Prijatelju, ti sebi skaces u usta gvoreci velike kontradikcije, cas ovo cas ono.
I opet nerazumevanje i izvrtanje sa tvoje strane - onoga sto sam napisao.
Nisam napisao da covek moze da odrzi zapovesti sam po sebi, vec da u njemu mora da se dogodi promena koju Bog cini u ljudskom srcu i mislima Duhom Svetim, i daje mu silu da moze da ispuni svaku zapovest.
Hristos je dosao da umre za nas jer smo mi upravo krsili Bozanski zakon, i on je svojom smrcu preuzeo nase grehe na sebe, i dao nam silu da vise ne gresimo, vec da ispunjavamo svaku zapovest Duhom Svetim koji stanuje u nasem srcu.
Predslika ove Hristove zrtve u starom zavetu je bilo jagnje koje je prinoseno na zrtvu paljenicu.
Kada bi jedan Izraelac sagresio neku od deset zapovesti, on bi donosio jedno jagnje koje bi svestenik stavljao na zrtvenik, tada bi ovaj covek ispovedao svoj greh nad glavom tog jagnjeta, i to jagnje bi preuzimalo greh tog coveka i bilo zrtvovano.
U novom zavetu, Hristos je postao zamena za ovo jagnje, on je postao zrtva kojom se brisu ljudski gresi.
Danas ako neki covek sagresi neku od deset zapovesti, on ne prinosi jagnje, vec dolazi Hristu koji je vec prineo sebe za ljudske grehe, i u pokajanju trazi oprostaj, i u tom trenutku taj greh mu se brise.
Dakle, zakon je i u starom i u novom zavetu merilo pravde, ali je sistem opravdanja od greha krsenja Bozjih zapovesti promenjen - u starom zavetu je to bilo jagnje, u novom Hristos jagnje Bozje.
Zakon nas osudjuje ali samo dok svesno ostajemo u grehu.
Kada dodjemo Hristu, predamo mu se celim srcem i ostavimo svoje grehe dopustajuci da on izvrsi nad nama delo opravdanja i ociscenja od greha, tada nas zakon vise ne osudjuje, vec mu se mi radujemo, i silom Duha Svetoga koji stanuje u nama ispunjavamo svaku zapovest i sluzimo Bogu i bliznjima iz ciste ljubavi.
Isus nas je oslobodio zakonske kletve, odnosno osude kojom nas zakon osudjuje jer ga krsimo, ali nas nije oslobodio zakona.
On je umro za nase grehe krsenja Bozjeg zakona i oslobodio nas ove osude, i dao nam je silu da vise ne krsimo moralne principe, vec da ga savrseno ispunjavamo rastuci u veri u coveka savrsenog, u visini mere rasta Hristova, po primeru Isusa Hrista koji je ispunjavao svaku pravdu, jer nam je on uzor u svemu.
Milost se iskazala u Bozjem cinu spasenja ljudskog roda, time sto je Hristos umro za nase grehe prouzrokovane krsenjem Bozanskog moralnog zakona, i u tome sto je on ucinio da mi gresni i slabi ljudi mozemo uz njegovu pomoc i njegovog Svetog Duha, da se oslobodimo greha i njegove sile, i da potpuno uskladimo svoj zivot sa moralnim principima zapisanim u njegovim zapovestima.
Covek ovde mora doziveti savrsenstvo karaktera u savrsenom ispunjavanju Bozje volje, a ne da se nada da ce Bog na sudu biti milostiv i ako je kroz ceo zivot krsio moralne principe.
Ne da Bog ne zeli da takvom coveku bude milostiv i da ga uvede u svoje carstvo, vec ne moze, zato sto taj covek u ovom zivotu nije obavio ociscenje, a takav kakav je prljav nikako ne moze uci u Bozje carstvo svetosti i cistote.
Kada bi mu kojim slucajem i bilo dopusteno da u njega udje, atmosfera koja tamo vlada bi za njega bila nepodnosljiva, drustvo andjela, savrsena ljubav i zajednica nebeskih bica, i on bi gledao da se sakrije.
Osim toga, za njegovu moralnu neciistotu "BOG JE OGANJ KOJI SPALJUJE" i pitanje je da li bi takav covek ostao ziv kada bi mu se dopustilo da u njega udje.
