- Učlanjen(a)
- 24.04.2010
- Poruka
- 5.966
e, otkako sam procitao ovaj tvoj clanak, potpuno sam se opustio na forumu. ni svestan nisi koliko si mi pomogao
Stres - neprijatelj zdravlja
- Začetnik teme crvendac_011
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 21.05.2010
- Poruka
- 235
Vrlo kvalitetan tekst. Stres je veliki problem, prethodnik i uzrok mnogih i psihičkih i fizičkih poremećaja i bolesti. Krizne situacije na ovim prostorima koje traju već 20-ak godina su pogodovale da se veliki deo populacije konstantno suočava sa stresom u većoj ili manjoj meri. Ratovi, ekonomska kriza, tranzicija, su samo dodatno pogoršali sliku i dodali se na one uobičajene uzroke stresa, sa kojima se susrećemo. O veličini problama jasno govore i podaci o korištenju antidepresiva i sedativa koji iz godine u godinu beleže veliki rast.
Iz tvojih usta u Božje uši. Baš bi me radovalo da je tako, pa da se i forum konačno malo odmori od tvog stresa i da'ne dušom.
Iz tvojih usta u Božje uši. Baš bi me radovalo da je tako, pa da se i forum konačno malo odmori od tvog stresa i da'ne dušom.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Kako stres utiče na san
Pobedite loše spavanje!
Savremeni život podrazumeva stalnu žurbu, pretrpanost poslom, premalo vremena za porodicu i prijatelje... Sve ovo, između ostalog, utiče i na spavanje.
Spavanje je je jedan od najvažnijih elemenata zdravog života, jer kvalitetan san regeneriše telo i um. Kada stres počne da ugrožava spavanje, dobro je znati neke od tehnika opuštanja kako bismo sebi ipak obezbedili pravi odmor.
Jedan od najvažnijih razloga uticaja stresa na spavanje je to što su mišići u grču kada smo pod stresom, što nas sprečava da budemo opušteni, a opuštenost je apsolutno neophodna za kvalitetno spavanje.
Sledi sedam saveta za lakše prevazilaženje stresa i kvalitetan san:
Preuzeto sa dormeo.rs
Pobedite loše spavanje!
Savremeni život podrazumeva stalnu žurbu, pretrpanost poslom, premalo vremena za porodicu i prijatelje... Sve ovo, između ostalog, utiče i na spavanje.
Spavanje je je jedan od najvažnijih elemenata zdravog života, jer kvalitetan san regeneriše telo i um. Kada stres počne da ugrožava spavanje, dobro je znati neke od tehnika opuštanja kako bismo sebi ipak obezbedili pravi odmor.
Jedan od najvažnijih razloga uticaja stresa na spavanje je to što su mišići u grču kada smo pod stresom, što nas sprečava da budemo opušteni, a opuštenost je apsolutno neophodna za kvalitetno spavanje.
Sledi sedam saveta za lakše prevazilaženje stresa i kvalitetan san:
- Razvijte zdrave navike: način ishrane, unos kofeina, pušenje i fizička neaktivnost mogu ozbiljno uticati na san. Izbalansirani obroci, smanjen unos nikotina u organizam i redovno vežbanje će svakako pomoći kvalitetnijem spavanju.
- Vežba Vam omogućava da opustite mišiće koje stres čini napetim. Savetujemo da, ako je to moguće, vežbate ranije tokom dana, jer je telo nekoliko sati nakon vežbanja „napunjeno“ energijom.
- Dok se vozite automobilom, slušajte prijatnu muziku, možda čak i audio izdanje neke knjige namenjene opuštanju, kako biste se usput relaksirali.
- Planirajte unapred svoje vreme. Napravite plan poslova za naredni dan, kako ne biste bili u žurbi i kako biste uspeli da završite sve obaveze.
- Igrajte se sa decom. Odvojite neko vreme da se poigrate sa decom (svojom ili nekog od prijatelja), igrajte jednostavne dečije igre kako biste se podsetili čari sitnih zadovoljstava.
- Vežbajte jogu, meditaciju ili neku drugu tehniku opuštanja. Naučite kako da se oduprete buci i upadicama na poslu i fokusirate se na svoj mir. To je takođe jedna od stvari koja će u mnogome pomoći kvalitetnijem spavanju.
- Pravite bar dve pauze od po 15 minuta dok ste na poslu. Za to vreme radite nešto što Vas relaksira i odvlači Vam misli od posla, neohodno je da imate „ventil“ dok radite.
Preuzeto sa dormeo.rs
Poslednja izmena od urednika:
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Kako pobediti stres?
06. 07. 2010
PRESS
Kako pobediti stres?
Tražite olakšanje od napetosti prouzrokovane problemima i poslom? Predlažemo 20 jednostavnih, ali izuzetno efikasnih i isprobanih tehnika za smanjivanje stresa, koje možete koristiti već sad! Tajna je u strategiji i rutini
1 Pripremite se za sutra
Ništa nije tako stresno kao nepripremljenost. Organizujte se dan ranije i pripremite odeću, račune koje morate da platite, listu zadataka... Odvojite nekoliko minuta barem pre spavanja i jutro će već krenuti bez stresa. Ovo će dati pozitivan ton danu koji sledi i pomoći vam da budete uspešniji.
2 Naoružajte se zdravim grickalicama
Anketa koju je sprovelo Udruženje američkih psihologa pokazuje da jedna od tri žena utehu zbog psihološke napetosti traži u hrani poput sladoleda i kolačića. Žene koje su često na dijeti i pod stresom imaju još veću sklonost slatkom. Ključno je zato ne odricati se hrane strogim režimima ishrane.
Uvek uz sebe imajte orašaste plodove, suvo grožđe, a u frižideru držite malo sira.
3 Pokušajte s poslovima koji zahtevaju ponavljanje pokreta
Bilo kakav rutinski posao koji zahteva ponavljanje, poput usisavanja, peglanja, pletenja ili sečenja papira, zaista može da pomogne da se lakše smirite.
4 Temeljno perite ruke
Kad ste pod pritiskom, skloniji ste obolevanju zbog virusa i ostalih bacila koje u telo možete da unesete prljavim rukama. Najbolju odbranu pruža vam pranje ruku. Natrljajte ruke sapunom i isperite toplom vodom 10 do 20 sekundi. Ne treba vam još i stres zbog gripa ili prehlade!
5 Slušajte muziku koja smiruje
Studija objavljena u britanskom časopisu „Hart" pokazuje da prijatna muzika dokazano smanjuje nivo stresa. Dok se vozite na posao ili s posla, dobro je da slušate laganu, umirujuću muziku.
6 Usred saobraćajne gužve izvedite mini vežbu
Vozači koji zapnu u koloni i čekaju nepomično u automobilu mogu da izvedu kratku vežbu opuštanja. Čvrsto zgrabite volan, stegnite mišiće prstiju, ramena i leđa. Držite ih napetima sve dok mišići ne počnu da podrhtavaju (oko 45 sekundi). A zatim ih opustite. Izazvaćete talas olakšanja u gornjem delu vrata i rukama sve do prstiju. Ali, kada se opustite pazite da vam je noga i dalje na kočnici!
7 Plaćajte gotovinom
Do bankomata idite jednom nedeljno, tačno izračunajte koliko vam treba za svakodnevne potrebe i račune plaćajte gotovinom. Na kraju meseca ćete lakše nego obično čitati ispis svojih bankovnih računa. Plaćajući gotovinom bićete svesniji svojih troškova i oprezniji s novcem. S manje dugova život će vam biti i s manje stresa.
8 Plivajte!
Švedska studija objavljena u „Internešenal džurnal of stres menadžmentu" pokazala je da plutanje na vodi podstiče relaksaciju i smanjuje nivo stresnih hormona. Štaviše, čak 80 odsto volontera uključenih u studiju posle odlaska na bazen osećala je psihičko rasterećenje.
9 Odmorite se od tehnike
Mejl, mobilni, „blekberi", „ajfon", televizija, surfovanje... Osim što je tehnika srušila granicu između poslovnog i privatnog i narušila porodični život, relaksacija uz televiziju i računare unosi stres i u vaše „opuštanje", zbog čega su neki pod stalnim stanjem „uzbune".
10 Setite se kako ste nadvladavali stres
Odvojite pet minuta i razmislite kako ste nadvladali neke stresne situacije u prošlosti. Shvatićete koliko ste snažni.
U trenutku dok vas muči neki problem mislite da on nikad neće proći, ali sećanje na prošle krize podsetiće vas da su i problemi prolazni.
Neke studije pokazuju da su razgovor i uteha od strane prijatelja važniji i korisniji od stručne psihološke pomoći. Ako prolazite kroz razvod ili tugujete zbog velikog gubitka, nemojte da se izolujete, već potražite nekoga ko će vas saslušati.
11 Koncentrišite se na vodu ili disanje
Ako ste pod većim pritiskom, idite do slavine i pokušajte da se smirite uz zvuk vode koja teče. Duboko dišite - razmišljajte o udisaju i izdisaju. Tuširanje bi isto tako moglo da pomogne.
12 Nekoliko trenutaka dnevno koncentrišite se na osećanja
Nekoliko minuta na dan napravite pauzu i fokusirajte se na ono što se dešava upravo u datom trenutku. Dok šetate, mislite o onome što vidite, čujete i mirišete. Svakodnevno praktikovanje ovakvih vežbi može dugoročno da vas smiri.
13 Ispričajte nekom ili napišite ono što vas brine
Ovo će vam pomoći da se osećate povezani s okolinom i snažniji. Jedna studija je pokazala da ljudi koji su zapisivali svoje dnevne aktivnosti imaju manje stresom izazvanih simptoma bolesti nego drugi.
14 Bez obzira na osećaj napetosti i stresa, držite se rasporeda za vežbanje
Fizička vežba je jedna od najdelotvornijih tehnika za smanjivanje stresa. I samo 30 minuta trčanja značajno smanjuje stres - kod testiranih volontera za čitavih 25 odsto. Rastezanje takođe pomaže.
15 Neka vas dodiruju - na masaži
Stručnjaci ne znaju zašto dodirivanje i stiskanje opušta - ali ovo dokazano deluje. Masaža ubrzava napredak prerano rođenih beba, unapređuje rad pluća kod astmatičara i podstiče imunitet kod zaraženih HIV-om. Ako ne možete da platite masažu celog tela, priuštite sebi barem povremeni pedikir ili manikir ili čišćenje lica kod kozmetičarke.
16 Izražavajte se i mislite jezikom koji je oslobođen stresa
Oni koji dobro podnose stres koriste ono što stručnjaci nazivaju 'optimističan stil koji objašnjava'. Kad stvari ne krenu u najboljem smeru, ove osobe ne 'tuku' izrazima i pogrdama koje podstiču stres.
Umesto izraza 'katastrofa', 'užasno', 'grozno', 'kako sam glup' i slično, koristite izraze poput 'ovo mi baš i nije bio najbolji trenutak' ili 'ovu grupu je zaista teško zadovoljiti'.
Reč „očekivanje" zamenite s rečju „nada." Očekivanja mogu da se povežu samo sa stvarima nad kojima imate najviše kontrole. Tako možete da očekujete da će voda ugasiti vašu, žeđ ali ne možete da očekujete da ćete dobiti posao koji želite. Tome možete samo da se nadate.
17 Ne budite tako ozbiljni
Istraživanja su pokazala da smeh ne samo da opušta, već i podstiče imuni sistem. Šalite se s prijateljima, pozajmite komediju i prestanite da sve doživljavate tako ozbiljno.
18 Jednom dnevno udaljite se od svega
Opuštanje na nekih 10 do 15 minuta povratiće vam snagu. Pronađite mesto na kom možete da budete sami - tavan, kupatilo, miran kafić, klupu... Odmorite se od svega barem nakratko. Čitajte odlomak iz zanimljive knjige, duboko razmislite o pročitanom, ispijte topao ili osvežavajući napitak (bez alkohola i kofeina, ako je moguće). Ali neka ova pauza postane rutinska stvar u vašem životu - svakodnevna praksa imaće kumulativno delovanje.
19 Setite se barem jedne dobre stvari koja se dogodila danas
Umesto da s dolaskom u kuću počnete da prepričavate sve loše što vam se dogodilo, posle otvaranja kućnih vrata izmenite neku dobru vest. Makar samo sitnicu. Ako ne pronađete ništa, razmislite da li ste previše kritični. Ako ste hronično sumorni - razmislite o odlasku kod psihologa ili nekog stručnjaka koji bi mogao da vas podučiti pozitivnijem načinu razmišljanja.
20 Brinite se oko samo jednog problema i rešavajte problem po problem
Gomilanje problema i briga oko svega što bi se moglo dogoditi besmislena jer iscrpljuje snagu pa se ne možete nositi ni s onim što vas trenutno zaista sputava.
06. 07. 2010
PRESS
Kako pobediti stres?
Tražite olakšanje od napetosti prouzrokovane problemima i poslom? Predlažemo 20 jednostavnih, ali izuzetno efikasnih i isprobanih tehnika za smanjivanje stresa, koje možete koristiti već sad! Tajna je u strategiji i rutini
1 Pripremite se za sutra
Ništa nije tako stresno kao nepripremljenost. Organizujte se dan ranije i pripremite odeću, račune koje morate da platite, listu zadataka... Odvojite nekoliko minuta barem pre spavanja i jutro će već krenuti bez stresa. Ovo će dati pozitivan ton danu koji sledi i pomoći vam da budete uspešniji.
2 Naoružajte se zdravim grickalicama
Anketa koju je sprovelo Udruženje američkih psihologa pokazuje da jedna od tri žena utehu zbog psihološke napetosti traži u hrani poput sladoleda i kolačića. Žene koje su često na dijeti i pod stresom imaju još veću sklonost slatkom. Ključno je zato ne odricati se hrane strogim režimima ishrane.
Uvek uz sebe imajte orašaste plodove, suvo grožđe, a u frižideru držite malo sira.
3 Pokušajte s poslovima koji zahtevaju ponavljanje pokreta
Bilo kakav rutinski posao koji zahteva ponavljanje, poput usisavanja, peglanja, pletenja ili sečenja papira, zaista može da pomogne da se lakše smirite.
4 Temeljno perite ruke
Kad ste pod pritiskom, skloniji ste obolevanju zbog virusa i ostalih bacila koje u telo možete da unesete prljavim rukama. Najbolju odbranu pruža vam pranje ruku. Natrljajte ruke sapunom i isperite toplom vodom 10 do 20 sekundi. Ne treba vam još i stres zbog gripa ili prehlade!
5 Slušajte muziku koja smiruje
Studija objavljena u britanskom časopisu „Hart" pokazuje da prijatna muzika dokazano smanjuje nivo stresa. Dok se vozite na posao ili s posla, dobro je da slušate laganu, umirujuću muziku.
6 Usred saobraćajne gužve izvedite mini vežbu
Vozači koji zapnu u koloni i čekaju nepomično u automobilu mogu da izvedu kratku vežbu opuštanja. Čvrsto zgrabite volan, stegnite mišiće prstiju, ramena i leđa. Držite ih napetima sve dok mišići ne počnu da podrhtavaju (oko 45 sekundi). A zatim ih opustite. Izazvaćete talas olakšanja u gornjem delu vrata i rukama sve do prstiju. Ali, kada se opustite pazite da vam je noga i dalje na kočnici!
7 Plaćajte gotovinom
Do bankomata idite jednom nedeljno, tačno izračunajte koliko vam treba za svakodnevne potrebe i račune plaćajte gotovinom. Na kraju meseca ćete lakše nego obično čitati ispis svojih bankovnih računa. Plaćajući gotovinom bićete svesniji svojih troškova i oprezniji s novcem. S manje dugova život će vam biti i s manje stresa.
8 Plivajte!
Švedska studija objavljena u „Internešenal džurnal of stres menadžmentu" pokazala je da plutanje na vodi podstiče relaksaciju i smanjuje nivo stresnih hormona. Štaviše, čak 80 odsto volontera uključenih u studiju posle odlaska na bazen osećala je psihičko rasterećenje.
9 Odmorite se od tehnike
Mejl, mobilni, „blekberi", „ajfon", televizija, surfovanje... Osim što je tehnika srušila granicu između poslovnog i privatnog i narušila porodični život, relaksacija uz televiziju i računare unosi stres i u vaše „opuštanje", zbog čega su neki pod stalnim stanjem „uzbune".
10 Setite se kako ste nadvladavali stres
Odvojite pet minuta i razmislite kako ste nadvladali neke stresne situacije u prošlosti. Shvatićete koliko ste snažni.
U trenutku dok vas muči neki problem mislite da on nikad neće proći, ali sećanje na prošle krize podsetiće vas da su i problemi prolazni.
Neke studije pokazuju da su razgovor i uteha od strane prijatelja važniji i korisniji od stručne psihološke pomoći. Ako prolazite kroz razvod ili tugujete zbog velikog gubitka, nemojte da se izolujete, već potražite nekoga ko će vas saslušati.
11 Koncentrišite se na vodu ili disanje
Ako ste pod većim pritiskom, idite do slavine i pokušajte da se smirite uz zvuk vode koja teče. Duboko dišite - razmišljajte o udisaju i izdisaju. Tuširanje bi isto tako moglo da pomogne.
12 Nekoliko trenutaka dnevno koncentrišite se na osećanja
Nekoliko minuta na dan napravite pauzu i fokusirajte se na ono što se dešava upravo u datom trenutku. Dok šetate, mislite o onome što vidite, čujete i mirišete. Svakodnevno praktikovanje ovakvih vežbi može dugoročno da vas smiri.
13 Ispričajte nekom ili napišite ono što vas brine
Ovo će vam pomoći da se osećate povezani s okolinom i snažniji. Jedna studija je pokazala da ljudi koji su zapisivali svoje dnevne aktivnosti imaju manje stresom izazvanih simptoma bolesti nego drugi.
14 Bez obzira na osećaj napetosti i stresa, držite se rasporeda za vežbanje
Fizička vežba je jedna od najdelotvornijih tehnika za smanjivanje stresa. I samo 30 minuta trčanja značajno smanjuje stres - kod testiranih volontera za čitavih 25 odsto. Rastezanje takođe pomaže.
15 Neka vas dodiruju - na masaži
Stručnjaci ne znaju zašto dodirivanje i stiskanje opušta - ali ovo dokazano deluje. Masaža ubrzava napredak prerano rođenih beba, unapređuje rad pluća kod astmatičara i podstiče imunitet kod zaraženih HIV-om. Ako ne možete da platite masažu celog tela, priuštite sebi barem povremeni pedikir ili manikir ili čišćenje lica kod kozmetičarke.
16 Izražavajte se i mislite jezikom koji je oslobođen stresa
Oni koji dobro podnose stres koriste ono što stručnjaci nazivaju 'optimističan stil koji objašnjava'. Kad stvari ne krenu u najboljem smeru, ove osobe ne 'tuku' izrazima i pogrdama koje podstiču stres.
Umesto izraza 'katastrofa', 'užasno', 'grozno', 'kako sam glup' i slično, koristite izraze poput 'ovo mi baš i nije bio najbolji trenutak' ili 'ovu grupu je zaista teško zadovoljiti'.
Reč „očekivanje" zamenite s rečju „nada." Očekivanja mogu da se povežu samo sa stvarima nad kojima imate najviše kontrole. Tako možete da očekujete da će voda ugasiti vašu, žeđ ali ne možete da očekujete da ćete dobiti posao koji želite. Tome možete samo da se nadate.
17 Ne budite tako ozbiljni
Istraživanja su pokazala da smeh ne samo da opušta, već i podstiče imuni sistem. Šalite se s prijateljima, pozajmite komediju i prestanite da sve doživljavate tako ozbiljno.
18 Jednom dnevno udaljite se od svega
Opuštanje na nekih 10 do 15 minuta povratiće vam snagu. Pronađite mesto na kom možete da budete sami - tavan, kupatilo, miran kafić, klupu... Odmorite se od svega barem nakratko. Čitajte odlomak iz zanimljive knjige, duboko razmislite o pročitanom, ispijte topao ili osvežavajući napitak (bez alkohola i kofeina, ako je moguće). Ali neka ova pauza postane rutinska stvar u vašem životu - svakodnevna praksa imaće kumulativno delovanje.
19 Setite se barem jedne dobre stvari koja se dogodila danas
Umesto da s dolaskom u kuću počnete da prepričavate sve loše što vam se dogodilo, posle otvaranja kućnih vrata izmenite neku dobru vest. Makar samo sitnicu. Ako ne pronađete ništa, razmislite da li ste previše kritični. Ako ste hronično sumorni - razmislite o odlasku kod psihologa ili nekog stručnjaka koji bi mogao da vas podučiti pozitivnijem načinu razmišljanja.
20 Brinite se oko samo jednog problema i rešavajte problem po problem
Gomilanje problema i briga oko svega što bi se moglo dogoditi besmislena jer iscrpljuje snagu pa se ne možete nositi ni s onim što vas trenutno zaista sputava.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Mali i česti stresovi razaraju telo
Mali i česti stresovi razaraju telo
S media 28.07.2010 11:21
Mali svakodnevni učestali stres je opasniji po zdravlje čoveka od velikog stresa izazvanog razvodom, smrti drage osobe ili gubitkom posla.
- Ljude će uskoro sve češće ubijati mali i na prvi pogled beznačajni razlozi jer je nervni sistem savremenog čoveka nepovratno razoren stotinama sitnih svakodnevnih stresova - izjavio je Ričard Lazarus, psiholog.
Posebno su opasne sitne svađe na poslu, iznenadna zvonjava telefona i preterani fizički i mentalni napor u trci s vremenom.
Zbog stresnog života ubrzavaju se nervne poruke od mozga do mišića, mišići tada postanu trajno zgrčeni, a to mozak tumači kao znak za opasnost pa šalje nove uznemirujuće poruke organizmu. Za rezultat dobijamo poremećaje u disanju, cirkulaciji i radu srca.
- Veoma je važno da zbog ovih stvari čovek nauči da se opusti specijalnim vežbama disanja. Na ovaj način opuštate telo i šaljete poruku mozgu: opusti se, sve će biti dobro - kaže lekar.
Mali i česti stresovi razaraju telo
S media 28.07.2010 11:21
Mali svakodnevni učestali stres je opasniji po zdravlje čoveka od velikog stresa izazvanog razvodom, smrti drage osobe ili gubitkom posla.
- Ljude će uskoro sve češće ubijati mali i na prvi pogled beznačajni razlozi jer je nervni sistem savremenog čoveka nepovratno razoren stotinama sitnih svakodnevnih stresova - izjavio je Ričard Lazarus, psiholog.
Posebno su opasne sitne svađe na poslu, iznenadna zvonjava telefona i preterani fizički i mentalni napor u trci s vremenom.
Zbog stresnog života ubrzavaju se nervne poruke od mozga do mišića, mišići tada postanu trajno zgrčeni, a to mozak tumači kao znak za opasnost pa šalje nove uznemirujuće poruke organizmu. Za rezultat dobijamo poremećaje u disanju, cirkulaciji i radu srca.
- Veoma je važno da zbog ovih stvari čovek nauči da se opusti specijalnim vežbama disanja. Na ovaj način opuštate telo i šaljete poruku mozgu: opusti se, sve će biti dobro - kaže lekar.
Odlična zaštita od streasa su i antioksidansi koji se mogu unositi putem voća i povrća ili putem tableta- sasvim svejedno.Neki od najjačih antioksidanasa su vitamini A,C,E , oligomineralni elementi- Ge,Se,Zn kao i likopen-paradajz, Alfa-lipoinska kiselina,tablete sa ekstarktom Ginka i Žen šen-a, omega3-masne kiseline,snažan antioksidans rezveratrol u crnom vinu.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
МЕНАЏЕРСКА БОЛЕСТ: Годишњи одмор лечи стрес
МЕНАЏЕРСКА БОЛЕСТ: Годишњи одмор лечи стрес
Дневник 24.09.2010 07:03
Светска здравствена организација упозорава на то да би због великог броја оболелих од синдрома „изгарања“, односно од стреса на радном месту, послодавци требало да посвете већу пажњу условима рада. Податак да је у свету све више људи који оболевају од болести за чији узрок се тврди да је дуготрајан стрес на послу, нагнао је многа национална министарства здравља да се позабаве овом темом.
Проучавајући више од 10.000 британских државних службеника током четрнаест година, истраживачи су открили везу између стреса на радном месту и такозваног метаболичког синдрома. Метаболички синдром чини група фактора као што су гојазност, висок крвни притисак и висок холестерол, који повећавају ризик од срчаних болести и дијабетеса. Кад се изузму сви други фактори, попут мањка физичке активности и пушења, истраживачи су закључили да су они који су изложени хроничном стресу на послу два пута склонији метаболичком синдрому од оних чији посао није стресан. Британски истраживачи сматрају да је могуће да продужена изложеност стресу на радном месту утиче на нервни систем и смањује болошку прилагодљивост, што може пореметити физиолошку равнотежу организма. (Жене су „осетљивије“ на стрес од мушкараца).
Компјутери, мобилни телефони и интернет значајно су убрзали комуникацију и у много чему олакшали посао. Али да није све тако ружичасто говори податак да послодавци очекују од запослених да уз помоћ ових новотарија раде далеко више и брже. Технолошки напредак и утакмица за већи профит и продуктивност донели су већу напетост на радном месту, а тиме и жртве.
Тако се у медицини све чешће говори о обољењу модерног пословног човека, познато под именом бурнаут (боурн оут) или синдром изгарања, а све чешће се користи и термин менаџерска болест. Стрес је појачан и другим проблемима који нису везани за радно место.
– Годишњи одмор је прилика да се поврати физичка и психичка снага и да се колико-толико ослободимо стреса, али су у заблуди они који мисле да су се опоравили за недељу дана одмора – каже клинички психолог Јелена Костић. – Потребно је око 15 дана да се човек прво опусти, заборави свакодневне проблеме, почне здраво да спава, буди се одморан, нема честе главобоље, не плане за сваку ситницу, а то су већ знаци правог одмора.
Стручњаци кажу да је најбоље да се годишњи одмор подели у два дела, а ако се ради о људима с вишегодишњим радним стажом, који имају годишњи одмор 30 радних дана – и у три дела. Међутим, проблем је у томе што се у многим фирмама у Србији на разне начине радницима онемогућава да искористе свој годишњи одмор, а како су у страху за радно место, запослени и не помишљају да се жале на овакве одлуке.
– Проблем је и то што велики део запослених нема могућности да негде отпутује, а одлазак из свакодневне средине чини да се лакше забораве проблеми и да се брже одморимо. Годишњи одмор се често проводи код куће, а немали број људи ово време искористи да нешто заради или да обави пољопривредне, зидарске, молерске и разне друге радове, што је само додатно физичко и психичко оптерећење. Наши људи често злоупотребљавају годишњи одмор – каже наша саговорница.
О томе колико дужина годишњег одмора у земљама света утиче на смањење или повећање стреса код запослених нема прецизних података, али стручњаци наводе да у развијеним земљама људи живе далеко растерећеније у односу на земље у развоју, па стрес могу „излечити“ годишњим одморима. Они имају финансијску могућност да и десетак дана одмора проведу квалитетно, опуштено и без оптерећења тиме шта их чека по повратку кући.
МЕНАЏЕРСКА БОЛЕСТ: Годишњи одмор лечи стрес
Дневник 24.09.2010 07:03
Светска здравствена организација упозорава на то да би због великог броја оболелих од синдрома „изгарања“, односно од стреса на радном месту, послодавци требало да посвете већу пажњу условима рада. Податак да је у свету све више људи који оболевају од болести за чији узрок се тврди да је дуготрајан стрес на послу, нагнао је многа национална министарства здравља да се позабаве овом темом.
Проучавајући више од 10.000 британских државних службеника током четрнаест година, истраживачи су открили везу између стреса на радном месту и такозваног метаболичког синдрома. Метаболички синдром чини група фактора као што су гојазност, висок крвни притисак и висок холестерол, који повећавају ризик од срчаних болести и дијабетеса. Кад се изузму сви други фактори, попут мањка физичке активности и пушења, истраживачи су закључили да су они који су изложени хроничном стресу на послу два пута склонији метаболичком синдрому од оних чији посао није стресан. Британски истраживачи сматрају да је могуће да продужена изложеност стресу на радном месту утиче на нервни систем и смањује болошку прилагодљивост, што може пореметити физиолошку равнотежу организма. (Жене су „осетљивије“ на стрес од мушкараца).
Компјутери, мобилни телефони и интернет значајно су убрзали комуникацију и у много чему олакшали посао. Али да није све тако ружичасто говори податак да послодавци очекују од запослених да уз помоћ ових новотарија раде далеко више и брже. Технолошки напредак и утакмица за већи профит и продуктивност донели су већу напетост на радном месту, а тиме и жртве.
Тако се у медицини све чешће говори о обољењу модерног пословног човека, познато под именом бурнаут (боурн оут) или синдром изгарања, а све чешће се користи и термин менаџерска болест. Стрес је појачан и другим проблемима који нису везани за радно место.
– Годишњи одмор је прилика да се поврати физичка и психичка снага и да се колико-толико ослободимо стреса, али су у заблуди они који мисле да су се опоравили за недељу дана одмора – каже клинички психолог Јелена Костић. – Потребно је око 15 дана да се човек прво опусти, заборави свакодневне проблеме, почне здраво да спава, буди се одморан, нема честе главобоље, не плане за сваку ситницу, а то су већ знаци правог одмора.
Стручњаци кажу да је најбоље да се годишњи одмор подели у два дела, а ако се ради о људима с вишегодишњим радним стажом, који имају годишњи одмор 30 радних дана – и у три дела. Међутим, проблем је у томе што се у многим фирмама у Србији на разне начине радницима онемогућава да искористе свој годишњи одмор, а како су у страху за радно место, запослени и не помишљају да се жале на овакве одлуке.
– Проблем је и то што велики део запослених нема могућности да негде отпутује, а одлазак из свакодневне средине чини да се лакше забораве проблеми и да се брже одморимо. Годишњи одмор се често проводи код куће, а немали број људи ово време искористи да нешто заради или да обави пољопривредне, зидарске, молерске и разне друге радове, што је само додатно физичко и психичко оптерећење. Наши људи често злоупотребљавају годишњи одмор – каже наша саговорница.
О томе колико дужина годишњег одмора у земљама света утиче на смањење или повећање стреса код запослених нема прецизних података, али стручњаци наводе да у развијеним земљама људи живе далеко растерећеније у односу на земље у развоју, па стрес могу „излечити“ годишњим одморима. Они имају финансијску могућност да и десетак дана одмора проведу квалитетно, опуштено и без оптерећења тиме шта их чека по повратку кући.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Вежбе могу да помогну
Како победити стрес
Вежбе могу да помогну
Дуготрајна напетост изазива психосоматске реакције чија је последица погоршање здравственог стања и ментална и физичка исцрпљеност, упозорава др Весна Даниловац
Истраживања су показала да током дана доживимо барем двадесет стресних ситуација. Стрес је феномен о коме се много говори, а опет се реално мало бавимо њиме.
– О њему се најчешће говори као о редовном пратиоцу савременог начина живота – објашњава др Весна Даниловац, вингвејв и лајфкоуч. – Узрокован је одређеним догађајима из околине, које доживљавамо као притисак и то су најчешће: брига, недостатак јасних циљева и сврхе живота, недовршени послови, страх од неуспеха и одбацивања, негирање проблема, превише обавеза, бес...
Важно је знати да стрес не зависи у толикој мери од онога што нам се дешава, већ много више зависи од начина на који ми то доживљавамо, наших реакција на те догађаје, истиче др Даниловац. Ништа само по себи није ни добро ни лоше, већ га ми нашим реакцијама таквим чинимо. Тешко да можемо променити објективне околности и оно што нас угрожава. Једино што можемо променити је наш доживљај, односно реакцију на околности и развити сопствене механизме заштите.
Стрес се појављује када ситуација захтева од нас да учинимо нешто што је изван нашег уобичајеног начина прилагођавања или рутинских поступака. Другим речима, било шта што нас избаци из равнотеже или повећава нашу потребу да нешто урадимо може да произведе стресно стање у нама, додаје искусни стручњак.
Комуникација са собом
– Борба против стреса је у суштини борба са самим собом. Стрес је реакција у нама – ми га стварамо нашим доживљајима догађаја око нас, нашим односом према себи, послу и околини. Због тога је најефикаснији начин борбе против стреса – упознати своју праву природу, свој темперамент и осећаје, своје реакције, страхове али и своју снагу – тумачи др Даниловац.
Наш нервни систем има своје индивидуалне границе, условљене годинама и генетским предиспозицијама. Када се пређу те границе, акумулирани стрес се трансформише у психосоматску болест – епидемију новог доба.
Уколико због превише обавеза неко осети главобољу, примети да устаје уморан, тешко се концентрише, постаје нервозан и свадљив, има несаницу – можда заправо има психосоматску болест. Болест се јавља поступно, неприметно, и често је повишени доњи крвни притисак њен једини знак. Понекад уме да се испољава у виду нелагодности или притиска у грудима, појавом убрзаног срчаног рада или прескакањем срца.
Препоручује се да таква особа научи технике правилног дисања, свакодневно ради вежбе опуштања, здраво се храни, редовно се бави неким физичким активностима и ради оно што је испуњава и чини срећном.
Нова антистрес метода
Стрес и непријатни осећаји који се јављају у различитим животним ситуацијама могу довести до великих оптерећења и блокада. Једна нова метода доноси олакшање и чак те негативне осећаје претвара у пријатне и опуштајуће.
Вингвејв је нова индивидуална коучинг метода којом се организам доводи у стање равнотеже, отклања стрес и оптерећујућа стања, елиминишу менталне блокаде, појачава самопоуздање, мотивацију, без много приче и „душевног стриптиза”. Вингвејв ослобађа много тога на површину, постајемо свесни и то помаже да се донесу добре и позитивне одлуке, а све то из једног позитивног и опуштеног стања. Метода делује код свих особа и делује на све, без обзира на узроке и узраст.
Након примене ове методе стресно стање одмах нестаје, а негативне емоције се разграђују, након чега долази до опуштања и балансирања читавог тела. Да би се уклониле менталне блокаде довољна су два до три третмана, а у многим случајевима уклањају се и ограничавајући обрасци који нестају заувек, истиче др Весна Даниловац. О томе ће на овим страницама бити још текстова.
Р. П.
-----------------------------------------------------------
Антистрес технике
Неке антистрес технике, које имају елементе вингвејва, можете сами примењивати када се нађете у стресној ситуацији.
Батерфлај: Прекрстите руке преко груди и дланове ставите на рамена. Потом ритмично, брзо и наизменично лево-десно, лупкајте рукама по раменима пет до седам минута. На овај начин стимулишете мождане хемисфере и доводите свој организам у стање баланса, а истовремено се и ослобађате стреса;
Пуцкетање: Поставите руке у ниво ушију и ритмично и наизменично лево-десно, пуцкетајте прстима што брже можете, пет до седам минута. Постижу се исти ефекти као и код претходне технике.
Ове две технике можете радити једну за другом и на тај начин додатно појачати њихове ефекте. Више о вингвејв методи можете прочитати на Spiritus movens.
објављено: 03/10/2010
Извор: Политика Магазин
Како победити стрес
Вежбе могу да помогну
Дуготрајна напетост изазива психосоматске реакције чија је последица погоршање здравственог стања и ментална и физичка исцрпљеност, упозорава др Весна Даниловац
Истраживања су показала да током дана доживимо барем двадесет стресних ситуација. Стрес је феномен о коме се много говори, а опет се реално мало бавимо њиме.
– О њему се најчешће говори као о редовном пратиоцу савременог начина живота – објашњава др Весна Даниловац, вингвејв и лајфкоуч. – Узрокован је одређеним догађајима из околине, које доживљавамо као притисак и то су најчешће: брига, недостатак јасних циљева и сврхе живота, недовршени послови, страх од неуспеха и одбацивања, негирање проблема, превише обавеза, бес...
Важно је знати да стрес не зависи у толикој мери од онога што нам се дешава, већ много више зависи од начина на који ми то доживљавамо, наших реакција на те догађаје, истиче др Даниловац. Ништа само по себи није ни добро ни лоше, већ га ми нашим реакцијама таквим чинимо. Тешко да можемо променити објективне околности и оно што нас угрожава. Једино што можемо променити је наш доживљај, односно реакцију на околности и развити сопствене механизме заштите.
Стрес се појављује када ситуација захтева од нас да учинимо нешто што је изван нашег уобичајеног начина прилагођавања или рутинских поступака. Другим речима, било шта што нас избаци из равнотеже или повећава нашу потребу да нешто урадимо може да произведе стресно стање у нама, додаје искусни стручњак.
Комуникација са собом
– Борба против стреса је у суштини борба са самим собом. Стрес је реакција у нама – ми га стварамо нашим доживљајима догађаја око нас, нашим односом према себи, послу и околини. Због тога је најефикаснији начин борбе против стреса – упознати своју праву природу, свој темперамент и осећаје, своје реакције, страхове али и своју снагу – тумачи др Даниловац.
Наш нервни систем има своје индивидуалне границе, условљене годинама и генетским предиспозицијама. Када се пређу те границе, акумулирани стрес се трансформише у психосоматску болест – епидемију новог доба.
Уколико због превише обавеза неко осети главобољу, примети да устаје уморан, тешко се концентрише, постаје нервозан и свадљив, има несаницу – можда заправо има психосоматску болест. Болест се јавља поступно, неприметно, и често је повишени доњи крвни притисак њен једини знак. Понекад уме да се испољава у виду нелагодности или притиска у грудима, појавом убрзаног срчаног рада или прескакањем срца.
Препоручује се да таква особа научи технике правилног дисања, свакодневно ради вежбе опуштања, здраво се храни, редовно се бави неким физичким активностима и ради оно што је испуњава и чини срећном.
Нова антистрес метода
Стрес и непријатни осећаји који се јављају у различитим животним ситуацијама могу довести до великих оптерећења и блокада. Једна нова метода доноси олакшање и чак те негативне осећаје претвара у пријатне и опуштајуће.
Вингвејв је нова индивидуална коучинг метода којом се организам доводи у стање равнотеже, отклања стрес и оптерећујућа стања, елиминишу менталне блокаде, појачава самопоуздање, мотивацију, без много приче и „душевног стриптиза”. Вингвејв ослобађа много тога на површину, постајемо свесни и то помаже да се донесу добре и позитивне одлуке, а све то из једног позитивног и опуштеног стања. Метода делује код свих особа и делује на све, без обзира на узроке и узраст.
Након примене ове методе стресно стање одмах нестаје, а негативне емоције се разграђују, након чега долази до опуштања и балансирања читавог тела. Да би се уклониле менталне блокаде довољна су два до три третмана, а у многим случајевима уклањају се и ограничавајући обрасци који нестају заувек, истиче др Весна Даниловац. О томе ће на овим страницама бити још текстова.
Р. П.
-----------------------------------------------------------
Антистрес технике
Неке антистрес технике, које имају елементе вингвејва, можете сами примењивати када се нађете у стресној ситуацији.
Батерфлај: Прекрстите руке преко груди и дланове ставите на рамена. Потом ритмично, брзо и наизменично лево-десно, лупкајте рукама по раменима пет до седам минута. На овај начин стимулишете мождане хемисфере и доводите свој организам у стање баланса, а истовремено се и ослобађате стреса;
Пуцкетање: Поставите руке у ниво ушију и ритмично и наизменично лево-десно, пуцкетајте прстима што брже можете, пет до седам минута. Постижу се исти ефекти као и код претходне технике.
Ове две технике можете радити једну за другом и на тај начин додатно појачати њихове ефекте. Више о вингвејв методи можете прочитати на Spiritus movens.
објављено: 03/10/2010
Извор: Политика Магазин