Član
- Učlanjen(a)
- 06.05.2012
- Poruka
- 2.380
A Zoran Jovanović je to baš dobro napisao, jasno da jasnije ne može biti:
Adventisti često otvoreno nazivaju nedelju " žigom antihristovim " jer smatraju da su Papa i car Konstantin (svojim ukazom 321- ve god.) uveli praznovanje nedelje - a pošto oni Papu smatraju antihristom, to je po njima nedelja njegov " žig ". Za ovu tvrdnju ćemo dati jednu napomenu - Papa je bilo mnogo, a Sv. Pismo govori samo o jednom antihristu! Što se tiče ukaza cara Konstantina (321- ve god.) u njemu se uopšte i ne spominje subota - a nedelju su hrišćani praznovali daleko pre njega. O tome nam svedoče i mnogi sačuvani dokumenti kao npr. :U spisu " pravila Svetih apostola ", koja potiču iz drugog veka kaže se: " ako neko iz klira bude zatečen da posti u Dan Gospodnji ili u subotu, osim jedne jedine, neka bude svrgnut ". U spisu " Apostolske uredbe ", takođe iz drugog veka, kaže se " u dan vaskrsni, tj. u Dan Gospodnji skupljajte se uvek hvaleći Boga ". Znači, za hrišćane toga doba subota je subota, a nedelja je " Dan Gospodnji ".U Otkrivenju (prvi vek) sv. Jovan Bogoslov piše da je u Dan Gospodnji dobio otkrivenje o budućnosti Crkve (Otk. 1.10). Adventisti tvrde da je to bila subota a ne nedelja - jer je po njima samo subota Dan Gospodnji; Međutim, Sv. Pismo Staroga Zaveta samo jedan jedini put naziva subotu tim imenom (Isa. 58.13); u Novom Zavetu se tako nešto ne da ni naslutiti. Ako imamo još u vidu da ap. Jovan u svom Jevanđelju sedam puta spominje subotu i uvek je naziva subotom, a nikad " Danom Gospodnjim ", onda nije ni malo verovatno da je on pod izrazom Dan Gospodnji označavao subotu - već nedelju!U spisu " Akta mučenika ", koja potiču s kraja trećeg veka (u doba cara Dioklecijana) postoje zapisi sa saslušanja tadašnjih hrišćana koji jasno potvrđuju da su ti mučenici svetkovali nedelju.U izveštaju Plinija Mlađeg caru Trajanu (oko 110- te godine) stoji da se hrišćani skupljaju u nedelju zorom i pevaju pesme Hristu kao Bogu. U drugom veku sv. Justin Mučenik svedoči i piše: " u dan koji se nazvao danom Sunca (mnogobošci su taj dan tako nazvali) svi koji žive po gradovima ... skupljaju se na jedno mesto i čitaju apostolske poslanice i proroštva ... a oni koji su dobrotvori daju što svaki od njih smatra da je dovoljno, ... ". Ovo Justinovo svedočanstvo se očigledno podudara sa Pavlovim svedočanstvom (1Kor. 16.1-3)koje glasi: " a za skupljanje priloga za svete, kao što sam naredio galatskim crkvama, tako postupite i vi. Svaki prvi dan nedelje svako od vas neka stavlja kod sebe i skuplja koliko može, ... ".Antiohijski episkop Petar koji je 311-te godine mučenički umro za Hrista piše: " Mi praznujemo nedelju kao dan radosti, radi onoga koji je vaskrsao u taj dan ".Pored svih ovih spisa postoje i posebna svedočanstva da su hrišćani drugog veka slavili nedelju kao " dan radosti i Dan Gospodnji ". Takva su svedočanstva Tertulijana , Origena, Klimenta Aleksandrijskog, Justina Mučenika, sv. Ignjatija Bogonosca i ap. Varnave (saradnika ap. Pavla). Sva ova svedočanstva i spisi samo dokazuju opšte poznatu činjenicu - da su hrišćani praznovali nedelju mnogo pre cara Konstantina i njegovog ukaza o " danu Sunca " (321- ve god.).Dakle, ko i pored tako jasnih dokaza tvrdi da je Konstantin uveo u Crkvu praznovanje nedelje, ili da hrišćani praznuju nedelju zbog " mnogobožačkog dana Sunca " - taj svesno kleveta Crkvu.