evropi, pa je svojevremeno nazvana Evropska Sahara. Impozantna veličina Deliblatske peščare, njena lepota i stalno smenjivanje boje cveća, lišca, prizemne i drvenaste flore cine ovaj dinski reljef izuzetno privlačnim.Svi se slažu da je ovaj prostor u jugoistočnom Banatu osoben i redak refugijum.
biljni svet
U biogeografskom pogledu ovo je jedinstveno područje. Lovište najvećim svojim delom, po kategorizaciji M a t v e j e v a (1961), i M a t v e j e v a i P u n c e r a (1989), pripada biomu južno-evropskih listopadnih šuma koje sa elementima stepe čine šumsko-stepske predele.
Predeli su prevashodno ekotonskog karaktera. Karakteristična staništa bioma šumo-stepa su: ostaci autohtonih šumsko-stepskih šuma; ravničarska travna stepa sa nešto žbunja po uvalama; brežuljkasta travna stepa sa nešto žbunja; stepske jaruge, itd.
Delovanjem čoveka znatno je narušen sastav i zastupljenost ovih karakterističnih staništa. Tako su danas u Rezervatu najzastupljenije šume bagrema, mestimično pomešane sa topolom (54 % površine je pod šumom).
Za njima po zastupljenosti dolaze šume belog i crnog bora - introdukovane vrste. Znatne površine zauzimaju i šumske progale i čistine. U celini uzev, smanjuju se površine sa stepskom vegetacijom. Bagremove šume su rezultat ljudskih aktivnosti na pošumljavanju Peščare i vezivanju živog peska u periodu od preko sto poslednjih godina. Autohtone šume su samo fragmentarno zastupljene.
- BILJNI SVET Deliblatskog peska je vrlo raznovrstan. Pojedine delove velikog broja vrsta šumskog drveća i zeljastih biljaka divljać koristi za ishranu
Deliblatska peščara je geomorfoloska formacija eolskog porekla, nastala u deluvijumu, pripada retkom prirodnom fenomenu, jedinstvenom u Evropi, sa moćnim naslagama eolskog peska i izraženim dinskim reljefom. Nevezani pesak je nekada bio izuzetan problem, jer se pod dejstvom košave razvejavao širokim prostorima Panonske nizije. Zbog toga je Deliblatska peščara nazvana "Evropska sahara", ili "najstrarija pustinja u Evropi".
Dine žutog i sivog peska, sa maksimalnim visinskim kotama blizu 200 metara nadmorske visine (Pluc - 192 m, Cmi vrh - 189 m), pravilnog su jugoistočnog-severozapadnog (SE-NW) pravca prostiranja, kao sto je usmeren i ceo kompleks Deliblatske peščare.
Fizičke osobine peska u tlu uslovljavaju specifičnu hidrologiju i mezoklimu Deliblatske peščare, tako da površinskih vodotokova nema, a vodonosni horizonti su na većim dubinama, bušeni bunari dubine od 100-400 m i tri stalne prirodne bare U manjim depresijama jugoistočnog dela - u "Niskoj peščari". Peščaru karakterišu velike dnevno-noćne i letnje-zimske amplitude kolebanja temperature vazduha i površine tla, rani jesenji i pozni prolećni mrazevi, deficit vlage U tlu leti, uz intenzivnu sunčevu radijaciju, kao i izrazit sušni period tokom leta i jeseni. Košava je dominantni vetar, koji često duva uraganskim brzinama (do 180 km na sat).
Deliblatska peščara
jedinstveni šumski rezervat Evrope
Izvor: YUTA
Nacionalni park ĐERDAP
Nacionalni park Đerdap se nalazi u jugoistocnom delu Evrope, u severoistocnom delu Republike Srbije, na samoj medjunarodnoj granici sa Rumunijom.
Ukupna površina Nacionalnog parka iznosi 63.608 ha, a zaštitnom zonom obuhvaceno je 93.968 ha.
Park se prostire na oko 100 km desne obale Dunava od Golupca do Karataša kod Kladova i obuhvata uzani šumoviti brdsko planinski pojas, širine 2-8 km uz Dunav, koji se izdize iznad Dunava od 50 - 800 metara nadmorske visine.
Ovo podrucje - podrucje Đerdapske klisure nacionalnim parkom proglašeno 1974. godine.
Osnovna njegova odlika je velika šumovitost (preko 64%) i izrazito bogatstvo i raznovrsnost flore, faune geomorfoloških oblika i bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika od najstarijih epoha do danas. Oko 9% odnosno 5500 ha površine Nacionalnog parka Đerdap cini deo Dunava koji pripada SR Jugoslaviji. To Nacionalni park Đerdap cini i recnim nacionalnim parkom. Dolina Dunava sastavljena je od tri kanjonsko-klisurske doline :
• Golubacka, dugacka 14.5km, najmanje širine 230m
• Gospodjin Vir duzine 15km i najmanje širine izmedu 220m
• Kanjon Velikog i Malog Kazana duzine 19km i najmanje širine 150m
i tri kotline :
• Ljupkovska
• Donjomilanovacka
• Oršavska
Kanjonske doline usecene su u krecnjake juznih Karpata.
Đerdap, Gvozdena vrata, hiljadama godina je izazov za putnike, trgovce, ratnike i mirotvorce. To su vrata izmedju dva vazna kulturna i ekonomska dela sveta, izmedju donjeg i srednjeg Podunavlja. Đerdap je oduvek bio prirodno strateško mesto ogromnog znacaja, i u ratu i u miru. Zato je duz Đerdapa veliki broj istorijskih spomenika.
REZERVATI PRIRODE
Rezervat Golubacki grad - Specijalni rezervat prirode
Rezervat prirode "Golubacki grad" cini zaledinu kulturno istorijskom spomeniku pod istim nazivom i predstavlja površinu pod niskim šibljacima jorgovana (syringa vulgaris), visokim šibljacima jorgovana, grabica i jasena (Syringeto-fraxineto-carpinetum orientalis), ostacima šuma jorgovana, hrasta medunca i grabica (Carpineto orientalis-quercetum mixtum), šuma toplih hrastova ( Quercetum confertae ceris pubescente tosum ) i bukovih šuma sa orahom ( Fagetum montanum juglandetosum ). Zajedno sa spomenikom kulture "Golubacki grad" cini jednu od naucno najzanimljivijih celina na podrucju Nacionalnog parka.
Rezervat Bojana - Specijalni rezervat prirode
Rezervat prirode "Bojana" cini zašticena cista orahova sastojina (Juglans regia) okruzena visokom mešovitom sastojinom bukve i oraha (Fagetum montanum juglandetosum), a sem toga na citavoj površini javljaju se u vidu pojedinacne ili grupimicne primese još i mecija leska (Corylus colurna), maklen (Acer monspesulanum), crni jasen (Fraxinus ornus), grabic (Carpinus ornus) i grab (Carpinus betulus).
Rezervat Bosman-Sokolovac - Opšti rezervat prirode
Kao osnovni razlog što je rezervat prirode "Bosman - Sokolovac" stavljen pod zaštitu je taj što se na ovom podrucju nalaze zajednica niskih šuma i šibljaka (Syringeto-monsspesuleto-colurnetum), reliktna zajednica mešovitog sastava sa karakteristicnim vrstama (Acereto-fraxineto-colurnetum-mixtum) i osiromašena zajednica bukve i mecije leske (Fagetum montanum- colurnetosum ). Istovremeno ovo podrucje predstavlja i znacajno geološko nalazište mezozojske liaske faune.
Rezervat Coka Njalta sa Pesacom - Opšti rezervat prirode
Rezervat prirode "Coka Njalta sa Pesacom" predstavlja veliki tipicni refugijum reliktnih i retkih vrsta drveca i njihovih zajednica. Raznovrsni kraški geomorfološki oblici u ovom "istocnom kršu" se prema Petrovicu (1978), odlikuju baš ovim smenjivanjem raznih geomorfoloških oblika na malim rastojanjima ( vrtace, škarpe, ostenjaci, sipari, okomite stene, šiljate stene, deluvijalni nanosi, itd.), što je dovelo do formiranja razlicitih staništa, mikro i nanostaništa, a samim tim i do formiranja razlišitih zajednica, mikrocenotickih grupacija vrsta i velikog biodiverziteta, narocito na stenjacima.
TURIZAM
U svojoj ukupnoj turistickoj ponudi Nacionalni park Đerdap se predstavlja kao posebna i zaokružena turisticka celina po mnogo cemu jedinstvena u Evropi i svetu. Atraktivnost turistickih motiva, vezanih za Đerdapsku klisuru sa njenim morfološkim i hidrografskim osobenostima se, bez preterivanja, ne može ni uporediti sa slicnim fenomenima u nacionalnim parkovima Evrope. Tu je i privlacnost derdapskih pejzaža, koja se zasniva ne samo na reljefnoj raznolikosti i hidrografskim obeležjima, vec i na širokom spektru kombinovanja razlicitih floristickih i vegetacionih oblika. Sa svojim kulturno - istorijskim nasledem i nekim stvorenim vrednostima novijeg porekla, odredenim oblicima prvredivanja i veoma specificnim folklornim obeležjima pruža posetiocima tokom cele godine posve retke, privlacne i neponovljive turisticke sadržaje.
Izletnicki turizam
Obilazak mnogobrojnih kulturno istorijskih spomenika;
Obilazak rezervata prirode;
Obilazak pecina ("Rajkova pecina", "Gradašnica", "Dubocka""Ceremošnja" "Ravništarka");
Obilazak spomenika prirode ("Vratnjanske kapije" "Valja prerast");
Škola u prirodi;
"Staze zdravlja";
Foto safari
Izleti brodom
Posete Hidroelektrani Đerdap, Ribokombinatu Kladovo, Rudniku bakra Majdanpek, Zlatari Majdanpek i dr.
Nauticki turizam
Jedrenje;
Motonautika;
Veslanje;
Sportska takmicenja na vodi;
Stacionarni turizam
Hotel "Lepenski Vir" Donji Milanovac;
Hotel "Golubacki grad" Golubac;
Hotel "Đerdap" Kladovo;
Omladinski kamp Karataš;
Moteli u Dobri i Tekiji;
Smeštajni objekti na Omanu i Plocama;
Manifestacioni turizam
Regate u jedrenju i veslanju ("Đerdap kup");
Lov soma "na bucku" ("Zlatna bucka Đerdapa -Tekija);
Ribolovni kotlici ("Zlatni kotlic" - Golubac);
Folklorni festivali ( "Jorgovan fest", "Seoska olimpijada") i dr.
Lov
Podrucje Đerdapa oduvek se odlikovalo brojnošcu i izuzetnom raznovrsnošcu životinjskog sveta, o cemu svedoce zapisi brojnih putopisaca. Ova raznovrsnost divljaci održala se i do današnjih dana, tako da u stoletnim bukovim i hrastovim šumama Nacionalnog parka Đerdap i sada slobodno u prirodi žive vrlo brojni jeleni, srndaci, divlje svinje, jazavci, kune, zecevi, divlji golubovi, grlice i dr., dok stenovite litice Đerdapskog Kazana krase divokoze, orlovi i sokolovi. Medved i ris i danas krstare šumovitim prostranstvima Nacionalnog parka Đerdap, dok su vukovi, šakali, lisice i divlje macke još uvek brojni. Prostrano Dunavsko jezero naseljavaju mnoge vrste ptica mocvarica, a okolna polja pružaju sve potrebne uslove za život sitne divljaci (jarebica, fazana izeceva).
Brojnost i raznovrsnost lovne faune, kvalitet trofeja a narocito potpuna prirodnost ponašanja divljaci pružaju pravi sportski lovacki doživljaj u skoro netaknutom prirodnom ambijentu lovišta " Đerdap " koje je u sastavu Nacionalnog parka Đerdap. Usled opreznosti divljaci koja se odlikuje potpuno prirodnim ponašanjem, lov na Đerdapu ima sve elemente pravog iskonskog doživljaja, iziskujuci od lovca dobru fizicku kondiciju i produbljeno poznavanje životnih navika divljaci. Lovište raspolaže i svim potrebnim strucnim osobljem, kao i lovno tehnickim 0objektima koji su u funkciji što uspešnijeg lova. Smeštaj lovaca moguc je u lovackim kucama u samom lovištu, u hotelima B kategorije u Donjem Milanovcu. Kladovu, Golupcu i Majdanpeku ili u motelima u Dobri, Tekiji i Karatašu.
Ribolov
Dunav i Dunavsko jezero mestimicno siroko i preko 2 km obuhvataju 5500 ha površine Nacionalnog parka Đerdap. To veliko vodeno prostranstvo sa svojim tajnovitim virovima i mocnim brzacima utocište je jednom posebnom svetu, populaciji najraznovrsnijih vrsta riba.
Koliku je važnost riba kao živo bice imala za ovo podrucje najbolje govori podatak da ju je još pre 8.000 godina "Covek sa Lepenskog Vira" proglasio svojim božanstvom.
Prelepa Đerdapska klisura sa svim svojim tajnama pruža velike mogucnosti i najprobirljivijim ljubiteljima kako privrednog tako i sportskog ribolova. Pastrmka, keciga, smud, som, šaran, štuka, deverika i dr. veliki su izazov za sportske ribolovce da u vrtlozima Đerdapske klisure iskažu svoje umece. Uz odgovarajuce dnevne, nedeljne ili sezonske ribolovne dozvole, ribu je moguce loviti sa obale ili sa camca uz nesebicnu pomoc lokalnih alasa.
Da je i privredni ribolov na Đerdapu veoma razvijen dokazuje i Ribarsko gazdinstvo "Đerdap" sa sedištem u Kladovu. Iz ovog preduzeca na najprobirljivije svetske trpeze pored ribe i ribljih preradevina odlazi u svetu poznat Đerdapski kavijar. Preduzece se pored ribarstva na Dunavu bavi još i proizvodnjom ribe na šaranskim ribnjacima, proizvodnjom ribljih mladunaca svih dunavskih vrsta a posebno oplodene ikre, larvi i mladunaca jesetrovih riba huso huso - beluga, acipenser guldensdti - oscietra, acipenser stelatus - sevruga, kapaciteta do 5.000.000 jednica. Veoma atraktivna i važna za ovo gazdinstvo je proizvodnja kavijara (beluga, oscietra, sevruga), veoma traženog i skupog u svetu. Pored ribolovnog turizma na Dunavu omogucava se i ribolov na vlastitim ribnjacima (206 ha) kao i na lovnom podrucju Kljuc. Trgovina ribom, ribljim preradevinama, morskom ribom i zacinima, kavijarom, pružaju velike mogucnosti poslovne saradnje.:yea:
Nacionalni park KOPAONOK
Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 hektara i po broju endemicnih vrsta predstavlja jedan od najznacajnijih centara biodiverziteta endemicne flore Srbije.
Pod posebnom zaštitom Nacionalnog parka je 698 hektara - izdvojenih u: 11 rezervata prirode i 26 prirodnih spomenika, 12 geomorfoloških, 6 geoloških, 8 hidroloških i 15 objekata svrstanih u nepokretna kulturna dobra.
Prirodni rezervati nacionalnog parka su sledeci lokaliteti:
Kozje stene, Vucak, Mrkonja, Jankova bara, Gobelja, Barska reka, Samokovska reka, Metode, Jelak, Suvo rudište i Duboka.
Planinu Kopaonik narocito atraktivnom cini prepoznatljiv pejzaž sa gustim cetinarskim šumama (smrca i jela) na višim delovima i mešovitim bukovim i hrastovim šumama, po stranama Kopaonika, pašnjaci, livade, kao i istaknuti planinski vrhovi sa kojih se pruža pogled do Šar planine, Komova i Stare planine.
Smešten u centralnom delu Srbije Nacionalni park Kopaonik svojom površinom od 11810 ha obuhvata najviše delove planinskog masiva oivicene recnim dolinama Ibra, Jošanice, Toplice i Brzecke reke.
U flori Kopaonika do sada je opisano preko 1500 biljnih vrsta. U Nacionalnom parku živi 91 endemicna i 82 subendemicne biljne vrste, što ukazuje da ovaj prostor predstavlja jedan od najznacajnijih centara biološke raznovrsnosti i endemizma Srbije i Balkana. Posebno mesto u tom bogatstvu zauzimaju tri lokalna endemita: kopaonicka cuvarkuca, kopaonicka ljubicica i panciceva režuha.
Na najvišim staništima Kopaonika živi i živorodni gušter, koji naseljava samo najviše planine Evrope, suri orao, planinska ševa, krstokljun i druge životinjske vrste.
Prisustvo tragova srednjevekovnog rudarstva, obnovljena crkva u Krivoj reci, banja u Jošanici i reprezentativni primeri narodne arhitekture u Mijatovica jazu, cine zaštitni znak kopaonickog naselja.
Pored toga, Kopaonik predstavlja i jedan od najpoznatijih ski centara u ovom delu Evrope.
Posebni razlozi za ocuvanje diverziteta: šume smrce borealnog tipa (takozvana balkanska tajga); zona subalpijske patuljaste smrce do najvišeg vrha planine; tipski ekosistem tresave; retka i ugrožena flora i fauna (biljke - runolist, ptice (na Kopaoniku ima oko 150 vrsta prica) - šumska šljuka, gacasti cuk, uralska sova, crna žuna, itd.)
Strogi prirodni rezervati u parku (I kat. IUCN):
1. Suvo rudište - subalpijske zajednice patuljaste smrce i polegle kleke;
2. Metode: stare mešovite šume smrce, jele, bukve, belog javora i grckog javora;
3. Oštre stene - krecnjacke stene koje predstavljaju stanište runolista i drugih retkih biljaka;
4. Jankove bare - tresava okružena starom šumom smrce - stanište retkih borealnih relikta kao što je Potentilla palustris;
5. Jelak - stara mešovita šuma smrce i jele.
Nacionalni park Tara
Tara je jedna od najlepših planina Srbije, pod gustim cetinarskim i listopadnim šumama protkanim pašnjacima i livadama.
Sve su rede ovakve oaze netaknute prirode, a jedna od njih je planina Tara u zapadnoj Srbiji. Planinska goropad, reka Drina, gledana sa brojnih vidikovaca lici na tanku, zelenu liniju uvucenu u kanjonski masiv. Prozracno bistra, zelena voda, u kanjonima zastrašujuca, u dolinama pitoma privlaci lepotom svojih obala i bogatstvom vodenog sveta ljubitelje prirode i ribolova.
Radi ocuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih zajednica, ocuvanja i unapredenja prirodne sredine i posebnih prirodnih vrednosti, ocuvanja i zaštite kulturno-istorijskih spomenika, istraživanja i korišcenja za potrebe razvoja kulture, obrazovanja, nauke i rekreacije, 1981 godine podrucje Tare je proglaseno za Nacionalni park.
Podrucje Nacionalnog parka Tara nalazi se na 19.200 ha, dok se pod šumama nalazi oko 13.000 ha. Ceo prostor Nacionalnog parka obuhvata: planinu Taru, Crni vrh, Zvezdu, Stolac, kanjon Drine sa Peruccem i okolinu Bajine Bašte.
POLOŽAJ
Nacionalni park Tara pokriva najveci deo planine Tare koja se nalazi na krajnjem zapadu Srbije i zahvata podrucje ograniceno laktastim tokom Drine izmedu Višegrada i Bajine Bašte. te pripada delu starovlaških planina (Starovlaško-Raška visija).
Podrucje se nalazi izmedu 43° 52' i 44° 02' severne geografske širine i 19° 15' i 19° 38' istocne geografske dužine.
DOLAZAK DO TARE
Pristup u Nacionalni park je relativno dobar i moguc iz tri pravca:
putem Bajina Bašta – Kaluderske bare (16 km)
putem Bajina Bašta – Perucac - Mitrovac (27km)
putem Kremna – Kaluderske bare (9 km)
Bajina Bašta je asfaltnim saobracajnicama povezana sa magistralnim pravcima:
Beograd- Valjevo- Bajina Bašta – Kremna – Višegrad
Beograd- Cacak- Užice – Kremna – Mokra Gora – Višegrad
Šabac- Loznica – Ljubovija – Bajina Bašta
Nacionalni park raspolaže bogatom mrežom kvalitetnih šumskih puteva sa makadamskom podlogom i jednom središnjom asfaltnom saobracajnicom kao i asfaltiranim pravcem od Predovog Krsta prema akumulaciji HE “Bajina Bašta”.
Putevi su radeni za potrebe šumarstva uz težnju za povezivanje naseljenih i turistickih lokaliteta. Osim toga kanjon Drine moguce je obici brodom ploveci jezerom koje pocinje kod Perucca, što je poseban doživljaj.
BILJNI SVET
Delovanje prirodnih faktora uslovilo je postojanje veoma raznolikog živog sveta na Tari. Brojne šumske fitocenoze, veoma složenog sastava, floristicki veoma bogate, s velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta biljaka predstavljaju prave prirodne retkosti kao sto su: monumentalna Panciceva omorika, tisa, božikovina, maslinica, jeremicak, zlatna paprat, ciklama, šumska lincura i dr.
Nalazišta ovih vrsta ukazuju na to da su mnogi delovi Tare, a pre svega klisure i kanjoni, jedinstvena planinska pribežista, gde su se do danas, u potpunosti ili u vecoj meri sa svojim izvornim iskonskim karakteristikama ocuvale mnoge životne zajednice reliktnih staništa u kojima se sacuvala tercijarna vegetacija sa fitocenozama prašumskog karaktera veoma bogatog i složenog sastava.
Na Tari preovladava mešovita šumska zajednica jele, smrce i bukve, uz pojedinacne primerke ili manje grupe drugih cetinara kao što je bor i lišcarskih vrsta kao što su javor, jasika, breza i dr
Zbog bogatstva vrsta kompleks Tare predstavlja pravi živi arhiv biljnog sveta karakteristican za veci deo Balkanskog poluostrva i rezervat genetskog fonda evropskog i planetarnog znacaja.
Znacaj refugijalnih staništa na Tari cini što se u izrazito mešovitim životnim zajednicama javljaju zajedno mnoge vrste koje na drugim staništima i pod drugim uslovima ne idu zajedno.
U sastavu prizemne flore javlja se 1019 vrsta od kojih je 13 pronadjeno i determinisano u novije vreme.
ZAŠTIĆENE BILJNE VRSTE
Panciceva omorika
Panciceva omorika je endemo-reliktna vrsta naših krajeva, potomak iskonskih vrsta koje su u Evropi za vreme tercijara pre ledenog doba pokrivale velike prostore i povezivale evropske vrste cetinara sa vrstama koje danas žive u severoistocnoj Aziji i na severozapadu Severne Amerike.
Zahvaljujuci posebnim uslovima na Balkanskom poluostrvu, omorika je mogla da se održi do danas, kao predstavnik izumrle vegetacije.
Naziv Panciceva omorika dobila je po istaknutom jugoslovenskom velikanu prirodnih nauka, Josifu Pancicu, koji je najzaslužniji za otkrice omorike.
Panciceva omorika kao reliktni biser autohtonih šumskih vrsta drveca Srbije, predstavljala je i dalje predstavlja predmet interesovanja svetskih istraživaca ne samo zbog njene izuzetne lepote vec i zbog njenih bioloških i drugih osobina.
Omorika zahvata uski areal u srednjem toku reke Drine, gde se javlja na vrlo strmim, kamenitim obroncima.
Kao pravi stanovnik stenjaka, svojim uskim habitusom i vitkim stablom ukrašava litice Tare i predstavlja u prirodno-naucnom smislu jednu od najvažnijih vrsta drveca u Evropi.
Kao drvo omorika dostiže visinu do 30 pa cak i 40 metara, a u precniku debljine je 60 m. Ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krošnjom.
Omorika raste na vrlo stenovitim i siromašnim terenima . Sem na krecnjaku raste i na drugim tipovima zemljišta. Razvija se podjednako dobro na suvim i mocvarnim zemljištima, podnosi mraz, kao i suva leta.
Biljne zajednice Panciceve omorike javljaju se
na veoma razlicitim tipovima zemljišta.
Šume omorike i smrce su uglavnom rasprostranjene na krecnjaku i to vecinom na velikim nagibima i to najcešce na hladnijoj ekspoziciji.. Pored smrce omorika može da opstaje sa jelom, belim i crnim borom i bukvom.
Omorika je glavna odlika kako flore tako i vegetacije planine Tare.
Panciceva omorika je najinteresantniji endemoreliktni predstavnik Tare, kojoj je na ovom planinskom masivu, od tercijera pa sve do danas, bio obezbeden kontinuitet postojanja. Ova vrsta i njena staništa postala su predmet nacionalnog ponosa, ali i predmet interesovanja citave svetske naucne javnosti.
U sastav flore ulazi 1013 determinisanih vrsta. Usled povoljnih ekoloskih uslova mnoge od njih predstavljaju prirodne vrednosti kao što su:
Centaura Derventana , derventanski razlicak izuzetno atraktivna biljna vrsta sa ljubicastim cvetom cije je prirodno nalazište u klisuri Dervente u kanjonu Drine. Spada u endemicnu vrstu.
Jeremicak je takode endemicna vrsta, opojnog mirisa, stavljena pod zaštitu države. Moguce ga je pronaci u svim borovim zajednicama, crnog, belog bore i crnjuši i to najcešce na lokalitetima Kaluderske Bare, Miloševac, Gavran, Brus, Pasak i dr. On je tercijarni relikt.
Zelenika (božikovina) zimzeleni žbun ili do 10 m nisko drvo mediteranskog i atlanskog rasprostranjenja. Moguce ga je naci na prelazima izmedu potiske subalpske klime od 850 do 900 m nadmorske visine na severoistocnoj strani masiva Tara. Takode tercijarni relikt zakonom zašticena vrsta.
Žuta lincura vrlo retka gotovo iscrpljena vrsta na ovom podrucju. Kao omiljeni narodni lek masovno je vaden koren tako da je blizu potpunog išcezavanja zbog cega je stavljen pod strogu žastitu. Ima je na lokalitetima Miloševac, Zborište, Gavran, Dikava, Đurdevo brdo.
Velika plava lincura je takode vrlo retka i sada je ima samo na višim istaknutim krecnjackim stenacima. Ima je na svim sastojinama smrce i jele i to na Mitrovcu, Baturi i Zvezdi. Takode zakonom zašticena vrsta.
Paprat rebraca veoma redak relikt. Ima je u bukovim šumama strmih padina Tare.
Crna cemerika je vrlo retka a na Tari se nalazi na Zvezdi, Dugom dolu, Stocu.
Tisa hiljadu godisnje drvo cija pojedinacna i retka stabla dosezu i do 25 m. Predstavlja antropološki endem. Moye se naci u kanjonskim nepristupacnim mestime Grlca (Nevesinjski potok), Brusnice, Džanici, Kanjon Belog Rzava. Zbog svojih karakteristika zakonom zašticena.
Šume prašumskog tipa - u nekim delovima kanjona nalaze se nepristupacna mesta gde covek nije mogao da eksploatiše drvece i one su iskonski takve i ne menjaju se.
Reliktne zajednice oraha koji je iskonski živeo i ostatak je istorijske prošlosti. Može se naci na likalitetima Kanjon Race, Derventa, Aluški potok. Polidominantna yajednica Crveni potok i svi kanjoni.
Na obroncima šuma zastupljeno je preko 250 jestivih i 3 otrovne pecurke (zelena pupavka).
TURIZAM
Kao privredna delatnost koja najmanje od svih uništava prirodne resurse turizam je jedina izricito prihvacena delatnost na Tari. U planinskim uslovima turizam je zainteresovan da cuva i unapreduje prirodne resurse jer su im njegova “sirovina” uslov za sticanje dohotka.
Veci broj odmarališta, planinarskih i lovackih kuca, smeštaj u domacoj radinosti omogucava boravak razlicitim kategorijama posetilaca. Za njih na Tari postoje i sportski tereni, bazeni i šetališta, a za planinare i osatle ljubitelje prirode obeležene planinarske i šetne staze.
Kada priroda jednom mestu podari ovoliko lepote onda je ono predodredeno za ocuvanje covekovog zdravlja, lepote i radosti življenja.
Nacionalni park Tara ima izvanredne uslove za razvoj skoro svih oblika rekreativne aktivnosti, odnosno turizma. Nacionalni park Tara je poznato i tradicionalno letnje i zimsko rekreativno podrucje. Povoljni klimatsli uslovi, veliki broj suncanih dana, srednja visina oko 1000 m i prirodne lepote pružaju sve uslove za prijatan boravak, šetnje i planinarenje; veliko jezero na Drini i u dolini Rzava za sportove na vodi; brdske padine i valovoti tereni za zimske sportove, a bogatstvo raznovrsnom divljaci za lovni turizam.
Izvor: YUTA
NACIONALNI PARK
FRUŠKA GORA
Fruska gora je usamljena ostrvska planina Panonskoj niziji. Prema jugu i severu Fruska gora je jako razudjena planinskim i recnim tokovima, pri cemu se od glavnog uskog grebena pruzaju pojedinacni, bocni grebeni, najcesce sa vrlo srtmim padinama.
Naziv nacionalnog parka potice od naziva istoimene planine, a naziv Fruska gora nosi u svom pridevskom obliku etnik Frug u znacenju "Roman", te na taj nacin ime ove planine cuva uspomenu na jednu etnicku zajednicu koja je davno nestala iz ovih krajeva.
Fruska gora je proglasena nacionalnim parkom 1960. godine, u cilju obezbedjnja trajne zastite i unapredjenja njenih prirodnih vrednosti i lepota.
Lokacija, specificna geoloska istorija, razliciti mikro-klimatskim uslovi, cine ovu planinu veoma interesantnom i vaznom za razlicite naucne oblasti. Zahvaljujuci jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima flore i faune, Fruska gora se naziva i "ogledalom geoloske proslosti".
Osnovna karakteristika ove oblasti je postojanje brojnih ugrozenih, retkih i zasticenih biljnih i zivotinjskih vrsta. Pasnjaci i plodno zemljiste, vinogradi i vocnjaci, ukrasavaju padine i nize delove Fruske gore, dok su povrsine koje se nalaze visinama iznad 300 metara nadmorske visine pokrivene gustim, listopadnim sumama. Posebnu vrednost i biser Fruske gore predstavlja 17 pravoslavnih manastira, poznatih po specificnoj arhitekturi, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama. Fruska gora takodje krije i brojne arheoloske lokalitete iz praistorijskog
i istorijskog perioda.
Zahvaljujuci bogatstvu prirodnih resursa, predivnim pejzazima, izuzetnom sarmu i lepoti ove planine, Fruska gora je idealno mesto za odmor i rekreaciju koje ce vas pribliziti prirodi.
Nacionalni park Fruska gora je clan Federacije nacionalnih parkova Evrope - EUROPARC
- Iz pravca Novog Sada, put za Rumu vodi kroz Petrovaradin i Sremsku Kamenicu ka Iriskom vencu (udaljenom 16 km od Novog Sada), poznatom izletistu odakle se lako moze stici do Zmajevca, Hopova, Krusedola, Popovice i drugih izletista.
- Put koji prolazi kroz Sremsku Kamenicu ide uzvodno pored Dunava ka Beocinu, prolazi kroz Cerevic (udaljen 18 km od Novog Sada) i nakon par kilometara stize na Testeru i Andrevlje - cuvena turisticka mesta na Fruskoj gori.
- Na putu Novi Sad - Beograd postoji odvajanje ka Sremskim Karlovcima, cuvenom istorijskom mestu, cesto zvanom i srpska Atina. Iz Karlovaca put vodi kroz zivopisne predele ukrasene vinogradima, vocnjacima i sumom, do Strazilova, jednog od najpopularnijih i najposecenijih izletista.
Do Nacionalnog parka Fruska gora moze se doci iz tri pravca:
LOV
Loviste Nacionalnog parka Fruska gora obuhvata povrsinu od 22420 ha i sastoji se od zatvorenog (rezervat Vorovo) i otvorenog dela. Karakteristika lovista je slozena i vrstama brojna fauna, sto je u skladu sa opstim prirodnim, klimatskim i orografskim uslovima terena, kao i raznolika i floristicki bogata vegetacija. Pored toga, veci deo lovista raspolaze pravilno rasporedjenim izvoristima vode, sto dodatno pospesuje uzgoj divljaci na ovom podrucju.
Loviste je brdskog tipa u kome se pored autohtonih vrsta (evropski jelen, divlja svinja, srna i zec) nalaze i alohtone vrste divljaci (muflon i jelen lopatar) koje se uzgajaju u rezervatu Vorovo.
Lov je organizovan u skladu sa Zakonom o lovstvu.
RIBOLOV
Na podrucju Nacionalnog parka Fruska gora nalaze se tri vestacke akumulacije. “Sot” kod naselja Sot (22 ha) koja je delom u okruzenju sume lovnog rezervata Vorovo, “Bruja” kod naselja Erdevik (15 ha) cija voda delom potice od izdani termalne vode 200 m od akumulacije i “Moharac” (60 ha) takodje kod naselja Erdevik.
Nacionalni park u cilju ocuvanja kvaliteta voda ovih akumulacija, kao i ocuvanja i unapredjivanja postojeceg fonda ihtiofaune i flore u njima, organizuje sportsko-rekreativni ribolov, putem prodaje ribolovnih dozvola preko udruzenja sportskih ribolovaca, odnosno cuvarske sluzbe na akumulacijama.
Vode akumulacija bogate su saranskim i drugim vrstama riba (saran, deverika, crvenperka, karas, amur, som, stuka, bodorka, linjak ...).
Deliblatska peščara oaza Evrope
Deliblatska peščara nalazi se u južnom banatu izmedu Dunava i zapadnih padina Karpata. Dugačka je oko 354 km, a široka oko 11km i prostire se kao elipsa u pravcu jugoistok-severozapad. Po svom postanku, orografiji, klimi specificnosti flore i faune Deliblatska pešcara predstavlja jedinstven fenomen u Evropi, pa je svojevremeno nazvana Evropska Sahara. Impozantna veličina Deliblatske peščare, njena lepota i stalno smenjivanje boje cveća, lišca, prizemne i drvenaste flore cine ovaj dinski reljef izuzetno privlačnim.Svi se slažu da je ovaj prostor u jugoistočnom Banatu osoben i redak refugijum.
biljni svet
U biogeografskom pogledu ovo je jedinstveno područje. Lovište najvećim svojim delom, po kategorizaciji M a t v e j e v a (1961), i M a t v e j e v a i P u n c e r a (1989), pripada biomu južno-evropskih listopadnih šuma koje sa elementima stepe čine šumsko-stepske predele.
Predeli su prevashodno ekotonskog karaktera. Karakteristična staništa bioma šumo-stepa su: ostaci autohtonih šumsko-stepskih šuma; ravničarska travna stepa sa nešto žbunja po uvalama; brežuljkasta travna stepa sa nešto žbunja; stepske jaruge, itd.
Delovanjem čoveka znatno je narušen sastav i zastupljenost ovih karakterističnih staništa. Tako su danas u Rezervatu najzastupljenije šume bagrema, mestimično pomešane sa topolom (54 % površine je pod šumom).
Za njima po zastupljenosti dolaze šume belog i crnog bora - introdukovane vrste. Znatne površine zauzimaju i šumske progale i čistine. U celini uzev, smanjuju se površine sa stepskom vegetacijom. Bagremove šume su rezultat ljudskih aktivnosti na pošumljavanju Peščare i vezivanju živog peska u periodu od preko sto poslednjih godina. Autohtone šume su samo fragmentarno zastupljene.
- BILJNI SVET Deliblatskog peska je vrlo raznovrstan. Pojedine delove velikog broja vrsta šumskog drveća i zeljastih biljaka divljać koristi za ishranu
BOGATA FAUNA
Među retkostima faune ističu se vrste sa stepskih staništa: pustinjski mravi, mravlji lav, banatski soko, orao krstaš, stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor i druge. Za neke od njih, Deliblatska peščara je jedino ili jedno od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji. Specifičnost Rezervata je i stalna populacija vuka.
U zaštićenom prirodnom dobru nalazi se deo reke Dunav sa ritovima i adama. Vode bogate ribom i mrestilišta značajno su stecište i masovno zimovalište ptica vodenih staništa, zbog čega je Deliblatska peščara 1989. godine proglašena za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela čaplja, žuta čaplja, ibis i lasta bregunica. Mali kormoran – globalno ugrožena vrsta u Srbiji – tu ima jedino stabilno gnezdilište.
U zaštićenom prirodnom dobru nalazi se deo reke Dunav sa ritovima i adama. Vode bogate ribom i mrestilišta značajno su stecište i masovno zimovalište ptica vodenih staništa, zbog čega je Deliblatska peščara 1989. godine proglašena za međunarodno značajno stanište ptica (IBA). Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela čaplja, žuta čaplja, ibis i lasta bregunica. Mali kormoran – globalno ugrožena vrsta u Srbiji – tu ima jedino stabilno gnezdilište.
GEO STRUKTURA
Deliblatska peščara je geomorfoloska formacija eolskog porekla, nastala u deluvijumu, pripada retkom prirodnom fenomenu, jedinstvenom u Evropi, sa moćnim naslagama eolskog peska i izraženim dinskim reljefom. Nevezani pesak je nekada bio izuzetan problem, jer se pod dejstvom košave razvejavao širokim prostorima Panonske nizije. Zbog toga je Deliblatska peščara nazvana "Evropska sahara", ili "najstrarija pustinja u Evropi".
Dine žutog i sivog peska, sa maksimalnim visinskim kotama blizu 200 metara nadmorske visine (Pluc - 192 m, Cmi vrh - 189 m), pravilnog su jugoistočnog-severozapadnog (SE-NW) pravca prostiranja, kao sto je usmeren i ceo kompleks Deliblatske peščare.
Fizičke osobine peska u tlu uslovljavaju specifičnu hidrologiju i mezoklimu Deliblatske peščare, tako da površinskih vodotokova nema, a vodonosni horizonti su na većim dubinama, bušeni bunari dubine od 100-400 m i tri stalne prirodne bare U manjim depresijama jugoistočnog dela - u "Niskoj peščari". Peščaru karakterišu velike dnevno-noćne i letnje-zimske amplitude kolebanja temperature vazduha i površine tla, rani jesenji i pozni prolećni mrazevi, deficit vlage U tlu leti, uz intenzivnu sunčevu radijaciju, kao i izrazit sušni period tokom leta i jeseni. Košava je dominantni vetar, koji često duva uraganskim brzinama (do 180 km na sat).
LOV I TURIZAM
Lovište "Deliblatska peščara" je poznato po jelenskoj divljači, srnama, vukovima i divljim svinjama. Jugoistočni ograđeni deo lovišta na obali Dunava - "Dragićev Hat", zauzima površinu od 1.900 hektara i predstavlja lovno-uzgojni centar specijalizovan za proizvodnju i lov jelena i divlje svinje.
Lovište "Deliblatska peščara" je poznato po jelenskoj divljači, srnama, vukovima i divljim svinjama. Jugoistočni ograđeni deo lovišta na obali Dunava - "Dragićev Hat", zauzima površinu od 1.900 hektara i predstavlja lovno-uzgojni centar specijalizovan za proizvodnju i lov jelena i divlje svinje.
Lovište se svojim južnim obodom u dužini od 7 km naslanja na Dunav, tako da jugoistočni delovi peščare imaju dovoljno podzemne vode koja na mnogim mestima izbija na površinu ("Dragićev Hat"). Ostali delovi su siromašni vodom, tako da su životinje prinuđene da vodu koriste iz kanala, iz barica posle obilnih kiša i u pojilištima koje je izgradio čovek.
Prirodne karakteristike i jedinstvenost ovog kraja čine Deliblatsku peščaru pogodnom, pored lova, za rekreaciju, ribolov, nautički turizam, a pre svega ekološki turIzam. U cilju zaštite ovog područja, Deliblatska peščara je proglašena za Specijalni rezervat prirode.
Deliblatska peščara
jedinstveni šumski rezervat Evrope
Izvor: YUTA
Poslednja izmena od urednika:
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.027
Letovanje na 200 km od kuće
Letovanje na 200 km od kuće
24 sata 20.07.2010 08:17
Moguće je da se dobro provedete i bez odlaska na more. Kupajte se po ceo dan, obiđite mesta koja su vam oduvek bila blizu a tako daleko i odmorite oči posmatrajući domaći pejzaž...
TARA
Sve to ne košta mnogo, a smeštaj u Srbiji više nije po sistemu „štap i kanap“. U ponudi su apartmani i hoteli koji po kvalitetu mogu da zadovolje i najveće konformiste.
Kompleks „Zeleni čardaci“ sadrži više objekata razmeštenih u živopisnom zelenilu – konake „Žubor“ i „Slavuj“, letnjikovac i klupe za odmor, otvoreno ognjište, roštilj, pekaru, prostor za igru dece i smeštaj kućnih ljubimaca. Sagrađ od drveta i kamena. Za goste „Zelenih čardaka“, u skladu sa njihovim interesovanjima, organizuju se izleti u okolini: splavarenje bistrom i nemirnom rekom Drinom, poseta Mokroj Gori- Šarganskoj osmici i Drvengradu na Mećavniku, izlet na Zlatibor, izlet i kupanje na jezeru Perućac. Cena tokom leta u dvokrevetnom apartmanu dnevno je 65 evra. Na Tari je obeleženo 18 planinarskih staza sa ukupnom dužinom od 120 km, a projektom „Taroscikl“ definisano je 27 biciklističkih staza dužine oko 420 km.
SREBRNO JEZERO
Uređene plaže, komforan smeštaj, dobri restorani pružaju sve što je potrebno za fantastičan odmor. Sportski ribolov, skijanje na vodi, jedrenje, vožnja kajakom ili biciklom izazov su za poklonike aktivnog odmora. Sportski tereni za fudbal, rukomet, odbojku, košarku i tenis namenjeni su kako profesionalcima, tako i rekreativcima. Polupansion u klubu „Madera“, koji ima i bazen, košta 2.200 dinara.
Palić
Na prostoru takozvanog „Velikog parka“ smešteni su hoteli, restorani, teniski tereni, letnja pozornica, velika terasa, disko „Omega”, bioskop „Abazija”. U toku turističke sezone temperatura vode u jezeru kreće se između 18 i 25°C. Smeštaj u ekskluzivnoj vili „Milord“, koja ima relaks centar kao i bazen na otvorenom, za noćenje sa doručkom u dvokrevetnoj sobi iznosi 6.090 dinara, ako ostajete četiri ili više dana.
VRNJAČKA BANJA
Vrnjačka Banja je najveće i najpoznatije banjsko lečilište u Srbiji i tradicionalno vrlo privlačan turistički centar za odmor i rekreaciju. Ima veoma dugu lečilišnu tradiciju. Na Vrnjačkom toplom mineralnom izvoru od II do IV veka Rimljani su izgradili svoje lečilište i oporavilište Aquae Orcinae. Tokom leta osveženje možete potražiti i na otvorenom olimpijskom bazenu koji se nalazi pored mineralnog izvora Snežnik. Smeštaj u IWA velnes apartmanima, koji u sklopu objekta imaju saunu, tepidarijum, džakuzi, tursko kupatilo, solarijum i razne vrste masaža, košta 3.300 dinara za dvoje po danu bez korišćenja velnes sadržaja, a vikend velnes sa apartmanom za dve osobe je 17.000 dinara.
Letovanje na 200 km od kuće
24 sata 20.07.2010 08:17
Moguće je da se dobro provedete i bez odlaska na more. Kupajte se po ceo dan, obiđite mesta koja su vam oduvek bila blizu a tako daleko i odmorite oči posmatrajući domaći pejzaž...
TARA
Sve to ne košta mnogo, a smeštaj u Srbiji više nije po sistemu „štap i kanap“. U ponudi su apartmani i hoteli koji po kvalitetu mogu da zadovolje i najveće konformiste.
Kompleks „Zeleni čardaci“ sadrži više objekata razmeštenih u živopisnom zelenilu – konake „Žubor“ i „Slavuj“, letnjikovac i klupe za odmor, otvoreno ognjište, roštilj, pekaru, prostor za igru dece i smeštaj kućnih ljubimaca. Sagrađ od drveta i kamena. Za goste „Zelenih čardaka“, u skladu sa njihovim interesovanjima, organizuju se izleti u okolini: splavarenje bistrom i nemirnom rekom Drinom, poseta Mokroj Gori- Šarganskoj osmici i Drvengradu na Mećavniku, izlet na Zlatibor, izlet i kupanje na jezeru Perućac. Cena tokom leta u dvokrevetnom apartmanu dnevno je 65 evra. Na Tari je obeleženo 18 planinarskih staza sa ukupnom dužinom od 120 km, a projektom „Taroscikl“ definisano je 27 biciklističkih staza dužine oko 420 km.
SREBRNO JEZERO
Uređene plaže, komforan smeštaj, dobri restorani pružaju sve što je potrebno za fantastičan odmor. Sportski ribolov, skijanje na vodi, jedrenje, vožnja kajakom ili biciklom izazov su za poklonike aktivnog odmora. Sportski tereni za fudbal, rukomet, odbojku, košarku i tenis namenjeni su kako profesionalcima, tako i rekreativcima. Polupansion u klubu „Madera“, koji ima i bazen, košta 2.200 dinara.
Palić
Na prostoru takozvanog „Velikog parka“ smešteni su hoteli, restorani, teniski tereni, letnja pozornica, velika terasa, disko „Omega”, bioskop „Abazija”. U toku turističke sezone temperatura vode u jezeru kreće se između 18 i 25°C. Smeštaj u ekskluzivnoj vili „Milord“, koja ima relaks centar kao i bazen na otvorenom, za noćenje sa doručkom u dvokrevetnoj sobi iznosi 6.090 dinara, ako ostajete četiri ili više dana.
VRNJAČKA BANJA
Vrnjačka Banja je najveće i najpoznatije banjsko lečilište u Srbiji i tradicionalno vrlo privlačan turistički centar za odmor i rekreaciju. Ima veoma dugu lečilišnu tradiciju. Na Vrnjačkom toplom mineralnom izvoru od II do IV veka Rimljani su izgradili svoje lečilište i oporavilište Aquae Orcinae. Tokom leta osveženje možete potražiti i na otvorenom olimpijskom bazenu koji se nalazi pored mineralnog izvora Snežnik. Smeštaj u IWA velnes apartmanima, koji u sklopu objekta imaju saunu, tepidarijum, džakuzi, tursko kupatilo, solarijum i razne vrste masaža, košta 3.300 dinara za dvoje po danu bez korišćenja velnes sadržaja, a vikend velnes sa apartmanom za dve osobe je 17.000 dinara.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.027
Etno selo Ćuran - Jeftin vikend na salašu
Etno selo Ćuran - Jeftin vikend na salašu
Večernje novosti 21.07.2010 07:28
Etno selo 'Ćuran' u Ovči otvorilo vrata i turistima ponudilo pristupačne cene usluga. U ponudi kupanje, pecanje, jahanje, prezanje konja u fijaker i hranu za male pare
NA samo deset kilometara od centra Beograda, u Ovči, na površini od dva hektara, porodica Simonović je plac pretvorila u salaš i otvorila vrata turistima.
U prvom planu restoran, u pozadini dvorište sa šankom, bašta sa stolovima, bazen za decu i odrasle, ležaljke i ljuljaške na suncu i u hladovini, daleko iza zelenila mali zoološki vrt čiji stanovnici (nojevi, emui, jarići, kokoške, poniji, konji, magarci, začevi, a uskoro stižu paun i vijetnamski prasići) čekaju da im se posed dotera pa da mogu da se „druže“ sa posetiocima... I sve to za „džabe“.
Rade, glava kuće i idejni tvorac svega što se u etnoselu može videti, sve vreme rada na „projektu“ stremi ka ostvarenju sna - ponuda menija po kome se hrana prodaje „po ceni koštanja“.
- „Ćuran“ nudi kupanje, pecanje, jahanje, prezanje konja u fijaker i hranu za male pare - kaže Rade. - Namera mi je da se kod nas uživa, a cene hrane su najniže u gradu.
Za razliku od dosadašnjih etnosela za čiji su se izgled pobrinuli profesionalni enterijeristi gazda ovog imanja je sve sam smislio. I zaista, ako ne na prvi, vidi se na drugi pogled koliko je truda, vremena i ljubavi uloženo u ovu ambijentalnu celinu koja odiše seoskim duhom iako je samo kilometar ili dva udaljena od saobraćajnog kolapsa na Zrenjaninskom putu.
- Svaki komad koji vidite kupovao sam po buvljacima, vašarima, cirkusima i pijacama po Srbiji - kaže Rade. - Nedostaje još štošta, ali ima vremena, nabavićemo, nigde nam se ne žuri.
Kao u svakom autentičnom seoskom domaćinstvu i ovo odiše tradicijom. U drvenom, rustičnom prostoru na zidovima je postavljena ogromna kolekcija ćilima i starinskih ogledala, ima tu i pokoja bačva, pa sedlo, testera i šamlica, sa plafona visi 50 fenjera, iznad svakog stola „živi“ akvarijum luster, stolice su presvučene čipkom i vezom, voda žubori iz fontana, a u ćošku ima i klavir, za svaki slučaj, jer kako domaćin kaže, „ko svira, može da muzicira“...
Etno selo Ćuran - Jeftin vikend na salašu
Večernje novosti 21.07.2010 07:28
Etno selo 'Ćuran' u Ovči otvorilo vrata i turistima ponudilo pristupačne cene usluga. U ponudi kupanje, pecanje, jahanje, prezanje konja u fijaker i hranu za male pare
NA samo deset kilometara od centra Beograda, u Ovči, na površini od dva hektara, porodica Simonović je plac pretvorila u salaš i otvorila vrata turistima.
U prvom planu restoran, u pozadini dvorište sa šankom, bašta sa stolovima, bazen za decu i odrasle, ležaljke i ljuljaške na suncu i u hladovini, daleko iza zelenila mali zoološki vrt čiji stanovnici (nojevi, emui, jarići, kokoške, poniji, konji, magarci, začevi, a uskoro stižu paun i vijetnamski prasići) čekaju da im se posed dotera pa da mogu da se „druže“ sa posetiocima... I sve to za „džabe“.
Rade, glava kuće i idejni tvorac svega što se u etnoselu može videti, sve vreme rada na „projektu“ stremi ka ostvarenju sna - ponuda menija po kome se hrana prodaje „po ceni koštanja“.
- „Ćuran“ nudi kupanje, pecanje, jahanje, prezanje konja u fijaker i hranu za male pare - kaže Rade. - Namera mi je da se kod nas uživa, a cene hrane su najniže u gradu.
Za razliku od dosadašnjih etnosela za čiji su se izgled pobrinuli profesionalni enterijeristi gazda ovog imanja je sve sam smislio. I zaista, ako ne na prvi, vidi se na drugi pogled koliko je truda, vremena i ljubavi uloženo u ovu ambijentalnu celinu koja odiše seoskim duhom iako je samo kilometar ili dva udaljena od saobraćajnog kolapsa na Zrenjaninskom putu.
- Svaki komad koji vidite kupovao sam po buvljacima, vašarima, cirkusima i pijacama po Srbiji - kaže Rade. - Nedostaje još štošta, ali ima vremena, nabavićemo, nigde nam se ne žuri.
Kao u svakom autentičnom seoskom domaćinstvu i ovo odiše tradicijom. U drvenom, rustičnom prostoru na zidovima je postavljena ogromna kolekcija ćilima i starinskih ogledala, ima tu i pokoja bačva, pa sedlo, testera i šamlica, sa plafona visi 50 fenjera, iznad svakog stola „živi“ akvarijum luster, stolice su presvučene čipkom i vezom, voda žubori iz fontana, a u ćošku ima i klavir, za svaki slučaj, jer kako domaćin kaže, „ko svira, može da muzicira“...
Član
- Učlanjen(a)
- 07.12.2009
- Poruka
- 1.053
Vraneša kod Nove Varoši
Helikopterom na odmor u selo
Slovenac Leon Srnec napravio moderno etnoselo i oživeo Vranešu kod Nove Varoši
Izvor: Politika
Vraneša kod Nove Varoši – Nižu se obični seoski prizori na regionalnom putu od Kokinog Broda ka Pribojskoj banji, smenjuju kamenite padine, livade, dotrajale kuće i okućnice. Promiču tako sve do nevelikog, doskora zamrlog sela Vraneša u novovaroškom kraju. A tamo, poput zelene oaze u pustinji, lepo uređeno etnoselo sa modernim brvnarama, apartmanima, cvetnim livadama, zatvorenim bazenom, pa i heliodromom. Sa svakojakim dešavanjima, naravno za goste, domaće i iz sveta – jedan je ovamo ovih dana potegao čak s Kariba.
Novi život u Vraneši udahnuo je ovom gradnjom Slovenac iz Celja, biznismen Leon Srnec. Prvo je razmišljao da u okolini Nove Varoši napravi vikendicu za stare dane, a onda, kad je video neotkrivenu lepotu za turiste, ohrabrio se da uloži prilično para i sagradi čitavo etnoselo. Do sada je, u minule tri godine, već investirao 1,2 miliona evra.
– Nije bilo lako. Trebalo je, recimo, ovamo dopremiti oko 2.000 kubika zemlje da bi se kameniti plac posuo i izravnao, kad smo kopali rezervoar za vodu potrošeno je 220 mina. Napravili smo mnogo toga, centralni objekat od 400 kvadrata, pet bungalova, dva apartmana. Imamo i sopstveni vodovod, sopstvenu trafostanicu, agregate. Sada je ovde 26 ležaja, kompletan velnes centar, heliodrom, uskoro ćemo iznajmiti i helikopter da bi gosti naselja mogli da ga koriste. Zaposlili smo 17 radnika iz novovaroškog kraja, namirnice za srpsku kuhinju koju negujemo nabavljamo iz registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ovog područja. Počelo je dobro, nisam se pokajao zbog ovog ulaganja – sumira za „Politiku” Leon Srnec.
Za to vreme njegov 19-godišnji sin Žiga vredno radi sa zaposlenima, kosačicom kosi oko heliodroma. Momku se ovde izuzetno dopada, ne želi da ide na more, svoj raspust u Vraneši radno provodi.
Da bi goste u udaljeno novovaroško selo privukao i vratio uloženo, ulagač iz Slovenije je, najpre, obezbedivši komforan smeštaj, osmislio i niz sadržaja. Tu su antistres program za one koji brzo žive, relaks užitak u velnes delu gde su ruska banja, finska sauna, ledena pećina, svetlosna terapija i drugo, pa izleti po okolini: vožnja čamcem po Radoinjskom jezeru sa piknikom (jagnje s ražnja) u prirodi, odlazak u manastir Mileševu, na Savine vode, do meandra Uvca. U Etno-eko selu Vraneša polupansion sa uključenim velnes sadržajima staje 50 evra, a za sada ovde najčešće dolaze gosti iz Beograda i iz inostranstva, uglavnom iz država EU.
– Ovde je prelepo, sad da mi tražite da nađem jednu zamerku ne bih mogla, mada ih često nalazim na drugim mestima – odgovara nam na pitanje kako je ovde gošća Miljana Vidojević iz Beograda, zaposlena u predstavništvu kanadske firme „Rezervoar kapital korporejšn” koja priprema gradnju dve hidrocentrale na Limu kod Brodareva.
Za Leona Srneca kažu da se odlično uklopio u svakodnevicu Vraneša, seljani ga uvažavaju, on njih takođe. Cela Vraneša i susednu Radoinju zvao je na otvaranje. Radnica Dragana Pjanović, zaposlena u Srnecovom etnoselu kao šankerica i spremačica, samo ima reči hvale za njega:
– Sve je ovde bilo zamrlo, njegovim dolaskom počelo je nešto da se dešava. Zaposlila sam se ovde, pa u porodici jedino ja radim, muž ne radi, a dvoje dece su nam na fakultetu. Poštujemo Leona Srneca i kao čoveka i kao poslodavca. A on je prihvatio naše običaje, čak i krsnu slavu, Svetog Vasilija Ostroškog, počeo da slavi – kazuje Dragana.
Helikopterom na odmor u selo
Slovenac Leon Srnec napravio moderno etnoselo i oživeo Vranešu kod Nove Varoši
Izvor: Politika
Vraneša kod Nove Varoši – Nižu se obični seoski prizori na regionalnom putu od Kokinog Broda ka Pribojskoj banji, smenjuju kamenite padine, livade, dotrajale kuće i okućnice. Promiču tako sve do nevelikog, doskora zamrlog sela Vraneša u novovaroškom kraju. A tamo, poput zelene oaze u pustinji, lepo uređeno etnoselo sa modernim brvnarama, apartmanima, cvetnim livadama, zatvorenim bazenom, pa i heliodromom. Sa svakojakim dešavanjima, naravno za goste, domaće i iz sveta – jedan je ovamo ovih dana potegao čak s Kariba.
Novi život u Vraneši udahnuo je ovom gradnjom Slovenac iz Celja, biznismen Leon Srnec. Prvo je razmišljao da u okolini Nove Varoši napravi vikendicu za stare dane, a onda, kad je video neotkrivenu lepotu za turiste, ohrabrio se da uloži prilično para i sagradi čitavo etnoselo. Do sada je, u minule tri godine, već investirao 1,2 miliona evra.
– Nije bilo lako. Trebalo je, recimo, ovamo dopremiti oko 2.000 kubika zemlje da bi se kameniti plac posuo i izravnao, kad smo kopali rezervoar za vodu potrošeno je 220 mina. Napravili smo mnogo toga, centralni objekat od 400 kvadrata, pet bungalova, dva apartmana. Imamo i sopstveni vodovod, sopstvenu trafostanicu, agregate. Sada je ovde 26 ležaja, kompletan velnes centar, heliodrom, uskoro ćemo iznajmiti i helikopter da bi gosti naselja mogli da ga koriste. Zaposlili smo 17 radnika iz novovaroškog kraja, namirnice za srpsku kuhinju koju negujemo nabavljamo iz registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ovog područja. Počelo je dobro, nisam se pokajao zbog ovog ulaganja – sumira za „Politiku” Leon Srnec.
Za to vreme njegov 19-godišnji sin Žiga vredno radi sa zaposlenima, kosačicom kosi oko heliodroma. Momku se ovde izuzetno dopada, ne želi da ide na more, svoj raspust u Vraneši radno provodi.
Da bi goste u udaljeno novovaroško selo privukao i vratio uloženo, ulagač iz Slovenije je, najpre, obezbedivši komforan smeštaj, osmislio i niz sadržaja. Tu su antistres program za one koji brzo žive, relaks užitak u velnes delu gde su ruska banja, finska sauna, ledena pećina, svetlosna terapija i drugo, pa izleti po okolini: vožnja čamcem po Radoinjskom jezeru sa piknikom (jagnje s ražnja) u prirodi, odlazak u manastir Mileševu, na Savine vode, do meandra Uvca. U Etno-eko selu Vraneša polupansion sa uključenim velnes sadržajima staje 50 evra, a za sada ovde najčešće dolaze gosti iz Beograda i iz inostranstva, uglavnom iz država EU.
– Ovde je prelepo, sad da mi tražite da nađem jednu zamerku ne bih mogla, mada ih često nalazim na drugim mestima – odgovara nam na pitanje kako je ovde gošća Miljana Vidojević iz Beograda, zaposlena u predstavništvu kanadske firme „Rezervoar kapital korporejšn” koja priprema gradnju dve hidrocentrale na Limu kod Brodareva.
Za Leona Srneca kažu da se odlično uklopio u svakodnevicu Vraneša, seljani ga uvažavaju, on njih takođe. Cela Vraneša i susednu Radoinju zvao je na otvaranje. Radnica Dragana Pjanović, zaposlena u Srnecovom etnoselu kao šankerica i spremačica, samo ima reči hvale za njega:
– Sve je ovde bilo zamrlo, njegovim dolaskom počelo je nešto da se dešava. Zaposlila sam se ovde, pa u porodici jedino ja radim, muž ne radi, a dvoje dece su nam na fakultetu. Poštujemo Leona Srneca i kao čoveka i kao poslodavca. A on je prihvatio naše običaje, čak i krsnu slavu, Svetog Vasilija Ostroškog, počeo da slavi – kazuje Dragana.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.027
"Dani borovnice" na Kopaoniku
22. 07. 2010. 08:00h| Tanjug
"Dani borovnice" na Kopaoniku
Manifestacija "Dani borovnice", koja se po prvi put organizuje na Kopaoniku, biće otvorena sutra i trajaće do 1. avgusta, sa bogatim kulturno - umetničkim programom, najavili su danas organizatori.
"Dane borovnice" organizuju Turističko - sportska organizacija "Raška", "MK Mauntin rizort", Turistička organizacija opštine Brus i Nacionalni park "Kopaonik", a u okviru muzičkog programa nastupaće članovi Kulturno umetničkih društava (KUD) iz Raške i Brusa.
Svečano otvaranje manifestacije predviđeno je za 19 sati uz pozdravnu reč organizatora, a tokom trajanja "Dana borovnice" organizovaće se takmičenja u ručnom branju borovnica, pravljenju soka, slatkog, džema i alkoholnog pića od te voćke.
Tokom manifestacije u krugu "Konaka" biće postavljeni prodajni štandovi, koji će biti otvoreni svakog dana do završetka manifestacije od 9 do 22 sata.
Takođe će, u okviru manifestacije biti održan i izbor za "Mis borovnice" u hotelu "Grand", a finalno veče "Dana borovnice" planirano je da se održi 31. jula na trgu "Konaka", kada će biti organizovano i ocenjivanje proizvoda.
22. 07. 2010. 08:00h| Tanjug
"Dani borovnice" na Kopaoniku
Manifestacija "Dani borovnice", koja se po prvi put organizuje na Kopaoniku, biće otvorena sutra i trajaće do 1. avgusta, sa bogatim kulturno - umetničkim programom, najavili su danas organizatori.
"Dane borovnice" organizuju Turističko - sportska organizacija "Raška", "MK Mauntin rizort", Turistička organizacija opštine Brus i Nacionalni park "Kopaonik", a u okviru muzičkog programa nastupaće članovi Kulturno umetničkih društava (KUD) iz Raške i Brusa.
Svečano otvaranje manifestacije predviđeno je za 19 sati uz pozdravnu reč organizatora, a tokom trajanja "Dana borovnice" organizovaće se takmičenja u ručnom branju borovnica, pravljenju soka, slatkog, džema i alkoholnog pića od te voćke.
Tokom manifestacije u krugu "Konaka" biće postavljeni prodajni štandovi, koji će biti otvoreni svakog dana do završetka manifestacije od 9 do 22 sata.
Takođe će, u okviru manifestacije biti održan i izbor za "Mis borovnice" u hotelu "Grand", a finalno veče "Dana borovnice" planirano je da se održi 31. jula na trgu "Konaka", kada će biti organizovano i ocenjivanje proizvoda.
Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Srbija - geografski položaj i istorija
Srbija - geografski položaj i istorija
Srbija ima centralni položaj na Balkanskom poluostrvu i izuzetno povoljnu prirodnu prohodnost središnjim delom teritorije u pravcu severjug. Zbog toga i proističe njen veliki strateški značaj.
Da li ste znali da je na prostorima Srbije rođeno 16 rimskih imperatora (careva). Dovoljni dokaz koliko je njena teritorija i tada bila značajna. Jedan od najvećih rimskih careva, car Konstantin rođen je baš na teritoriji Srbije, o mestu rođenja cara Konstantina postoji jedan sačuvan zapis koji kaže da je rođen u Naisu (današnji Niš). O šest vekova rimske imperije na našem području danas svedoče ostaci značajnih rimskih puteva i gradova - Gamzigrad, Sirmium, Mediana, sa raznovrsnim građevinama. Zato je Srbija jako bogata rimskim građevinama i kulturnim spomenicima. Koji se svakodnevno obnavljaju i postaju turistička atrakcija.
Zbog svog položaja Srbija je istovremeno i podunavska i srednjeevropska, jer teritorijalno zahvata veliki sektor Dunava, a nalazi se na važnom koridoru gde su vekovima strujali robni i civilizacjski tokovi između Evrope i Azije.
Srbija je među prvih 30 država na svetu, još u srednjem veku imala statut “države”, čime se danas mnoge razvijene zemlje sveta ne mogu pohvaliti. Stefan Nemanja sredinom 12 veka ujedinjuje srpska plemena u državu Rašku. Tako ujedinjena postojaće narednih 200 godina. Srbija postaje kraljevina 1219. godine. Srpska crkva se osamosaljuje, dobija autokefalnost na čelu sa patrijarhom Savom, a 1345. godine Srbija postaje carevina. Doba Nemanjića se vezuje i za legende o srpskim vitezovima, kraljevima i carevima. Poznate su i čuvene u svetu Srpske narodne pesme, koje je čuveni nemački pisac i pesnik Gete prevodio na Nemački jezik u 19 veku.
Daleko su poznati srpski manastiri i srpsko-vizantijsko slikarstvo srednjeg veka. Čuvena je freska Belog Anđela iz Mileševe. Kada je iz Evrope poslat prvi satelitski signal u vasionu u "paketu dostignuća zemljana", a to je ustvari bila poruka eventualnim razumnim bićima u vasioni, bile su slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog andjela. To govori o značaju tadašnje umetnosti u Srbiji.
Prvi počeci moderne srpske države počinju prvim srpskim ustankom 1804. godine. Ona kao takva postoji nesto više od 200 godina. Tada je počela obnova srpske države i oslobođenje od turaka od Karađorđa, pa posle od izbijanja drugog srpskog ustanka 1815. godine pod vođstvom Knjaza Miloša Obrenovića. Pod Obrenovićima se Srbija konačno posle 500 godina oslobađa od Turaka. 6.aprila 1867. godine na Kalemegdanu je pročitan sultanski ferman od 29.marta, i Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predaje knezu Mihailu ključeve od svih gradova u Srbiji. Srbija konačno postaje samostalna, nezavisna i slobodna zemlja.
Danas u 21 veku Srbija teži da se priključi modernim evropskim državama, gradeći svoju infrastrukturu, šireći kulturu Srbije, i radeći na svojim turističkim ponudama. Trenutno dva najpopulranija brenda Srbije su Guča i Exit. Nadajmo se da će njihov broj da raste.
Srbija sa površinom od 88.361 km2 i sa oko 9,8 miliona stanovnika, posle Rumunije je najveća zemlja po broju stanovnika u jugoistočnoj Evropi i graniči se sa 8 država. Srbija se na severu graniči sa Madjarskom, na severoistoku sa Rumunijom, na istoku sa Bugarskom, na jugu sa Makedonijom, na jugozapadu sa Albanijom i Crnom Gorom a na zapadu sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Glavni grad Srbije je Beograd. Sa 1.576.124 stanovnika. Beograd je administrativno i ekonomsko središte Srbije.
Značaj položaja Srbije kao podunavske i srednje-evropske zemlje ogleda se u otvorenosti panonskog prostora i u tome što Dunav kao jedna od dve najveće evropske plovne reke teče kroz Srbiju dužinom od 588 km, te preko njega ima saobraćajnu vezu sa 7 država.
Srbija - geografske celine
Osnovne geografske celine strukture reljefa su: ravnica Panonske nizije na severu, niska površ Šumadije u srednjem delu i planinske zone u zapadnim, južnim i istočnim delovima Srbije. Zatim slede manje reljefne površine kao što su doline Timoka i Drine.
Vojvodina - geografski položaj i istorija
Vojvodina je ravni deo Panonske nizije. Nastala je na sukobima raznih carstava: Rimskog, Vizantijskog, Turskog, Austrougarskog. Ovde se doseljavaju Nemci, Jevreji, Cincari ,Grci, Jermeni. Tu su već Mađari, Slovaci, Ukrajinci. Zato u njenoj baštini ima toliko lepote. Smatra se da je u Vojvodini počela prva Srpska pismenost. Prva srpska gimnazija iz 1871 godine postojala je u Sremskim Karlovcima. Zatim Matica Srpska koja je osnovana 1826, a Srpsko narodno pozorište 1861. godine. Najstariji književni časopis na svetu koji i danas izlazi, Letopis, pokrenut je 1825. godine. Iz Vojvodine potiče čuveni bakropisac Orfelin, satiričar Jovan Sterija Popović, naučnik Mihail Pupin, slikar Uroš Predić, pesnik Jovan Jovanović Zmaj, pesnik Miroslav Antić.
Vojvodina zauzima 24,3% teritorije Republike. U ovom ravničarskom reljefu Republike Srbije jedino se ističu dve ostrvske planine kao ostaci starog kopna – Fruška gora (na kojoj ima više od 30 manastira) i Vršačke planine. Brojne pejzaže vojvođanskog kraja razbijaju i osvežavaju vodom bogate i plovne reke sa niskim obalama, ali i brojnim adama i bogatom ritskom šumom i travnom vegetacijom naročito duž Dunava, Save, Tamiša i Tise.
Pored brojnih poljoprivrednih resursa vojvodina je bogata naftom, gasom, plovnim rekama, termalnim izvorima i banjama. Veliki su potencijali lova i ribolova, a tu su i zaštićeni delovi prirode: močvare sa retkom faunom, Deliblatska peščara, Fruška gora i Vršačke planine sa bogatim šumskim ekosistemima i rekreativnim vrednostima.
Šumadija - geografski položaj i istorija
Šumadija se nalazi u centralnom delu Srbije. Ona je omeđena sa dve Morave, Dunavom, Savom, Kolubarom i Suvoborom i zauzima 9,5% teritorije Srbije.
To je niska i blago zatalasana površ, široko otvorena i nagnuta prema severu i severoistoku.
Ime Šumadija se prvi put sreće 1713. godine u jednom spisu Beogradske mitropolije. Ime je nastalo po nepreglednim gustim šumama, koje su sve do polovine 19. veka pokrivale veliki deo njene teritorije. Po nekim izvorima šume su ovo podneblje prekrile još početkom 16 veka.
Šumadiju okružuju veliki rečni tokovi široko otvorenih dolina, a blago je raščlanjuju manje reke. Šumadija je prirodno-geografska prostrana celina sa komunikativnim položajem i velikom prohodnošću u svim pravcima. Odlikuje se umerenom kontinentalnom klimom i dobrim godišnjim rasporedom padavina, pretežno kvalitetnim zemljištima visoke plodnosti i raznovrsnosti. Možemo reći da je Šumadija regija sa i dan danas veoma očuvanom prirodom i bogatom istorijom.
Šumadija je regija Srbije gde je s početka 19 veka počela srpska revolucija- podignut prvi srpski ustanak (Orašac 1804.), oblast hajduka, delija, tradicionalne nošnje i velikog gostoprimstva. Čuvena je i nadaleko poznata rakija iz Šumadije. Od najstarijih vremena ona je simbol zrelosti, čistoće i elegancije. Takođe su čuvena vina iz Šumadijske oblasti, a o manastirima govore spisi i predanja još iz perioda Nemanjića. Oni su veliki istorijski spomenik Srpske kulture i velika zaostavština i bogatstvo Šumadije.
Planinski predeli Srbije
Srbija je bogata planinskim predelima koji zauzimaju i najveći deo njene teritorije. Planine se protežu od panonskih predela do granica sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom. Dele se na Rodopske, Karpatsko Balkanske i Dinarske planine. Na njima imamo bogat turistički i kulturni sadržaj. Izdvojićemo neke koje imaju trenutno najbogatiji sadržaj, dok druge sa svojim potencijalima nimalo ne zaostaju u prirodnim bogatstvima.
Kopaonik - Nalazi se u centralnoj Srbiji 230 km od Beograda. Teritorija Nacionalnog parka Kopaonik obuhvata površinu od 11810 hektara u opštinama Raška i Brus. Ujedno je i najveća planina centralne Srbije. Ima više vrhova od visine preko 1600 metara, do najvišeg dela masiva tzv. Ravnog Kopaonika sa vrhovima: Gobelja 1934 metra, Karaman Vučak 1936 metara, Suvo Rudište 1976 metara i Pančićev vrh 2017 metara.
Tara - Nalazi se u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2 . Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 metara. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 metara. Tara je 1981 godine proglašena za Nacionalni park.
Zlatibor - je planina koja se prostire na površini od oko 1000 km² dugačka je 30 km, a široka i do 15 km. Pruža se pravcem severozapad-jugoistok. Najviši vrh je Tornik (1496 m). Nalazi se na 230km od Beograda.
Zlatar - jeplanina duga 22km i široka 12 km, a nalazi se na prostoru između Lima, Bistrice, Nove Varoši i Peštera. Najviši vrh Golo Brdo 1.627 metara. Planina Zlatar od Beograda je magistralom ka moru udaljena 280, Zbog svojih prirodnih odlika i vazduha koji blagotvorno deluje na ljudski organizam, planina Zlatar je 2006. godine uredbom Vlade Srbije proglašena vazdušnom banjom. Smatraju je lekovitom planinom.
Opšte informacije
Religija
Većinsko je pravoslavno stanovništvo, manje populacije su katolici i muslimani, a zastupljene su i druge konfesije.
Zvanični jezik
Srpski - ćirilično i latinicno pismo.
Valuta
Zvanična valuta je Dinar (RSD) (100 para).
Državni praznici
1. i 2. januar – Nova godina
15. februar – Dan državnosti Srbije
1-2. maj – Praznik rada
9. maj - Dan pobede (slavi se radno)
Verski praznici
7. januar – prvi dan pravoslavnog Božića
Pravoslavni Uskrs – od Velikog petka do drugog dana Uskrsa
izvor
onuda Srbije-Srboji
Srbija - geografski položaj i istorija
Srbija ima centralni položaj na Balkanskom poluostrvu i izuzetno povoljnu prirodnu prohodnost središnjim delom teritorije u pravcu severjug. Zbog toga i proističe njen veliki strateški značaj.
Da li ste znali da je na prostorima Srbije rođeno 16 rimskih imperatora (careva). Dovoljni dokaz koliko je njena teritorija i tada bila značajna. Jedan od najvećih rimskih careva, car Konstantin rođen je baš na teritoriji Srbije, o mestu rođenja cara Konstantina postoji jedan sačuvan zapis koji kaže da je rođen u Naisu (današnji Niš). O šest vekova rimske imperije na našem području danas svedoče ostaci značajnih rimskih puteva i gradova - Gamzigrad, Sirmium, Mediana, sa raznovrsnim građevinama. Zato je Srbija jako bogata rimskim građevinama i kulturnim spomenicima. Koji se svakodnevno obnavljaju i postaju turistička atrakcija.
Zbog svog položaja Srbija je istovremeno i podunavska i srednjeevropska, jer teritorijalno zahvata veliki sektor Dunava, a nalazi se na važnom koridoru gde su vekovima strujali robni i civilizacjski tokovi između Evrope i Azije.
Srbija je među prvih 30 država na svetu, još u srednjem veku imala statut “države”, čime se danas mnoge razvijene zemlje sveta ne mogu pohvaliti. Stefan Nemanja sredinom 12 veka ujedinjuje srpska plemena u državu Rašku. Tako ujedinjena postojaće narednih 200 godina. Srbija postaje kraljevina 1219. godine. Srpska crkva se osamosaljuje, dobija autokefalnost na čelu sa patrijarhom Savom, a 1345. godine Srbija postaje carevina. Doba Nemanjića se vezuje i za legende o srpskim vitezovima, kraljevima i carevima. Poznate su i čuvene u svetu Srpske narodne pesme, koje je čuveni nemački pisac i pesnik Gete prevodio na Nemački jezik u 19 veku.
Daleko su poznati srpski manastiri i srpsko-vizantijsko slikarstvo srednjeg veka. Čuvena je freska Belog Anđela iz Mileševe. Kada je iz Evrope poslat prvi satelitski signal u vasionu u "paketu dostignuća zemljana", a to je ustvari bila poruka eventualnim razumnim bićima u vasioni, bile su slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog andjela. To govori o značaju tadašnje umetnosti u Srbiji.
Prvi počeci moderne srpske države počinju prvim srpskim ustankom 1804. godine. Ona kao takva postoji nesto više od 200 godina. Tada je počela obnova srpske države i oslobođenje od turaka od Karađorđa, pa posle od izbijanja drugog srpskog ustanka 1815. godine pod vođstvom Knjaza Miloša Obrenovića. Pod Obrenovićima se Srbija konačno posle 500 godina oslobađa od Turaka. 6.aprila 1867. godine na Kalemegdanu je pročitan sultanski ferman od 29.marta, i Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predaje knezu Mihailu ključeve od svih gradova u Srbiji. Srbija konačno postaje samostalna, nezavisna i slobodna zemlja.
Danas u 21 veku Srbija teži da se priključi modernim evropskim državama, gradeći svoju infrastrukturu, šireći kulturu Srbije, i radeći na svojim turističkim ponudama. Trenutno dva najpopulranija brenda Srbije su Guča i Exit. Nadajmo se da će njihov broj da raste.
Srbija sa površinom od 88.361 km2 i sa oko 9,8 miliona stanovnika, posle Rumunije je najveća zemlja po broju stanovnika u jugoistočnoj Evropi i graniči se sa 8 država. Srbija se na severu graniči sa Madjarskom, na severoistoku sa Rumunijom, na istoku sa Bugarskom, na jugu sa Makedonijom, na jugozapadu sa Albanijom i Crnom Gorom a na zapadu sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Glavni grad Srbije je Beograd. Sa 1.576.124 stanovnika. Beograd je administrativno i ekonomsko središte Srbije.
Značaj položaja Srbije kao podunavske i srednje-evropske zemlje ogleda se u otvorenosti panonskog prostora i u tome što Dunav kao jedna od dve najveće evropske plovne reke teče kroz Srbiju dužinom od 588 km, te preko njega ima saobraćajnu vezu sa 7 država.
Srbija - geografske celine
Osnovne geografske celine strukture reljefa su: ravnica Panonske nizije na severu, niska površ Šumadije u srednjem delu i planinske zone u zapadnim, južnim i istočnim delovima Srbije. Zatim slede manje reljefne površine kao što su doline Timoka i Drine.
Vojvodina - geografski položaj i istorija
Vojvodina je ravni deo Panonske nizije. Nastala je na sukobima raznih carstava: Rimskog, Vizantijskog, Turskog, Austrougarskog. Ovde se doseljavaju Nemci, Jevreji, Cincari ,Grci, Jermeni. Tu su već Mađari, Slovaci, Ukrajinci. Zato u njenoj baštini ima toliko lepote. Smatra se da je u Vojvodini počela prva Srpska pismenost. Prva srpska gimnazija iz 1871 godine postojala je u Sremskim Karlovcima. Zatim Matica Srpska koja je osnovana 1826, a Srpsko narodno pozorište 1861. godine. Najstariji književni časopis na svetu koji i danas izlazi, Letopis, pokrenut je 1825. godine. Iz Vojvodine potiče čuveni bakropisac Orfelin, satiričar Jovan Sterija Popović, naučnik Mihail Pupin, slikar Uroš Predić, pesnik Jovan Jovanović Zmaj, pesnik Miroslav Antić.
Vojvodina zauzima 24,3% teritorije Republike. U ovom ravničarskom reljefu Republike Srbije jedino se ističu dve ostrvske planine kao ostaci starog kopna – Fruška gora (na kojoj ima više od 30 manastira) i Vršačke planine. Brojne pejzaže vojvođanskog kraja razbijaju i osvežavaju vodom bogate i plovne reke sa niskim obalama, ali i brojnim adama i bogatom ritskom šumom i travnom vegetacijom naročito duž Dunava, Save, Tamiša i Tise.
Pored brojnih poljoprivrednih resursa vojvodina je bogata naftom, gasom, plovnim rekama, termalnim izvorima i banjama. Veliki su potencijali lova i ribolova, a tu su i zaštićeni delovi prirode: močvare sa retkom faunom, Deliblatska peščara, Fruška gora i Vršačke planine sa bogatim šumskim ekosistemima i rekreativnim vrednostima.
Šumadija - geografski položaj i istorija
Šumadija se nalazi u centralnom delu Srbije. Ona je omeđena sa dve Morave, Dunavom, Savom, Kolubarom i Suvoborom i zauzima 9,5% teritorije Srbije.
To je niska i blago zatalasana površ, široko otvorena i nagnuta prema severu i severoistoku.
Ime Šumadija se prvi put sreće 1713. godine u jednom spisu Beogradske mitropolije. Ime je nastalo po nepreglednim gustim šumama, koje su sve do polovine 19. veka pokrivale veliki deo njene teritorije. Po nekim izvorima šume su ovo podneblje prekrile još početkom 16 veka.
Šumadiju okružuju veliki rečni tokovi široko otvorenih dolina, a blago je raščlanjuju manje reke. Šumadija je prirodno-geografska prostrana celina sa komunikativnim položajem i velikom prohodnošću u svim pravcima. Odlikuje se umerenom kontinentalnom klimom i dobrim godišnjim rasporedom padavina, pretežno kvalitetnim zemljištima visoke plodnosti i raznovrsnosti. Možemo reći da je Šumadija regija sa i dan danas veoma očuvanom prirodom i bogatom istorijom.
Šumadija je regija Srbije gde je s početka 19 veka počela srpska revolucija- podignut prvi srpski ustanak (Orašac 1804.), oblast hajduka, delija, tradicionalne nošnje i velikog gostoprimstva. Čuvena je i nadaleko poznata rakija iz Šumadije. Od najstarijih vremena ona je simbol zrelosti, čistoće i elegancije. Takođe su čuvena vina iz Šumadijske oblasti, a o manastirima govore spisi i predanja još iz perioda Nemanjića. Oni su veliki istorijski spomenik Srpske kulture i velika zaostavština i bogatstvo Šumadije.
Planinski predeli Srbije
Srbija je bogata planinskim predelima koji zauzimaju i najveći deo njene teritorije. Planine se protežu od panonskih predela do granica sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom. Dele se na Rodopske, Karpatsko Balkanske i Dinarske planine. Na njima imamo bogat turistički i kulturni sadržaj. Izdvojićemo neke koje imaju trenutno najbogatiji sadržaj, dok druge sa svojim potencijalima nimalo ne zaostaju u prirodnim bogatstvima.
Kopaonik - Nalazi se u centralnoj Srbiji 230 km od Beograda. Teritorija Nacionalnog parka Kopaonik obuhvata površinu od 11810 hektara u opštinama Raška i Brus. Ujedno je i najveća planina centralne Srbije. Ima više vrhova od visine preko 1600 metara, do najvišeg dela masiva tzv. Ravnog Kopaonika sa vrhovima: Gobelja 1934 metra, Karaman Vučak 1936 metara, Suvo Rudište 1976 metara i Pančićev vrh 2017 metara.
Tara - Nalazi se u zapadnom delu Srbije i pripada unutrašnjem pojasu Dinarida i zauzima površinu od 183 km2 . Dužina Tare je je 50 km, a širina 22 km i ima prosečnu nadmorsku visinu od 1200 metara. Najviši vrh je Kozji rid sa 1591 metara. Tara je 1981 godine proglašena za Nacionalni park.
Zlatibor - je planina koja se prostire na površini od oko 1000 km² dugačka je 30 km, a široka i do 15 km. Pruža se pravcem severozapad-jugoistok. Najviši vrh je Tornik (1496 m). Nalazi se na 230km od Beograda.
Zlatar - jeplanina duga 22km i široka 12 km, a nalazi se na prostoru između Lima, Bistrice, Nove Varoši i Peštera. Najviši vrh Golo Brdo 1.627 metara. Planina Zlatar od Beograda je magistralom ka moru udaljena 280, Zbog svojih prirodnih odlika i vazduha koji blagotvorno deluje na ljudski organizam, planina Zlatar je 2006. godine uredbom Vlade Srbije proglašena vazdušnom banjom. Smatraju je lekovitom planinom.
Opšte informacije
Religija
Većinsko je pravoslavno stanovništvo, manje populacije su katolici i muslimani, a zastupljene su i druge konfesije.
Zvanični jezik
Srpski - ćirilično i latinicno pismo.
Valuta
Zvanična valuta je Dinar (RSD) (100 para).
Državni praznici
1. i 2. januar – Nova godina
15. februar – Dan državnosti Srbije
1-2. maj – Praznik rada
9. maj - Dan pobede (slavi se radno)
Verski praznici
7. januar – prvi dan pravoslavnog Božića
Pravoslavni Uskrs – od Velikog petka do drugog dana Uskrsa
izvor
onuda Srbije-Srboji
Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
BANJE SRBIJE
Vrnjačka Banja lokacija i položaj
Vrnjačka Banja je udaljena oko 200km južno od Beograda. Nalazi se u severnoj podgorini planine Goč, na oko 325m nadmorske visine, u dolinama i dolinskim stranama Lipovačke i Vrnjačke reke, desne pritoke Zapadne Morave. Klima je tipično kontinentalna sa prosečnom godišnjom teperaturom 10,5°C, a srednja letnja 20°C i 764mm vodenog taloga. U Vrnjačkoj Banji se nalaze izvorišta desetak mineralnih i termomineralnih voda različitih hemijskih i fizičkih osobina. Preko 100 godina Vrnjačka Banja neguje turističku, ali i lečilišnu funkciju.
Vrnjačka Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Vrnjačka banje leči sledeće bolesti:
1. šećernu bolest
2. stanje posle preležane zarazne žutice
3. hroničnog zapaljenje creva i želuca
4. bolest žučne kese i žučnih puteva
5. čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu
6. bolest bubrežne karlice, mokraćne bešike i mokraćnih puteva i drugih bolesti
Vrnjačka Banja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Najstarija i najpoznatija voda u Vrnjačkoj Banji je Topla voda. Topla voda se nalazi u samom centru Vrnjačke Banje. Voda sa ovog mineralnog izvora je bezbojna, prozračna, bogata natrijum hidrokarbonatom, prijatnog je ukusa i svi je rado piju. Temperatura lekovite vode je 36,5° C i koristi se za balneološku terapiju.
Mineralna voda Snežnik sadrži natrijum, kalijum, magnezijum, hidrkarbonata. Mineralna voda sa izvora Snežnik ima temperaturu od 16,8° C, i koristi se za balneološku terapiju.
Mineralni izvor Slatina nalazi se u zoni Lipovačke reke. Lekovita voda sa ovog izvora je žuta i slabo mutna i najviše sadrži natrijum hidrokarbonata. Temperatura vode na izvoru Slatina je 14° C i pogodna je za balneološku terapiju.
Mineralna voda sa izvorišta Jezero je slabo žuta i prozračna i bogata je natrijum karbonatom. Vrlo je pitka jer je slabo mineralizovana.Temperatura mineralne vode na izvoru Jezero je 25,5° C i pogodna je za balneološku terapiju.
Vrnjačka Banja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
U blizini Vrnjačke Banje se nalaze mnogobrojni spomenici kulture: manastiri Studenica, Žiča, Gradac, Djurdjevi Stupovi, Sopoćani, Ljubostinja, Kalenić, Veluce, zatim utvrdenja Maglić, Ras, Brvenik itd. Banja je poznata po mnogobrojnim kulturnim priredbama u okviru Vrnjačkog kulturnog leta.
Vrnjačka Banja prirodne lepote
Vrnjačka banja ima lepo uredjen centar za šetnju, uredjene parkove, planina Goč sa ski stazama a najlepše je noćna vožnja.
Vrnjačka Banja pored šetališta, poseduje čuvene parkove koji datiraju iz 19 veka. Ako želite dugačke šetnje, pravo uživanje u prirodi tu je i Planina Goč udaljena svega 11km od centra Vrnjačke Banje. Ova planina sa svojom čistim vazduhom povoljno utiče na anemične osobe, jačanje metabolizma i nervnog sistem, a takođe je dobra za rekreaciju i treniranje. Najviše privlači ljubitelje zimskih sportova.
Za ljubitelje sportskog ribolova uređene su Podunavačke bare (10 km) na Zapadnoj Moravi gde se i održavaju velika sportska takmičenja. Postoje i idealni uslovi za bavljenje lovom u uređenom lovištu na Goču.
Vrnjačka Banja sportsko-rekreativni sadržaji
Vrnjačka Banja ima bogate sportske sadržaje kao što su: tri travnata fudbalska terena, atletska staza, kuglana, stoni tenis, bodi bilding, tereni za male sportove (košarka, odbojka, rukomet, tenis), mogućnost vožnje bicikla, otvoreni i zatvoreni bazeni…
Vrnjačka Banja, ima sve više gostiju koji dolaze na sportske pripreme, igre i rekreaciju. Sportsko rekreacioni centar "Raj" sa tri travnata terena (fudbalska) jedan je od značajnijih objekata u Vrnjačkoj Banji.
Jedan od značajnijih objekata je sportska hala koja ispunjava uslove za sve sportove u dvorani kao što su: košarka, odbojka, rukomet, borilački sportovi, stoni tenis, mali fudbal, bodi bilding itd. Takođe su tu i mali sportski tereni na otvorenom kao i zatvoreni bazeni i otvoreni olimpijski bazen. Bazeni ispunjavaju kriterijume za sve vrste vodenih sportova.
Vrnjačka Banja smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
------------------------------------------------------------------------
Hotel "Breza" l. Banjska promenada,
Hotel "Fontana" ul. Cara Dusana,
Hotel "Novi Merkur" Bulevar Srpskih Ratnika,
Hotel "Sneznik" ul. Vrnjacka 35
Hotel "Sloboda" ul. Banjska promenada,
Hotel "Stari Merkur" Bulevar Srpskih Ratnika,
Izvor:Srbija banje
Prolom Banja
Prolom Banja lokacija i položaj
300 km južno od Beograda, 85 km od Niša, 23 km jugoistočno od Kuršumlije, na južnim padinama planine Sokolovice (550-668 m nadmorske visine).
Prolom Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Bolesti bubrega i mokraćnih puteva, bolesti organa za varenje, bolesti kože, bolesti krvnih sudova i vanzglobni reumatizam.
Prolom Banja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Prolom Banja ima više izvora termomineralne vode temperature od 26 do 31,5*C. "Prolom voda" je prijatnog ukusa i bez mirisa, pa se preporučuje i zdravim osobama kao pijaća voda izuzetnog kvaliteta.
Prolom Banja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
Ovaj kraj je poznat po manastirima i crkvama (Crkva Sv. Petke, Lazarica) iz svih perioda srpske istorije...
Prolom Banja prirodne lepote
Živopisna okolina ove banje pogodna je za izlete i rekreativne aktivnosti, a organizuje se poseta jedinstvenom prirodnom fenomenu "Djavolje varoši"...
Prolom Banja sportsko-rekreativni sadržaji
Gostima su na raspolaganju teretana, kinezi sala, bazen, šetnje stazama zdravlja...
Prolom Banja smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
- Hotel Radan
- Garetov Konak - Najlepši i najprijatniji smeštaj u Prolom Banji
NIŠKA BANJA
Niška Banja lokacija i položaj
Niška Banja se nalazi na jugoistoku Srbije, pored magistralnog pravca Niš-Sofija. Leži u podnožju Koritnjaka, ogranka Suve Planine, na nadmorskoj visini od 248 m. Udaljena je 10 km od Niša i 250 km od Beograda.
Niška Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Bolesti lokomotornog aparata, kardiovaskularne bolesti, stanja posle hirurške revaskularizacije miokarda, rehabilitacija bolesnika posle ugradjiivanja endoproteze kuka i kolena, postraumatska stanja, stanja posle oštećenja centralnog i perifernog motornog neurona, zapaljenski i funkcionalni sterilitet.
Niška Banja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Lekovitost i specifičnost voda Niške banje daju radonske termomineralne vode i prirodan mineralni peloid.Prirodni lekoviti faktori u Niškoj Banji su blaga, umereno-kontinentalna klima, termomineralne vode i prirodno mineralno blato. Lekovite vode, koje izviru sa pet izvora („Glavno vrelo“, „Suva Banja“, „Školska česma“, „Banjica“ i „Pasjača“), pripadaju grupi zemnoalkalnih homeotermi (36-38° C), blago mineralizovanih, sa kapacitetom od 56 litara u sekundi.
Niška Banja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
Organizuju se posete do grada Niša koji ima veliki broj spomenika iz turskog perioda (Ćele-kula), kao i poznati rimski grad Mediana....
Niška Banja prirodne lepote
Niška Banja ima izuzetno umirujuću umereno-kontinentalnu klimu. Veoma lepo uredjen banjski park se prostire na oko 5 ha, a u neposrednoj blizini je i park-šuma Koritnik, sa uredjenim trim stazama. Tu je i poznata Sićevačka klisura, a mogu se posetiti i Bojanine vode....
Niška Banja sportsko-rekreativni sadržaji
Niška Banja ima više terena za sportska takmičenja i rekreaciju: terene za fudbal,, rukomet i tenis, hipodrom sa rekreativnim jahanjem u zatvorenom i otvorenom prostoru, i kuglanu...
- Institut za lecenje i rehabilitaciju "Niska Banja"
- Hotel "Srbija"
- Hotel "Ozren"
- Hotel "Partizan"
RIBARSKA BANJA
Ribarska Banja lokacija i položaj
Ribarska Banja se nalazi na 200km južno od Beograda u Rasinskom okrugu. Ribarska Banja je smeštena u centralnoj Srbiji na severoistočnim obroncima Velikog Jastrepca, u klisurastom delu Ribarske reke koji se tu formira kao Banjska reka. Okružena je gustom šumom sa uvek svežim i čistim vazduhom, pa se može nazvati i vazdušnom banjom. Nalazi se na nadmorskoj visini od 540 m. Udaljena je od Kruševca oko 35km, a od Beograda 200km. Povezana je železničkom prugom i autoputem Beograd-Niš kod Đunisa i Deligrada.
Ribarska Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Stanja posle koštanih preloma, stanja posle operacije na kostima, kontrakture zglobova, deformacije kičmenog stuba, posttraumatska i postoperativna pareza, pareze nerava, hemiplegije, hemipareze. Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici "Ribarska Banja".
Ribarska Banja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
U Ribarskoj Banji postoje 6 izvora mineralne vode, temperature od 38 do 42*C, a zbog gustih šuma i čistog vazduha ima karakteristike klimatskog mesta.
Ribarska Banja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
Okolina banje je bogata spomenicima kulture iz raznih perioda istorije. Organizuju se izleti do Niša i Kruševca, gradova sa bogatim istorijskim nasledem. Tu su i manastiri Ljubostinja, Veluće, Kalenić itd.
Ribarska Banja prirodne lepote
Ribarska Banja se nalazi u području veoma bujne vegetacije i čistig vazduha. U neposrednoj blizini je i šumovita planina Jastrebac. Prirodne lepote ove Banje, dobre saobraćajne veze i blagotvorno dejstvo termalnih voda, svrstavaju je u naše vodeće Banje. Njeno postojanje vezuje se još za antičko doba, a predpostavlja se da su ove tople vode koristili rimski legionari, a u srednjem veku i srpska vlastela.
Ribarska Banja sportsko-rekreativni sadržaji
U Ribarskoj Banji postoji dvorana u kojoj se održavaju raznovrsne rekreativno zabavne priredbe.
Ribarska Banja smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
SPECIJALNA BOLNICA ZA KOŠTANO-ZGLOBNA I DEGENERATIVNA OBOLJENJA "RIBARSKA BANJA"
37205 Ribarska Banja
SOKOBANJA
Sokobanja lokacija i položaj
Sokobanja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, u kotlini izmedju planine Rtanj (1560m) i Ozrena (1117m) nadmorske visine, na 220km od Beograda i 60km od Niša. Auto-putem je povezana preko Aleksinca sa svim većim gradovima u Srbiji.
Sokobanja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Soko Banja leči:ronhijalnu astmu, hronični hepatitis, psioneuroze, neurastenije, lakše oblike povišenog krvnog pritiska, hronični reumatizam, hronična reumatska i degenerativna oboljenja, išijas i stanja nakon povreda.
Sokobanja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Prirodni lekoviti faktori Sokobanje su termomineralni izvori temperatura od 28 stepeni C (Banjica) do 45,5 stepeni C (Park), gas radon uz povoljnu jonizaciju, čist planinski vazduh bez prisustva aerozagadjenja, velika koncentracija negativnih jona (anjona) i izuzetno blagotvorna umereno-kontinentalna klima.
Sokobanja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
U blizini Sokobanje se nalaze i nekoliko srednjevekovnih gradova - Bovan, Sokograd i Vrmdža. U Sokobanji se organizuju značajne kulturne manifestacije: "Sv.Jovan Biljober", "Prva harmonika Srbije ", umetničke kolonije "Sokograd", "Banjsko kulturno leto", "Zlatne ruke" i dr.....
Sokobanja prirodne lepote
Sokobanja ima lepo uredjene parkove, u samom centru tursko kupatilo Amam i Milošev konak. Mnoštvo izletišta od kojih su najlepša i najposećenija: Lepterija, Sokograd, restoran Pećina, Očno, Kalinovica, Barudžije, Ozren, Sesalačka pećina, izvor reke Moravice, Vrmdžansko jezero, Vrmdžanski stari grad, Grudonjske vodenice, Borići, Bovansko jezero..
Sokobanja sportsko-rekreativni sadržaji
U Sokobanju možete doći i da se bavite skoro svim sportovima, jer Soko Banja ima sve vrste terena i to: Teniski tereni, tereni za maili i veliki fudbal, košarkaške terene, kuglane, streljane, lovišta kakve samo možete da poželite na Rtnju, Ozrenu, Devici, Bukoviku, i da se bavite ribolovom na reci Moravici i Bovanskom i Vrmdžanskom jezeru. Za extremne sportiste tu je uvek planina Rtanj i Ozren.
Sokobanja smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
Hotel "Moravica"
Hotel "Sunce"
Hotel "Turist"
Hotel "Zdravljak"
Specijalna bolnica "Sokobanja"
Prirodno lečilite "Banjica"
SOKO BANJA - Najposećenija srpska turistička destinacija
Tekst and photo by Marija Itić
Seselačka pećina, ne tako poznata pećina u jednom prelepom planinskom selu Seselac, sa bogatim nakitom i rekom ponorniocom koja ponire u predvorje pećine. Kolima se iz Soko banje stize za 20-ak minuta. Oko pećine je uređen prostor za roštiljanje, sportske igre ili odmor. Pećina je osvetljena i bezbedna, ali potrebno je obući nesto toplije prilikom ulaska jer je temperatura tokom leta oko 20 stepeni. 
Amam, tursko kupatilo, prema šetalištu ograđen amfiteatrom, gde se leti održavaju mnogobrojni kulturni sadržaji. U njemu se nalazi i kada kneza Miloša Obrenovića, koja je muzejske vrednosti i pod zaštitom države. Podigli su ga Turci na rimskim temeljima. Danas funkcioniše kao wellness centar, jedinstven u svetu. Kupanje u termalnoj vodi, masaža vrhunskih fiziotrerapeutkinja uz orijentalnu muziku, predstavlja pravi užitak.
BANJA VRUJCI
Banja Vrujci lokacija i položaj
Banja Vrujci se nalazi u severozapadnoj Srbiji u slivu reke Kolubare, u valjevskoj Podgorini. Do Banje Vrujci se dolazi preko ibarske magistrale, putem Beograd-Valjevo. Na samo 92km od Beograda. Banja Vrujci smeštena kod sela Gornje Toplice blizu Mionice u Kolubarskom okrugu. Banja Vrujci ima blagu umereno-kontinentalnu klimu i leže na nadmorskoj visini od 179 do 252 m.
Banja Vrujci indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Banja Vrujci leči: reumatizam, ginekološka oboljenja, malokrvnost, kamen u bubregu i mokraćnim putevima, kožna oboljenja, brze zarastanje rana, oboljenja očiju.
Banja Vrujci prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
U Banji Vrujci se nalazi 6 izvora mineralne vode (26°C do 27°C) i lekovito blato.
Termalne vode u Banji Vrujci su niskomineralne, zemnoalkalne, hipoterme (26 -27°C). Voda je hidrokarbonatno-kalcijsko magnezijskog tipa, male mineralizacije. Izdašnost vode varira od 80 do 470l/s. Vrujci se po izdašnosti izvora ubrajaju u vodeće Banje Srbije. Mineralna voda se koristi za kupanje i piće, a pored vode postoji i lekovito blato koje se koristi u vidu obloga. Rehabilitacioni centar pruža kompletan zdravstveni tretman: hidroterapiju ,kinezi terapiju, elektroterapiju i terapiju blatom.
Banja Vrujci manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
U blizini Banje se nalazi: Kameni most, manastiri Bogovodja u selu Struganik, nadomak banje je rodna kuća Živojina Mišića, Crkva Sv. Vaznešenja iz 19. veka...
Banja Vrujci prirodne lepote
Okolina sa svojim prirodnim lepotama veoma je živopisna i najbolje se može upoznati i doživeti u šetnjama uređenim trim stazama. Banja Vrujci i njena okolina geografski pripadaju srcu Srbije, a po atmfosferi, klimi i ambijentu pružaju mir, opuštenost i zdravlje koji su idealni za aktivni odmor i rekreaciju, koje u gradskim sredinama teško možete naći.
Banja Vrujci sportsko-rekreativni sadržaji
Od sportsko-rekreativnog sadržaja, Banja Vrujci se može pohvaliti sa kompleksom bazena koje u toku leta odnosno turističke sezone, poseti dnevno preko 1500 kupača i turista.
Valjevske planine pružaju izuzetne uslove za lov, a reke Toplica, Kolubara i Lepenica su omiljene za sportski ribolov.
Banja Vrujci smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
- Hotel "Vrujci"
Hotel „Vrujci“ ima zatvoreni i tri otvorena bazena sa lekovitom vodom, teretanu, đakuzi, saunu, trim kabinet, fudbalske terene, teniske i terene za male sportove, što Banju Vrujci čini pogodnom za pripreme sportista.
BANJA KANJIŽA
Banja Kanjiža lokacija i položaj
Udaljena je 200 km severno od Beograda. Banja Kanjiža se nalazi u Vojvodini na severu Srbije. Do Kanjiže se dolazi autoputem Beograd-Novi Sad-Subotica-Horgoš ili železnicom Beograd-Subotica. Banja se nalazi na nadmorskoj visini od 87m.
Banja Kanjiža indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Reumatizam, stanja nakon povrede lokomotornog aparata, povrede perifernog nervnog sistema, stanja postoperativne ortopedije, stanja posle operacije kicmenog stuba, rehabilitacija dece i stanja ostecenog nervnog sistema. Lečenje se obavlja u Specijalnoj Bolnici za rehabilitaciju Banja Kanjiža, koja je opremljena najsavremenijim uređajima za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju.
Banja Kanjiža prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Termo-mineralna vode ove banje spada u natrijum -hidrokarbonatne - sulfidne hiperterme, cija je temperatura na izvorima 51°C, 64°C, 72°C. Mineralno blato (peloid), specificnog sastava takodje se primenjuje u terapiji.
Banja Kanjiža manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
Posebno su intreresantna stara gradska jezgra Subotice i Kanjize...
Banja Kanjiža prirodne lepote
Spada u najlepše krajeve Vojvodine.
Banja Kanjiža sportsko-rekreativni sadržaji
Gostima stoje na raspolaganju dva zatvorena bazena, sauna, sportska dvorana kao i tereni za fudbal, kosarku, rukomet i tenis. Na obali Tise se nalazi potpuno opremljen kamp..
Takodje na njenoj obali je park sa stazama za šetnju, a reka je pogodna za sportove na vodi i pecanje. Obližnja lovišta pružaju mogućnost za lov na nisku i visoku divljač. Iz Banje Kanjiže se mogu organizovati izleti do Subotice, jezera Palić i ergele Zobnatica..
Banja Kanjiža smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
Hotel Aqua Panon
Hotel Lupus
Hotel "Aquamarin"
Hotel "Abella" (stacionar)
izvor:Srbija banje
Vrnjačka Banja lokacija i položaj
Vrnjačka Banja je udaljena oko 200km južno od Beograda. Nalazi se u severnoj podgorini planine Goč, na oko 325m nadmorske visine, u dolinama i dolinskim stranama Lipovačke i Vrnjačke reke, desne pritoke Zapadne Morave. Klima je tipično kontinentalna sa prosečnom godišnjom teperaturom 10,5°C, a srednja letnja 20°C i 764mm vodenog taloga. U Vrnjačkoj Banji se nalaze izvorišta desetak mineralnih i termomineralnih voda različitih hemijskih i fizičkih osobina. Preko 100 godina Vrnjačka Banja neguje turističku, ali i lečilišnu funkciju.
Vrnjačka Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Vrnjačka banje leči sledeće bolesti:
1. šećernu bolest
2. stanje posle preležane zarazne žutice
3. hroničnog zapaljenje creva i želuca
4. bolest žučne kese i žučnih puteva
5. čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu
6. bolest bubrežne karlice, mokraćne bešike i mokraćnih puteva i drugih bolesti
Vrnjačka Banja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Najstarija i najpoznatija voda u Vrnjačkoj Banji je Topla voda. Topla voda se nalazi u samom centru Vrnjačke Banje. Voda sa ovog mineralnog izvora je bezbojna, prozračna, bogata natrijum hidrokarbonatom, prijatnog je ukusa i svi je rado piju. Temperatura lekovite vode je 36,5° C i koristi se za balneološku terapiju.
Mineralna voda Snežnik sadrži natrijum, kalijum, magnezijum, hidrkarbonata. Mineralna voda sa izvora Snežnik ima temperaturu od 16,8° C, i koristi se za balneološku terapiju.
Mineralni izvor Slatina nalazi se u zoni Lipovačke reke. Lekovita voda sa ovog izvora je žuta i slabo mutna i najviše sadrži natrijum hidrokarbonata. Temperatura vode na izvoru Slatina je 14° C i pogodna je za balneološku terapiju.
Mineralna voda sa izvorišta Jezero je slabo žuta i prozračna i bogata je natrijum karbonatom. Vrlo je pitka jer je slabo mineralizovana.Temperatura mineralne vode na izvoru Jezero je 25,5° C i pogodna je za balneološku terapiju.
Vrnjačka Banja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
U blizini Vrnjačke Banje se nalaze mnogobrojni spomenici kulture: manastiri Studenica, Žiča, Gradac, Djurdjevi Stupovi, Sopoćani, Ljubostinja, Kalenić, Veluce, zatim utvrdenja Maglić, Ras, Brvenik itd. Banja je poznata po mnogobrojnim kulturnim priredbama u okviru Vrnjačkog kulturnog leta.
Vrnjačka Banja prirodne lepote
Vrnjačka banja ima lepo uredjen centar za šetnju, uredjene parkove, planina Goč sa ski stazama a najlepše je noćna vožnja.
Vrnjačka Banja pored šetališta, poseduje čuvene parkove koji datiraju iz 19 veka. Ako želite dugačke šetnje, pravo uživanje u prirodi tu je i Planina Goč udaljena svega 11km od centra Vrnjačke Banje. Ova planina sa svojom čistim vazduhom povoljno utiče na anemične osobe, jačanje metabolizma i nervnog sistem, a takođe je dobra za rekreaciju i treniranje. Najviše privlači ljubitelje zimskih sportova.
Za ljubitelje sportskog ribolova uređene su Podunavačke bare (10 km) na Zapadnoj Moravi gde se i održavaju velika sportska takmičenja. Postoje i idealni uslovi za bavljenje lovom u uređenom lovištu na Goču.
Vrnjačka Banja sportsko-rekreativni sadržaji
Vrnjačka Banja ima bogate sportske sadržaje kao što su: tri travnata fudbalska terena, atletska staza, kuglana, stoni tenis, bodi bilding, tereni za male sportove (košarka, odbojka, rukomet, tenis), mogućnost vožnje bicikla, otvoreni i zatvoreni bazeni…
Vrnjačka Banja, ima sve više gostiju koji dolaze na sportske pripreme, igre i rekreaciju. Sportsko rekreacioni centar "Raj" sa tri travnata terena (fudbalska) jedan je od značajnijih objekata u Vrnjačkoj Banji.
Jedan od značajnijih objekata je sportska hala koja ispunjava uslove za sve sportove u dvorani kao što su: košarka, odbojka, rukomet, borilački sportovi, stoni tenis, mali fudbal, bodi bilding itd. Takođe su tu i mali sportski tereni na otvorenom kao i zatvoreni bazeni i otvoreni olimpijski bazen. Bazeni ispunjavaju kriterijume za sve vrste vodenih sportova.
Vrnjačka Banja smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
------------------------------------------------------------------------
Hotel "Breza" l. Banjska promenada,
Hotel "Fontana" ul. Cara Dusana,
Hotel "Novi Merkur" Bulevar Srpskih Ratnika,
Hotel "Sneznik" ul. Vrnjacka 35
Hotel "Sloboda" ul. Banjska promenada,
Hotel "Stari Merkur" Bulevar Srpskih Ratnika,
Izvor:Srbija banje
Prolom Banja
Prolom Banja lokacija i položaj
300 km južno od Beograda, 85 km od Niša, 23 km jugoistočno od Kuršumlije, na južnim padinama planine Sokolovice (550-668 m nadmorske visine).
Prolom Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Bolesti bubrega i mokraćnih puteva, bolesti organa za varenje, bolesti kože, bolesti krvnih sudova i vanzglobni reumatizam.
Prolom Banja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Prolom Banja ima više izvora termomineralne vode temperature od 26 do 31,5*C. "Prolom voda" je prijatnog ukusa i bez mirisa, pa se preporučuje i zdravim osobama kao pijaća voda izuzetnog kvaliteta.
Prolom Banja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
Ovaj kraj je poznat po manastirima i crkvama (Crkva Sv. Petke, Lazarica) iz svih perioda srpske istorije...
Prolom Banja prirodne lepote
Živopisna okolina ove banje pogodna je za izlete i rekreativne aktivnosti, a organizuje se poseta jedinstvenom prirodnom fenomenu "Djavolje varoši"...
Prolom Banja sportsko-rekreativni sadržaji
Gostima su na raspolaganju teretana, kinezi sala, bazen, šetnje stazama zdravlja...
Prolom Banja smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
- Hotel Radan
- Garetov Konak - Najlepši i najprijatniji smeštaj u Prolom Banji
NIŠKA BANJA
Niška Banja lokacija i položaj
Niška Banja se nalazi na jugoistoku Srbije, pored magistralnog pravca Niš-Sofija. Leži u podnožju Koritnjaka, ogranka Suve Planine, na nadmorskoj visini od 248 m. Udaljena je 10 km od Niša i 250 km od Beograda.
Niška Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Bolesti lokomotornog aparata, kardiovaskularne bolesti, stanja posle hirurške revaskularizacije miokarda, rehabilitacija bolesnika posle ugradjiivanja endoproteze kuka i kolena, postraumatska stanja, stanja posle oštećenja centralnog i perifernog motornog neurona, zapaljenski i funkcionalni sterilitet.
Niška Banja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Lekovitost i specifičnost voda Niške banje daju radonske termomineralne vode i prirodan mineralni peloid.Prirodni lekoviti faktori u Niškoj Banji su blaga, umereno-kontinentalna klima, termomineralne vode i prirodno mineralno blato. Lekovite vode, koje izviru sa pet izvora („Glavno vrelo“, „Suva Banja“, „Školska česma“, „Banjica“ i „Pasjača“), pripadaju grupi zemnoalkalnih homeotermi (36-38° C), blago mineralizovanih, sa kapacitetom od 56 litara u sekundi.
Niška Banja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
Organizuju se posete do grada Niša koji ima veliki broj spomenika iz turskog perioda (Ćele-kula), kao i poznati rimski grad Mediana....
Niška Banja prirodne lepote
Niška Banja ima izuzetno umirujuću umereno-kontinentalnu klimu. Veoma lepo uredjen banjski park se prostire na oko 5 ha, a u neposrednoj blizini je i park-šuma Koritnik, sa uredjenim trim stazama. Tu je i poznata Sićevačka klisura, a mogu se posetiti i Bojanine vode....
Niška Banja sportsko-rekreativni sadržaji
Niška Banja ima više terena za sportska takmičenja i rekreaciju: terene za fudbal,, rukomet i tenis, hipodrom sa rekreativnim jahanjem u zatvorenom i otvorenom prostoru, i kuglanu...
- Institut za lecenje i rehabilitaciju "Niska Banja"
- Hotel "Srbija"
- Hotel "Ozren"
- Hotel "Partizan"
RIBARSKA BANJA
Ribarska Banja lokacija i položaj
Ribarska Banja se nalazi na 200km južno od Beograda u Rasinskom okrugu. Ribarska Banja je smeštena u centralnoj Srbiji na severoistočnim obroncima Velikog Jastrepca, u klisurastom delu Ribarske reke koji se tu formira kao Banjska reka. Okružena je gustom šumom sa uvek svežim i čistim vazduhom, pa se može nazvati i vazdušnom banjom. Nalazi se na nadmorskoj visini od 540 m. Udaljena je od Kruševca oko 35km, a od Beograda 200km. Povezana je železničkom prugom i autoputem Beograd-Niš kod Đunisa i Deligrada.
Ribarska Banja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Stanja posle koštanih preloma, stanja posle operacije na kostima, kontrakture zglobova, deformacije kičmenog stuba, posttraumatska i postoperativna pareza, pareze nerava, hemiplegije, hemipareze. Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici "Ribarska Banja".
Ribarska Banja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
U Ribarskoj Banji postoje 6 izvora mineralne vode, temperature od 38 do 42*C, a zbog gustih šuma i čistog vazduha ima karakteristike klimatskog mesta.
Ribarska Banja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
Okolina banje je bogata spomenicima kulture iz raznih perioda istorije. Organizuju se izleti do Niša i Kruševca, gradova sa bogatim istorijskim nasledem. Tu su i manastiri Ljubostinja, Veluće, Kalenić itd.
Ribarska Banja prirodne lepote
Ribarska Banja se nalazi u području veoma bujne vegetacije i čistig vazduha. U neposrednoj blizini je i šumovita planina Jastrebac. Prirodne lepote ove Banje, dobre saobraćajne veze i blagotvorno dejstvo termalnih voda, svrstavaju je u naše vodeće Banje. Njeno postojanje vezuje se još za antičko doba, a predpostavlja se da su ove tople vode koristili rimski legionari, a u srednjem veku i srpska vlastela.
Ribarska Banja sportsko-rekreativni sadržaji
U Ribarskoj Banji postoji dvorana u kojoj se održavaju raznovrsne rekreativno zabavne priredbe.
Ribarska Banja smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
SPECIJALNA BOLNICA ZA KOŠTANO-ZGLOBNA I DEGENERATIVNA OBOLJENJA "RIBARSKA BANJA"
37205 Ribarska Banja
SOKOBANJA
Sokobanja lokacija i položaj
Sokobanja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, u kotlini izmedju planine Rtanj (1560m) i Ozrena (1117m) nadmorske visine, na 220km od Beograda i 60km od Niša. Auto-putem je povezana preko Aleksinca sa svim većim gradovima u Srbiji.
Sokobanja indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Soko Banja leči:ronhijalnu astmu, hronični hepatitis, psioneuroze, neurastenije, lakše oblike povišenog krvnog pritiska, hronični reumatizam, hronična reumatska i degenerativna oboljenja, išijas i stanja nakon povreda.
Sokobanja prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Prirodni lekoviti faktori Sokobanje su termomineralni izvori temperatura od 28 stepeni C (Banjica) do 45,5 stepeni C (Park), gas radon uz povoljnu jonizaciju, čist planinski vazduh bez prisustva aerozagadjenja, velika koncentracija negativnih jona (anjona) i izuzetno blagotvorna umereno-kontinentalna klima.
Sokobanja manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
U blizini Sokobanje se nalaze i nekoliko srednjevekovnih gradova - Bovan, Sokograd i Vrmdža. U Sokobanji se organizuju značajne kulturne manifestacije: "Sv.Jovan Biljober", "Prva harmonika Srbije ", umetničke kolonije "Sokograd", "Banjsko kulturno leto", "Zlatne ruke" i dr.....
Sokobanja prirodne lepote
Sokobanja ima lepo uredjene parkove, u samom centru tursko kupatilo Amam i Milošev konak. Mnoštvo izletišta od kojih su najlepša i najposećenija: Lepterija, Sokograd, restoran Pećina, Očno, Kalinovica, Barudžije, Ozren, Sesalačka pećina, izvor reke Moravice, Vrmdžansko jezero, Vrmdžanski stari grad, Grudonjske vodenice, Borići, Bovansko jezero..
Sokobanja sportsko-rekreativni sadržaji
U Sokobanju možete doći i da se bavite skoro svim sportovima, jer Soko Banja ima sve vrste terena i to: Teniski tereni, tereni za maili i veliki fudbal, košarkaške terene, kuglane, streljane, lovišta kakve samo možete da poželite na Rtnju, Ozrenu, Devici, Bukoviku, i da se bavite ribolovom na reci Moravici i Bovanskom i Vrmdžanskom jezeru. Za extremne sportiste tu je uvek planina Rtanj i Ozren.
Sokobanja smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
Hotel "Moravica"
Hotel "Sunce"
Hotel "Turist"
Hotel "Zdravljak"
Specijalna bolnica "Sokobanja"
Prirodno lečilite "Banjica"
SOKO BANJA - Najposećenija srpska turistička destinacija
Tekst and photo by Marija Itić
Sokobanja je najstarija, najpoznatija i najposećenija banja u Srbiji, sa svih strana okružena planinama, predstavlja pravu oazu zdravlja.
Kada vam duša zavapi za prepotrebnim mirom, kada ste siti gradske buke i užurbanosti, željni odmora i tišine, kada zaželite samo na trenutak da pobegnete od zagušujuće svakodnevnice, verujte da postoji mesto gde se možete osetiti spokojnim i mirnim, udaljeni od prevelikih briga današnjice. Hotelski i privatni smeštaj u Sokobanji se kreće oko 10 evra po noćenju.
Sokobanja je najstarija, najpoznatija i najposećenija banja u Srbiji, sa svih strana okružena planinama, predstavlja pravu oazu zdravlja. Ono što Sokobanju čini privlačnom su termo-mineralne vode, idealna nadmorska visina, umereno-kontinentalna klima, čist planinski vazduh sa mnogo kiseonika i divna netaknuta priroda. Jedno je od najposećenijih mesta u zemlji i spada u red renomiranih turističkih centara sa najdužom tradicijom organizovanog turizma.
Soko banja nudi bogat i raznovrstan turistički sadržaj, od srednjevekovnih utvrđenja, vodopada, planina, jezera, izletišta, pećina i td, pa krenimo redom. Za gramatičke čistunce kažu da je podjednako pravilno napisati kako Soko banja tako i Sokobanja.
Soko grad, srednjevekovni grad, smešten u klisuri reke Moravice, predstavlja spomenik kulture od nacionalnog značaja. Nalazi se na 2 km od Banje, izgrađen u vreme Justinijana (I do VI vek) za odbranu od Avara i Slovena. Sastoji se od donjeg prostranijeg dela sa dve kapije i gornjeg dela sa tri kule.
Planina i lečilište Ozren. Poznato klimatsko lečilište, bogato ozonom, jedna od najšumovitijih planina u Srbiji. Na ovoj planini se nalaze dve bolnice, za lečenje plućnih i očnih bolesti, kao i vodopad Ripaljka, najviši u Srbiji (11m), prizor od koga vam zastaje dah! Na Ozrenu se nalazi i manastir Jermenčić iz 14. veka, na 850m nadmorske visine.
Seselačka pećina, ne tako poznata pećina u jednom prelepom planinskom selu Seselac, sa bogatim nakitom i rekom ponorniocom koja ponire u predvorje pećine. Kolima se iz Soko banje stize za 20-ak minuta. Oko pećine je uređen prostor za roštiljanje, sportske igre ili odmor. Pećina je osvetljena i bezbedna, ali potrebno je obući nesto toplije prilikom ulaska jer je temperatura tokom leta oko 20 stepeni.
Lepterija, omiljeno mesto samih Sokobanjčana a onda i turista za okupljanje tokom praznika. Proplanak oivičen šumom, nalazi se uz reku Moravicu. Ovde se nalazi jedan lep restoran i divna plaža. Tu je i restoran Pećina, poznat po dobrom jagnjećem pečenju i kravajčićima ispod sača.
Reka Moravica, bistra, brza i ribom bogata reka. Živopisna klisura reke Moravice izvire ispod planine Device. Postoji nesto posebno u vezi sa tim mestom, poželite da ostanete tamo satima. Reka koja žubori, pokuišavajući da pronađe svoj put kroz korenje drveća starog toliko da se ima utisak da su sa rekom oduvek delili teren.
Bovansko jezero, nalazi se kod sela Bovan, udaljeno desetak kilometara od Soko banje, a prostire se na 8 km dužine. Tokom leta plaže na jezeru dnevno poseti i nekoliko hiljada kupača. Veoma bogato ribom, predstavlja izazov za ribolovce, koji dolaze da okušaju svoju sreću.
Crkva svetog preobraženja Gospodnjeg, posebna kulturna vrednost, nalazi se u strogom centru, na mermernom šetalištu. Sagrađena je 1894. godine u srpsko-vizantijskom stilu sa bistom Mitropolita Mihaila u porti.
Rtanj, planina kupastog oblika, najviši vrh Šiljak (1565m) predstavlja prirodni fenomen kraškog reljefa. Pored prelepih predela (prema geografu Jovanu Cvijiću Rtanj je jedna od najlepših planina u Srbiji), planina je bogata raznovrsnim biljnim vrstama, od kojih se priprema i čuveni „Rtanjski čaj“.
Amam, tursko kupatilo, prema šetalištu ograđen amfiteatrom, gde se leti održavaju mnogobrojni kulturni sadržaji. U njemu se nalazi i kada kneza Miloša Obrenovića, koja je muzejske vrednosti i pod zaštitom države. Podigli su ga Turci na rimskim temeljima. Danas funkcioniše kao wellness centar, jedinstven u svetu. Kupanje u termalnoj vodi, masaža vrhunskih fiziotrerapeutkinja uz orijentalnu muziku, predstavlja pravi užitak.
Preko puta ovog kupatila je Milošev konak, izgrađen za potrebe administracije kneževine Srbije. Danas je to restoran. Sokobanja je poznata i po međunarodnom festivalu sa dugom tradicijom održavanja, ''Prva harmonika'', takmičenju harmonikaša koje se održava svake godine krajem avgusta, na letnjoj potornici ''Vrelo''.
Vrmdžanski (Vrmaski) grad, u selu Vrmdža, desetak kilometara od Sokobanje, prema Rtnju. Otkud ovom lepom selu ovo neobično ime, pita se svako ko za njega čuje. 0 njemu nema mnogo pisanih podataka, ali se veruje da je nastao kada i Sokograd. Naziv ovog mesta potiče od reči vrm, to znači da mesto sa tim imenom ima mnogo izvora, potočića, potoka, rečica, pa i reka, jer reč vrm, označava vodu. Posebno bih izdvojila Vrmdžansko jezero. Prizor koji vam se ukaže pred očima kada priđete ovom retkom prirodnom dragulju je fascinantan. Sam pejzaž prkosi svim razglednicama poznatih svetskih jezera!
I na kraju: Soko banja Soko grad, dođeš star odeš mlad!
izvor:tt-group.net
I na kraju: Soko banja Soko grad, dođeš star odeš mlad!
izvor:tt-group.net
BANJA VRUJCI
Banja Vrujci lokacija i položaj
Banja Vrujci se nalazi u severozapadnoj Srbiji u slivu reke Kolubare, u valjevskoj Podgorini. Do Banje Vrujci se dolazi preko ibarske magistrale, putem Beograd-Valjevo. Na samo 92km od Beograda. Banja Vrujci smeštena kod sela Gornje Toplice blizu Mionice u Kolubarskom okrugu. Banja Vrujci ima blagu umereno-kontinentalnu klimu i leže na nadmorskoj visini od 179 do 252 m.
Banja Vrujci indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Banja Vrujci leči: reumatizam, ginekološka oboljenja, malokrvnost, kamen u bubregu i mokraćnim putevima, kožna oboljenja, brze zarastanje rana, oboljenja očiju.
Banja Vrujci prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
U Banji Vrujci se nalazi 6 izvora mineralne vode (26°C do 27°C) i lekovito blato.
Termalne vode u Banji Vrujci su niskomineralne, zemnoalkalne, hipoterme (26 -27°C). Voda je hidrokarbonatno-kalcijsko magnezijskog tipa, male mineralizacije. Izdašnost vode varira od 80 do 470l/s. Vrujci se po izdašnosti izvora ubrajaju u vodeće Banje Srbije. Mineralna voda se koristi za kupanje i piće, a pored vode postoji i lekovito blato koje se koristi u vidu obloga. Rehabilitacioni centar pruža kompletan zdravstveni tretman: hidroterapiju ,kinezi terapiju, elektroterapiju i terapiju blatom.
Banja Vrujci manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
U blizini Banje se nalazi: Kameni most, manastiri Bogovodja u selu Struganik, nadomak banje je rodna kuća Živojina Mišića, Crkva Sv. Vaznešenja iz 19. veka...
Banja Vrujci prirodne lepote
Okolina sa svojim prirodnim lepotama veoma je živopisna i najbolje se može upoznati i doživeti u šetnjama uređenim trim stazama. Banja Vrujci i njena okolina geografski pripadaju srcu Srbije, a po atmfosferi, klimi i ambijentu pružaju mir, opuštenost i zdravlje koji su idealni za aktivni odmor i rekreaciju, koje u gradskim sredinama teško možete naći.
Banja Vrujci sportsko-rekreativni sadržaji
Od sportsko-rekreativnog sadržaja, Banja Vrujci se može pohvaliti sa kompleksom bazena koje u toku leta odnosno turističke sezone, poseti dnevno preko 1500 kupača i turista.
Valjevske planine pružaju izuzetne uslove za lov, a reke Toplica, Kolubara i Lepenica su omiljene za sportski ribolov.
Banja Vrujci smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
- Hotel "Vrujci"
Hotel „Vrujci“ ima zatvoreni i tri otvorena bazena sa lekovitom vodom, teretanu, đakuzi, saunu, trim kabinet, fudbalske terene, teniske i terene za male sportove, što Banju Vrujci čini pogodnom za pripreme sportista.
BANJA KANJIŽA
Banja Kanjiža lokacija i položaj
Udaljena je 200 km severno od Beograda. Banja Kanjiža se nalazi u Vojvodini na severu Srbije. Do Kanjiže se dolazi autoputem Beograd-Novi Sad-Subotica-Horgoš ili železnicom Beograd-Subotica. Banja se nalazi na nadmorskoj visini od 87m.
Banja Kanjiža indikacije, lečenje i prevencija bolesti
Reumatizam, stanja nakon povrede lokomotornog aparata, povrede perifernog nervnog sistema, stanja postoperativne ortopedije, stanja posle operacije kicmenog stuba, rehabilitacija dece i stanja ostecenog nervnog sistema. Lečenje se obavlja u Specijalnoj Bolnici za rehabilitaciju Banja Kanjiža, koja je opremljena najsavremenijim uređajima za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju.
Banja Kanjiža prirodni lekoviti faktori i lekovita svojstva
Termo-mineralna vode ove banje spada u natrijum -hidrokarbonatne - sulfidne hiperterme, cija je temperatura na izvorima 51°C, 64°C, 72°C. Mineralno blato (peloid), specificnog sastava takodje se primenjuje u terapiji.
Banja Kanjiža manastiri, crkve, kulturno-istorijski spomenici
Posebno su intreresantna stara gradska jezgra Subotice i Kanjize...
Banja Kanjiža prirodne lepote
Spada u najlepše krajeve Vojvodine.
Banja Kanjiža sportsko-rekreativni sadržaji
Gostima stoje na raspolaganju dva zatvorena bazena, sauna, sportska dvorana kao i tereni za fudbal, kosarku, rukomet i tenis. Na obali Tise se nalazi potpuno opremljen kamp..
Takodje na njenoj obali je park sa stazama za šetnju, a reka je pogodna za sportove na vodi i pecanje. Obližnja lovišta pružaju mogućnost za lov na nisku i visoku divljač. Iz Banje Kanjiže se mogu organizovati izleti do Subotice, jezera Palić i ergele Zobnatica..
Banja Kanjiža smeštaj, hoteli, vile, apartmani, sobe
Hotel Aqua Panon
Hotel Lupus
Hotel "Aquamarin"
Hotel "Abella" (stacionar)
izvor:Srbija banje
Poslednja izmena: