Наравно, адвентисти имају термине који не постоје у Библији, док не признају оне које су први хришћани оснивали и давали им имена. Све што је везано за Христа је касније увођено и они то не признају, тј. верска група којој припадају оспорава све и назива то паганштином.
Мислим да већ постаје полако заморно, стално се понавља једно исто док се адвентисти праве да не виде било шта. Такође, са друге стране, безбожници су умислили да ми ЊИМА морамо да налазимо нека објашњења и сл., што је потпуно бесмислено. То нису ни апостоли радили, то не треба ни ми да радимо. Има таман толико постова да свако појединачно може да прелистава полако и да учи ако му је стало уопште, али сигуран сам да то није случај. Тежи се ка томе да се наруга свему што је за нас светиња и у Новом завету се то назива празним причама и запиткивањима:
1. Тимотију, глава 6
1. Робови који су год под јармом да показују сваку част својим господарима, да се не хули на име Божије и на науку.
2. А који имају крштене господаре, да не постају немарљиви за њих што су браћа, него још боље да служе, јер су верни и љубазни, заједничари у благодати. Ово учи и саветуј.
3. Ако ли ко другачије учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашег Исуса Христа и на науку побожну,
4. Наду се не знајући ништа, него болујући од запиткивања и празних препирања, ода шта постаје завист, свађа, хуљење, зле мисли,
5. Залудна препирања онаквих људи који имају ум изопачен и немају истине, који мисле да је побожност трговина. Клони се таквих.
2. Тимотију, глава 2
22. Бежи од жеља младости, а држи се правде, вере, љубави, мира, са свима који призивају Господа од чистог срца;
23. А лудих и празних запиткивања клони се знајући да рађају свађе.
24. А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити,
25. И с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине,
26. И да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу.
А на све покушаје из добре намере непрестано се добијају нове хуле на Бога, што људе који не верују и хуле још више доводи у веће грехе. Ако неко стварно прихвати Господа, прво што ће урадити је да ће се покајати за све изречено и учињено и тражиће опроштај од Господа. А расправа да ли је недеља паганска, да ли је субота хришћанска, све је то мање битно. Видимо да јесте веома значајно, али прво ваља начинити први корак ка Богу, па касније све остало. Сведоци смо како се пљује по Богу и како се наша расправа (међу хришћанима) користи да се дода још "уља на ватру" и да би се доказало да смо сви овако заједно исти залуђеници и глупаци који верују у Бога за кога сам видео тако огромне хуле и мржњу, да не могу да понављам.
Зато, браћо хришћани, пре свега се не одричите Господа и волите Га свим срцем, снагом и умом, а светкујте шта год вам се лично светкује. Било да је субота или недеља, само се признања држите у ова луда и безбожничка времена.
Римљанима, глава 14
3. Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4. Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5. Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6. Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7. Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
8. Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9. Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
10. А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11. Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
12. Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13. Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14. Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
Добро прочитајте ове речи, односе се на све нас. Да не саблажњавамо људе ни суботом ни недељом, нити каквим јелом. А то се управо дешава на овом форуму, а то није достојно једног верника. Сваки од нас има удела у томе. Ако светкујеш суботу, не саблажњавај брата твога (нас) да је недеља "жиг звери" и да ми морамо суботу држати. Ако светкујеш недељу као дан Васкрсења, не замери онима који светкују суботу. Сваки да остане у својој мисли, али да не прекорава оног другог и да не говори да је само његово исправно, јер то ни Господ ни апостоли не рекоше. Дата нам је слобода избора, свако по својој мисли да држи.
Тако имамо и оне који посте, који живе аскетским животом пуним одрицања и многих завета Господу, оне који никада не посте, оне који немају неки дан одређени, већ су им сви дани исти и јело их не оптерећује много итд. Сви смо различити по мислима, али да будемо у складу и јединству. А не може се имати јединство ако говоримо да је брат наш паганин и да је глуп, а само да ми знамо праву истину. И на савести да нам је да не злоупотребљавамо Писмо, а тога сам се нагледао много пута, на жалост.
Господ нам свима помогао да јеванђеље (радосна вест) допре до што више људи не би ли се још душа сачувало, само да што више поверује. а ове расправе само иду у бесконачност са понављањима.
