Šta je novo?

Upoznajmo Srbiju

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.913
Seoski turizam u Srbiji

Seoski turizam u Srbiji

Ženski kafe 18.03.2010 09:20



Srbija se sve sigurnije pozicionira kao turistička destinacija u Evropi, a posebno traženi su seoski turizam i biciklističke ture duž Dunava, što se pokazalo već na prvim ovogodišnjim sajmovima u svetu.

“Tempo života i drugačije korišćenje godišnjih odmora, koji su postali češći i kraći, menjaju navike stranaca, pa ne traže više samo more, nego odlazak u prirodne ambijente, što je vezano za seoski turizam i različite aktivnosti, kao što su biciklizam ili pešačenje“, izjavila je Tanjugu predstavnica Turističke organizacije Srbije (TOS) Ljiljana Čerović. Ističući da Srbija ima ponudu i za jedno i za drugo, ona je objasnila da su smeštajni kapaciteti u seoskom turizmu znatno poboljšani. To više nije samo soba kod domaćina, sad postoje posebni apartmani i sobe sa kupatilom, pri tom je tu i dobra hrana, a cene su pristupačne.
Turistima se uz to nude i razne druge mogućnosti, kao što je obilaženje kulturno istorijskog nasleđa, rekla je Ljiljana čerović i podsetila da su slična interesovanja iskazana i na sajmovima u Utrehtu u Holandiji, u Norveškoj, Ljubljani, sajmu verskog turizma u Rimu i na Dunavskoj turističkoj berzi u Beču.
Ona je istakla da je Srbija bila među samo tri ili četiri zemlje koje su za 11 meseci prošle godine ostvarile pozitivne pokazatelje. Pored povećanog dolaska stranaca za jedan odsto, istovremeno je povećan broj noćenja za šest odsto, dok su gotovo sve evropske zemlje imale velike padove.
Srbija je strancima privlačna jer je još novo i neistraženo tržište, a pošto smo godinama prisutni na evropskom turističkom tržištu, sada se već profiliše i tražnja, ocenila je predstavnica TOS-a.
“Mada se naše brojke ne mogu porediti sa njihovim, posebno sa Španijom i Francuskom, to ipak govori o interesovanju u Evropi za Srbiju kao turističku destinaciju”, dodala je Čerovićeva.
Pored toga što je Srbija nova za one koji su već videli ostatak Evrope, povećan broj gostiju je i rezultat ekonomske krize i preporuka Svetske turističke organizacije da se više putuje po zemljama regiona. Srbija je konkretno imala najveće povećanje turista iz regiona, pre svega iz Rumunije i Hrvatske.
Napominjući da postoji mnogo dilema oko niskobudžetnih kompanija koje dolaze kod nas, u smislu da će više naših ljudi ići u inostranstvo i da će se smanjiti turistički promet u zemlji, Čerovićeva je dodala da je manji broj domaćih gostiju lane rezultat ekonomske krize.
Ona je rekla da se očekuje da će ubuduće dolaziti i veliki broj stranaca, jer su do sada imali primedbu na veliko učešće transportnih troškova u ceni aranžmana, a 50 odsto ukupnog svetskog turističkog prometa otpada na individualne turiste, ka kojima su niskobudžetne kompanije i orijentisane.

 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.913
Beograd: Turističke atrakcije prestonice

Turističke atrakcije prestonice

Politika 03.04.2010 08:43



Na osnovu utisaka stranih i domaćih gostiju napravljena je top-lista delova grada sa najvećim potencijalom za privlačenje turista

Kada bi se raspisao konkurs za izbor najatraktivnijih lokacija u grad koje bi svaki gost trebalo obavezno da poseti svi Beograđani bi imali svoje favorite, ali većina bi se ipak usaglasila oko deset najlepših. Turistička organizacija Beograda je na osnovu utisaka stranih i domaćih turista napravila top-listu delova grada sa najvećim potencijalom za privlačenje gostiju. Na toj listi našli su se Hram Svetog Save, deo oko Trga Republike, Knez Mihailove ulice i Kosančićevog venca, zatim Skadarlija, Topčiderski park, Gardoš, Ada Ciganlija, Beogradska tvrđava, dvorovi, planina Avala i Arheološko nalazište Vinča.

Hram Svetog Save

Smešten u jednom od najlepših delova prestonice, Hram Svetog Save važi za remek-delo crkvene arhitekture. Sa raskošno uređenim parkom i Narodnom bibliotekom Srbije u neposrednoj blizini čini ambijentalnu celinu na kojoj bi Beogradu pozavidele i mnoge bogatije metropole. Priča koja je pratila podizanje hrama podudara se sa previranjima u srpskom društvu – 1935. godine su započeti radovi, da bi zbog istorijskih događaja koji su usledili bila nastavljena tek 1985. Fasada, zvona i prozori postavljeni su do 2004. godine, a unutrašnja dekoracija još nije gotova.

Trg Republike, Knez Mihailova ulica i Kosančićev venac

„Strogi” centar i široka pešačka zona za većinu turista je prva destinacija koju obilaze po raspakivanju kofera. Trg važi za omiljeno mesto za sastajanje, pa stranci dok ispijaju piće u nekom od brojnih kafića, sem u arhitekturi, uživaju posmatrajući Beograđane koji se tu okupljaju. Važi uvreženo mišljenje, kao i u većini svetskih metropola, da je ovaj kraj „bezobrazno skup”, pa većinu gostiju u lokalima čine beogradski gosti ili domaći koji su došli iz najčešće jednog razloga – da vide i budu viđeni.

Skadarlija

Kompleks Skadarlije obuhvata Skadarsku ulicu od Bulevara despota Stefana do Dušanove, zatim Zetsku, Siminu, Gospodar Jevremovu i Ulicu Strahinjića bana od ugla Francuske do Skadarske. Ovaj kvart je ranije bio poznat kao sastajalište umetnika, novinara, uglednih ličnosti i boema sklonih kafanskom životu. Celokupnom utisku davno minulih vremena doprinosi i kaldrma, a da bi se zadržao autentičan šmek, gradske vlasti su pokrenule inicijativu za donošenje kodeksa koji bi propisao način ponašanja u Skadarliji, kao i izgled prodavnica i ugostiteljskih objekata.

Topčiderski park kao Šenbrun


1bd1286def698d531f1dec55503afd5e.jpg


Topčider je postao najznačajnije mesto u okolini Beograda u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. Centralna građevina u parku je upravo Milošev konak, za čiju gradnju su angažovani najbolji inženjeri i umetnici tog vremena. Ova zelena oaza je omiljeno mesto Beograđana za beg od vreve i stresnog života. O Topčiderskom parku dovoljno govori zapažanje Feliksa Kanica, putopisca iz druge polovine 19. veka: „Teška srca sam se odvojio od ovog divnog mesta u Topčideru, koji za Beograđane ima istu privlačnu snagu kao recimo Sen Klu za Parižane, ili Šenbrun za Bečlije”.
Gardoš
Verovatno najpoznatiji deo Zemuna, turiste privlači autentičnim, starinskim ambijentom sa uskim uličicama popločanim kaldrmom. Ovaj kvart postao je „trendi” mesto početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su tu otvoreni mnogi restorani sa pogledom na Dunav. Zaštitni znak Gardoša je Kula Sibinjanin Janka ili Milenijumska kula koja se nalazi na samom vrhu brda. Posebna atrakcija ovog dela Zemuna je pozornica na otvorenom na kojoj se leti igraju predstave.

Ada Ciganlija

Beograd nema more, ali zato ima Adu Ciganliju! Na reci Savi, svega četiri kilometra od centra grada, smešteno je ovo poluostrvo. Obrasla gustom listopadnom šumom, prošarana proplancima i livadama, Ada je veoma brzo zauzela poziciju najvećeg, najlepšeg i najposećenijeg kupališta i odmarališta Beograđana. Ima idealne uslove za rekreaciju i bavljenje sportom jer tu se nalaze mnogi uređeni tereni i staze. Beograđani koji više vole pasivno opuštanje mogu da pronađu utočište u bašti nekog od mnogobrojnih kafića na obodu Savskog jezera.

 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.913
Etno sela Srbije - mesta koja imaju dušu, tradiciju i istoriju

Etno sela Srbije - mesta koja imaju dušu, tradiciju i istoriju

Lisa 05.04.2010 08:28

168423_a.jpg


Odmorite se u Skakavcima, Mionici, Zlakusi ili Brđanima, mestima koja imaju dušu, tradiciju i istoriju, a koja će vas privući čistim vazduhom, očuvanom prirodom i domaćom hranom

Bez obzira da li planirate da u prirodi provedete samo vikend ili želite da vam godišnji odmor protekne daleko do gradske vreve, potražite smeštaj u nekom od sela širom Srbije. Domaća hrana, svež vazduh, prelepa priroda i ljubazni domaćini etno sela Gostoljublje, Galetovo sokače, Terzića avlija ili Skakavci pobrinuće se da se dobro odmorite i da vaš boravak bude nezaboravan.

Idealan odmor na selu
Gostoljublje pripada Mionici, nalazi se na južnoj strani planine Maljen, u neposrednoj blizini planinskog centra Divčibare. Od Beograda je udaljeno 140, od Novog Sada 180 km. Gostoljublje je poljoprivredno-turističko gazdinstvo zasnovano na održavanju tradicije i običaja sela. Možete da odsednete u vajatima ili centralnoj kući, da se šetate, kupate u bazenu, vozite bicikl, idete na izlete ili isprobate izdržljivost na planinarskim stazama. Novoizgrađena trim staza sa spravama za vežbe korisna je za pripreme sportista, koji su česti gosti.Cena punog pansiona u vajatima je 2.500, a u kući 1.900 dinara. Svaki vajat ima 35 m2 (soba sa TV i DVD uređajem, kupatilo sa tuš kabinom, predsoblje i trem).Poljoprivredna delatnost upotpunjava ponudu ovog seoskog gazdinstva u smislu proizvodnje zdrave hrane. Istovremeno, vredno je i iskustvo za zainteresovane goste željne aktivnog odmora, odnosno upoznavanja načina života i rada na selu.Čim to vreme dozvoli, Gostoljublje otvara kupališnu sezonu na bazenu dimenzija 9x6 metara i kupalištem od 100m2.


Selo Skakavci
Na južnoj strani planine Maljen, a u podnožju Divčibara, na proplancima, između bukovih i borovih šuma, nalazi se selo Skakavci, koje je dobilo ime po vodopadima koji „skakuću“. Meštani ovog sela, nadaleko poznati kao dobri domaćini, ovu padinu pretvorili su u pravi raj seoskog turizma. U nedirnutoj prirodi skakavičkih bukovih šuma, prostranih pašnjaka punih ovaca, sprema se čuveni kajmak i peče proja, a nazdravlja šljivovicom. Pun pansion u domaćinstvima ovog etno sela koštaće vas od 850 dinara.


Galetovo sokače
Etno selo „Galetovo sokače“, udaljeno svega devet kilometara od Gornjeg Milanovca, na putu ka Čačku, u selu Brđani, raspolaže sa 30 ležajeva, koji se nalaze u vajatima. Pored svakog vajata je po jedno jezerce puno ribe. Ujutro vas budi pesma ptica, a noću ćete zaspati uz pesmu zrikavaca...

Terzića avlija
„Terzića avlija“, etno park, smešten je nedaleko od centra sela Zlakusa (blizu Užica i Požege), na jednom brežuljku, ispod bukove šumice. Predstavlja nekadašnje tipično seosko dvorište koje se sastoji od dve stare srpske kuće (od kojih je jedna stara 100 godina i građena od nepečene cigle, sa krovom na četiri „vode“, pokrivenim starim biber-crepom ). U etno parku možete boraviti na bazi prenoćišta (sa doručkom), polupansiona ili punog pansiona.



http://www.zlakusa.com
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.913
Dimitrovgrad i Strošena česma

14. april 2010.

Dimitrovgrad i Strošena česma

Dimitrovgrad je naselje na levoj obali Nišave, pišu savremeni geografi u bližoj ubifikaciji grada i greše. Najmanje iz dva razloga. Prvi - ako ne veći, onda stariji deo nalazi se na desnoj obali reke i drugi - to je autentičniji, a po nekim građevinama i reprezantativniji deo varoši. Ime je dobio po česmi za koju niko ne zna od kada tačno postoji, a gotovo niko sa sigurnošću ni zašto se zove Strošena češma.

9560170884bc585d5a9cb9367363223_extreme.jpg

Postoji priča, koja zbog vremenske nepreciznosti i nepominjanja konkretnih imena, poprima obrise legende. Suštinski ona je caribrodska varijacija „Zidanja Skadra na Bojani“. Doslovno je ne možemo ni ispričati, jer bi zbog lokalizama i anahronizama bila nerazumljiva i mnogim sadašnjim stanovnicima Dimitrovgrada.

Ona kaže da je u „staro vreme“ u Caribrodu živeo lep, mlad i bogat Turčin, koji se zagledao u mladu, lepu i siromašnu hrišćanku. Video ju je samo jednom kada je zahvatala vodu sa izvora u Mažl Caribrodu, iza „dvomostovlja“ na Nišavi. Toliko mu se dopala da je rešio da je opseni ne bogatstvom i moći koje je imao, nego plemenitošću za koju sa sigurnošću nije znao ni da je poseduje. Odlučio je da po svemu običan kladenac sa koga je pila pretvori u raskošnu česmu.

Naručio je majstore iz Carigrada, materijal iz Sofije, počeo da zida i posao je neko vreme lepo odmicao. Postavljene su cevi od dobro pečene i gleđosane busnenske keramike, konture česme već su se ocrtavale, voda se nije opirala i Turčin je bio zadovoljan misleći na lepu Ćaurku.

No, preko noći neko je počeo da mu ruši (troši) građevinu. To je trajalo dosta dugo, sve dok zaptije nisu preuzeli stvar u svoje ruke i uhvatili hrišćane koji su mu kvarili gradnju. Među njima i braću lepe Caribrođanke. A onda se znalo! „Pri valiju i kadiju, pa pod sablju ili na kolžc.“ Smrti je jedino mogao da ih spasi bogati Turčin ili nesrećna lepotica.

Ishod je ipak bio pomalo neobičan. Ćaurka je prešla „dvomostovlje“ na Nišavi, odnosno otišla iz Mažl Caribroda u Golemi Caribrod i pošla za Turčina. Hrišćani su bili pošteđeni, a Turčin je odustao od zaveta i prokleo je česmu da zauvek ostane S(trošena). Vodu na sreću nije i ona još uvek izbija na osam sulundara, bistra, jaka, zdrava i pitka.

Istorijski kontekst legende o Strošenoj česmi daju turski, nemački i dubrovački putopisci, ostavljajući zapise o turskom odnosno Golemom Caribrodu i hrišćanskom, stočnom ili Mažl Caribrodu. To je kraj 17. i početak 18. veka. U tom periodu postojale su i druge česme u caribrodskom kraju. One su po pravilu zahvalnice i materijalizovani dokazi turskog adeta da se na dobro odgovara dobrim.

Zajedničko svima je da su posle oslobođenja postale predmet hrišćanske „zahvalnosti“ i skoro sve srušene. U autentičnom vidu, sa arapskim runama, ostala je jedino česma u selu Boljev Dol. Po njoj znamo da ih je bilo i na drugim mestima.

Caribrodska priča o zahvalnom Turčinu nema direktnog pisanog traga, ali je kao i Strošena česma i voda sa nje, ušla u tradiciju Caribrođana. Toliko duboko da je voda sa Strošene česme putovala sa vojničkim koferima, u testijama (stovnama), slata novorođenčadi u šišetijima (flašama) zajedno sa povojnicom, ali i umirućima daleko od Caribroda kao predsmrtna želja.

Iako joj niko nikada nije pripisivao ni čudotvorna, ni lekovita svojstva, Caribrođani, koji se vraćaju ili odlaze iz rodnog grada, na putu „od stanicu do granicu“ obavezno svrate na Strošenu česmu.

Prvo da se umiju, a onda i napiju vode sa izvora koji je imenovao deo njihove varoši, trg sa vencem građanskih kuća iz 19. veka oko njega, njihove uspomene i kao turski abzest ili ćaursko pričešće obave ritual pročišćenja pre nego što će se ponovo suočiti sa realnošću života, koji baš kao na sulundarima Strošene česme izbija kao živa voda i negde daleko, čak ispod „dvomostovlja“, usporenog toka i zaprljana kanalom kojim teče, uvire kao neznatna utoka u Nišavu i preko Ponta Euksinijskog postaje deo Hronosovog Okeana, koji se uvek, hteli ili ne, nemilosrdno izliva u „reku bez povratka“ - Stiks.

U spomen „na baba Dimitanu Crcinu“. Umrlu 1968. godine, rođenu u „staro vreme“, od koje je priča „prepisana“ u najranijem detinjstvu.

Slobodan Aleksić Ćosa

Izvor: Danas.rs


 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.913
Skriveni biser iznad Vučja

13. april 2010.

Skriveni biser iznad Vučja


S velikim zadovoljstvom i ushićenjem nađosmo se u ovom carstvu lepote i čarolije – neviđene, netaknute čiste lepote neba, zemlje i vode. Ipak, ima i čovekovog znanja, truda i kreacije.

Autorka: Milica Ivanović
Izvor: Blic


1267109014bc3cb68989b7505910579_extreme.jpg


Objekat je vremenom dograđivan i ulepšavan u skladu sa prirodnim okruženjem

Ovo je u knjigu utisaka zapisala turistkinja Branislava Đukić, očarana hidroelektranom „Vučje“ i istoimenim kanjonom sa preko 70 vodopada na reci Vučjanka iznad varoši Vučje. Amerikanac Đžon V. Ring je taj nekrunisani i u Srbiji jedinstveni tehnološki i prirodni park video sličnim očima. „Predivno mesto gde se visoka tehnologija i prelepa priroda sjedinjuju u harmoniji“, zapisao je Amerikanac u podebeloj knjizi utisaka.

Hidroelektranu podno kanjona kroz kojeg teče reka Vučjanka podigli su davne 1903. godine leskovački industrijalci, odmah posle one u Užicu, a kasnije su slične, ali manjih kapaciteta, sagrađene još tri u Srbiji. Ova vučjanska, koja se nalazi u sistemu leskovačke Elektrodistribucije, jedina je koja bez prekida i danas proizvodi struju, a njene stare turbine i generatori kao da su juče izašli iz Simensovih fabrika. Objekat leskovačkih vizionara je vremenom dograđivan i ulepšavan u skladu s prirodnim okruženjem. – Deluje kao da ga je sam Bog spustio s neba i uklopio u stene, vodopade i šumu – komentariše jedan od poslovnih partnera koga je direktor Elektrodistrubucije Nebojša Cvetković poveo u obilazak reprezentativnog objekta tog preduzeća.

Nad hidroelektranom se nadvila planina Kukavica s kanjonom od stena i slapova vode. Kanjon, za koga mnogi kažu da je lepši od onoga u Koloradu je visine 1.200 metara. Na njegovom vrhu je ogromna pristupačna stena Sokolica odakle se po vedrom danu može videti i Niš. Ljudi koji su udarili temelje, pre svega tekstilne industrije u Srbiji, znali sa da iskoriste brzu i u kišnim danima izdašnu Vučjanku, pa su putem kanala sa devet brana, dugog 986 metara, najvećim delom uklesanog u stene, doveli vodu do elektrane. – Dok je cela Srbija živela na sveće, Vučjanci i Leskovčani su imali struju, ali samo po jednu sijalicu – objašnjava Cvetković.

Danas ova elektrana može da zadovolji potrebe samo šest modernih domaćinstava, ali se održava više kao eksponat i u čast leskovačkih predaka. Za ovo bajkovito mesto, nažalost, zna mali broj ljudi u Srbiji, ali i u samom Leskovcu. Zimi je skoro pusto i obilaze ga samo retke diplomatske delegacije, poneki obavešteniji zaljubljenik u čudesne prirodne pojave, planinar ili fotograf.

– Za razliku od zime, ovde je leti pravi raj. Dolaze ljudi s decom iz celog okruga, uglavnom na kupanje u virovima ispod hidroelektrane, ali ponekog privuče i naš objekat i sam kanjon.

Na izlazu iz kanjona srećemo Milana i Slavicu Đokić iz Beograda, koji su iskoristili posetu rođacima u Leskovcu i po rugi put došli da na tom mestu „odmore oči i dušu“. – Obišao sam skoro ceo svet, ali ovakvu lepotu nigde nisam video. Vodopad do vodopada, vir do vira, a svi kao da izviru iz zaobljenih stena – oduševljen je Milan.

Obilazak kanjona ne bi bio tako naporan i turisti ne bi morali da se vraćaju mokri i izgrebani da je pogled na njega dostupan s uređenog puta koji doseže do Sokolice i koji većim delom prati krivudavi kanjon. Ali kanjon skriva šuma, a donedavno i deponije smeća.

– Bio ovde jedan mladi Amerikanac. Bio je totalno zbunjen, s jedne strane prirodnim čudesima, a s druge činjenicom dao nismo uspeli da ove prizore iskoristimo za masovni turizam i da zaradimo na kartama – priča hidroelektričar Saša Cvetković.

Osim Elektrodistribucije o ovom prirodnom biseru niko ne brine. Leskovačka Turistička organizacija je kanjon Vučjanke, doduše, uvrstila kao zanimljivu destinaciju na svojoj turističkoj karti, ali za masovnije obilaske potrebno je mnogo više. Taj predeo se ne nalazi ni pod zaštitom države kao prirodno i tehnološko dobro, ali zato se hidroelektrana našla na listi IEEE, najveće svetske asocijacije inženjera iz oblasti elektrotehnike, telekomunikacija i drugih srodnih oblasti. Uvrstili su je u program „Milestone“, odnosno na listu objekata i pronalazaka od opšteg značaja za razvoj i istoriju elektrotehnike u svetu. Na evropskoj listi zauzima 15, a na svetskoj 64. mesto.




 
Učlanjen(a)
17.11.2009
Poruka
307
a зашто нико није покушао да постави неке од ових фотографија у формату и резолуцији за десктоп. ја бих скинуо неке дивне слике одавде, али шта вреди.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.913
Ovo su male fotografije, ilustracije članaka. Članke nalazim uglavnom na sajtovima dnevnih novina i još nekoliko časopisa, prema tome, ništa od walpaper-a tamo se ne može naći. A ovo nije download deo foruma, tako da im ovde i nije mesto.
 
Učlanjen(a)
17.11.2009
Poruka
307
ух, све си рекла, није им овде место. не би ништа овде ни фалило. али у сваком случају, идеја је одлична и слике јесу фантастичне.
ма имам ја тога доста, али србија...
 
Poslednja izmena:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.913
ух, све си рекла, није им овде место. не би ништа овде ни фалило. али у сваком случају, идеја је одлична и слике јесу фантастичне.
ма имам ја тога доста, али србија...

Ok, ubedio si me. Otvoriću temu "Slike Srbije", pa ćemo tamo svi moći da ostavljamo lepe slike sa svojih putovanja po dragoj nam zemljici. :) Ne znam koliko će biti upotrebljive za desktop, ali ćemo bar moći da uživamo i da se ponosimo... :)
 
Učlanjen(a)
17.11.2009
Poruka
307
браво, црвендаћ, хвала ти! немам плаво, па овако.
 
Top