SUBOTA ! Dan za svetkovanje obavezan za Hrišćane ?

[infamous111]

Starozavetni demon Jehowa dao zapovest o Suboti???
Pojasni malo ovu izjavu.

Dela 15 glava govore o obrednom zakonu obrezanja, odnosno o tvrdnji pojedinih Jevreja da se neznabošcima treba nametnuti starozavetni zakon obrezanja, jer u protivnom neće biti spaseni.

"I neki sišavši iz Judeje učahu braću: Ako se ne obrežete po običaju Mojsijevom, ne možete se spasti" ( dela 15. 1 )

Važno je da se pročita celo 15 poglavlje, i videti da se tu uopšte ne spominju deset zapovesti ni Subota.

nisam ja ni rekao da se spominje zapovest u delima 15, pogledaj malo bolje sta sam napisao za dela 15 radi se o obrazanju a ne da pise negde zapovest o suboti, ja da kopiram opet jedo isto necu

 

[Laodikeja]

Infamus je razuman covek iako ne shvata zasto je Isus radio te stvari u SZ-tu, a u NZ-tu predlaze NZ-et,ljubav!

Zato sto je shvatio da se kroz zakon ni jedno telo nece spasti,zato se i ovaplotio da bi sopstveni zakon ispunio jer je znao da ga nijedno ljkudsko nece izdrzati zato nas je i postavio u blagodat-Milost.Zakon je ispunjen na krstu i nema vise zakona a samo blagodat-Milost shvatas?

Pozdrav.

Ne razumem!zasto nisi napisao sok od grozdja? a VINO,svi mi jasno znamo sta je VINO a sta je sok od Grozdja?

Pozdrav.

Sustina novozavetne ljubavi Bozje:

"Koji god veruje da je Isus Hristos, od Boga je rođen; i koji god ljubi Onog koji je rodio, ljubi i Onog koji je rođen od Njega.
Po tom znamo da ljubimo decu Božiju kad Boga ljubimo i Njegove zapovesti držimo.
Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo; i zapovesti Njegove nisu teške" ( 1 poslanica jovanova 5. 2 - 3 )

U bibliji i za prevrelo vino i za grozdjani sok se koristi izraz OINOS - vino.

Sok od grozdja je bilo omiljeno i osnovno pice Jevreja, mada se u bibliji pominje i alkoholno vino, ali nikada u svojstvu Bozjih blagoslova.
Bozje blagoslove iskljucivo donosi konzumiranje slatkog soka od grozdja.

"Ovako veli Gospod: kao kad ko nađe vina u grozdu, pa reče: ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu, tako ću učiniti radi sluga svojih, neću ih potrti svijeh" ( Isaija 56. 7 )

Drugi prevodi u ovom tekstu kazu: "Ovako veli Gospod: kao kad ko nadje soka od grozdja, pa reče: ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu, tako ću učiniti radi sluga svojih, neću ih potrti svijeh"

 

[Jurivaka]

Kada govorite o Starom i Novom zavjetu, bi li se moglo reći da je Stari zavjet bio ugovor između Boga i čovjeka, a Novi zavjet sporazum između Boga i čovjeka?

 

[Laodikeja]

Kada govorite o Starom i Novom zavjetu, bi li se moglo reći da je Stari zavjet bio ugovor između Boga i čovjeka, a Novi zavjet sporazum između Boga i čovjeka?

Moglo bi se tako reci.
Mada, i stari i novi zavet su jedan te isti ugovor, samo su stranke razlicite, u starom zavetu Izrailjski narod, a u novom Duhovni Izrailj, odnosno celo covecanstvo a ne samo Izrailj.

Taj ugovor je u starom zavetu podrazumevao da ce Bog uvesti Izrailj u obecanu zemlju, a uslov je bio drzanje Bozjih zapovesti.
U novom zavetu Bog je obecao da ce uvesti Duhovni Izrailj u nebo, a uslov je identican kao i u starom zavetu, a to je isto tako drzanje Bozjih zapovesti.

"Evo, idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet.
Ne kao onaj zavet, koji učinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske, jer onaj zavet moj oni pokvariše, a ja im bijah muž, govori Gospod.
Nego ovo je zavet što ću učiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuću zavet svoj u njih, i na srcu njihovom napisaću ga, i biću im Bog i oni će mi biti narod.
I neće više učiti prijatelj prijatelja ni brat brata govoreći: Poznajte Gospoda; jer će me znati svi od malog do velikog, govori Gospod; jer ću im oprostiti bezakonja njihova, i greha njihovih neću više pominjati" ( Jeremija 31 poglavlje ).

"Jer kudeći ih govori: Evo dani idu, govori Gospod, i načiniću s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov zavet;
Ne po zavetu koji načinih s očevima njihovim u onaj dan kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje misirske; jer oni ne ostaše u zavetu mom, i ja ne marih za njih, govori Gospod.
Jer je ovo zavet koji ću načiniti s domom Izrailjevim posle onih dana, govori Gospod: daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod" ( Jevrejima 8. 8 - 10 ).

 

[Jurivaka]

I iz ovih citata koje si postavio, jasno se vidi razlika u odnosu Boga prema čovjeku u Starom i Novom zavjetu. U Starom zavjetu su dati zakoni koji su ljude obavezivali (apstrahujmo sada Izrahilj), ako su željeli da i Bog učini za njih ono što je obećao da če učiniti, pod uslovom da ispoštuju te zakone. Dakle, čisti ugovorni odnos, ili što bi se reklo modernim izrazom, obligacija.
U Novom zavjetu toga nema. Bog se žrtvuje za ljude, zaboravlja i oprašta im ranije grijehove, i oslanja se na njihov razum, da će ga razumom pojmiti i poštovati: "daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod".

 

[faky]

I iz ovih citata koje si postavio, jasno se vidi razlika u odnosu Boga prema čovjeku u Starom i Novom zavjetu. U Starom zavjetu su dati zakoni koji su ljude obavezivali (apstrahujmo sada Izrahilj), ako su željeli da i Bog učini za njih ono što je obećao da če učiniti, pod uslovom da ispoštuju te zakone. Dakle, čisti ugovorni odnos, ili što bi se reklo modernim izrazom, obligacija.
U Novom zavjetu toga nema. Bog se žrtvuje za ljude, zaboravlja i oprašta im ranije grijehove, i oslanja se na njihov razum, da će ga razumom pojmiti i poštovati: "daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod".

Pravilno razmisljanje! to se i mi mucimo da im svo vreme dokazemo,da je SZ-et za izrail odnosno dat zakon mojsija dok je na krstu ponisten blagodacu-miloscu Bozjom.

Naravno da je upisao zakone u srcu svih ljudi,zato smo u veri a ne u zakonu Mojsija koji nam oni montiraju,ako zele da budu jevreji pod zakonom mojsija onda treba da se obrezu sve po zakonu.

Pozdrav.

 

[Laodikeja]

I iz ovih citata koje si postavio, jasno se vidi razlika u odnosu Boga prema čovjeku u Starom i Novom zavjetu. U Starom zavjetu su dati zakoni koji su ljude obavezivali (apstrahujmo sada Izrahilj), ako su željeli da i Bog učini za njih ono što je obećao da če učiniti, pod uslovom da ispoštuju te zakone. Dakle, čisti ugovorni odnos, ili što bi se reklo modernim izrazom, obligacija.
U Novom zavjetu toga nema. Bog se žrtvuje za ljude, zaboravlja i oprašta im ranije grijehove, i oslanja se na njihov razum, da će ga razumom pojmiti i poštovati: "daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod".

Naravno, Bog je svoje zapovesti usadio u samog coveka, Duh Sveti upisuje svoje zapovesti u ljudsko srce i misli, i covek pod vodstvom Duha tako prirodno ispunjava svaku zapovest jer to postaje deo njega.
U tom stanju Duha on ne krsi Bozje zapovesti kako bi neki zeleli da prikazu, nego bukvalno ispunjava svaku zapovest.
Isus je umro upravo zato sto je covek prekrsio zapovesti, i neko je trebalo da preuzme na sebe taj greh.
Umrevsi na krstu Isus nije dao slobodu da covek od tog trenutka krsi zapovesti, vec mu je dao silu da ih ispunjava, Duhom Svetim je upisao svaku zapovest u covekovo srce i misli, i covek mora predajuci se Bogu svakodnevno, da izgradi sebe za carstvo nebesko.
Uslovi spasenja su dakle i u starom i novom zavetu identicni, drzanje svih Bozjih zapovesti.

Obrezanje je vidljivi znak starog zaveta, Bog u novom zavetu obrezuje odnosno vrsi promenu u ljudskom srcu, i covek ispunjava svaku zapovest jer ga na to navodi ljubav Bozja koju Bog usadjuje Duhom Svetim koji prebiva u ljudskom srcu.

 

[Jurivaka]

Uslovi spasenja su dakle i u starom i novom zavetu identicni, drzanje svih Bozjih zapovesti.

Da, ali nije poenta ove priče u tome, nego u razlici pristupa samog čovjeka u izvršavanju tih zapovijesti, odnosno, sam Božiji odnos prema tome problemu. U Starom zavjetu je bilo "ili ili" - ili izvršavaj zapovijesti ili ćeš biti kažnjen. Nikakve fakultativnosti nije bilo. U Novom zavjetu je to prepušteno svačijem razumu, ili slobodnoj volji, kako vi vjernici volite da kažete. U tome je bitna razlika.

 

[Isabeleta]

I iz ovih citata koje si postavio, jasno se vidi razlika u odnosu Boga prema čovjeku u Starom i Novom zavjetu. U Starom zavjetu su dati zakoni koji su ljude obavezivali (apstrahujmo sada Izrahilj), ako su željeli da i Bog učini za njih ono što je obećao da če učiniti, pod uslovom da ispoštuju te zakone. Dakle, čisti ugovorni odnos, ili što bi se reklo modernim izrazom, obligacija.
U Novom zavjetu toga nema. Bog se žrtvuje za ljude, zaboravlja i oprašta im ranije grijehove, i oslanja se na njihov razum, da će ga razumom pojmiti i poštovati: "daću zakone svoje u misli njihove, i na srcima njihovim napisaću ih, i biću im Bog, i oni će biti meni narod".

Isus je usavršio Stari Zavjet, imamo mnogo primjera za to: ljubite i svoje neprijaelje, an ne osveta, ne zub za zub...
Vi ste moji prijatelji..
Kad ga mladić pita: Učitelju, što mi je činiti da baštinim Vječni život, Isus mu kaže: drži zapovijedi, a mladić odgovara; to sam držao od svoje mladosti. Tada je Isus rekao nešto vrlo značajno: Ako želiš biti savršen, prodaj sve što imaš i daj siromašnima, a ti dođi i slijedi me...
Po ovome vidimo da je držanje 10 zapovjedi Božjih dovoljno, ali Isus od svojih učenika očekuje više, predanost tom pozivu i suobličenje ili da tako kažem konfiguraciju Isusu.
Da je subota bila tako važna kako neki uporno tvrde, onda bi Isus barem jednom rekao: pazi na subotu, ali NIJE.
Zakon subote je ostao u Starom zavjetu, a u Novom Duh Sveti preuizima inicijativu, On vodi k savršenstvu.

 

[Laodikeja]

Da, ali nije poenta ove priče u tome, nego u razlici pristupa samog čovjeka u izvršavanju tih zapovijesti, odnosno, sam Božiji odnos prema tome problemu. U Starom zavjetu je bilo "ili ili" - ili izvršavaj zapovijesti ili ćeš biti kažnjen. Nikakve fakultativnosti nije bilo. U Novom zavjetu je to prepušteno svačijem razumu, ili slobodnoj volji, kako vi vjernici volite da kažete. U tome je bitna razlika.

Nama nije data slobodna volja da li ce mo da krsimo zapovesti ili ne i u obadva slucaja navodno biti spaseni.
U starom zavetu se mozda osuda i kazna sprovodila momentalno tog trenutka, a danas Bog trpi covecje bezakonje i grehe sa nadom da ce covek da se obrati od svojih greha i pocne da izvrsava pravdu.

Jedan biblijski tekst odprilike kaze ovako "ZATO STO NEMA ODMAH OSUDE ZA GREH, ZATO KIPTI SRCE COVECJE DA CINI ZLO"

Drugim recima, covek gresi, Bog trpi covecje bezakonje, a covek videci da nema osude i Bozje reakcije na njegov greh gresi u nedogled"

Krsenje zapovesti je greh, taj greh je prikovao Isusa na krst, i ma koliko Bog danas pokazivao milost, taj greh ce jednoga dana biti osudjen, i svi oni koji su ostajali u grehu namerno krseci Bozanske zapovesti.