granicu zna Bog ali navalice grešiti je nakon jednom čovek sagreši,i Bog kaao davidu pronese,a om potom učini ponovo greh. to je već navalice.
niko ovde nije tvrdio laodikeja da će grešnik i ući u carstvo,ja sam govorio da po pitanju mojsijevog zakona ne postoji pravednik,jer niko ned može zakona održati jer je njegova jasna svrha davanja ,kako i piše i to nije hula već istina,da sav svet stavi da je kriv Bogu. tako da čovek sebe ne može nadograditi ma kako nadograđivao zakonom jer ma kako bio svet budući ga održati ne može za jednu titlu u njemu i kriv je svem zakonu a kriv znači za sud. zakon ne gradi milost jednostavno već sud.- on nije faličan već svet i budući je dat sa merom ,ko smo mi da dodajemo ili oduzimamo meri i svrhi zakona. samo ako se trudimo po milosti možemo očekivati zastuipništvo Hrista po zakonu nema zastupništva. mi možemo danas biti većma dobri pred Bogom kao avraam što je bio,ali se kaže da se avraam mogao hvaliti pred ljudima ne i pred Bogom. on je platu primio po veri. kada se nije imalo čemu nadati oko sarine utrobe on je verovao Bogu.to mu se uračunalo u pravednost jer se ne posumnja. njegova dela ga nisu mogola spasti. zato je i obećanje dobio u vreme neobrezanja a ne u vreme obrezanja. i zato je slika zakona onog telesnog čoveka ukazana kroz ismaila odbijena kada je avraam prineo istog pred Boga jer je Bog jasno kazao da je obećanje dato kroz isaka koji još nije bio dat ,ali isaija tvrdi da ima više razloga za radost kao nerotkinja nego li ona koja rađa. u rimljanima 9. kao i galatima pavle jasno napominje i opominje da samo ona deca koja dolaze iz obećanog semena nazvanog Isus Hristos ulaze nu obećannje. i ako su svi telom avraamova deca,i muslimani i oni pod zakonom jevreji i oni od budizma i oni koji misle da je trojstvo mera ali samo jedno seme je u spašenju ,obećanjem kroz Hrista ,kroz to ime dato za spas,jer je Bog jedini Biblije objavljen u tom im enu kao spasitelj.
niko ovde nije tvrdio laodikeja da će grešnik i ući u carstvo,ja sam govorio da po pitanju mojsijevog zakona ne postoji pravednik,jer niko ned može zakona održati jer je njegova jasna svrha davanja ,kako i piše i to nije hula već istina,da sav svet stavi da je kriv Bogu. tako da čovek sebe ne može nadograditi ma kako nadograđivao zakonom jer ma kako bio svet budući ga održati ne može za jednu titlu u njemu i kriv je svem zakonu a kriv znači za sud. zakon ne gradi milost jednostavno već sud.- on nije faličan već svet i budući je dat sa merom ,ko smo mi da dodajemo ili oduzimamo meri i svrhi zakona. samo ako se trudimo po milosti možemo očekivati zastuipništvo Hrista po zakonu nema zastupništva. mi možemo danas biti većma dobri pred Bogom kao avraam što je bio,ali se kaže da se avraam mogao hvaliti pred ljudima ne i pred Bogom. on je platu primio po veri. kada se nije imalo čemu nadati oko sarine utrobe on je verovao Bogu.to mu se uračunalo u pravednost jer se ne posumnja. njegova dela ga nisu mogola spasti. zato je i obećanje dobio u vreme neobrezanja a ne u vreme obrezanja. i zato je slika zakona onog telesnog čoveka ukazana kroz ismaila odbijena kada je avraam prineo istog pred Boga jer je Bog jasno kazao da je obećanje dato kroz isaka koji još nije bio dat ,ali isaija tvrdi da ima više razloga za radost kao nerotkinja nego li ona koja rađa. u rimljanima 9. kao i galatima pavle jasno napominje i opominje da samo ona deca koja dolaze iz obećanog semena nazvanog Isus Hristos ulaze nu obećannje. i ako su svi telom avraamova deca,i muslimani i oni pod zakonom jevreji i oni od budizma i oni koji misle da je trojstvo mera ali samo jedno seme je u spašenju ,obećanjem kroz Hrista ,kroz to ime dato za spas,jer je Bog jedini Biblije objavljen u tom im enu kao spasitelj.
