Sveto Trojstvo

Učlanjen(a)
21.09.2015
Poruka
1.460
Video iznad je rađen sa naučnog gledišta gde se pominje evolucija čovekove svesti za 2ooo god. pa apostoli nisu znali za kocku mi znamo i eto rešenja stranice kocke su pokazatelj jednine....smešno.
Ne ne kaže to imaš srpski prevod.
Bog nije ni kocka niti se ljudima pokazao izvandimenzionalno jer Ga onda nebi ni videli.
I VIDESTE GAi ČUSTEGA reče Isus neizvan niti iznad već ISPRED.
Davljenik se za slamku hvata tako ovaj video zvuči jadno i nespretno da samo decu može navesti da poveruju u tri ličnosti koje čine jednu ličnost.
Mi smo videli ISUSA HRISTA ČOVEKA LIČNOST BOŽIJU, a ne prirodu.JEdna priroda i tri ličnosti svaka od te tri ličnosti poseduje 1/1 te iste prirode.Sveto Pismo ovo dokazuje.
Ja rekoh svoju veru da je večan ti kažeš da bolje od mene znaš u šta ja verujem....dobro,samo nije tačno.
On ako je večan ne može u jednom momentu istorije da bude Otac, u drugom Sin,a u trežem Sveti Duh, onda On nije večan i u vremenu je.
Znači Marija nije telo rodila već duha po vašoj nauci.
Mrija je rodila SARKS(DUŠA+TELO) čija je ličnost Bog Logos i u kome se nalazi punota Božanskih energija, ali ne i prirode, Bog je svuda, a ne u jednom čoveku.
Kako sad čoveka Isusa kad iznad reče: ,,Nije se Bog javio kroz telo,, ili vam Isus nije Bog ili nema telo šta je po sredi?
Ti kažeš da Bog nije veći od Isusa a Isus kaže da jeste veći ko od vas dvojice govori istinu?
Čovek Isus je kao što sam rekao manji od BOga, a Bog Isus je jednak BOgu jer je On sam Bog.
Nigde u Bibliji ne nađoh knjigu Atanasija velikačkog samo oni mali Božji proroci.
Pa i nećeš, možeš samo naći Bibliju u Atanasijevoj knjizi, jer je Ons sastavio KANON SVETOG PISMA, ako po tebi Sveti Atanasije Veliki nije u pravu onda je i Njegov kanon pogrešan, pa što ga koristiš?
 
UPLOADER
Učlanjen(a)
19.10.2010
Poruka
3.322
''Bog je besmrtan i nema pocetak''.
To je nas pojam Boga, a on se zasniva na ljudskoj definiciji, u skladu sa covekovim zeljama.
Bog Otac jeste vecan i besmrtan i nema pocetak, ali njegov Sin je direktno proizasao od njega.
I to je Isus na mnogo mesta naglasio: ''Ja od Oca izidjoh'' , a tekst na grckom nosi misao doslovno ''iznedriti''. ''Njegovi su izlasci od pocetka, od vecnih vremena''
Tako je Hristos direktno iz Boga proizasao, kao sto je i Eva direktno od coveka izasla(a Bog na svoju sliku stvara coveka dajuci nam primer odnosa Bozanskih osoba).
Eva nije nista manje covek nego sto je to Adam.
Tako je i u slucaju Boga, Isus nije nista manje Bog nego sto je to Otac, ako je od njega i direktno proizasao. Oni su jednaki.
Nasa pretpostavka da Bog ne moze biti rodjen i da mora biti bez pocetka, je ljudska i u ovom slucaju pogresna, jer radjanjem nastaje po prirodi jednaka osoba. Ako je od coveka onda je covek, ako je od Boga onda je Bog.
A primer nam je dat i u stvaranju coveka.

Da su prvi Hriscani verovali u ''doslovno rodjenje'' potvrdjuju i muslimani, koji se javljaju kao protvnici i kazu: ''Bog nije rodio niti je rodjen'' - ova izjava bila bi besmislena, da Hriscani u to vreme nisu tako verovali.

To sto se Isus naziva Sin, je u ovom slucaju nepotrebno i samo bi stvorilo zabunu, ako je Isus=Otac.
Ne bi bilo smisla praviti opis odnosa Oca i Sina i to predstavljati primerom, ako taj odnos ne postoji.
To bi bila gluma. A Bog nije glumac i u njemu lazi nema, vec cista istina.
Takodje ako mi verujemo u Trojstvo kao sto sam ja nekada verovao, moramo da se mucimo da objasnimo ove Hristove reci: ''Otac je moj veci od mene'' , a sa druge strane na drugom mestu on kaze: ''Ja i Otac Jedno smo''.
Ako je u ljudskom telu mogao izgovoriti da je on ''SAM BOG'', zasto to na drugom mestu porice?
Nije ga u ovom slucaju sprecavala ljudska priroda, vec je u pitanju nase nerazumevanje.
A to nerazumevanje upravo proizilazi iz toga sto mi usvajamo ljudske dogme, a ne verujemo onako kako je napisano.

Da bi smo ovo razumeli dovoljno je sagledati odnos Muza i Zene u braku, pa shvatiti da iako su oni oboje covek po prirodi, i razlicite su osobe, ipak su ''jedno telo'' , takodje jedna osoba je veca a druga manja.
I Bog tako stvara coveka , na svoju sliku, po ovom istom principu.
Treba li da objasnjavam celu bibliju koja je sa ovim u skladu, mislim da nema potrebe i da ces shvatiti o cemu pricam..

Jeste Sveti Duh je licnost. Kao sto je i ''Duh covecji'' ''licnost covekova''.
Tako je i Sveti Duh nosilac Bozanske licnosti i on nam je dat kao ''zalog'' u srca nasa.
Duh Sveti je sam Bozji zivot kojim on zivi u nama i kojim nas menja.
Vrlo jednostvno za shvatiti.
Zato se Duh prikazuje kao licnost. Ne radi se o nekoj trecoj osobi, vec o Bozjoj licnosti..
Ne rece li tamo da ''Hristos zivi u nama''?
Kako Hristos? Zar ne zivi Sveti Duh?
UPRAVO TAKO, HRISTOS ZIVI U NAMA SVETIM DUHOM , JER DUH JE NJEGOVA LICNOST..
Ne postoji nikakva treca osoba.. autor mire000
Kod:
http://serbianforum.org/threads/adventizam-i-trojstvo-da-li-su-rani-adventisti-verovali-u-trojstvo.577732/page-39

Ja samo mogu reći AMEN mire000....
http://serbianforum.org/threads/adv...rovali-u-trojstvo.577732/page-39#post-1628238

Ovo nisam pročitala na vreme , sad sam pročitala , autoru miri svaka čestitka

Takođe i Kaiosu , koi je sve to ponovijo
 
Učlanjen(a)
21.09.2015
Poruka
1.460
Bog je nepromenljiv i samim tim je nemoguće da je on postao nešto što pre nije bio.
Bog Otac i Bog Sin u Starom Zavetu
7954335.jpg

Protivnici doktrine o Trojstvu stalno napominju kako se u Bibliji ne pominje "Trojstvo". Oni neprestano optužuju tradicionalne hrišćane da su "izmislili" Trojedinog Boga, kako bi odbranili svoje učenje o Isusu Hristu kao Bogu Sinu. Oni tvrde da je Jahve jedan, i da stoga ne može da postoji u tri zasebne ličnosti. Oni takođe tvrde da Biblija nigde ne navodi postojanje više zasebnih Božanskih Ličnosti.

Međutim, čak i Stari Zavet sadrži izveštaje i tekstove u kojima se vidi da Jahve može da bude na nebu, a ISTOVREMENO, može da bude i na zemlji. Prva knjiga Mojsijeva (Postanak) opisuje jedan događaj, u kome vidimo Jahvea koji je na nebu, a ISTOVREMENO se na zemlji nalazi Jahve u ljudskom obličju. I da stvar bude zanimljivija, ovo su dve različite ličnosti, obojica nose ime "Jahve", dakle, vlastito ime Božije. Taj Jahve na zemlji nije nazvan "Adonai" (Gospod) niti "Elohim" (Bog), već je eksplicitno nazvan JAHVE. Taj Jahve koji je došao na zemlju, posetio je Avraama i Saru, govorio je s njima u ljudskom obličju, i na kraju je (još uvek u ljudskom obličju) uništio Sodom i Gomoru. Čitajte biblijski izveštaj i proverite šta tačno piše u originalu, na jevrejskom. Videćete da je u tekstu upotrebljena reč JAHVE tamo gde ću je ja upotrebiti u citatima ispod. Čitamo 1. knjigu Mojsijevu, 18. i 19. poglavlje:

  1. 1. Mojsijeva 18:1,2 - Tri posetioca dolaze k Avraamu i Sari, i u ovim stihovima su ta tri posetioca nazvani "ljudi", jer izgledaju kao ljudi: "Kada je Avraam podigao svoj pogled, ugledao je trojicu ljudi kako stoje naspram njega; i kada ih je ugledao, potrčao je od ulaza u svoj šator da ih pozdravi i poklonio im se do zemlje."
  2. 1. Mojsijeva 18:13 - Međutim, u nastavku izveštaja, vidimo da je jedan od te trojice nazvan JAHVE. To je upravo onaj posetilac koji razgovara sa Avraamom. "I JAHVE reče Avraamu: 'Zašto se Sara smeje i govori: Da li je zaista moguće da ja, ovako stara, rodim dete?" (pročitajte originalni tekst, čak i jevrejski Tanah, videćete da je ovaj posetilac nazvan YHWH)
  3. 1. Mojsijeva 18:17 - Opet je treći posetilac nazvan "JAHVE". "I reče JAHVE: "Zar da zatajim od Avraama ono što ću da učinim?" Vidimo da je Jahve i dalje u ljudskom obličju, i dalje razgovara sa Avraamom, i vidimo da namerava da učini nešto (tojest, da uništi Sodom)
  4. 1. Mojsijeva 18:20,21 - Opet je treći posetilac nazvan JAHVE: "I Jahve reče: 'Vika je u Sodomu i Gomori velika, i gresi njihovi su prevršili svaku meru. Zato ću sada otići k njima da vidim da li su zaista učinili sve ono što viču i što sam čuo; a ako nisu, ja ću to saznati".
  5. 1. Mojsijeva 18:22 - Druga dvojica posetilaca NIJEDNOM nisu nazvani "Jahve". U toku ove posete kod Avraama, oni su i dalje nazvani "ljudi". Kasnije ćemo videti da su takođe nazvani i "anđelima". Nijednom nisu nazvani "Jahve". Samo je treći posetilac više puta nazvan "Jahve", ostala dvojica nikad. "I onda se dvojica ljudi okrenuše i otidoše u pravcu Sodoma, a Avraam ostade da stoji pred Jahveom."
  6. 1. Mojsijeva 18:32 - Jahve u ljudskom obličju i dalje je s Avraamom (dvojica anđela su već otišli u Sodom). Avraam kaže: "Nemoj se gneviti, Gospode (Adonai), što ću još jednom govoriti: može biti da ćeš naći deset (pravednika u Sodomu)?". Avraam, dakle, naziva ovog trećeg posetioca "Adonai" (Gospod). Pisac ove knjige (Mojsije) nazvao je trećeg posetioca Jahve, kao što smo videli u stihovima iznad. Evo šta treći posetilac odgovara Avraamu (isti stih): "Neću ih pogubiti zbog tih deset (pravednih)". Dakle, ovaj treći posetilac je nazvan Jahve od strane Mojsija, nazvan je Gospod od strane Avraama, i taj isti posetilac takođe kaže da će ON uništiti Sodom ili ga poštedeti. Ko je uništio Sodom? Anđeo? Čovek? Ili JAHVE BOG? No, čitajmo dalje:
  7. 1. Mojsijeva 18:33 - Sada i treći posetilac odlazi od Avraama u Sodom. Stih kaže ovako: "I čim završi svoj razgovor s Avraamom, JAHVE otide od njega a Avraam se vrati u svoj dom."

    U sledećem (19.) poglavlju priča o tri posetilaca se nastavlja. Znamo da su tri posetioca posetili Avraama. Jedan od te trojice nazvan je Jahve. Druga dvojica (nazvani "ljudi") otišli su ranije u pravcu Sodoma, a Jahve je otišao kasnije. U 19. poglavlju pratimo dalja dešavanja. Za početak, vidimo dvojicu ANĐELA kako ulaze u Sodom, u ljudskom obličju (znamo da su u ljudskom obličju, jer stanovnici Sodoma misle da su to ljudi i žele da imaju seksualni odnos s njima).
  8. 1. Mojsijeva 19:1 - "I dva ANĐELA dođoše u Sodom te večeri dok je Lot sedeo na kapiji grada. Kada ih Lot ugleda, ustade da ih pozdravi i pokloni im se do zemlje".
  9. 1. Mojsijeva 19:2 - Lot oslovljava ovu dvojicu sa "gospodo". Nijedan od ove dvojice ne nosi ime "Jahve". "I reče Lot: Hodite, gospodo, u kuću sluge svog, i prenoćite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete pođite svojim putem."
  10. 1. Mojsijeva 19:15 - Opet su ona dvojica posetilaca nazvani "anđelima": "I kad osvanu jutro, anđeli navališe na Lota govoreći: 'Ustaj, povedi svoju ženu i svoje dve kćeri koje su ovde, i odlazi, da ne budeš uništen u kazni koja će se sručiti na ovaj grad."
  11. 1. Mojsijeva 19:24 - Dolazimo do ključnog stiha. Videli smo da su trojica posetilaca u ljudskom obličju posetili Avraama. Dvojica su u tom poglavlju nazvani "ljudi", a jedan je nazvan "Jahve". Kasnije, dvojica "ljudi" (anđela) odlaze za Sodom, a Jahve ostaje još malo kod Avraama. Potom i On odlazi za Sodom. Potom u 19. glavi vidimo tu dvojicu anđela u poseti kod Lota u Sodomu. Znamo šta se sve izdešavalo s njima, kako su stanovnici Sodoma pokušali da ih siluju, kako ih je Lot odbranio i kako su oni potom izveli Lota iz Sodoma pre uništenja. Sada nas priča vraća na trećeg posetioca. Šta je s Njim bilo? On je napustio Avraama i krenuo za Sodom. U ovom stihu vidimo šta je potom treći posetilac uradio u Sodomu. Čitajmo stih: "I potom JAHVE (na zemlji, u ljudskom obličju) baci na Sodom dažd od sumpora i ogrnja od JAHVEA na nebu." Dakle, imamo jednog Jahvea koji je na nebu, i U ISTO VREME imamo JAHVEA koji je na zemlji, koji je pre toga posetio Avraama (i bio nazvan "Jahve"), koji je došao potom u Sodom, i uništio Sodom (i dalje nazvan "Jahve") tako što je bacio oganj i sumpor na grad od JAHVEA NA NEBU. Stih eksplicitno koristi ime "Jahve" oba puta, dakle, Božije ime. I vidimo da Jahve može biti na nebu, a istovremeno može biti u ljudskom obličju, na zemlji, može govoriti s ljudima, pa čak može i da jede (kao kod Avraama u šatoru). Ovde nisu u pitanju nikakve stilske figure ni metafore. Mojsije dok piše ovaj tekst ne koristi zajedničke imenice kao što je "Adonai" (Gospod, gospodar, može biti Bog, a može biti i čovek), čak ne koristi ni reč "Elohim" (opet zajednička imenica koja znači "Bog"). Mojsije u 18. i 19. glavi Postanka EKSPLICITNO koristi BOŽIJE VLASTITO IME "JAHVE" kad opisuje ko je posetio Avraama i ko je uništio Sodom i kako.

Da rezimiramo:

  1. Trojica "ljudi" posećuju Avraama (1. Mojs. 18:2)
  2. Jedan od te trojice nazvan je Jahve (1. Mojs. 18:3), On Avraamu najavljuje rođenje Isaka i uništenje Sodoma
  3. Taj treći posetilac Jahve kaže da će lično otići u Sodom da ga uništi (1. Mojs. 18:20)
  4. Dva anđela odlaze u Sodom (1. Mojsijeva 18:20, 19:1) a Jahve ostaje kod Avraama još malo
  5. Dvojica anđela nijednom nisu nazvani "Jahve", nazvani su ili "ljudi" ili "anđeli", a Lot ih jednom prilikom naziva "gospodo". Ti anđeli napuštaju Sodom sa Lotom i njegovom porodicom (1. Mojs. 19:15)
  6. Treći posetilac (Jahve) koji je najavio da odlazi u Sodom da bi ga uništio, stiže u Sodom i uništava ga. Tekst i dalje naziva tog posetioca "Jahve" i kaže da je taj Jahve bacio na Sodom dažd od sumpora i ognja od Jahvea na nebesima (1. Mojs. 19:24)

Ovaj tekst je prilično jasan i nemoguće ga je protumačiti "slobodno". Vidimo sasvim jasno i eksplicitno da se Jahve sve vreme nalazi na nebu, a istovremeno se nalazi i na zemlji, u ljudskom obličju, gde jede i razgovara s Avraamom oči u oči. To vam je savršena predslika Boga koji je kao čovek rođen i došao na zemlju (Hristos) a koji je istovremeno i na nebesima (Otac). Ne, nisu ovo "dva Jahvea". Ovo je jedan jedini Jahve, koji može biti istovremeno na zemlji, u ljudskom obličju, kao JEDNA LIČNOST, i na nebu, kao DRUGA LIČNOST. Na isti način kao što je u Novom Zavetu Otac bio Jahve na nebu, a Sin (Hristos) bio u ljudskom obličju, Jahve na zemlji. I baš ova priča o Avraamu, Lotu i Sodomu je predslika Hristove misije na zemlji. Tako je i Hristos došao u ljudskom obličju, obećao Svome narodu spasenje (kao što je Avraamu obećao Isaka), i izveo narod iz propasti i greha (kao što je i Lot izveden iz Sodoma pre uništenja). Prava predslika Hrista i Njegovog spasenja.

Ovaj tekst u 1. Mojsijevoj 18 i 19 takođe nam pomaže da shvatimo kako to "Boga niko nikad nije video" (Jovan 1:18), a opet, Jahve govori sa Avraamom, potom, Isaija "vidi Jahvea" (Isaija 6:5 "Teško meni... Jer moje oči videše Cara, Jahvea nad vojskama!"). Takođe, i Mojsije je video Jahvea (Brojevi 12:6-8). Kako to "Boga niko nikad nije video", a imamo Avraama koji govori sa Jahveom, imamo Mojsija koji vidi Jahvea, imamo Iliju koji je video Jahvea nad vojskama? Kako to sad usaglasiti?

Pa lepo. Videli smo izveštaj o poseti Jahveovoj Avraamu i Sodomu. Jahve je na nebu, a opet, Jahve je na zemlji, vidljiv, u ljudskom obličju. Jahve u ljudskom obličju je VIDLJIV, Jahve na nebesima NIJE. Jahvea na nebesima niko nikad nije video, ali SIN GA JE POKAZAO / OBJAVIO (Jovan 1:18). Baš kao i u ovoj priči o Jahveovoj poseti Avraamu i Sodomu.

(preuzeto sa foruma "Sektolomac")
Jovan 1:1 - Reč Božija je Bog Jahve ili samo "običan bog"?
1222964.jpg

Jehovini Svedoci su najpoznatiji po tome što su sledbenici Arijevog jeretičkog učenja o tome da Isus nije Bog, već stvorenje koje je Bog uzdigao do Svog prestola i dao mu najveće titule, ali je ipak stvorenje, a ne Bog. Pošto Biblija uči suprotno (Biblija uči da je Isus Gospod i Bog), onda su JS prisiljeni da tumače te "problematične stihove" na neki revolucionarni način. Tako imamo i njihovo "revolucionarno" tumačenje stiha kojim počinje jevanđelje po Jovanu:

"U početku beše Reč i Reč beše u Boga i Reč beše Bog" (Jovan 1:1)

Pošto znamo da je Isus Reč (Jovan 1:14, Reč postaje Telo), onda nam ovaj prvi stih govori da je Isus bio u početku, da je Isus bio u Boga i da Isus beše Bog. A ako ste JS, onda ćete ovo tumačenje nazvati pogrešnim i umesto toga, stih Jovan 1:1 tumačićete ovako:
  • To "bog" na kraju stiha na grčkom jeziku ("theos") nije svemogući Bog ("ho Theos"), jer nema određenog člana ispred reči "theos" na kraju stiha. Ne piše "Logos beše ho Theos" već piše "Logos beše theos".
  • Nedostatak određenog člana govori da nije u pitanju svemogući Bog Jehova koji se uvek piše sa određenim članom ("ho Theos").
  • Pošto u koin-grčkom jeziku nema neodređenog člana, Jovan ne koristi nikakav član ispred reči "theos" na kraju stiha.
  • Reč "bog" (elohim) može da se odnosi ne samo na svemogućeg Boga Jehovu, već i na velikane vere među ljudima. Znamo da je Mojsije nazvan "bogom" (elohimom), pa opet to ne znači da je Mojsije u stvari svemogući Jehova.

Zato prevod Novi Svet ovaj stih prevodi ovako:

"I reč beše bog". Koriste malo slovo, jer smatraju da se ovo "theos" ne odnosi na Boga, na Jehovu koji se uvek piše velikim početnim slovom.

U engleskom prevodu Novi Svet, ovaj stih je preveden ovako:
"And the Word was a god". (zapazite upotrebu neodređenog člana "a" ispred reči "bog" koja je napisana malim početnim slovom)

Međutim, da li je ovo tačno, ovakvo tumačenje i prevod Jovana 1:1?

  • Kao prvo, nije istina da svemogući Bog mora uvek da ima određeni član u grčkom jeziku. Na primer, stih Jovan 1:18 koristi reč "Theos" dva puta, i oba puta NIJE napisan određeni član "ho". Novi Svet prevodi prvi "Theos" bez člana sa "Bog Jahve" a drugi "Theos" beu člana sa "bog" ("Boga Jahvea niko nikada nije video, jedinorodni bog u naručju Očevom, on Ga je objasnio").
  • Kao drugo, originalni grčki tekst ne koristi mala i velika slova. Najstariji manuskripti ovog jevanđelja na grčkom jeziku pisani su štampanim slovima i bez razmaka. Tako imate tekst u Jovanu 1:1 "IREČBEŠEBOG". Jovan nije napisao reč "bog" malim početnim slovom. I ako se u mnogim slučajevima "theos" bez člana pojavljuje i odnosi na Boga Jehovu, zašto bismo ovde pravili izuzetak, pogotovo što imamo i druge biblijske stihove koji potvrđuju to isto (apostol Toma naziva Isusa Gospodom svojim i Bogom svojim, na primer)?
  • Dalje, prevod Novi Svet UBACUJE neodređeni član u tekst (u NW prevodima na engleski, francuski, nemački itd)
  • Veoma bitan argument protiv tumačenja "theos" = "stvorenje", jeste činjenica da u Novom Zavetu NIGDE reč "theos" nije upotrebljena za stvorenja i ljude. Reč "elohim" (bogovi) jeste upotrebljen u Starom Zavetu za stvorenja (Mojsija) u figurativnom smislu, ali reč "Theos" nikada nije upotrebljena u tom kontekstu.
  • Konačno, hajde da vidimo zašto je ZAISTA Jovan napisao "theos" bez člana u rečenici "I Logos beše Theos". Morao je da izostavi član ispred reči "theos" zato što ga je na to primoravala gramatika grčkog jezika. Jedino je na taj način mogao da pokaže šta je u toj rečenici subjekat, a šta imenski deo predikata.

U savremenim evropskim jezicima, pa i u srpskom, lako ćemo prepoznati subjekat i razlikovati ga od imenskog dela predikata, iako mi uopšte ni ne koristimo članove. Čak i bez članova, mi znamo da u ovoj rečinici: "I Reč beše Bog", "Reč" je subjekat, a "Bog" je imenski deo predikata. Savremeni jezici koriste red reči da pokažu šta je subjekat a šta je imenski deo predikata. U srpskom jeziku, imenski deo predikata uvek se piše posle predikta ("beše"), a subjekat se uvek nalazi ispred predikta ("Reč beše") Međutim, u grčkom jeziku, gramatička pravila ovakvih rečenica su drugačija. Grčka rečenica ne sledi poziciona pravila, jer se subjekat ne mora uvek nalaziti ispred predikta. Kao dokaz u prilog ovoj tvrdnji, navešćemo stih Jovan 1:1 na originalnom grčkom jeziku:

"kai Theos en ho Logos"

kai = i
Theos = Bog
en = beše
ho = ta
Logos = Reč

Vidimo da je imenski deo predikata (Theos) napisan ISPRED predikta "en". Vidimo da je subjekat "ho Logos" napisan POSLE predikta "en" (= beše). Nije kao u našem jeziku, gde reč "Logos" kao subjekat mora da stoji ISPRED glagola "beše" (en). Mi moramo da promenimo redosled reči u rečenici da bi ovaj stih bio gramatički ispravan na srpskom jeziku:

I ta Reč beše Bog.

Zašto "ta" Reč? Zato što ceo stih glasi ovako:

"En arhe en ho Logos, kai ho Logos en pros ton Theon, kai Theos en ho Logos".
"U početku beše Reč, i ta Reč beše u Boga, i ta Reč beše Bog".

Ne bilo koja reč, već TA REČ koja je bila u početku i koja je bila u Boga. Ta Reč (i samo ta Reč i nijedna druga) BEŠE BOG.

Dakle, vidimo da u grčkom jeziku nije presudna pozicija reči u rečenici. Na osnovu ovog reda reči u rečenici u grčkom jeziku, ne može se zaključiti koja reč je subjekat u rečenici, jer se taj subjekat nalazi iza glagola, a ne ispred glagola. Pošto je u grčkom jeziku poredak reči u rečenici nebitan, neka druga stvar jeste bitna. Da bi se u grčkom jeziku znalo šta je subjekat, a šta imenski deo predikata, gleda se KRAJ reči (kako se reč završava). Međutim, u ovom slučaju imamo dve reči koje se završavaju na "os" (Theos i Logos). Dakle, imamo problem. Kraj reči nam ne govori ništa, jer se obe reči završavaju isto. Šta sad Jovan da radi? Kako da napiše tu rečenicu, a da čitalac zna šta je u rečenici subjekat? Pa u takvom slučaju, gramatika grčkog jezika nalaže da se ispred subjekta napiše određeni član "ho", a da se ispred imenskog dela predikta ne napiše određeni član. Po tome znamo da je "Theos" u ovoj rečenici "Theos en ho Logos" imenski deo predikata, a ne subjekat, iako stoji ispred glagola "en". Po tome znamo da je "ho Logos" u ovoj rečenici subjekat, iako stoji iza glagola "en". Da je Jovan napisao član "en" ispred obe reči, mi to nikako ne bismo mogli da odredimo, a i rečenica ne bi bila gramatički ispravna na grčkom jeziku.

Da je Jovan napisao određeni član ispred reči "Bog", i ispred reči "Logos", onda bismo dobili sledeću izjavu:

"I Jehova beše ta Reč".

Ne bi više ta Reč bila Bog Jehova, već bi Bog Jehova bio sveden i ograničen na Reč (Logos). Nije isto reći "Ta Reč je Bog" i "Bog beše ta Reč". U prvoj rečenici (kao što je Jovan napisao) rečeno je da je Logos Bog, ali isto tako, da je Bog mnogo više od Logosa. U drugoj rečenici (koja bi se dobila da imamo određeni član ispred "Theos") bilo bi rečeno da je Bog taj Logos, što implicitno ograničava Boga samo na tu Reč. U pitanju bi bila sasvim druga izjava, koja bi u sebi imala i implikacije bezbožništva.

Da bi Jovan izneo ispravan teološki stav (u početku beše Reč, i ta Reč beše u Boga, i ta Reč beše Bog), i da bi sledio pravila grčke gramatike, Jovan je izostavio određeni član ispred reči "Theos". Nikakva velika misterija ni glavolomka.

Da Biblija ne objavljuje Isusa kao Boga na nekim drugim mestima, možda bi JS i imali neke šanse sa ovom polemikom. Ali u svetlu celog Novog Zaveta i u svetlu Tomine izjave "Gospod moj i Bog moj!" ne možemo odbaciti verovanje hrišćana u Hrista koji je utelovljeni Bog, Reč Božija koja je postala Telo radi našeg spasenja. Ne stvorenje Božije, već Reč Božija kroz koju i za koju je sve postalo i za koju i kroz koju smo i mi stvoreni. Amin!
5. Mojsijeva 6:4 - Da li je Jahve jedan ili kolektiv?
Osnovna misao:
5. Mojsijeva 6:4 "Čuj, Izrailju, naš Gospod Bog je jedan Bog" (YHWH Echad)
Marko 12:29 "Čuj, Izrailju, naš Gospod Bog je jedan" (Theos hen)
1. Jovanova 5:8 "I troje je što svedoči na zemlji: duh, i voda i krv. I ovo troje je ujedno (hen)"

Jevrejska reč "echad" (zbirna jednina, kolektivna jednina, više stvari uzetih zajedno ili ujedno) označava Boga u 5. Mojsijevoj 6:4. Bog nije "jedan" (u matematičkom smislu) već je "ujedno", Bog je KOLEKTIVNA jednina (echad) a ne "jedan" (yachid na jevrejskom).
Ta reč "echad" prevedena je u Novom Zavetu na grčki. Kada Isus citira ovaj stih 5. Mojsijeva 4:6, apostol Marko zapisuje tu Isusovu pouku na grčkom. Marko 12:29 "Gospod Bog je jedan". I zanimljivo, apostol Marko takođe koristi KOLEKTIVNU jedninu u grčkom jeziku (hen). Isus kaže, a Marko citira: Bog je KOLEKTIV (echad -> hen). Bog NIJE jedan (yachid -> monos), već je Bog KOLEKTIV UZET UJEDNO, KAO JEDAN.
Kao dodatni dokaz šta znači "hen", imamo stih u 1. Jovanovoj 5:8, gde piše: "ovo troje je HEN (ujedno)." Dakle, VIŠE entiteta (kolektiv) uzet kao jedan.




ANALIZA

Jehovini Svedoci i ostali poklonici arijanske jeresi često citiraju 5. Mojsijevu 6:4 (tzv. jevrejski "vjeruju") u cilju dokazivanja da Trojstvo (Trojedini Bog) nije biblijski koncept. Hajde da analiziramo ovaj stih na originalnom jeziku na kome je napisan (jevrejskom) i da vidimo šta ovaj stih zaista kaže. Đuro Daničić prevodi ovaj stih ovako:

"Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod." (5. Mojsijeva 6:4)

U daljoj analizi ovog biblijskog stiha videćemo da Daničićev prevod nije precizan, ali to nije nikakvo čudo. Daničić je radio trećestepeni prevod Starog Zaveta, što znači da nije prevodio sa originala. Daničić je prevodio Luterov Stari Zavet. Luter nije znao jevrejski ni aramejski, te je Stari Zavet prevodio sa grčkog (Septuaginte) i latinskog (Vulgate). Dakle, ni Luter nije radio prvostepeni prevod Starog Zaveta, već je Luterov prevod drugostepeni, pošto su Septuaginta i Vulgata prvostepeni prevod sa originala. Znači, stih koji čitamo: "Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod." (5. Mojsijeva 6:4) jeste prevod prevoda prevoda, a ne prevod sa originala, pa ne treba ni da čudi što se početno značenje ovog stiha na jevrejskom izgubilo tokom tri prevoda.

Tako na primer, u svakom prevodu Biblije gubi se značenje reči "Elohim" u 1. Mojsijevoj 1:1. Originalni jezik i originalni tekst kažu sledeće: "U početku stvori bogovi (Elohim) nebo i zemlju". Reč "bogovi" (Tvorac) je subjekat u množini, a uzima glagol u jednini ("stvori"). Gramatički ispravno bi bilo da subjekat u množini uzme glagol u množini ("stvoriše", tj. "u početku stvoriše bogovi nebo i zemlju"). Međutim, u originalnom tekstu na jevrejskom ovo gramatičko pravilo je prekršeno. Za svaki takav prekršaj osnovnog gramatičkog pravila, uvek mora postojati razlog koji to kršenje opravdava i daje smisao. Više puta se biblijski Bog Tvorac naziva "Elohim" (Bogovi), a ipak taj "Elohim" tvrdi za Sebe da je "jedan", i takođe, uzima glagol u jednini (Reče Bogovi, Bogovi je stvorio nebo i zemlju itd). U prevodima Biblije na engleski i druge jezike, to značenje reči "Elohim" se gubi i reč "Elohim" (bogovi, množina) prevodi se sa "Bog" (jednina) u svim Biblijama ovog sveta. Tek kad čitate tekst na jevrejskom, vidite koliko je čudno to što "Bogovi" kaže za sebe da je "jedan" i koliko neprirodno zvuči kad pročitate "I Bogovi je rekao... I tako je Bogovi stvorio nebo i zemlju..."

Zato ćemo se mi skoncentrisati na originalni jevrejski tekst. Imajte na umu ovaj fenomen da "Elohim" znači "Bogovi" (množina) a da uzima glagol u jednini. To znači da je Tvorac na neki način množina koja funkcioniše kao jedan. Elohim je množina koja funkcioniše (stvara) kao jedan. Elohim je očigledno KOLEKTIV koji funkcioniše kao jedan ("da stvorimo čoveka po svome obličju"). Videćemo da tekst u 5. Mojsijevoj 6:4 samo dodatno potvrđuje ovaj argument i objašnjava zašto je Mojsije rekao "U početku stvori Bogovi nebo i zemlju" (1. Mojsijeva 1:1).

"Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod." (5. Mojsijeva 6:4) - Ovaj tekst je "Vjeruju" judaističke religije. Svakog jutra i svake večeri Jevreji u sinagogama otpočinju bogosluženje ovim stihom, koji se zove SHEMA ("Čuj"). Čak je i Gospod Isus Hrist citirao ovaj stih kao prvu zapovest Mojsijevog zakona (Marko 12:29.30). Ovaj tekst je temelj judaističkog i hrišćanskog monoteizma. Interesantno, svi judaisti (Jevreji) i svi hrišćani, koriste ovaj tekst kao temelj svoje vere. Pa ipak, Jehovini Svedoci pokušavaju da dokažu da je upravo taj stih dokaz da hrišćani nisu u pravu što veruju u Trojstvo. Hrišćani koji veruju u Trojstvo koriste ovaj stih da dokažu Trojstvo, a Jehovini Svedoci koriste ovaj stih da dokažu da Trojstvo nije biblijsko? Samo jedna od ove dve strane može biti u pravu. Da vidimo da li su u pravu hrišćani koji već 2000 godina veruju u Trojstvo i citiraju ovaj stih, ili Jehovini Svedoci koji već 150 godina govore kako ovaj stih pokazuje da Trojstvo ne postoji.

Šta tekst "Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod" zaista kaže na jevrejskom jeziku?

:שְׁמַע יִשְׂרָאֵל יהוה אֱלֹהֵינוּ יהוה אֶחָד - Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH Echad

Analiziraćemo svaku reč ovog teksta (YHWH znamo već šta je)
Shema — čuj, slušaj, poslušaj
Yisrael — Izrael
Eloheinu — prvo lice množine, prisvojni oblik od אֱלֹהִים Elohim, doslovno značenje: naši Bogovi.
Echad — jedinstvo, sabranost, ujedinjenost, kolektivna imenica izvedena od glagola "achad" koji znači: sakupiti na jedno mesto

1) Prvi bitan momenat je fraza "YHWH Eloheinu". Ova reč "Eloheinu" je u množini, znači "naši Bogovi".
2) Drugi bitan momenat je reč "echad". Ta reč ne znači "jedan" u brojčanom smislu. Da je tekst hteo da kaže da je Bog = 1, tekst ne bi koristio reč "echad", već "yachid". Kada bi tekst govorio da je Jahve brojčano jedan, onda bi pisalo "YHWH Yachid". Ali umesto toga, piše da je Jahve jedinstvo (YHWH Echad). Dakle, Jahve je KOLEKTIVNA IMENICA! Kolektiv koji je jedinstvo, kolektiv koji je UJEDNO! Množina (YHWH Eloheinu) koji je "echad" (kolektivna imenica, kolektiv koji funkcioniše kao jedan)! U nastavku teksta videćemo da Biblija pravi jasnu razliku između reči "echad" i "yachid".

Za sada, da vidimo doslovni prevod jevrejskog teksta:
Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH Echad
Čuj, Izrailju, naši Bogovi Jahve je ujedno!

"ECHAD" i "YACHID" u Bibliji

Da bismo dokazali naš argument da "echad" znači "ujedinjen", "ujedno", "kao jedan", citiraćemo vam biblijske stihove u kome se reč "echad" javlja, pa ćete i sami moći da zaključite šta "echad" znači. Takođe ćemo vam dati i biblijske stihove gde se javlja reč "yachid", pa ćete jasno uvideti razliku u značenju.

Reč "echad" se pojavljuje u Starom Zavetu nekih 600 puta, a reč "yachid" samo nekoliko puta. Zapazite da "yachid" znači "jedan" u matematičkom smislu (komada: jedan), i zapazite da se ova reč NIKADA ne javlja uz neko ime za Boga. Nikad u Bibliji nećete naći da je YHWH Yachid.

Evo jednog poznatog stiha gde se javlja reč "echad". Prvi put je nalazimo u stihu 1. Mojsijeva 2:24 "i dvoje će postati jedno (echad) telo". Jedino ako je upotrebljena reč "echad", ovaj stih ima smisla. Imamo dvoje ljudi koji su u braku ujedinjeni i sjedinjeni, oni su i dalje dve ljudske jedinke, pa ipak su JEDNO. Tačnije, muž i žena u braku (dve osobe) su UJEDNO (echad). Oni su UJEDINJENI u zajedničkom cilju i prioritetima, funkcionišu kao da su jedno. A nisu jedno u matematičkom smislu. U matematičkom smislu su dvoje. Pa ipak su "echad", tojest, dvoje ujedinjenih, tojest JEDINSTVO, kolektiv uzet ujedno. Ne "jedan" (yachid), već "ujedno" (echad).

Imate potom stih 1. Mojsijeva 11:6, gde imate čitavo mnoštvo naroda koji su "jedno" (echad). Opet imamo više ljudi u matematičkom smislu, ali ipak "jedno" (echad) u funkcionalnom smislu. Kao i muž i žena što imaju zajednički zadatak i cilj (kolektiv koji funkcioniše kao jedno), tako i ljudi mogu biti "jedno" ako imaju zajednički zadatak i cilj. Isti slučaj gde više ljudi ili predmeta predstavljaju kolektiv uzet ujedno (echad) javlja se i u stihovima 1. Mojsijeva 34:16.22, Jezekilj 37:17, Jezdra 2:64. A pogledajte i ove stihove, gde se takođe koristi reč "echad": "JEDNA četa" (1 Samuilova 13:17), "Jedna četa" (2 Samuilova 2:25), "JEDNO pleme" (1 Carevima 11:13), "JEDAN narod" (1 Dnevnika 17:21).

Iz svega ovoga vidimo šta znači "echad" u Bibliji. Ne matematički broj jedan, već "kolektiv kao jedan". Dvoje (kolektiv) su jedno telo (kao jedan), ceo narod je kao jedan (ujedno), Bog je kao jedan (ujedno). I da vas još jednom podsetim, tekst u 5. Mojsijevoj 6:4 kaže: YHWH NAŠI BOGOVI je JEDINSTVO. Ne samo da "echad" potvrđuje da se radi o KOLEKTIVU koji čini jedinstvo, već i YHWH Eloheinu kaže da je u pitanju MNOŽINA (kolektiv). Vratimo se ponovo na stih:

Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH Echad
Čuj, Izrailju, naši Bogovi Jahve je ujedno!

Dok "echad" ima KOLEKTIVNO značenje (više individua u stanju jedinstva), "yachid" ima NUMERIČKO SINGULARNO značenje (jedan kao sam, kao jedan jedini). I da stvar bude interesantnija, ta reč "yachid" nikad se ne javlja u kombinaciji sa Božijim imenom. Doduše, ima jedan slučaj gde se reč "yachid" javlja u kombinaciji sa budućim Mesijom (Zaharija 12:10-14), ali taj stih samo dodatno dokazuje našu argumentaciju.

Gde se javlja reč "yachid" u Bibliji i šta znači? Na primer, u 1. Mojsijevoj 22:2.12 piše da je Isak jedinac (yachid) sin Avraamov. Ili u Zahariji 12:10 gde piše da će Mesija biti jedinac (yachid). U Sudijama 11:34 isti pridev "yachid" u ženskom rodu koristi se da opiše "jedinicu" (jedinu kći u oca), u Pričama Solomonovim 4:3 imamo isti slučaj, u Jeremiji 6:26, Amosu 8:10 takođe.

Vidimo da je Biblija jasna: nešto što je matematički jednako "jedan", nešto što se javlja samo u jednom primerku (sin jedinac, jedinorođeni, kći jedinica), u Bibliji se naziva "yachid". Nešto što matematički može da bude više od jedan, ali funkcioniše kolektivno kao jedan, u Bibliji se naziva "echad". Bog se u Bibliji naziva "Elohim" (množina, Bogovi), i naziva se "kolektivno jedinstvo" (echad) a ne "jedan" (yachid). Dakle, naši Bogovi Jahve (YHWH Elohim) je Jahve ujedno (echad). Kolektiv (Elohim) koji je u stanju jedinstva (echad).

Umesto nas, neka zaključak napiše prorok Zaharija, koji kaže sledeće: "I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem (yachid), i tužiće za njim kao za prvencem." (Zaharija 12:10). Takođe, isti prorok kaže i ovo: I Gospod će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan (echad) i ime Njegovo jedno (echad)" (Zaharija 14:9). Kao da nije bilo dovoljno jednom reći "Čuj, Izrailju, naši Bogovi Jahve je jedinstvo!" (5 Mojsijeva 6:4). Moralo se to ponoviti i u Zahariji.

"YACHID" i "ECHAD" u Novom Zavetu

Jevrejski jezik je veoma jednostavan, barem u odnosu na grčki. Grčki jezik kojim je pisan Novi Zavet, veoma je kompleksan, ali i veoma jasan i precizan. U koin-grčkom jeziku teško da ćete naći reč ili rečenicu sa dvostrukim značenjem, jer je jezik toliko precizan, da ne ostavlja prostora za nagađanja o potencijalnom skrivenom značenju.

Kao što rekoh, u Novom Zavetu je citirano nekoliko stihova iz Starog Zaveta u kojima se javljaju reči "yachid" i "echad". Veoma je zanimljivo analizirati način na koji Isus i apostoli preuzimaju ove jevrejske reči "yachid" i "echad" i prevode ih na grčki. Na grčkom jeziku je ova razlika između "yachid" i "echad" još više naglašena i očigledna. Brojčana jedinica reči "yachid" i zbirno jedinstvo reči "echad" još više dolaze do izražaja na grčkom jeziku u Novom Zavetu.

Grčki jezik koristi reč "monos" (jedan) da prevede jevrejsku reč "yachid". Na primer, reč "monos, mono", javlja se u tekstovima kao što su: Matej 24:36 ili 1 Timotiju 1:17. Tu jasno vidimo da "mono" znači "jedan jedini", tojest, matematički broj jedan. U 2 Timotiju 4:10 ("Luka je sam (monos) kod mene") vidimo da je u pitanju zaista JEDAN, jedna osoba. Matej 4:10 kaže: "Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino (mono) služi." Luka 5:21 kaže: "Ko može opraštati grehove osim jedino (mono) Bog?" U stihu Jovan 8:16 imamo još jedan zanimljiv primer upotrebe reči "mono": "Sud je moj dobar; jer nisam sam (mono), već smo ja i Otac koji me je poslao". U stihovima Luka 7:12, Luka 8:42, Luka 9:38, Jevrejima 11:17, Jovan 1:14.18; Jovan 3:16.18, 1. Jovanova 4:9, ovde imamo reč "monogenes" koja označava JEDINOrođenog Sina Božijeg. Dakle, NEMA drugih Sinova Božijih, samo je JEDAN (monos) Sin Božiji, Isus Hrist. I ne samo to, već Novi Zavet jasno govori da je Isus Hrist naš JEDINI (monos) Gospod, Gospodar i Vladar (1. Timotiju 6:16 i Juda 1:4, gde oba stiha govore o Hristu kao o JEDINOM Gospodu i Gospodaru).

Kao što smo već rekli, Novi Zavet citira dva ključna starozavetna stiha koji opisuju "kolektiv kao jedan" tojest "echad". Kada je u pitanju "echad", Novi Zavet ne koristi reč "monos", već reč "hen". Na grčkom, "hen" takođe znači "kolektiv uzet ujedno", isto što i "echad" na jevrejskom. Pogledajte kako Isus i apostoli citiraju starozavetne stihove 1. Mojsijeva 2:24 i 5. Mojsijeva 6:4.

1. Mojsijeva 2:24 citiran je u Mateju 19:5 i u grčkom originalu upotrebljena je reč "hen" (ujedno)
5. Mojsijeva 6:4 citiran je u Marku 12:29, i u grčkom originalu upotrebljena je reč "hen", a ne "monos".

Pogledajte i druge novozavetne stihove koji koriste reč "hen" (prevod od "echad") za Boga:
Jovan 10:30 "Ja i Otac smo JEDNO (hen, kolektivno jedinstvo, kolektiv koji funkcioniše kao jedan)"
Rimljanima 3:30 "Pošto je Bog zaista JEDNO (hen)"
Galatima 3:28 "Nema više Jevreja ni Grka, nema više ni robova ni slobodnjaka, nema više ni muškog ni ženskog, jer ste svi vi JEDNO (hen) u Isusu Hristu"
1. Korinćanima 8:4 "Nema drugog Boga osim JEDNOG (hen)"
1. Korinćanima 8:6 "Jer moi imamo JEDNOG (hen) Boga, Oca, od koga je sve nastalo i za koga postojimo, i jedan (hen) Gospod Isus Hrist, kroz koga je sve nastalo i kroz koga postojimo."
Jakovljeva 2:19 "Verujete da je Bog jedan (hen). Dobro činite; i demoni veruju i dršću."
1. Jovanova 5:7.8 "Jer ih je Trojica što svedoče na nebu: Otac, Logos i Duh Sveti. I ova Trojica su JEDNO (hen). I troje ih je što svedoče na zemlji: duh, i voda, i krv; i troje je UJEDNO (hen)."

Interesantno, ni Hrist ni apostoli ne koriste numeričku vrednost jedan (monos) da opišu Boga, već takođe koriste KOLEKTIVNU grčku imenicu (hen) koja znači "kolektivno jedinstvo", isto što i "echad" u Starom Zavetu.

ZAKLJUČAK:

Jehovini Svedoci, unitarijanci, modalisti i ostali ogranci i poklonici arijanske jeresi kažu da hrišćani veruju u tri boga, a znamo da je politeizam izričito zabranjen u Bibliji. Ono što oni ne znaju, to je da Trojstvo NISU tri boga, već Jahve kao Kolektivno Jedinstvo (YHWH Echad), baš kao što i piše u Starom Zavetu. Trojstvo NISU tri boga, već Theos kao Kolektivno Jedinstvo (Theos hen).

Jehovini Svedoci veruju pogrešno. Oni veruju da je YHWH Yachid, iako "yachid" nikad ne stoji pored nekog Božijeg imena. U Starom Zavetu, Bog je uvek "echad" (kolektivno jedinstvo). Jehovini Svedoci veruju da je YHWH Monos, iako je rečeno da je Bog "hen", a ne "monos". Jehovini Svedoci kažu da imamo jednog Boga (Jahvea) i jednog Gospoda (Isusa Hrista) koji je stvorenje, a ne Bog. Oni nama kažu da Bog nije naš Gospod, već je Isus (ne-bog) naš Gospod? Da li je naš Bog, naš Tvorac, Jehova, takođe i GOSPOD, ili nije? Koliko Gospoda imamo? Jednog Boga i jednog Gospoda Isusa Hrista, jel tako (1. Korinćanima 8:6). Ako je Isus stvorenje (ne-bog), to znači da mi imamo STVORENJE za Gospodara, a ne Tvorca koji je istovremeno i naš Gospodar. Jedino ako je Bog Jahve zaista KOLEKTIV KAO JEDAN (echad, hen), On može istovremeno biti jedan Bog, jedan Gospod, jedan Spasitelj.

Doktrina o Trojstvu ne govori o tri boga, već o Elohimu koji je ujedno (echad, hen). Baš onako kako Biblija kaže. Nama je Bog JEDINI GOSPOD i mi drugog Gospoda osim Jahvea NEMAMO. Taj Jahve ima svoj Um (Otac), svoju Reč (Sin) i svoj Duh (Duh Sveti). Ako neko od Jehovinih Svedoka ima nešto da prigovori, neka nam dokaže da Bog nema Um, da nema JEDINOrođenog Sina, i da nema svoj Duh. Neka nam dokaže da Elohim nije MNOŽINA. Neka nam dokaže da "echad" i "hen" ne znače kolektivno jedinstvo.

Zapazite još jednu zanimljivu činjenicu iz Biblije. Reč "Elohim" je veoma specifična. Ko je stvorio nebo i zemlju u početku? Elohim (1. Mojsijeva 1:1). Elohim na jevrejskom znači "bogovi". Ali ne samo to.

Na jevrejskom jeziku postoje tri vrste imenica: jednina, dualna imenica (dve komponente) i množina (više od dve komponente). A sad da uzmemo jevrejsku reč "Bog" (El) kao primer.

"Bog" se na jevrejskom kaže "EL"
Dualna imenica od reči "Bog" (EL) je "ELOHA". "Eloha" znači da ima DVA ELA (dva boga)
Međutim, MNOŽINA od imenice "Bog" (EL) je "ELOHIM". "Elohim" znači da ima VIŠE OD DVA ELA. Ne jedan El. Ne dva Ela. Već tri Ela (ili više).


IZVOR JE SEKTOLOMAC

 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
"ECHAD" i "YACHID" u Bibliji

Da bismo dokazali naš argument da "echad" znači "ujedinjen", "ujedno", "kao jedan", citiraćemo vam biblijske stihove u kome se reč "echad" javlja, pa ćete i sami moći da zaključite šta "echad" znači. Takođe ćemo vam dati i biblijske stihove gde se javlja reč "yachid", pa ćete jasno uvideti razliku u značenju.

Reč "echad" se pojavljuje u Starom Zavetu nekih 600 puta, a reč "yachid" samo nekoliko puta. Zapazite da "yachid" znači "jedan" u matematičkom smislu (komada: jedan), i zapazite da se ova reč NIKADA ne javlja uz neko ime za Boga. Nikad u Bibliji nećete naći da je YHWH Yachid.

Evo jednog poznatog stiha gde se javlja reč "echad". Prvi put je nalazimo u stihu 1. Mojsijeva 2:24 "i dvoje će postati jedno (echad) telo". Jedino ako je upotrebljena reč "echad", ovaj stih ima smisla. Imamo dvoje ljudi koji su u braku ujedinjeni i sjedinjeni, oni su i dalje dve ljudske jedinke, pa ipak su JEDNO. Tačnije, muž i žena u braku (dve osobe) su UJEDNO (echad). Oni su UJEDINJENI u zajedničkom cilju i prioritetima, funkcionišu kao da su jedno. A nisu jedno u matematičkom smislu. U matematičkom smislu su dvoje. Pa ipak su "echad", tojest, dvoje ujedinjenih, tojest JEDINSTVO, kolektiv uzet ujedno. Ne "jedan" (yachid), već "ujedno" (echad).

Imate potom stih 1. Mojsijeva 11:6, gde imate čitavo mnoštvo naroda koji su "jedno" (echad). Opet imamo više ljudi u matematičkom smislu, ali ipak "jedno" (echad) u funkcionalnom smislu. Kao i muž i žena što imaju zajednički zadatak i cilj (kolektiv koji funkcioniše kao jedno), tako i ljudi mogu biti "jedno" ako imaju zajednički zadatak i cilj. Isti slučaj gde više ljudi ili predmeta predstavljaju kolektiv uzet ujedno (echad) javlja se i u stihovima 1. Mojsijeva 34:16.22, Jezekilj 37:17, Jezdra 2:64. A pogledajte i ove stihove, gde se takođe koristi reč "echad": "JEDNA četa" (1 Samuilova 13:17), "Jedna četa" (2 Samuilova 2:25), "JEDNO pleme" (1 Carevima 11:13), "JEDAN narod" (1 Dnevnika 17:21).

1. Timotiju 2,5Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus,

Ovako po tebi ispada Jer je jedan Bog (Otac, Sin i Duh Sveti) i jedan posrednik Boga i ljudi...
 
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
http://serbianforum.org/threads/adv...rovali-u-trojstvo.577732/page-39#post-1628238

Ovo nisam pročitala na vreme , sad sam pročitala , autoru miri svaka čestitka

Takođe i Kaiosu , koi je sve to ponovijo

Bilo je davno, pa moram da objasnim, jer 90% onoga sto sam tada rekao je tacno, ali ne sve..

Poredjenje koje sam izneo da bi objasnio smisao Trojstva u odnosu Bozanskih osoba je tacan.
U Trojstvu postoje ''zaduzenja'', i ta zaduzenja posebno u planu spasenja mogu biti ''veca ili manja''(po vaznosti), npr. Sveti Duh ima vece zaduzenje, jer on ''osvedocava ljude u greh'', zato se i hula na njega ''ne oprasta'' a na Sina i Boga se ''oprasta''.
To ne znaci da je ''sveti Duh veci od Boga i Isusa''(kao sto neki kazu) nego to znaci da je ''njegovo zaduzenje vece''.
Isto tako kada Isus kaze: ''Otac je moj veci od Mene'' to znaci ''Otac je veci od mene, po ulozi i zaduzenju koje vrsi''.

Po prirodi ''Otac i Sin su jednaki''.
Ali po zaduzenju koja obavljaju ''neko ima vecu a neko manju ulogu''. A to ne narusava ''jednakost osoba''.
Primer imamo kod muskarca i zene , ''zena je manja'' a ''muskarac veci'' - ''po zaduzenju'' a ne po ''prirodi'', jer oni su ''jednaki'' i oboje su ''covek'', ali imaju ''razlicita zaduzenja''.
Kada govorimo o Trojstvu mi mislimo ''da posto neko ima manju ulogu - da onda mora biti manje Bog''.
To niposto nije tako, jer onda bi zena ''bila manje covek'' zato sto ''ima manju ulogu'', a to nije tako..

Gde sam ja pogresio?
Rekao sam gore da je ''Isus stvoren'' a da je Sveti Duh ''Bozja licnost''.
To nije istina. Isus je vecni Bog ''nestvoren'', a Sveti Duh je ''odvojena licnost od Boga Oca'', i to je ispravno ucenje...

Ono sto me je iznenadilo i odusevilo, jeste sto mnogo od onoga sto sam ja ranije ''i neznajuci pisao''(a bese tacno) nadjoh sada kod crkvenih Otaca u onome sto Nelsim postavlja..
 
Poslednja izmena:
UPLOADER
Učlanjen(a)
19.10.2010
Poruka
3.322
Rekao sam gore da je ''Isus stvoren'' a da je Sveti Duh ''Bozja licnost''.
To nije istina. Isus je vecni Bog ''nestvoren'', a Sveti Duh je ''odvojena licnost od Boga Oca'', i to je ispravno ucenje...

740 godina ranije u Starom Zavjetu , Kristov dolazak je najavljen po proroku Izaiji:
Evo, začet će djevica i roditi sina, i nadjenut će mu ime Emanuel!“ (Iz.7:14) Emanuel znači , Bog s vama . U slobodnom prevodu, Bog je odlučijo da bude čovjek s ljudima na ovoj zemlji.

Isto tako ljepo piše Isus je začet Svetim Duhom: „ Duh Sveti sići će na te – odgovori joj anđeo – sila Previšnjega zasjenit će te; zato će se dijete koje ćeš roditi zvati svetim, Sinom Božjim.“ (Lk.1:35)

Isus je rođen od djevice: „Evo, Djevica će začeti i roditi sina, i dat će mu ime Emanuel – što znači, Bog je s nama,“ (Mat.1:23)

Isus je imao tijelo kao čovjek (Krist) veli: 'Ni žrtve ni prinosa nisi htio, ali si mi pripremio tijelo.“ (Hebr.10:5)

Isus je posjedovao dušu kao čovjek: „ Tada im reče: ' Žalosna je duša moja do smrti. Ostanite ovdje i bdijte sa mnom!“ (Mat.26:38), Isus je posjedovao i duh kao čovjek: „Tada Isus viknu jakim glasom: ' Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj', to reče i – izdahnu.“ (Lk. 23:46)

Jednostavan zaključak : ( KRIST je imao tjelo , bio čovjek ,imao dušu,Isus je posjedovao i duh kao čovjek ,Izaija je najavijo Boga: Emanuel znači , Bog s vama . Jednostavno rečeno Krist je Bog Jahve , Krist je Sveti Duh , Krist je čovjek , Krist je sve.
 
Član
Učlanjen(a)
28.03.2013
Poruka
13.330
740 godina ranije u Starom Zavjetu , Kristov dolazak je najavljen po proroku Izaiji:
Evo, začet će djevica i roditi sina, i nadjenut će mu ime Emanuel!“ (Iz.7:14) Emanuel znači , Bog s vama . U slobodnom prevodu, Bog je odlučijo da bude čovjek s ljudima na ovoj zemlji.

Isto tako ljepo piše Isus je začet Svetim Duhom: „ Duh Sveti sići će na te – odgovori joj anđeo – sila Previšnjega zasjenit će te; zato će se dijete koje ćeš roditi zvati svetim, Sinom Božjim.“ (Lk.1:35)

Isus je rođen od djevice: „Evo, Djevica će začeti i roditi sina, i dat će mu ime Emanuel – što znači, Bog je s nama,“ (Mat.1:23)

Isus je imao tijelo kao čovjek (Krist) veli: 'Ni žrtve ni prinosa nisi htio, ali si mi pripremio tijelo.“ (Hebr.10:5)

Isus je posjedovao dušu kao čovjek: „ Tada im reče: ' Žalosna je duša moja do smrti. Ostanite ovdje i bdijte sa mnom!“ (Mat.26:38), Isus je posjedovao i duh kao čovjek: „Tada Isus viknu jakim glasom: ' Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj', to reče i – izdahnu.“ (Lk. 23:46)

Jednostavan zaključak : ( KRIST je imao tjelo , bio čovjek ,imao dušu,Isus je posjedovao i duh kao čovjek ,Izaija je najavijo Boga: Emanuel znači , Bog s vama . Jednostavno rečeno Krist je Bog Jahve , Krist je Sveti Duh , Krist je čovjek , Krist je sve.

Jeste Hrist je Bog, jer Bog je ''jedinstven i nedeljiv u sebi''.
Ali on takodje ima u sebi ''vise delova''.
Npr. mi cesto kazemo: ''Covek je jedan'', ali matematicki je ovo netacno, ''covek se sastoji iz vise delova(zivih celija)''
On se takodje sastoji iz ''vise udova'', i premda on matematicki nije ''jedan'' mi ga nazivamo ''jedninom''.
Tako je i kod Boga. On u sebi ima ''vise delova'' ali je ''jedinstven'' tj. ''jednina''.
Mnogima nije jasno kako je 3=1 , a zanemaruju cinjenicu da je i covek 999999... = 1.

Postoji u matematici ono sto se naziva ''celim brojem''.
To je ''matematicki skup'' , ono sto se zove ''celi broj'' u sebi sadrzi ''delove''.
Npr. 3 je ''ceo broj'' ali u sebi sadrzi delove: 1+1+1 =3 , pa zato mozemo reci da je i 3 =1 jer je to ''ceo broj''.
On je ''sam po sebi JEDAN BROJ''
Broj 3 je ''samostalan broj'' bez obzira sto ima delove. Drugim recima 3 je ''celina'' i zato je ''3=1''.

Ali na stranu matematiku, sama Biblija koristi rec ''Elohim''(mnozina) a pored toga ide rec ''Echad'' sto znaci ''skup osoba''.
Ta rec u hebrejskom ne znaci ''jedan'' , vec ''jedinstvo'', procitaj sta je Nelsim gore napisao, lepo je to objasnio...
 
UPLOADER
Učlanjen(a)
19.10.2010
Poruka
3.322
Ko je stvorio nebo i zemlju u početku? Elohim (1. Mojsijeva 1:1).

Ali na stranu matematiku, sama Biblija koristi rec ''Elohim''(mnozina) a pored toga ide rec ''Echad'' da oznaci ''skup osoba''.
Ta rec u hebrejskom ne znaci ''jedan'' , vec ''jedinstvo'', procitaj sta je Neslim gore napisao, lepo je to objasnio...

Ljepo ste to obojica objasnili , to vi ljepše znate objasnit nego ja , taj dijo iz Biblije svima nije jasan : "Načinimo čovjeka na sliku svoju, nema sličn.
 
Član
Učlanjen(a)
21.09.2012
Poruka
302
Bog je nepromenljiv i samim tim je nemoguće da je on postao nešto što pre nije bio.
Bog Otac i Bog Sin u Starom Zavetu
7954335.jpg

Protivnici doktrine o Trojstvu stalno napominju kako se u Bibliji ne pominje "Trojstvo". Oni neprestano optužuju tradicionalne hrišćane da su "izmislili" Trojedinog Boga, kako bi odbranili svoje učenje o Isusu Hristu kao Bogu Sinu. Oni tvrde da je Jahve jedan, i da stoga ne može da postoji u tri zasebne ličnosti. Oni takođe tvrde da Biblija nigde ne navodi postojanje više zasebnih Božanskih Ličnosti.

Međutim, čak i Stari Zavet sadrži izveštaje i tekstove u kojima se vidi da Jahve može da bude na nebu, a ISTOVREMENO, može da bude i na zemlji. Prva knjiga Mojsijeva (Postanak) opisuje jedan događaj, u kome vidimo Jahvea koji je na nebu, a ISTOVREMENO se na zemlji nalazi Jahve u ljudskom obličju. I da stvar bude zanimljivija, ovo su dve različite ličnosti, obojica nose ime "Jahve", dakle, vlastito ime Božije. Taj Jahve na zemlji nije nazvan "Adonai" (Gospod) niti "Elohim" (Bog), već je eksplicitno nazvan JAHVE. Taj Jahve koji je došao na zemlju, posetio je Avraama i Saru, govorio je s njima u ljudskom obličju, i na kraju je (još uvek u ljudskom obličju) uništio Sodom i Gomoru. Čitajte biblijski izveštaj i proverite šta tačno piše u originalu, na jevrejskom. Videćete da je u tekstu upotrebljena reč JAHVE tamo gde ću je ja upotrebiti u citatima ispod. Čitamo 1. knjigu Mojsijevu, 18. i 19. poglavlje:


  1. 1. Mojsijeva 18:1,2 - Tri posetioca dolaze k Avraamu i Sari, i u ovim stihovima su ta tri posetioca nazvani "ljudi", jer izgledaju kao ljudi: "Kada je Avraam podigao svoj pogled, ugledao je trojicu ljudi kako stoje naspram njega; i kada ih je ugledao, potrčao je od ulaza u svoj šator da ih pozdravi i poklonio im se do zemlje."
    1. Mojsijeva 18:13 - Međutim, u nastavku izveštaja, vidimo da je jedan od te trojice nazvan JAHVE. To je upravo onaj posetilac koji razgovara sa Avraamom. "I JAHVE reče Avraamu: 'Zašto se Sara smeje i govori: Da li je zaista moguće da ja, ovako stara, rodim dete?" (pročitajte originalni tekst, čak i jevrejski Tanah, videćete da je ovaj posetilac nazvan YHWH)
    1. Mojsijeva 18:17 - Opet je treći posetilac nazvan "JAHVE". "I reče JAHVE: "Zar da zatajim od Avraama ono što ću da učinim?" Vidimo da je Jahve i dalje u ljudskom obličju, i dalje razgovara sa Avraamom, i vidimo da namerava da učini nešto (tojest, da uništi Sodom)
    1. Mojsijeva 18:20,21 - Opet je treći posetilac nazvan JAHVE: "I Jahve reče: 'Vika je u Sodomu i Gomori velika, i gresi njihovi su prevršili svaku meru. Zato ću sada otići k njima da vidim da li su zaista učinili sve ono što viču i što sam čuo; a ako nisu, ja ću to saznati".
    1. Mojsijeva 18:22 - Druga dvojica posetilaca NIJEDNOM nisu nazvani "Jahve". U toku ove posete kod Avraama, oni su i dalje nazvani "ljudi". Kasnije ćemo videti da su takođe nazvani i "anđelima". Nijednom nisu nazvani "Jahve". Samo je treći posetilac više puta nazvan "Jahve", ostala dvojica nikad. "I onda se dvojica ljudi okrenuše i otidoše u pravcu Sodoma, a Avraam ostade da stoji pred Jahveom."
    1. Mojsijeva 18:32 - Jahve u ljudskom obličju i dalje je s Avraamom (dvojica anđela su već otišli u Sodom). Avraam kaže: "Nemoj se gneviti, Gospode (Adonai), što ću još jednom govoriti: može biti da ćeš naći deset (pravednika u Sodomu)?". Avraam, dakle, naziva ovog trećeg posetioca "Adonai" (Gospod). Pisac ove knjige (Mojsije) nazvao je trećeg posetioca Jahve, kao što smo videli u stihovima iznad. Evo šta treći posetilac odgovara Avraamu (isti stih): "Neću ih pogubiti zbog tih deset (pravednih)". Dakle, ovaj treći posetilac je nazvan Jahve od strane Mojsija, nazvan je Gospod od strane Avraama, i taj isti posetilac takođe kaže da će ON uništiti Sodom ili ga poštedeti. Ko je uništio Sodom? Anđeo? Čovek? Ili JAHVE BOG? No, čitajmo dalje:
    1. Mojsijeva 18:33 - Sada i treći posetilac odlazi od Avraama u Sodom. Stih kaže ovako: "I čim završi svoj razgovor s Avraamom, JAHVE otide od njega a Avraam se vrati u svoj dom."

    U sledećem (19.) poglavlju priča o tri posetilaca se nastavlja. Znamo da su tri posetioca posetili Avraama. Jedan od te trojice nazvan je Jahve. Druga dvojica (nazvani "ljudi") otišli su ranije u pravcu Sodoma, a Jahve je otišao kasnije. U 19. poglavlju pratimo dalja dešavanja. Za početak, vidimo dvojicu ANĐELA kako ulaze u Sodom, u ljudskom obličju (znamo da su u ljudskom obličju, jer stanovnici Sodoma misle da su to ljudi i žele da imaju seksualni odnos s njima).
    1. Mojsijeva 19:1 - "I dva ANĐELA dođoše u Sodom te večeri dok je Lot sedeo na kapiji grada. Kada ih Lot ugleda, ustade da ih pozdravi i pokloni im se do zemlje".
    1. Mojsijeva 19:2 - Lot oslovljava ovu dvojicu sa "gospodo". Nijedan od ove dvojice ne nosi ime "Jahve". "I reče Lot: Hodite, gospodo, u kuću sluge svog, i prenoćite i operite noge svoje; pa sutra rano kad ustanete pođite svojim putem."
    1. Mojsijeva 19:15 - Opet su ona dvojica posetilaca nazvani "anđelima": "I kad osvanu jutro, anđeli navališe na Lota govoreći: 'Ustaj, povedi svoju ženu i svoje dve kćeri koje su ovde, i odlazi, da ne budeš uništen u kazni koja će se sručiti na ovaj grad."
    1. Mojsijeva 19:24 - Dolazimo do ključnog stiha. Videli smo da su trojica posetilaca u ljudskom obličju posetili Avraama. Dvojica su u tom poglavlju nazvani "ljudi", a jedan je nazvan "Jahve". Kasnije, dvojica "ljudi" (anđela) odlaze za Sodom, a Jahve ostaje još malo kod Avraama. Potom i On odlazi za Sodom. Potom u 19. glavi vidimo tu dvojicu anđela u poseti kod Lota u Sodomu. Znamo šta se sve izdešavalo s njima, kako su stanovnici Sodoma pokušali da ih siluju, kako ih je Lot odbranio i kako su oni potom izveli Lota iz Sodoma pre uništenja. Sada nas priča vraća na trećeg posetioca. Šta je s Njim bilo? On je napustio Avraama i krenuo za Sodom. U ovom stihu vidimo šta je potom treći posetilac uradio u Sodomu. Čitajmo stih: "I potom JAHVE (na zemlji, u ljudskom obličju) baci na Sodom dažd od sumpora i ogrnja od JAHVEA na nebu." Dakle, imamo jednog Jahvea koji je na nebu, i U ISTO VREME imamo JAHVEA koji je na zemlji, koji je pre toga posetio Avraama (i bio nazvan "Jahve"), koji je došao potom u Sodom, i uništio Sodom (i dalje nazvan "Jahve") tako što je bacio oganj i sumpor na grad od JAHVEA NA NEBU. Stih eksplicitno koristi ime "Jahve" oba puta, dakle, Božije ime. I vidimo da Jahve može biti na nebu, a istovremeno može biti u ljudskom obličju, na zemlji, može govoriti s ljudima, pa čak može i da jede (kao kod Avraama u šatoru). Ovde nisu u pitanju nikakve stilske figure ni metafore. Mojsije dok piše ovaj tekst ne koristi zajedničke imenice kao što je "Adonai" (Gospod, gospodar, može biti Bog, a može biti i čovek), čak ne koristi ni reč "Elohim" (opet zajednička imenica koja znači "Bog"). Mojsije u 18. i 19. glavi Postanka EKSPLICITNO koristi BOŽIJE VLASTITO IME "JAHVE" kad opisuje ko je posetio Avraama i ko je uništio Sodom i kako.

Da rezimiramo:


  1. Trojica "ljudi" posećuju Avraama (1. Mojs. 18:2)
    Jedan od te trojice nazvan je Jahve (1. Mojs. 18:3), On Avraamu najavljuje rođenje Isaka i uništenje Sodoma
    Taj treći posetilac Jahve kaže da će lično otići u Sodom da ga uništi (1. Mojs. 18:20)
    Dva anđela odlaze u Sodom (1. Mojsijeva 18:20, 19:1) a Jahve ostaje kod Avraama još malo
    Dvojica anđela nijednom nisu nazvani "Jahve", nazvani su ili "ljudi" ili "anđeli", a Lot ih jednom prilikom naziva "gospodo". Ti anđeli napuštaju Sodom sa Lotom i njegovom porodicom (1. Mojs. 19:15)
    Treći posetilac (Jahve) koji je najavio da odlazi u Sodom da bi ga uništio, stiže u Sodom i uništava ga. Tekst i dalje naziva tog posetioca "Jahve" i kaže da je taj Jahve bacio na Sodom dažd od sumpora i ognja od Jahvea na nebesima (1. Mojs. 19:24)

Ovaj tekst je prilično jasan i nemoguće ga je protumačiti "slobodno". Vidimo sasvim jasno i eksplicitno da se Jahve sve vreme nalazi na nebu, a istovremeno se nalazi i na zemlji, u ljudskom obličju, gde jede i razgovara s Avraamom oči u oči. To vam je savršena predslika Boga koji je kao čovek rođen i došao na zemlju (Hristos) a koji je istovremeno i na nebesima (Otac). Ne, nisu ovo "dva Jahvea". Ovo je jedan jedini Jahve, koji može biti istovremeno na zemlji, u ljudskom obličju, kao JEDNA LIČNOST, i na nebu, kao DRUGA LIČNOST. Na isti način kao što je u Novom Zavetu Otac bio Jahve na nebu, a Sin (Hristos) bio u ljudskom obličju, Jahve na zemlji. I baš ova priča o Avraamu, Lotu i Sodomu je predslika Hristove misije na zemlji. Tako je i Hristos došao u ljudskom obličju, obećao Svome narodu spasenje (kao što je Avraamu obećao Isaka), i izveo narod iz propasti i greha (kao što je i Lot izveden iz Sodoma pre uništenja). Prava predslika Hrista i Njegovog spasenja.

Ovaj tekst u 1. Mojsijevoj 18 i 19 takođe nam pomaže da shvatimo kako to "Boga niko nikad nije video" (Jovan 1:18), a opet, Jahve govori sa Avraamom, potom, Isaija "vidi Jahvea" (Isaija 6:5 "Teško meni... Jer moje oči videše Cara, Jahvea nad vojskama!"). Takođe, i Mojsije je video Jahvea (Brojevi 12:6-8). Kako to "Boga niko nikad nije video", a imamo Avraama koji govori sa Jahveom, imamo Mojsija koji vidi Jahvea, imamo Iliju koji je video Jahvea nad vojskama? Kako to sad usaglasiti?

Pa lepo. Videli smo izveštaj o poseti Jahveovoj Avraamu i Sodomu. Jahve je na nebu, a opet, Jahve je na zemlji, vidljiv, u ljudskom obličju. Jahve u ljudskom obličju je VIDLJIV, Jahve na nebesima NIJE. Jahvea na nebesima niko nikad nije video, ali SIN GA JE POKAZAO / OBJAVIO (Jovan 1:18). Baš kao i u ovoj priči o Jahveovoj poseti Avraamu i Sodomu.

(preuzeto sa foruma "Sektolomac")
Jovan 1:1 - Reč Božija je Bog Jahve ili samo "običan bog"?
1222964.jpg

Jehovini Svedoci su najpoznatiji po tome što su sledbenici Arijevog jeretičkog učenja o tome da Isus nije Bog, već stvorenje koje je Bog uzdigao do Svog prestola i dao mu najveće titule, ali je ipak stvorenje, a ne Bog. Pošto Biblija uči suprotno (Biblija uči da je Isus Gospod i Bog), onda su JS prisiljeni da tumače te "problematične stihove" na neki revolucionarni način. Tako imamo i njihovo "revolucionarno" tumačenje stiha kojim počinje jevanđelje po Jovanu:

"U početku beše Reč i Reč beše u Boga i Reč beše Bog" (Jovan 1:1)

Pošto znamo da je Isus Reč (Jovan 1:14, Reč postaje Telo), onda nam ovaj prvi stih govori da je Isus bio u početku, da je Isus bio u Boga i da Isus beše Bog. A ako ste JS, onda ćete ovo tumačenje nazvati pogrešnim i umesto toga, stih Jovan 1:1 tumačićete ovako:




    • To "bog" na kraju stiha na grčkom jeziku ("theos") nije svemogući Bog ("ho Theos"), jer nema određenog člana ispred reči "theos" na kraju stiha. Ne piše "Logos beše ho Theos" već piše "Logos beše theos".
      Nedostatak određenog člana govori da nije u pitanju svemogući Bog Jehova koji se uvek piše sa određenim članom ("ho Theos").
      Pošto u koin-grčkom jeziku nema neodređenog člana, Jovan ne koristi nikakav član ispred reči "theos" na kraju stiha.
      Reč "bog" (elohim) može da se odnosi ne samo na svemogućeg Boga Jehovu, već i na velikane vere među ljudima. Znamo da je Mojsije nazvan "bogom" (elohimom), pa opet to ne znači da je Mojsije u stvari svemogući Jehova.
Zato prevod Novi Svet ovaj stih prevodi ovako:

"I reč beše bog". Koriste malo slovo, jer smatraju da se ovo "theos" ne odnosi na Boga, na Jehovu koji se uvek piše velikim početnim slovom.

U engleskom prevodu Novi Svet, ovaj stih je preveden ovako:
"And the Word was a god". (zapazite upotrebu neodređenog člana "a" ispred reči "bog" koja je napisana malim početnim slovom)

Međutim, da li je ovo tačno, ovakvo tumačenje i prevod Jovana 1:1?





    • Kao prvo, nije istina da svemogući Bog mora uvek da ima određeni član u grčkom jeziku. Na primer, stih Jovan 1:18 koristi reč "Theos" dva puta, i oba puta NIJE napisan određeni član "ho". Novi Svet prevodi prvi "Theos" bez člana sa "Bog Jahve" a drugi "Theos" beu člana sa "bog" ("Boga Jahvea niko nikada nije video, jedinorodni bog u naručju Očevom, on Ga je objasnio").
      Kao drugo, originalni grčki tekst ne koristi mala i velika slova. Najstariji manuskripti ovog jevanđelja na grčkom jeziku pisani su štampanim slovima i bez razmaka. Tako imate tekst u Jovanu 1:1 "IREČBEŠEBOG". Jovan nije napisao reč "bog" malim početnim slovom. I ako se u mnogim slučajevima "theos" bez člana pojavljuje i odnosi na Boga Jehovu, zašto bismo ovde pravili izuzetak, pogotovo što imamo i druge biblijske stihove koji potvrđuju to isto (apostol Toma naziva Isusa Gospodom svojim i Bogom svojim, na primer)?
      Dalje, prevod Novi Svet UBACUJE neodređeni član u tekst (u NW prevodima na engleski, francuski, nemački itd)
      Veoma bitan argument protiv tumačenja "theos" = "stvorenje", jeste činjenica da u Novom Zavetu NIGDE reč "theos" nije upotrebljena za stvorenja i ljude. Reč "elohim" (bogovi) jeste upotrebljen u Starom Zavetu za stvorenja (Mojsija) u figurativnom smislu, ali reč "Theos" nikada nije upotrebljena u tom kontekstu.
      Konačno, hajde da vidimo zašto je ZAISTA Jovan napisao "theos" bez člana u rečenici "I Logos beše Theos". Morao je da izostavi član ispred reči "theos" zato što ga je na to primoravala gramatika grčkog jezika. Jedino je na taj način mogao da pokaže šta je u toj rečenici subjekat, a šta imenski deo predikata.
U savremenim evropskim jezicima, pa i u srpskom, lako ćemo prepoznati subjekat i razlikovati ga od imenskog dela predikata, iako mi uopšte ni ne koristimo članove. Čak i bez članova, mi znamo da u ovoj rečinici: "I Reč beše Bog", "Reč" je subjekat, a "Bog" je imenski deo predikata. Savremeni jezici koriste red reči da pokažu šta je subjekat a šta je imenski deo predikata. U srpskom jeziku, imenski deo predikata uvek se piše posle predikta ("beše"), a subjekat se uvek nalazi ispred predikta ("Reč beše") Međutim, u grčkom jeziku, gramatička pravila ovakvih rečenica su drugačija. Grčka rečenica ne sledi poziciona pravila, jer se subjekat ne mora uvek nalaziti ispred predikta. Kao dokaz u prilog ovoj tvrdnji, navešćemo stih Jovan 1:1 na originalnom grčkom jeziku:

"kai Theos en ho Logos"

kai = i
Theos
= Bog
en
= beše
ho
= ta
Logos
= Reč

Vidimo da je imenski deo predikata (Theos) napisan ISPRED predikta "en". Vidimo da je subjekat "ho Logos" napisan POSLE predikta "en" (= beše). Nije kao u našem jeziku, gde reč "Logos" kao subjekat mora da stoji ISPRED glagola "beše" (en). Mi moramo da promenimo redosled reči u rečenici da bi ovaj stih bio gramatički ispravan na srpskom jeziku:

I ta Reč beše Bog.

Zašto "ta" Reč? Zato što ceo stih glasi ovako:

"En arhe en ho Logos, kai ho Logos en pros ton Theon, kai Theos en ho Logos".
"U početku beše Reč, i ta Reč beše u Boga, i ta Reč beše Bog".


Ne bilo koja reč, već TA REČ koja je bila u početku i koja je bila u Boga. Ta Reč (i samo ta Reč i nijedna druga) BEŠE BOG.

Dakle, vidimo da u grčkom jeziku nije presudna pozicija reči u rečenici. Na osnovu ovog reda reči u rečenici u grčkom jeziku, ne može se zaključiti koja reč je subjekat u rečenici, jer se taj subjekat nalazi iza glagola, a ne ispred glagola. Pošto je u grčkom jeziku poredak reči u rečenici nebitan, neka druga stvar jeste bitna. Da bi se u grčkom jeziku znalo šta je subjekat, a šta imenski deo predikata, gleda se KRAJ reči (kako se reč završava). Međutim, u ovom slučaju imamo dve reči koje se završavaju na "os" (Theos i Logos). Dakle, imamo problem. Kraj reči nam ne govori ništa, jer se obe reči završavaju isto. Šta sad Jovan da radi? Kako da napiše tu rečenicu, a da čitalac zna šta je u rečenici subjekat? Pa u takvom slučaju, gramatika grčkog jezika nalaže da se ispred subjekta napiše određeni član "ho", a da se ispred imenskog dela predikta ne napiše određeni član. Po tome znamo da je "Theos" u ovoj rečenici "Theos en ho Logos" imenski deo predikata, a ne subjekat, iako stoji ispred glagola "en". Po tome znamo da je "ho Logos" u ovoj rečenici subjekat, iako stoji iza glagola "en". Da je Jovan napisao član "en" ispred obe reči, mi to nikako ne bismo mogli da odredimo, a i rečenica ne bi bila gramatički ispravna na grčkom jeziku.

Da je Jovan napisao određeni član ispred reči "Bog", i ispred reči "Logos", onda bismo dobili sledeću izjavu:

"I Jehova beše ta Reč".

Ne bi više ta Reč bila Bog Jehova, već bi Bog Jehova bio sveden i ograničen na Reč (Logos). Nije isto reći "Ta Reč je Bog" i "Bog beše ta Reč". U prvoj rečenici (kao što je Jovan napisao) rečeno je da je Logos Bog, ali isto tako, da je Bog mnogo više od Logosa. U drugoj rečenici (koja bi se dobila da imamo određeni član ispred "Theos") bilo bi rečeno da je Bog taj Logos, što implicitno ograničava Boga samo na tu Reč. U pitanju bi bila sasvim druga izjava, koja bi u sebi imala i implikacije bezbožništva.

Da bi Jovan izneo ispravan teološki stav (u početku beše Reč, i ta Reč beše u Boga, i ta Reč beše Bog), i da bi sledio pravila grčke gramatike, Jovan je izostavio određeni član ispred reči "Theos". Nikakva velika misterija ni glavolomka.

Da Biblija ne objavljuje Isusa kao Boga na nekim drugim mestima, možda bi JS i imali neke šanse sa ovom polemikom. Ali u svetlu celog Novog Zaveta i u svetlu Tomine izjave "Gospod moj i Bog moj!" ne možemo odbaciti verovanje hrišćana u Hrista koji je utelovljeni Bog, Reč Božija koja je postala Telo radi našeg spasenja. Ne stvorenje Božije, već Reč Božija kroz koju i za koju je sve postalo i za koju i kroz koju smo i mi stvoreni. Amin!
5. Mojsijeva 6:4 - Da li je Jahve jedan ili kolektiv?
Osnovna misao:
5. Mojsijeva 6:4 "Čuj, Izrailju, naš Gospod Bog je jedan Bog" (YHWH Echad)
Marko 12:29 "Čuj, Izrailju, naš Gospod Bog je jedan" (Theos hen)
1. Jovanova 5:8 "I troje je što svedoči na zemlji: duh, i voda i krv. I ovo troje je ujedno (hen)"

Jevrejska reč "echad" (zbirna jednina, kolektivna jednina, više stvari uzetih zajedno ili ujedno) označava Boga u 5. Mojsijevoj 6:4. Bog nije "jedan" (u matematičkom smislu) već je "ujedno", Bog je KOLEKTIVNA jednina (echad) a ne "jedan" (yachid na jevrejskom).
Ta reč "echad" prevedena je u Novom Zavetu na grčki. Kada Isus citira ovaj stih 5. Mojsijeva 4:6, apostol Marko zapisuje tu Isusovu pouku na grčkom. Marko 12:29 "Gospod Bog je jedan". I zanimljivo, apostol Marko takođe koristi KOLEKTIVNU jedninu u grčkom jeziku (hen). Isus kaže, a Marko citira: Bog je KOLEKTIV (echad -> hen). Bog NIJE jedan (yachid -> monos), već je Bog KOLEKTIV UZET UJEDNO, KAO JEDAN.
Kao dodatni dokaz šta znači "hen", imamo stih u 1. Jovanovoj 5:8, gde piše: "ovo troje je HEN (ujedno)." Dakle, VIŠE entiteta (kolektiv) uzet kao jedan.




ANALIZA

Jehovini Svedoci i ostali poklonici arijanske jeresi često citiraju 5. Mojsijevu 6:4 (tzv. jevrejski "vjeruju") u cilju dokazivanja da Trojstvo (Trojedini Bog) nije biblijski koncept. Hajde da analiziramo ovaj stih na originalnom jeziku na kome je napisan (jevrejskom) i da vidimo šta ovaj stih zaista kaže. Đuro Daničić prevodi ovaj stih ovako:

"Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod." (5. Mojsijeva 6:4)

U daljoj analizi ovog biblijskog stiha videćemo da Daničićev prevod nije precizan, ali to nije nikakvo čudo. Daničić je radio trećestepeni prevod Starog Zaveta, što znači da nije prevodio sa originala. Daničić je prevodio Luterov Stari Zavet. Luter nije znao jevrejski ni aramejski, te je Stari Zavet prevodio sa grčkog (Septuaginte) i latinskog (Vulgate). Dakle, ni Luter nije radio prvostepeni prevod Starog Zaveta, već je Luterov prevod drugostepeni, pošto su Septuaginta i Vulgata prvostepeni prevod sa originala. Znači, stih koji čitamo: "Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod." (5. Mojsijeva 6:4) jeste prevod prevoda prevoda, a ne prevod sa originala, pa ne treba ni da čudi što se početno značenje ovog stiha na jevrejskom izgubilo tokom tri prevoda.

Tako na primer, u svakom prevodu Biblije gubi se značenje reči "Elohim" u 1. Mojsijevoj 1:1. Originalni jezik i originalni tekst kažu sledeće: "U početku stvori bogovi (Elohim) nebo i zemlju". Reč "bogovi" (Tvorac) je subjekat u množini, a uzima glagol u jednini ("stvori"). Gramatički ispravno bi bilo da subjekat u množini uzme glagol u množini ("stvoriše", tj. "u početku stvoriše bogovi nebo i zemlju"). Međutim, u originalnom tekstu na jevrejskom ovo gramatičko pravilo je prekršeno. Za svaki takav prekršaj osnovnog gramatičkog pravila, uvek mora postojati razlog koji to kršenje opravdava i daje smisao. Više puta se biblijski Bog Tvorac naziva "Elohim" (Bogovi), a ipak taj "Elohim" tvrdi za Sebe da je "jedan", i takođe, uzima glagol u jednini (Reče Bogovi, Bogovi je stvorio nebo i zemlju itd). U prevodima Biblije na engleski i druge jezike, to značenje reči "Elohim" se gubi i reč "Elohim" (bogovi, množina) prevodi se sa "Bog" (jednina) u svim Biblijama ovog sveta. Tek kad čitate tekst na jevrejskom, vidite koliko je čudno to što "Bogovi" kaže za sebe da je "jedan" i koliko neprirodno zvuči kad pročitate "I Bogovi je rekao... I tako je Bogovi stvorio nebo i zemlju..."

Zato ćemo se mi skoncentrisati na originalni jevrejski tekst. Imajte na umu ovaj fenomen da "Elohim" znači "Bogovi" (množina) a da uzima glagol u jednini. To znači da je Tvorac na neki način množina koja funkcioniše kao jedan. Elohim je množina koja funkcioniše (stvara) kao jedan. Elohim je očigledno KOLEKTIV koji funkcioniše kao jedan ("da stvorimo čoveka po svome obličju"). Videćemo da tekst u 5. Mojsijevoj 6:4 samo dodatno potvrđuje ovaj argument i objašnjava zašto je Mojsije rekao "U početku stvori Bogovi nebo i zemlju" (1. Mojsijeva 1:1).

"Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod." (5. Mojsijeva 6:4) - Ovaj tekst je "Vjeruju" judaističke religije. Svakog jutra i svake večeri Jevreji u sinagogama otpočinju bogosluženje ovim stihom, koji se zove SHEMA ("Čuj"). Čak je i Gospod Isus Hrist citirao ovaj stih kao prvu zapovest Mojsijevog zakona (Marko 12:29.30). Ovaj tekst je temelj judaističkog i hrišćanskog monoteizma. Interesantno, svi judaisti (Jevreji) i svi hrišćani, koriste ovaj tekst kao temelj svoje vere. Pa ipak, Jehovini Svedoci pokušavaju da dokažu da je upravo taj stih dokaz da hrišćani nisu u pravu što veruju u Trojstvo. Hrišćani koji veruju u Trojstvo koriste ovaj stih da dokažu Trojstvo, a Jehovini Svedoci koriste ovaj stih da dokažu da Trojstvo nije biblijsko? Samo jedna od ove dve strane može biti u pravu. Da vidimo da li su u pravu hrišćani koji već 2000 godina veruju u Trojstvo i citiraju ovaj stih, ili Jehovini Svedoci koji već 150 godina govore kako ovaj stih pokazuje da Trojstvo ne postoji.

Šta tekst "Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod" zaista kaže na jevrejskom jeziku?

:שְׁמַע יִשְׂרָאֵל יהוה אֱלֹהֵינוּ יהוה אֶחָד - Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH Echad

Analiziraćemo svaku reč ovog teksta (YHWH znamo već šta je)
Shema — čuj, slušaj, poslušaj
Yisrael — Izrael
Eloheinu — prvo lice množine, prisvojni oblik od אֱלֹהִים Elohim, doslovno značenje: naši Bogovi.
Echad — jedinstvo, sabranost, ujedinjenost, kolektivna imenica izvedena od glagola "achad" koji znači: sakupiti na jedno mesto

1) Prvi bitan momenat je fraza "YHWH Eloheinu". Ova reč "Eloheinu" je u množini, znači "naši Bogovi".
2) Drugi bitan momenat je reč "echad". Ta reč ne znači "jedan" u brojčanom smislu. Da je tekst hteo da kaže da je Bog = 1, tekst ne bi koristio reč "echad", već "yachid". Kada bi tekst govorio da je Jahve brojčano jedan, onda bi pisalo "YHWH Yachid". Ali umesto toga, piše da je Jahve jedinstvo (YHWH Echad). Dakle, Jahve je KOLEKTIVNA IMENICA! Kolektiv koji je jedinstvo, kolektiv koji je UJEDNO! Množina (YHWH Eloheinu) koji je "echad" (kolektivna imenica, kolektiv koji funkcioniše kao jedan)! U nastavku teksta videćemo da Biblija pravi jasnu razliku između reči "echad" i "yachid".

Za sada, da vidimo doslovni prevod jevrejskog teksta:
Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH Echad
Čuj, Izrailju, naši Bogovi Jahve je ujedno!

"ECHAD" i "YACHID" u Bibliji

Da bismo dokazali naš argument da "echad" znači "ujedinjen", "ujedno", "kao jedan", citiraćemo vam biblijske stihove u kome se reč "echad" javlja, pa ćete i sami moći da zaključite šta "echad" znači. Takođe ćemo vam dati i biblijske stihove gde se javlja reč "yachid", pa ćete jasno uvideti razliku u značenju.

Reč "echad" se pojavljuje u Starom Zavetu nekih 600 puta, a reč "yachid" samo nekoliko puta. Zapazite da "yachid" znači "jedan" u matematičkom smislu (komada: jedan), i zapazite da se ova reč NIKADA ne javlja uz neko ime za Boga. Nikad u Bibliji nećete naći da je YHWH Yachid.

Evo jednog poznatog stiha gde se javlja reč "echad". Prvi put je nalazimo u stihu 1. Mojsijeva 2:24 "i dvoje će postati jedno (echad) telo". Jedino ako je upotrebljena reč "echad", ovaj stih ima smisla. Imamo dvoje ljudi koji su u braku ujedinjeni i sjedinjeni, oni su i dalje dve ljudske jedinke, pa ipak su JEDNO. Tačnije, muž i žena u braku (dve osobe) su UJEDNO (echad). Oni su UJEDINJENI u zajedničkom cilju i prioritetima, funkcionišu kao da su jedno. A nisu jedno u matematičkom smislu. U matematičkom smislu su dvoje. Pa ipak su "echad", tojest, dvoje ujedinjenih, tojest JEDINSTVO, kolektiv uzet ujedno. Ne "jedan" (yachid), već "ujedno" (echad).

Imate potom stih 1. Mojsijeva 11:6, gde imate čitavo mnoštvo naroda koji su "jedno" (echad). Opet imamo više ljudi u matematičkom smislu, ali ipak "jedno" (echad) u funkcionalnom smislu. Kao i muž i žena što imaju zajednički zadatak i cilj (kolektiv koji funkcioniše kao jedno), tako i ljudi mogu biti "jedno" ako imaju zajednički zadatak i cilj. Isti slučaj gde više ljudi ili predmeta predstavljaju kolektiv uzet ujedno (echad) javlja se i u stihovima 1. Mojsijeva 34:16.22, Jezekilj 37:17, Jezdra 2:64. A pogledajte i ove stihove, gde se takođe koristi reč "echad": "JEDNA četa" (1 Samuilova 13:17), "Jedna četa" (2 Samuilova 2:25), "JEDNO pleme" (1 Carevima 11:13), "JEDAN narod" (1 Dnevnika 17:21).

Iz svega ovoga vidimo šta znači "echad" u Bibliji. Ne matematički broj jedan, već "kolektiv kao jedan". Dvoje (kolektiv) su jedno telo (kao jedan), ceo narod je kao jedan (ujedno), Bog je kao jedan (ujedno). I da vas još jednom podsetim, tekst u 5. Mojsijevoj 6:4 kaže: YHWH NAŠI BOGOVI je JEDINSTVO. Ne samo da "echad" potvrđuje da se radi o KOLEKTIVU koji čini jedinstvo, već i YHWH Eloheinu kaže da je u pitanju MNOŽINA (kolektiv). Vratimo se ponovo na stih:

Shema Yisrael YHWH Eloheinu YHWH Echad
Čuj, Izrailju, naši Bogovi Jahve je ujedno!

Dok "echad" ima KOLEKTIVNO značenje (više individua u stanju jedinstva), "yachid" ima NUMERIČKO SINGULARNO značenje (jedan kao sam, kao jedan jedini). I da stvar bude interesantnija, ta reč "yachid" nikad se ne javlja u kombinaciji sa Božijim imenom. Doduše, ima jedan slučaj gde se reč "yachid" javlja u kombinaciji sa budućim Mesijom (Zaharija 12:10-14), ali taj stih samo dodatno dokazuje našu argumentaciju.

Gde se javlja reč "yachid" u Bibliji i šta znači? Na primer, u 1. Mojsijevoj 22:2.12 piše da je Isak jedinac (yachid) sin Avraamov. Ili u Zahariji 12:10 gde piše da će Mesija biti jedinac (yachid). U Sudijama 11:34 isti pridev "yachid" u ženskom rodu koristi se da opiše "jedinicu" (jedinu kći u oca), u Pričama Solomonovim 4:3 imamo isti slučaj, u Jeremiji 6:26, Amosu 8:10 takođe.

Vidimo da je Biblija jasna: nešto što je matematički jednako "jedan", nešto što se javlja samo u jednom primerku (sin jedinac, jedinorođeni, kći jedinica), u Bibliji se naziva "yachid". Nešto što matematički može da bude više od jedan, ali funkcioniše kolektivno kao jedan, u Bibliji se naziva "echad". Bog se u Bibliji naziva "Elohim" (množina, Bogovi), i naziva se "kolektivno jedinstvo" (echad) a ne "jedan" (yachid). Dakle, naši Bogovi Jahve (YHWH Elohim) je Jahve ujedno (echad). Kolektiv (Elohim) koji je u stanju jedinstva (echad).

Umesto nas, neka zaključak napiše prorok Zaharija, koji kaže sledeće: "I izliću na dom Davidov i na stanovnike jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene kog probodoše; i plakaće za njim kao za jedincem (yachid), i tužiće za njim kao za prvencem." (Zaharija 12:10). Takođe, isti prorok kaže i ovo: I Gospod će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan (echad) i ime Njegovo jedno (echad)" (Zaharija 14:9). Kao da nije bilo dovoljno jednom reći "Čuj, Izrailju, naši Bogovi Jahve je jedinstvo!" (5 Mojsijeva 6:4). Moralo se to ponoviti i u Zahariji.

"YACHID" i "ECHAD" u Novom Zavetu

Jevrejski jezik je veoma jednostavan, barem u odnosu na grčki. Grčki jezik kojim je pisan Novi Zavet, veoma je kompleksan, ali i veoma jasan i precizan. U koin-grčkom jeziku teško da ćete naći reč ili rečenicu sa dvostrukim značenjem, jer je jezik toliko precizan, da ne ostavlja prostora za nagađanja o potencijalnom skrivenom značenju.

Kao što rekoh, u Novom Zavetu je citirano nekoliko stihova iz Starog Zaveta u kojima se javljaju reči "yachid" i "echad". Veoma je zanimljivo analizirati način na koji Isus i apostoli preuzimaju ove jevrejske reči "yachid" i "echad" i prevode ih na grčki. Na grčkom jeziku je ova razlika između "yachid" i "echad" još više naglašena i očigledna. Brojčana jedinica reči "yachid" i zbirno jedinstvo reči "echad" još više dolaze do izražaja na grčkom jeziku u Novom Zavetu.

Grčki jezik koristi reč "monos" (jedan) da prevede jevrejsku reč "yachid". Na primer, reč "monos, mono", javlja se u tekstovima kao što su: Matej 24:36 ili 1 Timotiju 1:17. Tu jasno vidimo da "mono" znači "jedan jedini", tojest, matematički broj jedan. U 2 Timotiju 4:10 ("Luka je sam (monos) kod mene") vidimo da je u pitanju zaista JEDAN, jedna osoba. Matej 4:10 kaže: "Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino (mono) služi." Luka 5:21 kaže: "Ko može opraštati grehove osim jedino (mono) Bog?" U stihu Jovan 8:16 imamo još jedan zanimljiv primer upotrebe reči "mono": "Sud je moj dobar; jer nisam sam (mono), već smo ja i Otac koji me je poslao". U stihovima Luka 7:12, Luka 8:42, Luka 9:38, Jevrejima 11:17, Jovan 1:14.18; Jovan 3:16.18, 1. Jovanova 4:9, ovde imamo reč "monogenes" koja označava JEDINOrođenog Sina Božijeg. Dakle, NEMA drugih Sinova Božijih, samo je JEDAN (monos) Sin Božiji, Isus Hrist. I ne samo to, već Novi Zavet jasno govori da je Isus Hrist naš JEDINI (monos) Gospod, Gospodar i Vladar (1. Timotiju 6:16 i Juda 1:4, gde oba stiha govore o Hristu kao o JEDINOM Gospodu i Gospodaru).

Kao što smo već rekli, Novi Zavet citira dva ključna starozavetna stiha koji opisuju "kolektiv kao jedan" tojest "echad". Kada je u pitanju "echad", Novi Zavet ne koristi reč "monos", već reč "hen". Na grčkom, "hen" takođe znači "kolektiv uzet ujedno", isto što i "echad" na jevrejskom. Pogledajte kako Isus i apostoli citiraju starozavetne stihove 1. Mojsijeva 2:24 i 5. Mojsijeva 6:4.

1. Mojsijeva 2:24 citiran je u Mateju 19:5 i u grčkom originalu upotrebljena je reč "hen" (ujedno)
5. Mojsijeva 6:4 citiran je u Marku 12:29, i u grčkom originalu upotrebljena je reč "hen", a ne "monos".

Pogledajte i druge novozavetne stihove koji koriste reč "hen" (prevod od "echad") za Boga:
Jovan 10:30 "Ja i Otac smo JEDNO (hen, kolektivno jedinstvo, kolektiv koji funkcioniše kao jedan)"
Rimljanima 3:30 "Pošto je Bog zaista JEDNO (hen)"
Galatima 3:28 "Nema više Jevreja ni Grka, nema više ni robova ni slobodnjaka, nema više ni muškog ni ženskog, jer ste svi vi JEDNO (hen) u Isusu Hristu"
1. Korinćanima 8:4 "Nema drugog Boga osim JEDNOG (hen)"
1. Korinćanima 8:6 "Jer moi imamo JEDNOG (hen) Boga, Oca, od koga je sve nastalo i za koga postojimo, i jedan (hen) Gospod Isus Hrist, kroz koga je sve nastalo i kroz koga postojimo."
Jakovljeva 2:19 "Verujete da je Bog jedan (hen). Dobro činite; i demoni veruju i dršću."
1. Jovanova 5:7.8 "Jer ih je Trojica što svedoče na nebu: Otac, Logos i Duh Sveti. I ova Trojica su JEDNO (hen). I troje ih je što svedoče na zemlji: duh, i voda, i krv; i troje je UJEDNO (hen)."

Interesantno, ni Hrist ni apostoli ne koriste numeričku vrednost jedan (monos) da opišu Boga, već takođe koriste KOLEKTIVNU grčku imenicu (hen) koja znači "kolektivno jedinstvo", isto što i "echad" u Starom Zavetu.

ZAKLJUČAK:

Jehovini Svedoci, unitarijanci, modalisti i ostali ogranci i poklonici arijanske jeresi kažu da hrišćani veruju u tri boga, a znamo da je politeizam izričito zabranjen u Bibliji. Ono što oni ne znaju, to je da Trojstvo NISU tri boga, već Jahve kao Kolektivno Jedinstvo (YHWH Echad), baš kao što i piše u Starom Zavetu. Trojstvo NISU tri boga, već Theos kao Kolektivno Jedinstvo (Theos hen).

Jehovini Svedoci veruju pogrešno. Oni veruju da je YHWH Yachid, iako "yachid" nikad ne stoji pored nekog Božijeg imena. U Starom Zavetu, Bog je uvek "echad" (kolektivno jedinstvo). Jehovini Svedoci veruju da je YHWH Monos, iako je rečeno da je Bog "hen", a ne "monos". Jehovini Svedoci kažu da imamo jednog Boga (Jahvea) i jednog Gospoda (Isusa Hrista) koji je stvorenje, a ne Bog. Oni nama kažu da Bog nije naš Gospod, već je Isus (ne-bog) naš Gospod? Da li je naš Bog, naš Tvorac, Jehova, takođe i GOSPOD, ili nije? Koliko Gospoda imamo? Jednog Boga i jednog Gospoda Isusa Hrista, jel tako (1. Korinćanima 8:6). Ako je Isus stvorenje (ne-bog), to znači da mi imamo STVORENJE za Gospodara, a ne Tvorca koji je istovremeno i naš Gospodar. Jedino ako je Bog Jahve zaista KOLEKTIV KAO JEDAN (echad, hen), On može istovremeno biti jedan Bog, jedan Gospod, jedan Spasitelj.

Doktrina o Trojstvu ne govori o tri boga, već o Elohimu koji je ujedno (echad, hen). Baš onako kako Biblija kaže. Nama je Bog JEDINI GOSPOD i mi drugog Gospoda osim Jahvea NEMAMO. Taj Jahve ima svoj Um (Otac), svoju Reč (Sin) i svoj Duh (Duh Sveti). Ako neko od Jehovinih Svedoka ima nešto da prigovori, neka nam dokaže da Bog nema Um, da nema JEDINOrođenog Sina, i da nema svoj Duh. Neka nam dokaže da Elohim nije MNOŽINA. Neka nam dokaže da "echad" i "hen" ne znače kolektivno jedinstvo.

Zapazite još jednu zanimljivu činjenicu iz Biblije. Reč "Elohim" je veoma specifična. Ko je stvorio nebo i zemlju u početku? Elohim (1. Mojsijeva 1:1). Elohim na jevrejskom znači "bogovi". Ali ne samo to.

Na jevrejskom jeziku postoje tri vrste imenica: jednina, dualna imenica (dve komponente) i množina (više od dve komponente). A sad da uzmemo jevrejsku reč "Bog" (El) kao primer.

"Bog" se na jevrejskom kaže "EL"
Dualna imenica od reči "Bog" (EL) je "ELOHA". "Eloha" znači da ima DVA ELA (dva boga)
Međutim, MNOŽINA od imenice "Bog" (EL) je "ELOHIM". "Elohim" znači da ima VIŠE OD DVA ELA. Ne jedan El. Ne dva Ela. Već tri Ela (ili više).


IZVOR JE SEKTOLOMAC
Znas sta je jeres?! Ono sto u Bibliju ne veruje vec radi po svom, to je sekturina bez premca!
Ja cu ti sada reci a ti razmisli! Apostoli znaju prvu i naj-vecu zapovest, ali niko i nikad nije prema toj prvoj zapovesti obozavanje dao Isisu, vec nekom drugom!
Zasto nije, reci mi?
 
Poslednja izmena:
Natrag
Top