Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Imaš li te ISTORISKE ČINJENICA za nesvetkovanje NEDELJE od strane Hrišćana u prva 3 veka nove ere ?
SUBOTA ! Dan za svetkovanje obavezan za Hrišćane ?
- Začetnik teme Šarrdy
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 02.11.2012
- Poruka
- 1.746
Vec sam izneo ovo ali da ponovim:
Sabbath in Christianity is a weekly day of rest or religious observance, derived from the sabbath.[SUP][46][/SUP] Non-Sabbatarianism is the principle of Christian liberty from being bound to physical sabbath observance. Most dictionaries provide both first-day and seventh-day definitions for "sabbath" and "Sabbatarian", among other related uses.
Until the 2nd and 3rd century Christians kept the Jewish Sabbath, with the practice of Sunday, the day of resurrection, gradually becoming the dominant day of observance from the Jewish-Roman wars onward; until this Christianity was predominantly still a Jewish sect. The Catholic Church's general repudiation of Jewish practices during this period is apparent in the Council of Laodicea (4th Century AD) where Canons 37–38 state: "It is not lawful to receive portions sent from the feasts of Jews or heretics, nor to feast together with them" and "It is not lawful to receive unleavened bread from the Jews, nor to be partakers of their impiety".[SUP][47][/SUP] Canon 29 of the Laodicean council specificially refers to the sabbath: "Christians must not judaize by resting on the [Jewish] Sabbath, but must work on that day, rather honoring the Lord's Day; and, if they can, resting then as Christians. But if any shall be found to be judaizers, let them be anathema (excommunicated) from Christ."
Nedelja je samo birokratska odluka antisemitski nastrojenog svestenstva. Imas li ti neke istorijske cinjenice koje govore drugacije. Meni je svejedno sta ce ko da slavi ali ako imas daj da vidim. I kad smo vec kod cinjenica, posto nisam poznavalac biblije kao ti daj mi te stihove gde pise da treba nedelja da svetkuje. Samo bez racionalizacije i specijalnih tumacenja, nego stih gde jasno pise nedelja treba da se svetkuje.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Hoću, vrlo rado, kada mi ti prvo nađeš STIH GDE JASNO PIŠE DA JE HRIST BOG, ili da je neko za Hrista rekao da je BOG. Ili da je Hrist rekao za sebe da je Bog. Znači imaš tri opcije da mi nađeš stih, a ja bih bio presrećan i da mi odgovoriš na samo jednu ! A posle toga ide - Gde u Pismu piše da se ne smeju pušiti CIGARETE, pa onda..................................
Pošto 99 % Hrišćana veruju da je Hrist Bog !
Hvala
PS
Pitanje: Da li hrišćani treba da praznuju Sabat?
Odgovor: Često se tvrdi da je "Bog uspostavio Sabat u Edemskom vrtu" zbog povezanosti između Sabata i stvaranja u Drugoj Mojsijevoj 20:11. Iako Božiji odmor na sedmi dan(Prva Mojsijeva 2:3) je predskazao budući zakon o Sabatu, nema biblijskog zapisa o Sabatu pre nego što su deca Izraelova napustila Egipatsku zemlju. Nigde u Pismu nema ni najmanjeg nagoveštaja da se Sabat držao od Adama do Mojsija.
Božija reč je vrlo jasna da je držanje Sabata bio poseban znak između Boga i Izraela: "I Mojsije izađe na goru k Bogu; i povika mu Gospod sa gore govoreći: 'Ovako kaži domu Jakovljevu, i reci sinovima Izraelovim: videli ste šta sam učinio Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas sebi. A sad ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavet moj, bićete moje blago mimo sve narode , pramda je moja sva zemlja.'" (Druga Mojsijeva 19:3–5).
“Zato će čuvati sinovi Izraelovi Sabat praznujući Sabat od kolena do kolena zavetom večnim. To je znak između mene i sinova Izraelovih doveka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlje, a u sedmi dan počinu i odmori se.” (Druga Mojsijeva 31:16–17).
U Petoj Mojsijevoj 5, Mojsije ponavlja deset zapovesti sledećoj generaciji Izraelaca. Ovde, posle zapovesti o držanju Sabata u stihovima 12–14, Mojsije daje objašnjenje zašto je Sabat dat Izraelskoj naciji: "I pamti da si bio rob u zemlji Misirskoj, i Gospod Bog tvoj izvede te rukom krepkom i mišicom podignutom. Zato ti je Gospod Bog tvoj zapovedio da svetkuješ dan od odmora." (Peta Mojsijeva 5:15).
Možete da primetite ovu reč, zato. Božija namera pri davanju Sabata Izraelu nije bila da bi se oni sećali stvaranja, već da bi se sećali svog ropstva u Egiptu i Božijeg oslobođenja. Obratite pažnju na to koji su zahtevi za držanje Sabata: Osoba koja je bila pod obavezom da drži Sabat nije smela da napušta svoj dom na Sabat (Druga Mojsijeva 16:29), nije smela da pali vatru (Druga Mojsijeva 35:3), i nije smela druge da natera da rade (Peta Mojsijeva 5:14). Osoba koja bi prekršila Sabat je trebalo da bude ubijena (Druga Mojsijeva 31:15; Četvrta Mojsijeva 15:32–35).
Jedno istraživanje Novog zaveta nam pokazuje četiri važne tačke: 1) Kada god da se Hrist pojavio u svom vaskrslom telu i koji god dan da je pomenut, radi se o prvom radnom danu u nedelji (Matej 28:1, 9, 10; Marko 16:9; Luka 24:1, 13, 15; Jovan 20:19, 26). 2) Jedino kada se Sabat pominje od Dela do Otkrivenja je u kontekstu evangelizacije Jevreja koja se obično dešava u sinagogi (Dela poglavlja 13–18). Pavle piše: "Tako sam Judejima bio Judein− da bih pridobio Judeje" (Prva Korinćanima 9:20). Pavle nije išao u sinagogu radi zajedništva ili da podučava svece, već da ubedi i spase izgubljene. 3) Jednom je Pavle rekao "i od sada idem mnogobošcima" (Dela 18:6), i Sabat nikada nije više pomenut. I 4) umesto da predlaže privrženost Sabatu, preostali deo Novog zaveta zagovara suprotno (uključujući jedan izuzetak od tačke 3 , koji se nalazi u Kološanima 2:16).
Ako pogledamo malo bliže tačku 4 otkrićemo da ne postoji obaveza za vernike Novog Zaveta da drže Sabat i pokazaće nam da je ideja, da je Nedelja "hrišćanski Sabat" takođe nebiblijska. Kao što smo diskutovali gore, samo jednom se Sabat pominje pošto se Pavle fokusirao na mnogobošce: "Da vas, dakle, niko ne osuđuje za jelo, ili za piće, ili za kakav praznik, ili mladinu, ili za Sabat(subotu); ovo je sve samo sen onoga što će doći, a stvarnost je Hristos" (Kološanima 2:16–17). Jevrejski Sabat je bio ukinut na krstu gde je Hrist " izbrisao obveznicu koja je svojim odredbama bila protiv nas " (Kološanima 2:14).
Ova ideja se ponavlja više nego jednom u Novom zavetu: "Jedan razlikuje dan od dana, a drugi smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje. Ko polaže na izvestan dan, čini to Gospodu, a ko ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje" (Rimljanima 14:5–6a). " Sada pak pošto ste poznali Boga, ili još bolje: pošto je Bog vas poznao, kako možete opet da se vraćate na slabe i bedne stihije, kojima hoćete opet iznova ropski da služite. Pazite na dane, i mesece i vremena i godine (Galatima 4:9–10). "
Ali neki tvrde da je Konstantinov ukaz 321. godine nove ere "promenio" Sabat od Subote na Nedelju. Na koji dan se rana crkva sastajala za slavljenje? Pismo nikada ne spominje nekakvo Sabatno (u Subotu) okupljanje vernika za zajedništvo ili slavljenje. Ali, postoje jasni odeljci koji pominju prvi dan u nedelji. Na primer, Dela 20:7 kažu da " u prvi dan nedelje učenici su se sastali da prelome hleb." U Prvoj Korinćanima 16:2 Pavle moli Korintske vernike: "svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može." Pošto je Pavle odredio ovo davanje kao "službu" u Drugoj Korinćanima 9:12, ovo sakupljanje mora da je bilo povezano sa službom u Nedelju kada se skupljaju hrišćani. Istorijski, Nedelja, a ne Subota, je bio dan kada su se normalno hrišćani skupljali u crkvi i ova praksa seže do prvog veka.
Sabat je bio dat Izraelu a ne crkvi. Sabat je još uvek subota a ne Nedelja i to se nikada nije promenilo. Ali Sabat je deo Starozavetnog zakona, a hrišćani su slobodni od toga da služe zakonu (Galatima 4:1-26; Rimljanima 6:14). Hrišćani nisu obavezni da drže Sabat—bilo da je to Subota ili Nedelja. Prvi dan nedelje, Nedelja, Gospodnji dan, (Otkrivenje 1:10) proslavlja Novo stvorenje, sa Hristom kao našom vaskrslom Glavom. Mi nismo obavezni da sledimo Mojsijev Sabat—odmarajući se, već smo slobodni da sledimo uskrslog Hrista—služeći. Apostol Pavle kaže da svaka osoba treba sama za sebe da odluči da li će da drži Sabatni odmor: “Jedan razlikuje dan od dana, a drugi smatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje” (Romans 14:5). Boga treba da slavimo svaki dan, a ne samo subotom i nedeljom.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 02.11.2012
- Poruka
- 1.746
Zasto bih ti ja nasao stih za nesto za sta nisam izneo nikakvu tvrdnju? Ali kad smo vec kod toga, da prokomentarisem. Dobro si primetio da nemas nikakve biblijske argumente za tvrdnju da je Isus bog. A i rasprostranjenost nekog uverenja ne znaci da je tacno. Na primer 100% muslimana, hindusa, budista, pripadnika ostalih verskih nehriscanskih grupa i ateista ne veruje da je Isus bog. Taj broj je mnogostruko veci od 99% hriscana. Igrom slucaja su u pravu sto ne veruju da je Isus bog ali istinitost tog verovanja nema veze sa brojem ljudi koji veruje u to. E sad ako hoces da kazes da verovanje da je Isus bog i da treba da se svetkuje nedelja imaju iste korene van biblije i da nemaju potporu u bibliji, slazem se. Obe odluke su administrativne, birokratske prirode, donete posle diskusije. Neka me neko ko bolje zna istoriju ispravi ali odluka o tumacenju svetog trojstva je doneta na Nikejskom saboru. Bukvalno su posle vecenja da ne kazem glasanja doneli deklaraciju kao da su donosili politicku odluku. Sto je u izvesnoj meri tacno. Poput skupstine ili korporacije koja odlucuje o pitanjima unutar firme.
Nego da se vratimo na temu. Daj nesto iz istorije sto tvrdi suprotno od onoga sto sam ti izneo u prethodnom postu i daj neke biblijske stihove koje gase subotu a promovisu nedelju.
Napomenuo sam bez racionalizacije i specijalnih tumacenja. Kad kreces da odbacujes deo starog zavet pod izgovorom da on vazi samo za jevreje onda mozes i bukvalno sve ostalo da odbacis. Uglavnom, ne rece li Isus da se postuju Mojsijevi zakoni? Ili vam ne odgovara ni ono sto je Isus rekao?
Nego da se vratimo na temu. Daj nesto iz istorije sto tvrdi suprotno od onoga sto sam ti izneo u prethodnom postu i daj neke biblijske stihove koje gase subotu a promovisu nedelju.
Napomenuo sam bez racionalizacije i specijalnih tumacenja. Kad kreces da odbacujes deo starog zavet pod izgovorom da on vazi samo za jevreje onda mozes i bukvalno sve ostalo da odbacis. Uglavnom, ne rece li Isus da se postuju Mojsijevi zakoni? Ili vam ne odgovara ni ono sto je Isus rekao?
Poslednja izmena od urednika:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2011
- Poruka
- 1.562
Zato što si tražio stih gde jasno piše da Hrišćani trebaju svetkovati NEDELJU!
A u Bibliji nema najmanje 100 stvari da JASNO PIŠE, ali se zna da je tako. Poput pušenja cigareta, drogiranja, primanja mita, da je Hrist Bog................
Pa što bi se Biblija poredila sa ZAKOPANIM BLAGOM !?
Upravo zato da bi malo kopao po Bibliji i pronašao da je SUBOTA VAŽILA ZA JEVREJE, A NEDELJA ZA HRIŠĆANE............
Član
- Učlanjen(a)
- 02.11.2012
- Poruka
- 1.746
Drugim recima to je opste poznato znanje utemeljeno samo na jakoj zelji da bude tacno i bez jednog opipljivog i jasnog argumenta.
Imas pravo da verujes sta god hoces ali kad nekog optuzujes za jeres samo na osnovu tvojih zelja i bez biblijskog argumenta onda to bas i nema smisla. Vec nekoliko meseci pratim raspravu izmedju vas i adventista i mislim da su biblijski argumenti sto se tice ovih pitanja na njihovoj strani. Nije zanemarljiva i cinjenica da su bili manje agresivni i kulturniji i da nisu iznosili uvrede na racun pravoslavlja odnosno podgrupe pravoslavlja kojoj vi pripadate. Mislim da je ovo moralo da se kaze i da je morala da kaze strana koja nema bas nikakvog interesa u ovim diskusijama.
Imas pravo da verujes sta god hoces ali kad nekog optuzujes za jeres samo na osnovu tvojih zelja i bez biblijskog argumenta onda to bas i nema smisla. Vec nekoliko meseci pratim raspravu izmedju vas i adventista i mislim da su biblijski argumenti sto se tice ovih pitanja na njihovoj strani. Nije zanemarljiva i cinjenica da su bili manje agresivni i kulturniji i da nisu iznosili uvrede na racun pravoslavlja odnosno podgrupe pravoslavlja kojoj vi pripadate. Mislim da je ovo moralo da se kaze i da je morala da kaze strana koja nema bas nikakvog interesa u ovim diskusijama.
Član
- Učlanjen(a)
- 25.12.2012
- Poruka
- 1.901
kolega šarrdy
ja sam kršćanin, Bibliju sam pročitao nekoliko puta
znam i gdje piše da je subota sveti dan za odmor, na nekoliko mjesta
isto tako tvrdim da je ona dana za sve ljude, ne na silu je vidljivo po tome što 4.zapovijed koja govori o svetom danu odmora
počinje sa *sjeti se da svetkuješ dan subotnji*
tvrdnja da je subota bila za židove a nedelja za kršćane, nije nauk Biblije
pitam ovdje da li su apostoli bili kršćani
jesu li oni svetkovali subotu ili nedelju
odgovor je svima jasan
nedelja je na silu nametnuta 321.g. od cara konstantina, nasilnim državnim aktom
izdan je proglas koji glasi
svi stanovnici gradova, suci, trgovci, zanatlije neka se odmaraju u slavni dan boga sunca
a ostali koji se bave zemljoradnjom neka slobodno rade da ne propadnu usjevi koje nebo daje
ja sam kršćanin, Bibliju sam pročitao nekoliko puta
znam i gdje piše da je subota sveti dan za odmor, na nekoliko mjesta
isto tako tvrdim da je ona dana za sve ljude, ne na silu je vidljivo po tome što 4.zapovijed koja govori o svetom danu odmora
počinje sa *sjeti se da svetkuješ dan subotnji*
tvrdnja da je subota bila za židove a nedelja za kršćane, nije nauk Biblije
pitam ovdje da li su apostoli bili kršćani
jesu li oni svetkovali subotu ili nedelju
odgovor je svima jasan
nedelja je na silu nametnuta 321.g. od cara konstantina, nasilnim državnim aktom
izdan je proglas koji glasi
svi stanovnici gradova, suci, trgovci, zanatlije neka se odmaraju u slavni dan boga sunca
a ostali koji se bave zemljoradnjom neka slobodno rade da ne propadnu usjevi koje nebo daje
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ne postoji moralni zakon koji je dat samo Jevrejima za odredjeno vreme, vec celom svetu i to do kraja istorije sveta dok traje borba izmedju dobra i zla.
Na ovaj zakon su upucivali i Hristos i apostoli kao na merilo pravde i poslusnosti i jedan od glavnih uslova za ulazak u carstvo nebesko.
Subota je deo ovog zakona i ona nikada nije zamenjena za neki drugi dan ni od strane Hrista ni apostola.
apostoli nikada nisu dolazili u sukob sa Jevrejima oko Subote, da je bilo tako, odnosno da su apostoli krsili subotu ili govorili protiv Subote to bi izazvalo nacionalni skandal.
Ali nije tako, apostoli su dolazili u sukob sa Farisejima iskljucivo zbog tvrdnje da je Isus Mesija, da je ustao iz mrtvih, i da je on spasitelj,
Postoji zakon koji je dat kao predslika ili TIPOS buducih stvari ili Hrista, to je obredni ili ceremonijalni zakon koji je Hristovim dolaskom nasao ispunjenje u njemu.
"A U POLOVINI NEDELJE UKINUCE ZRTVU I PRINOS" kaze jedan tekst u knjizi proroka Danila govoreci o Hristu.
Kao sto sam napomenuo, nigde ne mozemo pronaci da su Isus i apostoli ukinuli Subotu i na njeno mesto postavili nedelju.
Nedelja je bila mnogobozacki praznik poznatiji kao DIES SOLIS - dan sunca, posvecen bogu sunca Mitri, i uveden je u crkvu nakon otpada koji je nastupio u crkvi polovinom drugog veka, cime su se u crkvu polako poceli uvlaciti razliciti mnogobozacki elementi pa i nedelja, i pokvarili prvobitnu cistotu apostolskog ucenja.
Na ovaj zakon su upucivali i Hristos i apostoli kao na merilo pravde i poslusnosti i jedan od glavnih uslova za ulazak u carstvo nebesko.
Subota je deo ovog zakona i ona nikada nije zamenjena za neki drugi dan ni od strane Hrista ni apostola.
apostoli nikada nisu dolazili u sukob sa Jevrejima oko Subote, da je bilo tako, odnosno da su apostoli krsili subotu ili govorili protiv Subote to bi izazvalo nacionalni skandal.
Ali nije tako, apostoli su dolazili u sukob sa Farisejima iskljucivo zbog tvrdnje da je Isus Mesija, da je ustao iz mrtvih, i da je on spasitelj,
Postoji zakon koji je dat kao predslika ili TIPOS buducih stvari ili Hrista, to je obredni ili ceremonijalni zakon koji je Hristovim dolaskom nasao ispunjenje u njemu.
"A U POLOVINI NEDELJE UKINUCE ZRTVU I PRINOS" kaze jedan tekst u knjizi proroka Danila govoreci o Hristu.
Kao sto sam napomenuo, nigde ne mozemo pronaci da su Isus i apostoli ukinuli Subotu i na njeno mesto postavili nedelju.
Nedelja je bila mnogobozacki praznik poznatiji kao DIES SOLIS - dan sunca, posvecen bogu sunca Mitri, i uveden je u crkvu nakon otpada koji je nastupio u crkvi polovinom drugog veka, cime su se u crkvu polako poceli uvlaciti razliciti mnogobozacki elementi pa i nedelja, i pokvarili prvobitnu cistotu apostolskog ucenja.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.12.2012
- Poruka
- 1.901
tako je, dekalog vrijedi za sve ljude na zemlji, pa i za sva stvorenja u svemiru
jer svemir nije pust nenaseljen
pored dekaloga židovi su imali ceremonijalni obredni zakon i to je točno ali taj zakon je završio sa Isusovom žrtvom a ne sa njegovim dolaskom
jer krv je morala biti prolivena
također su imali i civilni zakon, on je propao zajedno sa njihovom državom
a dekalog nije ukint, niti če ikada biti
upravo se i največa duhovna bitka vodi u ovom našem vremenu oko dana odmora
subota - nedelja
jer svemir nije pust nenaseljen
pored dekaloga židovi su imali ceremonijalni obredni zakon i to je točno ali taj zakon je završio sa Isusovom žrtvom a ne sa njegovim dolaskom
jer krv je morala biti prolivena
također su imali i civilni zakon, on je propao zajedno sa njihovom državom
a dekalog nije ukint, niti če ikada biti
upravo se i največa duhovna bitka vodi u ovom našem vremenu oko dana odmora
subota - nedelja
Član
- Učlanjen(a)
- 02.11.2012
- Poruka
- 1.746
Otkud znas? Jel imas neke informacije ili?