Stres - neprijatelj zdravlja

[brakovic]

Stres je deo života, bez njega se ne može. Ono što se može jeste naučiti da se stres kontroliše. Moj komentar na činjenicu da trebamo jačati imunitet jer ne postoji način da se smanji stres je da to nije pravi put. Naime nemoguće je povećati imunitet u stresu. A stres je moguće kontrolisati. Na netu postoje mnoge tehnike kontrole stresa, najednostavnija je kotrola disanja, a postoji i nešto što se zove biofidbek kontrola stresa. Toga ima takođe dosta na netu. Napisaću nešto na tu temu ovih dana.

 

[zmija65]

Stres je posledica našeg teškog zivota,ali se treba boriti protiv njega,duša naša trazi pozitivno razmišljanje i relaksaciju i treba joj dati u svakom pogledu.

 

[macula]

Mali trikovi protiv velikog stresa

Mali trikovi protiv velikog stresa​

Verovatno kad ste jako iznervirani koristite onu dobro poznatu tehniku da udahnete, izbrojite do tri i izdahnete. Ona, međutim nije jedina koja organizam brzo oslobađa od stresa.​

blic

Evo nekoliko trikova koje možete da probate u vrlo napetim situacijama. Kažu da deluje.
Mali trikovi:
1. Jako otvorite usta, zadržite 15 sekundi, zatim opustite lice. Ponovite nekoliko puta. Ovo zatezanje i opuštanje mišića lica pomoći će vam u smanjenju napetosti iznad vrata.
2. Udahnite. Poližite usne. Polako izdahnite. Hladni vazduh će vam pomoći da se smirite.
3. Nabavite čep od plute. Stavite ga između zuba i lagano zagrizite. Tako ćete opustiti vilicu.

Ako želite da se opuste i oslobode stresa zauvek onda uvek morate da isplanirate svoje obaveze, da nikad ne zaboravite na plan B, da uvek imate oslonac prijatelja, da potražite savete iskusnijih i vodite računa o finansijama jer je novac gotovo uvek glavni razlog stresa.

 

[macula]

Muškarci, žene i stres

Muškarci, žene i stres​

mojezdravlje

Znanstvenici su dokazali da su muškarci slabiji spol, bar kada se radi o imunitetu i načinu na koji reagiraju na stres.​

Prema najnovijim istraživanjima muškarci koji su u radnom odnosu vjerojatnije će razviti simptome gripe ili prehlade kada su pod pritiskom nego njihove kolegice nježnijeg spola.
Uz to, čak i kada se pod utjecajem stresa razbole, žene nastavljaju raditi, dok muškarci odlaze na bolovanje.

Tijekom istraživanja znanstvenici su ispitivali zaposlenike iz 40 kompanija o razini stresa koji doživljavaju na poslu. Šest mjeseci kasnije, zaposlenici su ispitivani da li su u proteklom periodu imali prehladu. Oni koji su bili pod stresom, te osjećali da nemaju kontrolu nad poslom u 74% slučajeva prijavili su da su bili bolesni.

Obrazloženje znanstvenika je još manje laskavo po muškarce u odnosu na rezultate. Oni su istakli da se muškarci češće žale na simptome prehlade i gripe iz prostog razloga jer ih znatno preuveličavaju u odnosu na žene.

 

[macula]

Kada kažeš promena - misliš na stres

Kada kažeš promena - misliš na stres​

Danski naučnici tvrde da je u 2011. godini najsrećniji dan 17. jun, a da je najdepresivniji bio 17. januara. Da li je tako ili ne, nemamo pouzdane pokazatelje. A kakvo je raspoloženje Novosađana, kako se osećaju i koje emocije primećuju na licima svojih sugrađana, pročitajte ovde​

nadlanu

Reč promena čak 42 odsto Novosađana asocira na brigu, 40 odsto ispitanika promenu doživljava kao stres, dok 34 odsto njih sa strahom reaguje na promenu – pokazuju rezultati istraživanja agencije za društveno odgovorni marketing «Ralf marketing» iz Novog Sada, koje je sprovela na uzorku od 400 ispitanika iz Novog Sada.

Cilj istraživanja bio je merenje indeksa optimizma i opšteg raspoloženja kod Novosađana.

PROMENA JE PROBLEM ILI IZAZOV

​

Dobra vest je da čak 61 odsto ispitanika promenu doživljava kao izazov, kao i podatak da 57 odsto Novosađana promenu vidi kao priliku za napredak, a kod 65 odsto njih reč promena budi nadu.


Kada se uporede rezultati sa američkim pokazateljima, koje je dobila kompanija Pepsi u istraživanju u SAD 2008. godine u okviru projekta «Pepsi projekat optimizma», pozitivne asocijacije na reč promena kod Amerikanaca pretežno variraju između 75 i 85 procenata, dok je kod Novosađana taj raspon od 55 do 65.

Pri pomisli na budućnost skoro svaki drugi Novosađanin (48 odsto) je zabrinut, a 15 odsto njih je pesimistično, 62 odsto gaji nadu, dok stres pri pomisli na budućnost oseća 37 odsto i isto toliko ispitanika oseća nervozu.

NOVOSAĐANI I OPTIMIZAM

Iako 45 odsto ispitanika smatra da su Novosađani po prirodi veseli i sa dobrim smislom za humor (56 odsto), samo 24 odsto njih primećuje vedrinu na licima Novosađana, pokazuju rezultati istraživanja agencije. Istovremeno, na licima svojih sugrađana čak 54 odsto ispitanika vidi zabrinutost, 40 odsto njih vidi razočaranost, dok 46 odsto svoje sugrađane vidi kao nervozne i skoro bez energije (40 odsto).

​

Uprkos tendenciji lošeg raspoloženja, Novosađani su i dalje jako ljubazni, smatra 70 odsto ispitanika i samo 10 odsto ispitanika smatra da su agresivni. Entuzijazam kod Novosađana primećuje samo 18 odsto ispitanika, dok 21 odsto vidi beznađe i čak 32 odsto njih vidi pesimizam na licima svojih sugrađana.

Polovina ispitanika smatra da se Novosađani smeju samo povremeno, 17 odsto smatra da se smeju jako retko, dok svaki treći smatra da se sugrađani smeju često.

VERA U BOLJU BUDUĆNOST

Što se tiče poboljšanja kvaliteta života u Srbiji u narednih godinu dana, 35 odsto Novosađana se nada da će biti bolje, 22 odsto smatra da neće doći do poboljšanja, 19 odsto ima stav da svako ko se trudi i bori imaće kvalitetniji život, a 16 odsto smatra da će biti i gore.

Kada je u pitanju stav prema mogućnosti zaposlenja ili unapređenja na poslu, 29 odsto Novosađana smatra da daje svoj maksimum i veruje da će se trud isplatiti, 17 odsto se nada, 16 odsto smatra da se ništa neće promeniti, a 10 odsto smatra da će pre oboleti od stresa nego što će doći do poboljšanja u poslovnom smislu.

59 odsto ispitanika se izjašnjava kao optimista, 13 odsto pesimista, 14 odsto idealista, a 13 odsto realista.

- Istraživanje je pokazalo da se socio-ekonomska situacija značajno odražava na raspoloženje Novosađana i da se, dok god ne dođe do poboljšanja životnog standarda, merama prevencije protiv depresije treba posvetiti posebna i kontinuirana pažnja.

Istovremeno, rezultati istraživanja poslužiće kao polazna osnova u planiranju manifestacije «Dani optimizma», koja će biti realizovana u februaru 2012. godine – rekla je Sandra Ivanišević, direktorka agencije «Ralf marketing» i pokretač manifestacije «Dani optimizma».

 

[crvendac_011]

Kako stres razara organizam

Sprečite sve posledice bolesti modernog doba

Kako stres razara organizam

Biljana Tasić| 02. 08. 2011. - 16:00h| Blic Online

Čovek je često izložen različitim stresnim situacijma koje ga direktno ili indirektno ugrožavaju. Zato ljudski organizam ima sofisticirane odbrambene mehanizne koji se munjevito pokreću u stanjima ugroženosti.

​

- Zahvaljujući ovim mehanizmima, ljudi bez većih posledica savladavaju akutni stres, čak i kada je on visokog intenziteta. Problem su, međutim, ponavljane stresne situacije ili prisustvo stalnog (hroničnog) stresa, pa čak i kad je on niskog intenziteta - objašnjava za „Blic“ profesor doktor sci. med. Branislav Antić, neurohirurg sa Vojnomedicinske klinike u Beogradu i urednik sajta Bol.rs. Kod hroničnog stresa, odbrambeni mehanizmi su stalno “ukjučeni”, tako da se vremenom iscrpljuju i dovode do mnogih štetnih promena u organizmu. Na taj način pojava koja se opisuje kao hronični stres pretvara primarno odbrambenu reakciju u suprotnost - opasnost po čoveka.

 

[crvendac_011]

Stresan povratak s odmora

Stresan povratak s odmora

VN | 18. avgust 2011. 13:17| Večernje novosti

Kod pojedinaca otpor prema povratku na posao može da dovede i do značajnih fizičkih simptoma



Već pri pomisli da posle više dana opuštanja i leškarenja, bilo na moru ili kod kuće, uskoro sledi povratak na posao i uobičajenim radnim obavezama, kod mnogih ljudi javlja se osećaj nelagode. Kod pojedinaca otpor prema povratku na posao može da dovede i do značajnih fizičkih simptoma: ubrzanog lupanja srca, vrtoglavice, preteranog znojenja, bolova u grudnom košu, dijareje, suvoće u ustima, hronične nesanice... To je prirodno, ali ako ovi simptomi potraju, postajemo razdražljivi, na poslu ne naročito produktivni, pa se može govoriti o izvesnoj vrsti bolesti koja se javlja posle odmora.

Da biste prevazišli stres, koji je i uzrok nastanka bolesti, pokušajte da nekoliko dana pre završetka odmora pojačate ritam dnevnih obaveza, da ranije odlazite na spavanje, uskladite dnevne obroke. Na taj način organizam će se lakše privići na ono što ga očekuje. Kako ste na odmoru verovatno više jeli i pili, nastojte da detoksikujete organizam jedući laganiju hranu. Nutricionisti ističu da je upravo ishrana ključna za brzo prilagođavanje organizma. Dva dana pre polaska na posao jedite isključivo voće i pijte do dve litre vode, a narednog jedite žitarice i koštunjavo voće i fermentirane mlečne proizvode.

DVE NEDELjE MIRA

PONOVNOM radnom ritmu najlakše se, barem su tako utvrdili stručnjaci, prilagode osobe koje koriste do dve nedelje odmora. Shodno tome, bilo bi dobro da podelite godišnji odmor na više kraćih. To je jedini način da što bezbolnije prevladate sindrom koji se javlja posle odmora.

 

[belja91]

Nabavite mačku! Provereno oslobađa od stresa.

 

[drmilanpesic]

Stresove ne možemo izbeći.Ono što možemo učiniti je da efikasno odgovorimo na stresove,na najefikasniji način,jer neefikasnim odgovorom dovodimo organizam u opasnost.To se uči.Joga pomaže.Korisne su i adaptogene biljke:Noni,Rhodiolin...

 

[Mr.Worldwide]

Orah i nar protiv stresa

[h=1]Orah i nar protiv stresa[/h]
Blic


Savremeni način života praćen je svakodnevnim stresom, koji je glavni krivac za nastanak mnogih bolesti. Kako bi ublažili svakodnevnu napetost najčešće se poseže za lekovima za smirenje, slatkišima, cigaretama, što stvara dodatne probleme. Umesto smirivanja na ovaj način pravi izbor može biti hrana i čajevi koji smanjuju stres.

- Biljni preparati i hrana bogata vitaminima odlični su za otklanjanje napetosti i svakodnevne nervoze. Oni nemaju nikakve neželjene efekte i ne stvaraju naviku - objašnjava farmaceut Vukosava Stevanović iz Farmaceutskog jezgra.
Studija koju su radili Austrijski naučnici pokazala je da vitamin B umanjuje stres.

U istraživanju je učestvovalo 60 ispitanika, polovina je uzimala dodatke ishrani bogate vitaminom B, dok su drugi ispitanici uzimali placebo. Osobe koje su uzimale vitamin B osećale su manje stresa na poslu.

- Za normalno funkcionisanje organizma potrebno je dnevno unositi 1 mg B vitamina. Vitaminom B bogat je crni hleb, pirinčane, ražene i pšenične klice, soja, pšenične mekinje. Sumpor-dioksid uništava B vitamin, što je važno znati pri konzervisanju voća i voćnih i biljnih sokova. Ukoliko se pri konzervisanju koristi sumporasta kiselina i njene soli, vitamin B će biti izgubljen - savetuje naša sagovornica.

Ona dodaje da blagotvorno dejstvo na organizam imaju i jabuka i nar. Preporuka je da se svako veče pred spavanje pojede po jedna jabuka. Ona u sebi ima dosta vitamina, minerala, pektina, šećera, magnezijuma. Svi ovi sastojci deluju umirujuće na organizam.

Takođe, pola čaše soka od nara dovoljno je da se osećate bolje i koncentrisano u toku dana. I ishrana bogata orasima i orahovim uljem može da pripremi organizam za bolje podnošenje stresa, otkrili su naučnici iz Univerziteta “Pennsylvania State”.

Oni su pre svega želeli da otkriju kako namirnice koje sadrže višestruko nezasićene masti utiču na krvni pritisak tokom mirovanja, kao i za vreme stresa.

- Osim toga u jelovnik treba uvrstiti ribu, bar jednom do dva puta nedeljno. Tuna ili plava riba sadrže velike količine omega 3 masnih kiselina i na taj način čuvaju srce i krvne sudove. Riba je izvor proteina i mnogih nutrijenata i pomaže organizmu da se izbori sa svakodnevnim stresom - priča Vukosava Stevanović.

On dodaje da je i zeleno povrće, recimo brokoli, pravi lek za opuštanje organizma jer je bogat magnezijumom. Unošenjem magnezijuma podiže se prag osetljivosti organizma, a samim tim lakše podnose napete situacije sa kojima se srećemo.