Opet pravite grešku, jer osuđujete zakon pa time i samoga Boga koji je zakon i dao da je on dat da izazove smrt čoveka, što je ludost, jer zakon je upravo dat da razdvoji pravdu od greha, kao što je i pomenut stih koji kaže:
"Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели" ( Rimljanima 7. 7 )
Ovaj tekst jasno kaže da je zakon dat da čovek u njemu sagleda svoje grešno stanje i uslove pod kojima može biti spasen, i da prihvatajući Isusa za svog ličnog spasitelja ostavi greh koji zakon osuđuje, i uz pomoć Božju uskladi svoj život sa Božanskim principima zapisanim u njemu.
Dakle, ako zakon kaže NE UBIJ, ili NE ČINI PRELJUBE, POŠTUJ OCA I MAJKU, itd, čovek će sagledati svoj život kroz ove principe, obratiće se Bogu, i neće više činiti ništa što je protivno Božjim zapovestima, nego će ih sprovoditi u lični život Duhom Svetim koji mu je dat.
Nastavak gornjeg teksta upravo objašnjava da čovekov problem nije postojanje zakona - jer ga Pavle sve vreme veliča, već je čovekov problem greh koga zakon osuđuje, i vodi čoveka ka spasitelju koji može da ga oslobodi greha i da mu silu da više ne krši ni jednu zapovest, već da živi u potpunom skladu sa moralnim principima.
"А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени" ( Rimljanima 7. 8 - 20 )
Ukinuti zakon značilo bi legalizovati greh, što bi opet značilo da bi čovek imao slobodu da greši bez da bude u tome ometan, jer ne bi bilo merila pravde koje bi ga osudilo, i pokazalo mu šta treba da čini da bi dobio spasenje.
Apostol Pavle upravo o tome govori, da je on spoznavši moralne principe zakona shvatio da je grešan i da zakon osuđuje njegovo grešno stanje, i da on čini nešto što je suprotno Božanskim moralnim principima a na što on mrzi, i da je to greh, i da on žel da svoj život uskladi sa Božjim zakonom, ali da ga u tome ometa greh koji je u njemu.
"Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
А ово више ја не чиним него грех који живи у мени" ( Rimljanima 7. 15 - 17 )
"Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном" ( Rimljanima 7. 25 )