VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Spedy, neposteno dodajes mojim recima nesto sto ja nisam ni pomislio a kamo li napisao.
Ja nisam napisao da nesavrseni gresnik moze savrseno ispunjavati zakon, vec da covek duhovno raste i izgradjuje sebe duhovno kroz ceo zivot kroz svakotrenutacno posvecenje.
Naime, od trenutka kada se covek osvedocen u svoju gresnost predao Bogu i uz njegovu pomoc napustio gresan zivot, on u tom trenutku biva krsten Svetim Duhom i daje mu se sila da vise ne gresi.
Dakle, on od tog trenutka zivi novim zivotom poslusnosti i savrseno ispunjava svaku zapovest.
On vise nije gresnik, on je opravdan zaslugama Hristove zrtve i prolivene krvi na krstu, i Bog ga od tog trenutka gleda kao pravednika.
Ako ostane u tom stanju, on ce kroz svakotrenutacno posvecenje sve vise duhovno uzrastati ka savrsenstvu karaktera u visini mere rasta Hristova.
U tom procesu posvecenja, desava se da covek padne, ali i ako se to desi on ne treba da ostane u tom stanju pada ocajavajuci zbog greha koji je pocinio, vec treba uz Bozju pomoc odmah da ustane i da nastavi gde je stao.
Ovo je uslovno, jer covek ne bi trebao nikada da padne nakon obracenja, vec da ima savrseno poverenje u Boga i da raste u milosti ka savrsenstvu karaktera.
Za Mrsavkica
Prijatelju, mani se filozofija.
Covek koji gresi bilo koju zapovest nakon obracenja, Bog mu nece nista PRONETI kako ti kazes - ma sta mislio pod tim izrazom, jer greh nikada nece postati pravda, greh je ubio sina Bozjeg i ranio njegovo telo i doveo ga u stanje smrti.
Svaki greh podleze osudi, jer je pred Bogom je svaka zla misao greh.
Ako covek sagresi, on mora da se pokaje za taj greh i da trazi oprostenje, i da ispravi nepravdu koju je ucinio.
Uzdati se u milost a tavoriti u grehu kroz ceo zivot krseci Bozje zapovesti je najveca drskost jednog coveka.
Takav covek ne zna ni sta je greh, ni sta je pravda, ni sta je prava priroda posvecenja.
Ja nisam napisao da nesavrseni gresnik moze savrseno ispunjavati zakon, vec da covek duhovno raste i izgradjuje sebe duhovno kroz ceo zivot kroz svakotrenutacno posvecenje.
Naime, od trenutka kada se covek osvedocen u svoju gresnost predao Bogu i uz njegovu pomoc napustio gresan zivot, on u tom trenutku biva krsten Svetim Duhom i daje mu se sila da vise ne gresi.
Dakle, on od tog trenutka zivi novim zivotom poslusnosti i savrseno ispunjava svaku zapovest.
On vise nije gresnik, on je opravdan zaslugama Hristove zrtve i prolivene krvi na krstu, i Bog ga od tog trenutka gleda kao pravednika.
Ako ostane u tom stanju, on ce kroz svakotrenutacno posvecenje sve vise duhovno uzrastati ka savrsenstvu karaktera u visini mere rasta Hristova.
U tom procesu posvecenja, desava se da covek padne, ali i ako se to desi on ne treba da ostane u tom stanju pada ocajavajuci zbog greha koji je pocinio, vec treba uz Bozju pomoc odmah da ustane i da nastavi gde je stao.
Ovo je uslovno, jer covek ne bi trebao nikada da padne nakon obracenja, vec da ima savrseno poverenje u Boga i da raste u milosti ka savrsenstvu karaktera.
Za Mrsavkica
Prijatelju, mani se filozofija.
Covek koji gresi bilo koju zapovest nakon obracenja, Bog mu nece nista PRONETI kako ti kazes - ma sta mislio pod tim izrazom, jer greh nikada nece postati pravda, greh je ubio sina Bozjeg i ranio njegovo telo i doveo ga u stanje smrti.
Svaki greh podleze osudi, jer je pred Bogom je svaka zla misao greh.
Ako covek sagresi, on mora da se pokaje za taj greh i da trazi oprostenje, i da ispravi nepravdu koju je ucinio.
Uzdati se u milost a tavoriti u grehu kroz ceo zivot krseci Bozje zapovesti je najveca drskost jednog coveka.
Takav covek ne zna ni sta je greh, ni sta je pravda, ni sta je prava priroda posvecenja.
Poslednja izmena: