Član
- Učlanjen(a)
- 31.12.2011
- Poruka
- 1.534
SUBOTA ! Dan za svetkovanje obavezan za Hrišćane ?
- Začetnik teme Šarrdy
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 25.12.2012
- Poruka
- 1.901
Hristov život je uspostavio religiju u kojoj nije bilo kasta, religiju kojom su Jevrejin i neznabožac, slobodan i rob, bili povezani u opšte bratstvo, kao jednaki pred Bogom.
@gerakules
jesi li sada napokon shvatio brate gero da su svi ljudi pred Bogom isti
isti Zakon vrijedi za sve ljude
da je subota nepromijenjiv dan odmora za sve
@gerakules
jesi li sada napokon shvatio brate gero da su svi ljudi pred Bogom isti
isti Zakon vrijedi za sve ljude
da je subota nepromijenjiv dan odmora za sve
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
nepoiznavanje tog dana upravo je kobno kašnjenje za spašenje i ulazak u nebo. kada bi to ovde mnogi shvatili ne bi se mnogo dogovarali oko dana subote ili nedelje ,nebitno je svak može uzeti sebi dan Bog nije protiv toga. to je manjkavost slabost,i Bog to prima.kao sa mesom neko jede neko ne jede u opšte ,samo zelje. svak da bude uveren u svoje. i ne dira drugoga. ako pak neko natura za spašenje ,donosi tuđe nauke.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Mrsavkicu, ti kazes sledece:
"rimljnanima,3.gl. zakon isključuje spašenje po milosti. dokel će teotome voditi debatu. svak može verovati kako oće ali da ne izgubite život vi pod zakonom,Hrista to je cilj"
Kao prvo Rimljanima 3 glava ne govori o SPASENJU zakonom, vec o OPRAVDANJU verom, sto su dva razlicita pojma.
Opravdanje verom podrazumeva najvazniji cin koji Bog cini za nas na pocetku naseg Duhovnog iskustva, a moze se definisati u sledecem, da mi ljudi koji se radjamo na ovoj gresnoj zemlji nemamo silu niti neku svoju pravdu kojom bi mogli sebe preporuciti Bogu kako b nas on primio i proglasio pravednima, vec da je coveku od Adama do danas bio potreban neko ko bi nase grehe preuzeo na sebe, i time nas opravdao pod uslovom vere i prihvatanja Isusove zrtve koju je prineo na krstu.
Dakle, opravdanje se desava na pocetku covekovog duhovnog iskustva, u trenutku kada covek dolazi Bogu, kaje se za prosle grehe, napusta ih predajuci sebe potpuno Bogu, sto dovodi do toga da Isus prinosi zasluge svoje prolivene krvi pred kovcegom zaveta u svetinji nad svetinjama u kome se cuvaju ploce sa originalnih deset zapovesti.
Iz takvog procesa pokajanja i predanja Bogu, odnosno napustanja greha, i opravdanja koje Bog cini a koje proistice iz toga, covek radja rod poslusnosti zapovestima.
Covek se ne opravdava drzanjem zapovesti, vec gore opisanim, drzanje zapovesti je rod opravdanja ili spasenja, i nema veze sa samim opravdanjem, vec je to rod koji covek radja nakon opravdanja, covek koga je Bog promenio i koga Duh Sveti vodi ka savrsenstvu karaktera u visini mere rasta Hristova.
"rimljnanima,3.gl. zakon isključuje spašenje po milosti. dokel će teotome voditi debatu. svak može verovati kako oće ali da ne izgubite život vi pod zakonom,Hrista to je cilj"
Kao prvo Rimljanima 3 glava ne govori o SPASENJU zakonom, vec o OPRAVDANJU verom, sto su dva razlicita pojma.
Opravdanje verom podrazumeva najvazniji cin koji Bog cini za nas na pocetku naseg Duhovnog iskustva, a moze se definisati u sledecem, da mi ljudi koji se radjamo na ovoj gresnoj zemlji nemamo silu niti neku svoju pravdu kojom bi mogli sebe preporuciti Bogu kako b nas on primio i proglasio pravednima, vec da je coveku od Adama do danas bio potreban neko ko bi nase grehe preuzeo na sebe, i time nas opravdao pod uslovom vere i prihvatanja Isusove zrtve koju je prineo na krstu.
Dakle, opravdanje se desava na pocetku covekovog duhovnog iskustva, u trenutku kada covek dolazi Bogu, kaje se za prosle grehe, napusta ih predajuci sebe potpuno Bogu, sto dovodi do toga da Isus prinosi zasluge svoje prolivene krvi pred kovcegom zaveta u svetinji nad svetinjama u kome se cuvaju ploce sa originalnih deset zapovesti.
Iz takvog procesa pokajanja i predanja Bogu, odnosno napustanja greha, i opravdanja koje Bog cini a koje proistice iz toga, covek radja rod poslusnosti zapovestima.
Covek se ne opravdava drzanjem zapovesti, vec gore opisanim, drzanje zapovesti je rod opravdanja ili spasenja, i nema veze sa samim opravdanjem, vec je to rod koji covek radja nakon opravdanja, covek koga je Bog promenio i koga Duh Sveti vodi ka savrsenstvu karaktera u visini mere rasta Hristova.
mislim da je ovo tvoje sagledanje ali ne i ono što tamo dolazi kao samo tumačenje bez da mi se trudimo i to meni prilično jasno. u 20 redku 3.gl. jasno se kaže to što se kaže bez dvojbe.20 JER SE DELIMA ZAKONA NIKO NEĆE OPRAVDATI PRED NJIM (Bogom) DAKLE DELIMA ,DRŽANJEM ZAKONA NIKO SE NEĆE OPRAVDATI PRED NJIME. tu ti možeš reći da neće amen ali reći ćeš ali zato se pravdamo milošću Hrista a i dalje moramo držati i dela zakona i pravdati se ,(jer za što bi onda držao čovek zakon,forme radi ili da se pokuša u tome naći ipak čist)? no odgovor oko toga sasvim drugačije i bez tumačenja mogućeg stoji: POSREDSTVOM ZAKONA DOLAZI SAMO (SAMO!) POZNANJE GREHA. dakle držanjem zakona jedino možeš spoznati svoj greh .jer dok zakon ne dođe(odakle dođe kad neki tumače da je bio još u edemu,kako pavle onda kaže dok ne dođe zakon?) greha nije bilo,tj. ja ne znadoh za greh ,kaže pavle a kad dođe zakon SPOZNAH DA SAM GREŠNIK! dakle zakon donosi samo spoznaju greha ne i pravdanje od greha držanjem zakona samo spounaju na greh i da je plata za to smrt. dakle samo proklestvo kakos e i kaže.svako pokušavanje da se obavežemo na zakon mi dobijamo samo proklestvo nad sobom.jedina mera je proklestvo i sud.zato dalje u 21.stihi ide pečat:21. A SAD SE BEZ SUDELOVANJA ZAKONA (DAKLE BEZ DRŽANJA ZAKONA U TAKOM PROFILU KAKOG GA TI ZASTUPAŠ) JAVILA PRAVEDNOST OD BOGA. dakle pavle kaže Duhom da se pravednost od Boga javila, upravo posvedeočena od zakona i proroka. zakon i proroci su svedočili o dolazećoj milosti kroz Hrista. jer je zakonskaodredba i sve bilo sen na Hrista a Hristos je sada stvarnost.
jasno se kaže da to dolazi BEZ SUDELOVANJA ZAKONA. kada reč sudelovanje se akcentuje onda to znači kao kada je jedan deo ljudi kod davida išao u bitku a drugi se ljutio ili u slučaju jednog plemena koje u opšte nije pozvano u bitku da se ono naljutilo bilo. ali jasno taj deo ljudstva u opšte nije imao učešća. dakle ne sudelovati ,nemati nikako učešće. učešće ovog puta u milosti ,na nama nema zakona koji se želi opet nametnuti u veri u Hrista. da je to tačno govori sav dalji kontest,kada kaže da ovo dolazi na sve i na jevreje koji su bili pod zakonom i na pagane jer svi su sagrešili svi su posvedočeni bilo unutar usvojoj savesti pagani ili oni kojima je zakon bio dat NEMA NITI JEDNOG PRAVEDNOG ,NITI MOŽE BITI I JEDAN DA JE MOĆAN ZAKON ODRŽATI OSIM HRISTA KOJI GA JE I ISPUNIO te da su sada dakle svi bez razlike opravdani Hristom,verom u Njega ,i to jasno stoji u 24 stihu,svi su opravdani ZA BADAVA.njegovom blagodaću -na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu.
dakle jasno stoji za BADAVA! ne za neko naše učešće držanjem zakona jer time se pravimo pravednim i da Isus nije moćan spasti sam sobom.da njegova žrtva nije mera. pavle je naravno na početku ove glave odmah rekao jednu stvar jasno ističuć a znajuć da će ovako sagledanje milosti i objašnjenjem da nema učešća zakona unutar toga već da bez učešća zakona dakle bez držanja u takom opsegu kao danas ti ili onda oni iz obreuzanja,će reći pavlu pa ti zagovaraš bezakonje,te je pavle rekao ,da ne kažu taki kao što kažu da mi govorimo bezakonje,naprotiv kaže pavle,zakon je dobar,on donosi spoznaju greha i važi i dnaas za bezakonike koji su bez Hrista,za preljubnike,ubice pederaste itd. ako unutar podržavaš čak u crkvi dva braka,zakon doista važi za tebe i danas ili tri boga onda zakon važi za tebe još uvek dalje.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ovo sto sam izneo je potpuno biblijsko ucenje po pitanju opravdanja.
Problem je u tome sto pojedini mesaju izraze kao sto su OPRAVDANJE, ili pak PREDANJE, POSVECENJE..i slicno, i stavljaju ih u pogresan kontekst trenutka u kome se desavaju u covekovom iskustvu.
Vec sam napomenuo, da je izraz OPRAVDANJE trenutacni cin koji se desava u jednom trenutku i tada postaje svrseni cin iz koga se radja novi zivot koji vernik vodi u zajednici sa Gospodom iz koje proizilaze rodovi od kojih je najbitniji rod poslusnosti zapovestima.
Ako se opravdanje dogadja na pocetku covekovog duhovnog iskustva i postaje svrseni cin, onda on coveku od tog trenutka vise nije neophodan, osim ako se ponovo vrati na svoj stari put greha i ponovo treba da dozivljava neko novo opravdanje, sto je veliki propust jer ponovo rusi ono sto je sazidao i obrnuto.
Da se opravdanje vrsi u trenutku i da predstavlja svrseni cin za onoga ko ga je doziveo, govori i sledeci biblijski tekst:
"Оправдавши се дакле вјером, имамо мир с Богом кроз Господа својега Исуса Христа" ( Rimljanima 5. 1 )
Ovde tekst jasno kaze, da onaj koji je prosao kroz cin opravdanja, da on dobija mir sa Bogom, jer su mu gresi oprosteni, i on zivi novim zivotom oslobodjen krivice ispunjavajuci svaku Bozju zapovest.
On nema vise potrebe da tezi za opravdanjem time sto ce navodno formalno ispunjavati odredjena pravila, jer ga je vec doziveo verom u Hrista, i tako opravdan i promenjen silom Duha Svetoga, on zivi posvecenim zivotom i prirodno radja rod poslusnosti onako kako ga Duh Sveti vodi.
Sledeci biblijski tekst jasno kaze da je merilo Bozje pravde Bozji zakon, i da ce se rodovi opravdanja koje Bog stvara u coveku meriti po zivotu koji je usaglasen sa principima Bozjeg moralnog zakona.
Takodje, da ce na dan suda neznaboscima Bog suditi po savesti jer su principi Bozjeg zakona zapisani u njihovim srcima.
Dakle, to je jasan pokazatelj, da zakon i u starom i u novom zavetu ostaje merilo po kome se prepoznaju oni koji sluze Bogu od onih koji mu ne sluze.
"Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа" ( Rimljanima 2. 13 - 16 )
Problem je u tome sto pojedini mesaju izraze kao sto su OPRAVDANJE, ili pak PREDANJE, POSVECENJE..i slicno, i stavljaju ih u pogresan kontekst trenutka u kome se desavaju u covekovom iskustvu.
Vec sam napomenuo, da je izraz OPRAVDANJE trenutacni cin koji se desava u jednom trenutku i tada postaje svrseni cin iz koga se radja novi zivot koji vernik vodi u zajednici sa Gospodom iz koje proizilaze rodovi od kojih je najbitniji rod poslusnosti zapovestima.
Ako se opravdanje dogadja na pocetku covekovog duhovnog iskustva i postaje svrseni cin, onda on coveku od tog trenutka vise nije neophodan, osim ako se ponovo vrati na svoj stari put greha i ponovo treba da dozivljava neko novo opravdanje, sto je veliki propust jer ponovo rusi ono sto je sazidao i obrnuto.
Da se opravdanje vrsi u trenutku i da predstavlja svrseni cin za onoga ko ga je doziveo, govori i sledeci biblijski tekst:
"Оправдавши се дакле вјером, имамо мир с Богом кроз Господа својега Исуса Христа" ( Rimljanima 5. 1 )
Ovde tekst jasno kaze, da onaj koji je prosao kroz cin opravdanja, da on dobija mir sa Bogom, jer su mu gresi oprosteni, i on zivi novim zivotom oslobodjen krivice ispunjavajuci svaku Bozju zapovest.
On nema vise potrebe da tezi za opravdanjem time sto ce navodno formalno ispunjavati odredjena pravila, jer ga je vec doziveo verom u Hrista, i tako opravdan i promenjen silom Duha Svetoga, on zivi posvecenim zivotom i prirodno radja rod poslusnosti onako kako ga Duh Sveti vodi.
Sledeci biblijski tekst jasno kaze da je merilo Bozje pravde Bozji zakon, i da ce se rodovi opravdanja koje Bog stvara u coveku meriti po zivotu koji je usaglasen sa principima Bozjeg moralnog zakona.
Takodje, da ce na dan suda neznaboscima Bog suditi po savesti jer su principi Bozjeg zakona zapisani u njihovim srcima.
Dakle, to je jasan pokazatelj, da zakon i u starom i u novom zavetu ostaje merilo po kome se prepoznaju oni koji sluze Bogu od onih koji mu ne sluze.
"Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа" ( Rimljanima 2. 13 - 16 )
Poslednja izmena:
iskuipljenje ili opravdanje štos e tiče žrtve na krstu je jedan trajući čin koji uliva rišćanina u večnost. hrišćanina. zato je napisano da zakon nema učešća u tomne,jer donosi samo osudu,proklestvo i spoznaju greha navodeć našu savest na pokajanje i susret sa Hristom.
to što si ispisao je nova manipulacija već rečenogako je za badava iako je opravdan neko kako će taj izaći još na sud? onda oćeđš suditi samog Hrista u meni ,jer on dalje živi u meni,i ako je unutar u takima seme Božje ,seme reči oni ne mogu grešiti. na drugoj strani,ako čovek odbaci Hrista i ode od njega štos e može desiti,onda jovan kaže da taki nikad nisu ni bili od nas a na druoj strani kaže da Isus ne može još jednom da umre na krstu za take tako da opravdanje je definitivno za verne trajući čin. ne trnutni da je akcenat već trajući. onaj ko je pozvan onoga je Bog i opravdao pišea koga opravda toga i vaskrse spase,proslavi,tako stoji.
inače zakon kao što si napisao vredi svakako u slučaju onih koji i dalje neće Hrista,on ih i daljepo promislu Božjem zašto i jeste dat udara us avest. sami pagani a imaju upisanog u svoj um savest. dakle onda ako pagani imaju u umu zakon ,onda gde ga ima jevrejin? zakonik? pa u knjizi zakonskoj,dat preko mojsija samo jevrejima,a to ne znači da ga jevrejin ne bi imao i u umu u savesti. no BOg šalje svoj jasni promisao najpre jevrejima do mere i roka do dolaska blagodati u Hristu. kao i obrezanje i ostalo što je išlo samo jevrejima,saposebnom namenom za vreme.
zakon nije protivan Božjim obećanjima,ali ako ti ta Božja obećanja zanemariš i zbog zakona oslanjajuć se na ono što je vetho i što donosi samo spoznaju greha i platu smrt onda ćeš svojom nerazumnošću kakopavle kaže za brtaću svoju jevreje izgubiti i ne spoznati Božji život u Hristu i večni odmor u pedesetnici o čemu smo govorili. sva tajna je u tome,a to se dobija samo pomazanjem ,a kako jovan bogoslov donosito u svojoj poslanici. kada bi ovde odbacili crkveno umovanje a tako jednostavno se opozvali na taj proces pomazanja u početku jovan prva 2.gl. onda ne bi postojalo do dve vrste ljudi ovde,jedni vernika i nevernika drugih. mi bi svi olako došli u bratsko ljubljeno stanje. ovako dok idu pomazanja crkvena nikad toga na žalost mnogih neće doći.
kako ćeš ti uvideti i kad reč koja zabranjuje proročici da do danas uči crkvu ako ne veruješ pomazanju Reči? nikad ne možeš dohvatiti to.jer se ta dva pomazanja ljudasko crkveno i Božje sudaraju.