- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.029
Lepota bez zaštite
Pod lupom: svetska baština u Srbiji
Lepota bez zaštite
Od deset kulturnih dobara. koja su dospela na Uneskovu listu vrednog nasleđa, čak osam su srednjovekovni manastiri, od kojih su četiri na Kosovu i Metohiji. Kako očuvati i uspešnije predstaviti i druge naše vredne spomenike, arheološka nalazišta, građevine…
Srbija zaista može biti ponosna na svoje prirodne lepote, kulturno-istorijsko nasleđe – posebno na remek-dela srednjovekovnog crkvenog graditeljstva – i arheološka nalazišta kao što su Vinča, Lepenski vir ili Gamzigrad, koji svedoče o nastanku drevnih civilizacija, razvoju praistorijske umetnosti, širenju rimske imperije i Vizantije, uzajamnom prožimanju i uticajima raznih kultura na ovim prostorima.
Nema mnogo zemalja u svetu koje se mogu pohvaliti takvim bogatstvom (drugo je pitanje koliko smo uspešni u očuvanju i promociji tih dragulja): u registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije upisano je 2.306 nepokretnih kulturnih dobara: 2.023 spomenika kulture, 66 prostornih kulturno-istorijskih celina, 151 arheološko nalazište i 66 znamenitih mesta. Od ovog zamašnog broja, 782 su zvanično kategorizovana, pa je za dobra „od velikog značaja” proglašeno 512 spomenika kulture, 28 prostornih kulturno-istorijskih celina, 25 arheoloških nalazišta i 17 znamenitih mesta, a „od izuzetnog značaja” 155 spomenika kulture, 11 prostornih kulturno-istorijskih celina, 18 arheoloških nalazišta i 16 znamenitih mesta.
Među potonje dve stotine spomenika, koji po domaćim zakonima imaju najviši stepen zaštite, ubraja se i naših deset spomenika kulture uvršćenih na Uneskovu listu svetske baštine: osam srednjovekovnih srpskih manastira i crkava, od kojih četiri na teritoriji opštine Novi Pazar (u nadležnosti su Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljeva), a četiri na Kosovu (oni se vode kao kulturno-istorijska dobra u opasnosti i u nadležnosti su Kancelarije za očuvanje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji), zatim srednjovekovni grad Ras, kao i arheološko nalaziše Feliks Romulijana u Gamzigradu kod Zaječara (u nadležnosti je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niša).
Od donošenja Uneskove Konvencije o zaštiti svetske baštine, 1972. godine, pa sve do 2004. na ovu listu su iz naše zemlje bili upisani Sopoćani, Petrova crkva, Đurđevi stupovi, Ras i Studenica. Doduše, kaže nam Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, trebalo bi imati u vidu da od 1993. do 2002. godine, zbog međunarodnih sankcija, nismo bili članica Uneska. Nakon povratka pod okrilje UN, naša zemlja je obnovila i aktivnosti na svetskom priznavanju i zaštiti svojih prirodnih i kulturno-istorijskih dobara.
Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom (kojoj je predsedavao Jovan Ćirilov) i ambasador Srbije pri Unesku Dragoljub Najman uspeli su da 2004. i 2006. godine na listu svetske baštine budu uvršćena i četiri srpska manastira na Kosovu, a 2007. i Gamzigrad. Iste godine je za predsednicu Komisije izabrana Zorica Tomić, aktuelna ambasadorka Srbije pri Unesku, ali ni njena, ni nova komisija, formirana septembra prošle godine, nisu dosad izašle sa novim srpskim kandidatima za Uneskovu listu. Prošlogodišnji pokušaj da kandidujemo Đavolju varoš je neslavno propao jer nismo prosledili svu odgovarajuću dokumentaciju (što se, inače, dešavalo i drugim državama, ali deluje neozbiljno i moglo se izbeći).
Tek nedavno je, kako saznajemo od Vere Pavlović-Lončarski, koja je član pomenute komisije, najzad sastavljena takozvana preliminarna lista kulturno-istorijskih spomenika, na kojoj su manastir Manasija, rimsko arheološko nalazište Caričin grad, Smederevska tvrđava, Bač sa okolinom i Negotinske pivnice (ime potiče od glagola „piti“, a ne od „piva”, jer se u njima čuvalo – vino). Bilo je nekih ideja da se istovremeno kandiduju tri dunavske tvrđave u Srbiji (Smederevska, Beogradska i Petrovaradinska), jer su iskustva drugih zemalja pokazala da takav pristup može biti veoma uspešan, ali…
– Projekat da se sve tvrđave na Dunavu objedinjene nađu na Uneskovoj listi mogao bi proći samo kao zajednički poduhvat svih podunavskih zemalja. Takav je, recimo, predlog ministara kulture Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH kad su u pitanju kameni nadgrobni spomenici, stećci. Prema važećim kriterijumima, međutim, ni tvrđava na Kalemegdanu ni ona u Novom Sadu ne ispunjavaju uslove za Uneskovu listu, pri čemu bi ona prva možda i prošla da je postignut odgovarajući stepen njene zaštite kao urbanističko-arhitektonske celine.
Ipak, možemo nešto drugo da uradimo, što su već učinile mnoge evropske zemlje, a to je da za Uneskovu listu nominujemo cele centralne gradske zone. Na primer, to bi u Beogradu bila Knez Mihailova ulica sa okolinom, uključujući i Kalemegdan – objašnjava naša sagovornica.
Za dobra koja su na preliminarnoj („tentativnoj“) listi prikupljena je dokumentacija u skladu sa kriterijumima koje je utvrdio Uneskov Komitet za svetsku baštinu. Na osnovu te dokumentacije se za svaki predlog radi takozvani nominacioni dosije u saradnji sa stručnjacima ICOMOS-a (Međunarodnog saveta za spomenike i znamenita mesta), koji kolegama iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije pomažu da objektivno procene i argumentuju kandidovana dobra. Zatim se popunjava Uneskov obrazac i šalje Centru za svetsku baštinu (WHC) na procenu. Ako je sve u redu, Komitet za svetsku baštinu usvaja nacionalnu listu predloženih kulturnih ili prirodnih dobara na svojoj godišnjoj skupštini.
Na Uneskovoj listi svetske baštine trenutno se nalazi 890 dobara, od kojih 689 spomenika kulture, 179 prirode i 25 mešovitih, u vlasništvu 148 zemalja koje imaju mogućnost da se obrate Fondu svetske baštine, odakle se svake godine oko četiri miliona dolara ulaže u prepoznavanje, očuvanje i promociju dobara sa pomenute liste. Tako su, recimo, ovim parama finansirani mapiranje fresaka i monitoring vlage i statike Pećke patrijaršije, a najavljena je i nova donacija za obnovu kosovskih manastira od dva miliona dolara. Za „Uneskove štićenike“ je i pristup ostalim evropskim i međunarodnim fondovima lakši.
– Ovo je, naravno, samo jedna od koristi koje imamo od pristupanja listi svetske baštine. Tu su i savetodavna i stručna pomoć Uneska i međunarodna promocija i podrška u zaštiti naših kulturno-istorijskih i prirodnih dobara. Na primer, sigurno je da Unprofor bolje čuva srpske manastire na Kosovu zato što je reč o priznatoj svetskoj baštini pod zaštitom Uneska, a i Ministarstvo kulture Srbije u određivanju prioriteta za finansiranje prednost daje dobrima sa Uneskove liste. Takođe, mnogo je veće interesovanje domaćih i stranih turista i međunarodnih eksperata za ono što je proglašeno za svetsko nasleđe – objašnjava Vera Pavlović-Lončarski.
Brana Pavelka-Stojković, šef odeljenja za arhitekturu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kaže da posao na popisu, kategorizaciji i zaštiti kulturnih i prirodnih dobara u Srbiji još nije završen, da se na tome stalno radi, a kojim tempom i koliko uspešno zavisi najviše od toga sa koliko novca raspolažemo.
– Svi srednjovekovni spomenici arhitekture su, recimo, vrednovani i popisani, ali narodno graditeljstvo još nije. Najveći je problem kako zaštititi i sačuvati ono što je prepoznato kao najveća vrednost. Imamo Zakon o zaštiti kulturnih dobara, ali ne i inspekciju koja bi nadgledala njegovo sprovođenje, pa tako napravimo zabranu izvođenja radova na nekom zaštićenom objektu ili tražimo njegovo vraćanje u prvobitno stanje, ali kako je on u nadležnosti opštine, nemamo načina da utičemo da se to i učini, pogotovo kad su umešani veliki, moćni investitori – primećuje naša sagovornica.
A šta se dešava sa dobrima već svrstanim u svetsku baštinu, koja su naknadno pretrpela neželjene promene? Skidaju se sa Uneskove liste. To se, nažalost, sve češće dešava, kaže Brana Pavelka-Stojković, a sve je više primera i da pojedine zemlje same traže da se neko od njihovih dobara izuzme sa spiska svetske baštine, recimo Drezden (da bi mogli da izgrade novi most nad Elbom) i prirodni rezervat u Omanu (smatrali su da prihvatilište oriksa zauzima preveliku površinu koja im je potrebna za druge namene).
U takvim slučajevima, dodaje naša sagovornica, bolje je ograničiti ili smanjiti prostor pod zaštitom, nego ga sasvim skinuti sa Uneskove liste na koju, kako smo se uverili u slučaju naše Đavolje varoši, nije baš tako jednostavno dospeti.
----------------------------------------------
Srpska kulturna dobra na listi svetske baštine
Petrova crkva, izgrađena pre 10. veka, na Uneskovoj listi od 1979.
Manastir Đurđevi stupovi u mestu Vrbolazi, izgrađen u 12. veku, na Uneskovoj listi od 1979.
Ostaci srednjovekovnog grada Rasa iz 12. veka, u mestu Bubregovići, na Uneskovoj listi od 1979.
Manastir Studenica iz 12. veka, na Uneskovoj listi od 1986.
Manastir Sopoćani iz druge polovine 13. veka, u Doljanima, na Uneskovoj listi od 1979.
Manastir Visoki Dečani, izgrađen od 1327. do 1335. godine, na Uneskovoj listi od 2004.
Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, izgrađena od 1306. do 1307, na Uneskovoj listi od 2006.
Manastir Gračanica, iz druge decenije 14. veka, opština Priština, na Uneskovoj listi od 2006.
Manastir Pećka patrijaršija, izgrađen u 18. veku, na Uneskovoj listi od 2006.
Arheološko nalazište iz trećeg veka Gamzigrad – Romulijana, na Uneskovoj listi od 2007.
----------------------------------------------
Preliminarna lista za upis u svetsku kulturnu baštinu
Manastir Manasija u Despotovcu (Resava)
Caričin grad (Justinijana Prima) kod Lebana
Smederevska tvrđava
Bač sa okolinom
Negotinske pivnice (Rajac, Rogljevo i Štubik)
Ranije predloženi, a (za sada) nisu prošli: Viminacijum, Petrovaradinska tvrđava, Beogradska tvrđava.
----------------------------------------------
Kriterijumi
Da bi zaslužilo da se nađe na listi svetske baštine, odnosno da bi se smatralo dobrom od izuzetne, univerzalne vrednosti, kulturno dobro mora da ispuni šest od ukupno deset kriterijuma koje navodi Komitet za svetsku baštinu (uz dodatno dokazivanje autentičnosti i integriteta).
Ono, dakle, mora da predstavlja: remek-delo ljudske kreativne genijalnosti; važnu prekretnicu u oblasti kulture, umetnosti, arhitekture, tehnologije, planiranja gradova ili pejzažnog uređenja; jedinstveno svedočanstvo o kulturi, tradiciji ili civilizaciji koja još postoji ili je iščezla; izuzetan primer određene vrste graditeljstva ili tehnologije, koja ilustruje važnu etapu u ljudskoj istoriji; istaknut primer tradicionalnog ljudskog naselja, načina obrade zemlje ili korišćenja mora, reprezentativan za određenu kulturu i, najzad, da je povezan sa tradicijom, idejama, verovanjima, umetnošću i literaturom koje su od izuzetnog univerzalnog značaja.
Prirodna dobra na Uneskovoj listi ispunjavaju četiri kriterijuma: primer su izuzetne lepote ili jedinstvene prirodne pojave; predstavljaju glavnu etapu u istoriji planete (geološka nalazišta); deo su glavnih ekoloških ili bioloških procesa u evoluciji, razvoju zemljišta, vode, obala, ekosistema i biljnih i životinjskih zajednica i sadrže najvažnija prirodna staništa za očuvanje biodiverziteta.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 01/05/2010]
Izvor: Politika Magazin
Pod lupom: svetska baština u Srbiji
Lepota bez zaštite
Od deset kulturnih dobara. koja su dospela na Uneskovu listu vrednog nasleđa, čak osam su srednjovekovni manastiri, od kojih su četiri na Kosovu i Metohiji. Kako očuvati i uspešnije predstaviti i druge naše vredne spomenike, arheološka nalazišta, građevine…
Srbija zaista može biti ponosna na svoje prirodne lepote, kulturno-istorijsko nasleđe – posebno na remek-dela srednjovekovnog crkvenog graditeljstva – i arheološka nalazišta kao što su Vinča, Lepenski vir ili Gamzigrad, koji svedoče o nastanku drevnih civilizacija, razvoju praistorijske umetnosti, širenju rimske imperije i Vizantije, uzajamnom prožimanju i uticajima raznih kultura na ovim prostorima.
Nema mnogo zemalja u svetu koje se mogu pohvaliti takvim bogatstvom (drugo je pitanje koliko smo uspešni u očuvanju i promociji tih dragulja): u registru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije upisano je 2.306 nepokretnih kulturnih dobara: 2.023 spomenika kulture, 66 prostornih kulturno-istorijskih celina, 151 arheološko nalazište i 66 znamenitih mesta. Od ovog zamašnog broja, 782 su zvanično kategorizovana, pa je za dobra „od velikog značaja” proglašeno 512 spomenika kulture, 28 prostornih kulturno-istorijskih celina, 25 arheoloških nalazišta i 17 znamenitih mesta, a „od izuzetnog značaja” 155 spomenika kulture, 11 prostornih kulturno-istorijskih celina, 18 arheoloških nalazišta i 16 znamenitih mesta.
Među potonje dve stotine spomenika, koji po domaćim zakonima imaju najviši stepen zaštite, ubraja se i naših deset spomenika kulture uvršćenih na Uneskovu listu svetske baštine: osam srednjovekovnih srpskih manastira i crkava, od kojih četiri na teritoriji opštine Novi Pazar (u nadležnosti su Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljeva), a četiri na Kosovu (oni se vode kao kulturno-istorijska dobra u opasnosti i u nadležnosti su Kancelarije za očuvanje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji), zatim srednjovekovni grad Ras, kao i arheološko nalaziše Feliks Romulijana u Gamzigradu kod Zaječara (u nadležnosti je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niša).
Od donošenja Uneskove Konvencije o zaštiti svetske baštine, 1972. godine, pa sve do 2004. na ovu listu su iz naše zemlje bili upisani Sopoćani, Petrova crkva, Đurđevi stupovi, Ras i Studenica. Doduše, kaže nam Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, trebalo bi imati u vidu da od 1993. do 2002. godine, zbog međunarodnih sankcija, nismo bili članica Uneska. Nakon povratka pod okrilje UN, naša zemlja je obnovila i aktivnosti na svetskom priznavanju i zaštiti svojih prirodnih i kulturno-istorijskih dobara.
Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom (kojoj je predsedavao Jovan Ćirilov) i ambasador Srbije pri Unesku Dragoljub Najman uspeli su da 2004. i 2006. godine na listu svetske baštine budu uvršćena i četiri srpska manastira na Kosovu, a 2007. i Gamzigrad. Iste godine je za predsednicu Komisije izabrana Zorica Tomić, aktuelna ambasadorka Srbije pri Unesku, ali ni njena, ni nova komisija, formirana septembra prošle godine, nisu dosad izašle sa novim srpskim kandidatima za Uneskovu listu. Prošlogodišnji pokušaj da kandidujemo Đavolju varoš je neslavno propao jer nismo prosledili svu odgovarajuću dokumentaciju (što se, inače, dešavalo i drugim državama, ali deluje neozbiljno i moglo se izbeći).
Tek nedavno je, kako saznajemo od Vere Pavlović-Lončarski, koja je član pomenute komisije, najzad sastavljena takozvana preliminarna lista kulturno-istorijskih spomenika, na kojoj su manastir Manasija, rimsko arheološko nalazište Caričin grad, Smederevska tvrđava, Bač sa okolinom i Negotinske pivnice (ime potiče od glagola „piti“, a ne od „piva”, jer se u njima čuvalo – vino). Bilo je nekih ideja da se istovremeno kandiduju tri dunavske tvrđave u Srbiji (Smederevska, Beogradska i Petrovaradinska), jer su iskustva drugih zemalja pokazala da takav pristup može biti veoma uspešan, ali…
– Projekat da se sve tvrđave na Dunavu objedinjene nađu na Uneskovoj listi mogao bi proći samo kao zajednički poduhvat svih podunavskih zemalja. Takav je, recimo, predlog ministara kulture Srbije, Hrvatske, Crne Gore i BiH kad su u pitanju kameni nadgrobni spomenici, stećci. Prema važećim kriterijumima, međutim, ni tvrđava na Kalemegdanu ni ona u Novom Sadu ne ispunjavaju uslove za Uneskovu listu, pri čemu bi ona prva možda i prošla da je postignut odgovarajući stepen njene zaštite kao urbanističko-arhitektonske celine.
Ipak, možemo nešto drugo da uradimo, što su već učinile mnoge evropske zemlje, a to je da za Uneskovu listu nominujemo cele centralne gradske zone. Na primer, to bi u Beogradu bila Knez Mihailova ulica sa okolinom, uključujući i Kalemegdan – objašnjava naša sagovornica.
Za dobra koja su na preliminarnoj („tentativnoj“) listi prikupljena je dokumentacija u skladu sa kriterijumima koje je utvrdio Uneskov Komitet za svetsku baštinu. Na osnovu te dokumentacije se za svaki predlog radi takozvani nominacioni dosije u saradnji sa stručnjacima ICOMOS-a (Međunarodnog saveta za spomenike i znamenita mesta), koji kolegama iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije pomažu da objektivno procene i argumentuju kandidovana dobra. Zatim se popunjava Uneskov obrazac i šalje Centru za svetsku baštinu (WHC) na procenu. Ako je sve u redu, Komitet za svetsku baštinu usvaja nacionalnu listu predloženih kulturnih ili prirodnih dobara na svojoj godišnjoj skupštini.
Na Uneskovoj listi svetske baštine trenutno se nalazi 890 dobara, od kojih 689 spomenika kulture, 179 prirode i 25 mešovitih, u vlasništvu 148 zemalja koje imaju mogućnost da se obrate Fondu svetske baštine, odakle se svake godine oko četiri miliona dolara ulaže u prepoznavanje, očuvanje i promociju dobara sa pomenute liste. Tako su, recimo, ovim parama finansirani mapiranje fresaka i monitoring vlage i statike Pećke patrijaršije, a najavljena je i nova donacija za obnovu kosovskih manastira od dva miliona dolara. Za „Uneskove štićenike“ je i pristup ostalim evropskim i međunarodnim fondovima lakši.
– Ovo je, naravno, samo jedna od koristi koje imamo od pristupanja listi svetske baštine. Tu su i savetodavna i stručna pomoć Uneska i međunarodna promocija i podrška u zaštiti naših kulturno-istorijskih i prirodnih dobara. Na primer, sigurno je da Unprofor bolje čuva srpske manastire na Kosovu zato što je reč o priznatoj svetskoj baštini pod zaštitom Uneska, a i Ministarstvo kulture Srbije u određivanju prioriteta za finansiranje prednost daje dobrima sa Uneskove liste. Takođe, mnogo je veće interesovanje domaćih i stranih turista i međunarodnih eksperata za ono što je proglašeno za svetsko nasleđe – objašnjava Vera Pavlović-Lončarski.
Brana Pavelka-Stojković, šef odeljenja za arhitekturu u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kaže da posao na popisu, kategorizaciji i zaštiti kulturnih i prirodnih dobara u Srbiji još nije završen, da se na tome stalno radi, a kojim tempom i koliko uspešno zavisi najviše od toga sa koliko novca raspolažemo.
– Svi srednjovekovni spomenici arhitekture su, recimo, vrednovani i popisani, ali narodno graditeljstvo još nije. Najveći je problem kako zaštititi i sačuvati ono što je prepoznato kao najveća vrednost. Imamo Zakon o zaštiti kulturnih dobara, ali ne i inspekciju koja bi nadgledala njegovo sprovođenje, pa tako napravimo zabranu izvođenja radova na nekom zaštićenom objektu ili tražimo njegovo vraćanje u prvobitno stanje, ali kako je on u nadležnosti opštine, nemamo načina da utičemo da se to i učini, pogotovo kad su umešani veliki, moćni investitori – primećuje naša sagovornica.
A šta se dešava sa dobrima već svrstanim u svetsku baštinu, koja su naknadno pretrpela neželjene promene? Skidaju se sa Uneskove liste. To se, nažalost, sve češće dešava, kaže Brana Pavelka-Stojković, a sve je više primera i da pojedine zemlje same traže da se neko od njihovih dobara izuzme sa spiska svetske baštine, recimo Drezden (da bi mogli da izgrade novi most nad Elbom) i prirodni rezervat u Omanu (smatrali su da prihvatilište oriksa zauzima preveliku površinu koja im je potrebna za druge namene).
U takvim slučajevima, dodaje naša sagovornica, bolje je ograničiti ili smanjiti prostor pod zaštitom, nego ga sasvim skinuti sa Uneskove liste na koju, kako smo se uverili u slučaju naše Đavolje varoši, nije baš tako jednostavno dospeti.
----------------------------------------------
Srpska kulturna dobra na listi svetske baštine
Petrova crkva, izgrađena pre 10. veka, na Uneskovoj listi od 1979.
Manastir Đurđevi stupovi u mestu Vrbolazi, izgrađen u 12. veku, na Uneskovoj listi od 1979.
Ostaci srednjovekovnog grada Rasa iz 12. veka, u mestu Bubregovići, na Uneskovoj listi od 1979.
Manastir Studenica iz 12. veka, na Uneskovoj listi od 1986.
Manastir Sopoćani iz druge polovine 13. veka, u Doljanima, na Uneskovoj listi od 1979.
Manastir Visoki Dečani, izgrađen od 1327. do 1335. godine, na Uneskovoj listi od 2004.
Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, izgrađena od 1306. do 1307, na Uneskovoj listi od 2006.
Manastir Gračanica, iz druge decenije 14. veka, opština Priština, na Uneskovoj listi od 2006.
Manastir Pećka patrijaršija, izgrađen u 18. veku, na Uneskovoj listi od 2006.
Arheološko nalazište iz trećeg veka Gamzigrad – Romulijana, na Uneskovoj listi od 2007.
----------------------------------------------
Preliminarna lista za upis u svetsku kulturnu baštinu
Manastir Manasija u Despotovcu (Resava)
Caričin grad (Justinijana Prima) kod Lebana
Smederevska tvrđava
Bač sa okolinom
Negotinske pivnice (Rajac, Rogljevo i Štubik)
Ranije predloženi, a (za sada) nisu prošli: Viminacijum, Petrovaradinska tvrđava, Beogradska tvrđava.
----------------------------------------------
Kriterijumi
Da bi zaslužilo da se nađe na listi svetske baštine, odnosno da bi se smatralo dobrom od izuzetne, univerzalne vrednosti, kulturno dobro mora da ispuni šest od ukupno deset kriterijuma koje navodi Komitet za svetsku baštinu (uz dodatno dokazivanje autentičnosti i integriteta).
Ono, dakle, mora da predstavlja: remek-delo ljudske kreativne genijalnosti; važnu prekretnicu u oblasti kulture, umetnosti, arhitekture, tehnologije, planiranja gradova ili pejzažnog uređenja; jedinstveno svedočanstvo o kulturi, tradiciji ili civilizaciji koja još postoji ili je iščezla; izuzetan primer određene vrste graditeljstva ili tehnologije, koja ilustruje važnu etapu u ljudskoj istoriji; istaknut primer tradicionalnog ljudskog naselja, načina obrade zemlje ili korišćenja mora, reprezentativan za određenu kulturu i, najzad, da je povezan sa tradicijom, idejama, verovanjima, umetnošću i literaturom koje su od izuzetnog univerzalnog značaja.
Prirodna dobra na Uneskovoj listi ispunjavaju četiri kriterijuma: primer su izuzetne lepote ili jedinstvene prirodne pojave; predstavljaju glavnu etapu u istoriji planete (geološka nalazišta); deo su glavnih ekoloških ili bioloških procesa u evoluciji, razvoju zemljišta, vode, obala, ekosistema i biljnih i životinjskih zajednica i sadrže najvažnija prirodna staništa za očuvanje biodiverziteta.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 01/05/2010]
Izvor: Politika Magazin
bravo odlicne fotke !!!
