Stres - neprijatelj zdravlja

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Orasima protiv stresa

06. 10. 2010. 08:00h| Vesti

Orasima protiv stresa

Kako orasi mogu da nam pomognu da ne 'puknemo' pod stresom? Već je dokazano da pomažu u smanjenju holesterola, a sad se pokazalo da u stresnim situacijama pomažu pri smanjenju krvnog pritiska.

98464_walnut_f.jpg
Ublažava stres

Istraživanje urađeno na ljudima koji su tri nedelje jeli orahe, a inače imaju visok nivo lošeg holesterola, pokazalo je da u stresnim situacijama imaju niži krvni pritisak nego obično.

Tokom istraživanja, učesnici su zamoljeni da održe trominutni govor ili stave jednu nogu u hladnu vodu, a obe situacije su poznate kao uzroci stresa.

"Oni koji su tri nedelje jeli orahe imali su niži krvni pritisak nego drugi učesnici istraživanja", rekla je profesorka Šila Vest sa državnog univerziteta Pen.

"Ovo je prva studija koja je pokazala da orasi snižavaju krvni pritisak tokom stresne situacije", dodala je ona.

Orasi bi nekim osobama mogli da spasu i život jer preterani biološki odgovor na stresnu situaciju, uočen kod određenih osoba, povećava rizik za razvoj srčanih bolesti.

Volonteri su imali tri različita programa ishrane. Jedan je uključivao orahe, drugi orahe i ulje oraha, a treći orahe i laneno ulje.

Uvođenje lanenog ulja u ishranu nije uticalo na krvni pritisak, ali je imalo protivupalni uticaj na arterije. Ovo bi takođe moglo da smanji rizik od srčanih bolesti.

Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u orasima, poznati su razređivači lošeg holesterola.


 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Pet načina da se rešite stresa i izgledate mlađe

11. 11. 2010. 08:00h| Vestionline


Pet načina da se rešite stresa i izgledate mlađe


Da li je moguće umanjiti stres i usporiti znakove starenja? Sudeći prema autorki knjige "Stress Less", Thei Singer, to je itekako moguće, i to uz pet jednostavnih koraka koje vam mogu promeniti život.

108135_stress_if.jpg


'Od nas se očekuje da budemo super na poslu, super majke, super u svemu, što naposletku ostavlja traga ne samo na našem zdravlju već i izgledu', konstatuje Singer. Dakle, što možemo učiniti da se rešimo stresa i izgledamo bolje?


Singer tvrdi da to zavisi od naše percepcije stvari koje se događaju oko nas. 'Ono što sam zaključila na temelju svojih istraživanja jeste da je definitivno najveći uzročnik stresa onaj osećaj da nemamo kontrolu. Ako stres doživljavamo kao nešto eksterno nad čim nemamo kontrolu, onda ćemo tek biti u haosu', tvrdi Singer, i savetuje pet koraka kojima možemo ublažiti stres, izgledati i osećati se bolje.

1) Izbacite reč 'dijeta' iz vašeg rečnika. Istraživanja su pokazala kako je dijeta sama po sebi stresna. Planirano hranjenje je upravo suprotno i može dovesti ne samo do gubitka težine, već i zadržavanju nove kilaže.

108136_exerciseandfitness0_if.jpg


2) Popnite se na pokretnu traku i dižite tegove.
Ciljani stres koji osećamo prilikom vežbanja utiče na mozak zbog čega percipiramo stvari drugačije, čini nas jačima i utiče na mišiće. Nije uzalud ona 'zdrav duh u zdravom telu.


3) Podstaknite svoju otpornost suprotstavljajući se negativnosti kroz reinterpretacije.
Naravno da će vaš šef biti ljut ako zakasnite na posao jer ste propustili autobus, no svoje misli umesto na to radije fokusirajte u donošenju zaključaka kako ćete nadoknaditi propušteno i uspešno završiti dan bez tenzija.

4) Primajte i pružajte pomoć. Studije su pokazale kako volontiranje ne samo da ljude čini sretnijima već takođe može preokrenuti kognitivna propadanja. Pružanje pomoći dobro utiče na mozak.

108137_zenmeditationhelpsstrugglepain1_if.jpg


5) Dobro se naspavajte.
Nedostatak dobrog sna jedan je od najvećih uzročnika stresa. Ako ne možete zaspati, oko 90 minuta pre spavanja priuštite sebi vruću kupku.


Pomak od povišene temperature do brzog hlađenja može vas smestiti u dubok san koji ima restorativna svojstva.

Ako mislite da je ovih pet stvari za vas jednostavno previše i da za to nemate vremena, napravite ga, jer ove stvari ne samo da znatno smanjuju stres već i vraćaju vaš biološki sat unazad.

Bez truda nema satisfakcije.


 
Član
Učlanjen(a)
10.11.2010
Poruka
1
Ako imate zdravstveni problema slobodno se javite ja cu Vam pomoci bez nadoknade. Ja posjedujem bio energiju koja Vam može pomoći u smanjenje određeni bolovi (glavobolje,želučane bolove,bubrege i dr.) također sam primjetio da sa osobom koja je na daljini i u točno određeno vrijeme usmjerim misli prema toj osobi, ta osoba bi osjetila lagano opuštanja ako je napeta . Taj moj fenomen dosada sam pokazao samo mojim najbližima i prijateljima, nikad javno nisam se proklamiralo.Niz godina sam imao problemi sa želucem, bubrege i učestalo glavobolje, pa sam zbog toga promjeno prehranu i način života i svi problemi su nestali a sam primjetio za tu moju čudesnu energiju.Sada živim i radim u Austria u Becu. Ako imate kakva pitanja pošaljite poruku na ovu e-mail: irene.doerfler@gmail.com i ja cu Vam odgovoriti na Vaša pitanja.
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Napici za ublažavanje stresa

Napici za ublažavanje stresa

news_3289.jpg


Šta da popijete pre važnog poslovnog sastanka zbog kog vam se suše usta? Glad, trema, stres i panika. Za svako stanje uzmite odgovarajući prirodni sok i isperite negativne reakcije.


Glad će ublažiti sok od paradajza, a protiv stresa dobro je mleko

Napitak za ublažavanje gladi
Između doručka i ručka dobro je da popijete sok od paradajza.
On će vas osvežiti vitaminima i mineralnim solima, a istovremeno će popuniti želudac.

Nemojte samo da presolite sok i da preterate sa začinima jer bi mogli da iritiraju želudac.

Napitak za smanjenje treme
Zašto govornici imaju čašu pored mikrofona? Suvo grlo, kao i mnogi drugi neprijatni simptomi, mogu da budu i posledica treme. Jedna čaša mineralne vode može da pomogne.
Usta više neće biti suva, krv će lakše teći kroz vene, a mozak bolje funkcionisati. Jedna čaša je dovoljna.

Napitak protiv stresa
Konstantno osećate grč u želucu?
Popijte čašu mleka. Sadrži triptofan i kazeomorfine, supstance koje opuštaju i otklanjaju anksioznost i grč u želucu.
Možete da popijete i mlečni frape.


Izvor: Blic



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Izbegavajte namirnice koje uznemiruju

07. 02. 2011. 08:00h| Vestionline, She.hr

Izbegavajte namirnice koje uznemiruju

Većina ljudi voli da popije kafu ili alkohol i da popuši cigaretu, posebno u situacijama kad stiču utisak da su pod stresom. Upravo ovakve namirnice izazivaju stres u organizmu. Probajte da ih izbegnete, a evo i zašto.

Alkohol


128773_alkohol_f.jpg
Alkohol se preporučuje, ali u umerenim količinama

Jedna do dve čaše alkohola dnevno, naročito crvenog vina, za opuštanje i poboljšanje sna je u redu, ali više od toga potiče izlučivanje adrenalina, što stvara nervozu i nesanicu. Primetili ste da kada više popijete možete brzo zaspati, ali vrlo se brzo probudite i teško ponovo zaspite. Višak alkohola pretvara se u mast pod dejstvom insulina i ako se alkohol učestalo pije, mast se taloži u jetri, što s vremenom slabi njenu funkciju, ato je da čisti telo od raznih otrova. Kada smo pod stresom, telo proizvodi štetne materije i ako je jetra već preopterećena, one se zadržavaju u telu, što može izazvati štetne posledice.


Kafa

32598_kafe_f.jpg
Kako odoleti kafi, gotovo "ritualnom" napitku

Jedan od omiljenih, pa čak i "ritualnih" napitaka sadrži tri stimulansa — kofein, teobromin i teofilin. Kofein je sredstvo koje najjače izaziva ovisnost i pojačava proizvodnju hormona stresa kortizola, koji deluje na metabolizam i dugoročno može da stvori višak kilograma, podigne krvni pritisak i pogorša zdrav ritam srca, a zbog prisutnosti materije kafesterol može da podigne i nivo masnoća u krvi, što sve zajedno povećava rizik od srčanoga udara. Prema najnovijim istraživanjima kortizol oštećuje i mozak te može dovesti i do poremećaja koncentracije i memorije. Za ostala dva stimulansa u kafi — teobromin i teofilin, iako su prisutni u manjoj mjeri od kofeina, takođe je poznato da imaju negativan učinak na spavanje, a i sami ste varovatno osetili da kafa u kasnim poslepodnevnim satima pogoršava san.

Iako novija istraživanja govore o pozitivnom učinku kafe na zdravlje debelog creva, pa i jetre, preporučuje se oprez s prekomernim uzimanjem kafe! Pijte najviše dve do tri kafe na dan i pokušajte da poslednja ne bude posle 15 sati, osim, naravno, u slučajevima kada želite biti dulje budni. Šoljica jakoga tamnog čaja može da sadrži količinu kofeina kao i slabija šoljica kafe, a od svih čajeva najjaču zavisnost izaziva klasični engleski čaj zbog prisutnosti bergamota, koji je opijat. Ako ste skloni anemiji, odbacite naviku pijenja tamnog čaja ili kafe posle jela jer umanjuju apsorpciju gvožđa.


Šećer

Agresivnost, pad koncentracije, lupanje srca, zaboravnost, strahovi, poteškoće s vidom, gubitak želje za seksom, poteškoće sa snom... Zvuči li vam nešto od toga poznato? Ako zvuči, i vi možda imate poteškoće s regulisanjem šećera pa i ne čudi da povećanim unosom rafiniranih namirnica čak u proseku tri od deset osoba ima blagi oblik povišenog šećera u krvi. Iako šećer brzo podiže energiju (što nam je ponekad potrebno), taj učinak vrlo brzo nestaje i previše unosa šećera može s vremenom da optereti pankreas i dovede do dijabetesa.

Gazirani napici, koji sadrže i šećer i veštačke boje, a često i od 5 do 7 mg kofeina, što je oko četvrtina količine kofeina u slabijoj kafi. Zato i ne čudi što se takav napitak smatra odgovornim za sve češću pojavu hiperaktivnosti kod dece!

Preslana hrana

Preslana hrana umara adrenalne žlezde i uzrokuje emocionalnu nestabilnost.

Preljuta hrana


Iako ljuto pozitivno deluje na ubrzanje metabolizma, u danima kada ste pod stresom izbegavajte ovu vrstu hrane. Nakon što pojedemo ljutu hranu, organizam reaguje kao da je pod stresom i zato oprez ako ovakvu vrstu hrane jedete kasno uveče!

Cigarete

128774_cigarettes_f.jpg
Kafu i cigarete nikako ne treba kombinovati

Deluju kao blagi stimulans na nervni sistem. Ali, samo deluju. Cigaretama treba reći jedno veliko ne, i to naročito u kombinaciji s kafom.

Crveno meso

Često jedenje crvenog mesa podiže nivo dopamina i norepinefrina, a oba su povezana s povećanjem uznemirenosti i stresa.



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Prepoznajte 10 prikrivenih simptoma stresa

Prepoznajte 10 prikrivenih simptoma stresa
Žena blic 17.02.2011 17:57



Stres je odavno deo svakodnevice svakog čoveka,zbog čega je nekada teško uočiti simptome kojima nas telo upozorava da je vreme za "tajm aut". Ukoliko imate vikend glavobolje, a želja za slatkišima vam se drastično povećala, telo vam signalizira da se bori sa povišenim stresom, te nađite način da malo usporite i poštedite sebe odlaska kod lekara.

Ukoliko prepoznajete neke od ovih simptoma kod sebe, vreme je da se zaustavite i napravite neke promene, pa makar to bila i lagana šetnja od posla do kuće, jer uticaj stresa na zdravlje nikako ne treba potcenjivati.

1. VIKEND GLAVOBOLJE
Iako bi za vikend trebalo da se opustimo i zaboravimo na sve probleme, stres koji se nakupio u toku nedelje može da uzrokuje napade glavobolje koji traju sve do početka radne nedelje. Razlog za pojavu ovih glavobolja krije se upravo u tome što je nagomilani stres napokon našao način da izađe na površinu. Kako biste sprečili vikend glavobolje i napade migrene potrudite se da redovono jedete i odlazite na spavanje u redovnim razmacima, jer ćete na taj način i nivo stresa držati pod kontrolom.

2. JAKI MENSTRUALNI BOLOVI

Žene koje se svakodnevno suočavaju sa stresnim situacijama na poslu imaju dva puta veće šanse da u toku menstrualnog ciklusa imaju bolove koji su jači od uobičajenih, od žena koje su manje napete. Do ove pojave dolazi zbog disbalansa hormona na koje stres direktno utiče. Kako ne biste dane provodili zgrčeni u krevetukrenite u teretanu jer vežbanje potpomaže opuštanju mišića materice, a i odličan je saveznik u borbi protiv stresa. Vežbanje ublažava bolove i snižava stres jer deluje na smanjenje aktivnosti simpatičkog nervnog sistema.


3. BOL U VILICI
Bol u vilici obično se javlja kod ljudi koji reaguju na stres tako što škrguću zbima, bilo svesno bilo nesvesno. Škrgutanje zubima obično se dešava dok spavamo, a stres samo pogoršava ovu pojavu, dok se preko dana javljaju bolovi u vilici kao da ste žvakali kamenje. U dogovoru sa stomatologom možete nabatiti štitnik za zube koji ćete nositi samo noću, a koji vam može pomoći da sačuvate i zube i vilicu.


1ca3ac754cffd13c07e40485ad40fdf5.jpg


4. ČUDNI SNOVI

Snovi obično postaju sve pozitivniji tokom noći zbog čega se ljudi bude odmorni i dobro raspoloženi. Međutim, kada ste pod stresom, dešava se da san ne bude kontinuiran te se često budite noću i sanjate čudne snove čija se slika često ponavlja. Jedina prventiva je da izbegavate stimulanse pred spavanje, poput kafe, cigareta i alkohola i da imate redovni režim spavanja koji uključuje između 7 i 8 sati sna svake noći.


5. ŽELJA ZA SLATKIŠIMA
Pre nego što idući put okrivite hormone kada posegnete za čokoladicom razmislite, jer pojačan nivo stresa takođe utiče na želju za slatkišima. Iako naučnici još uvek ne znaju tačno kako stres podstiče želju za slatkim utvrđena je nedvosmislena veza između ove dve stvari. Bolji način da se borite sa stresom i da očuvate liniju su zdrave grickalice poput sušenog voća i orašastih plodova, ali u umerenim količinama.


6. IRITIRANA KOŽA
Pruritis ili hronični svrab kože jedno je od obolenja kome su ljudi koji pate od stresa dva puta više skloni od onih koji manje brinu. Anksioznost i tenzija pogoršavaju sve kožne bolesti počev od dermatitisa, preko ekcema do psorijaze, a do iznenadnog napada svraba dolazi kada stres aktivira nervna vlakna u koži. Plivanje je jedna od aktivnosti koja će prijati i vašim živcima i vašoj koži, kao i naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom.

b7e9abbbb4c27e8eaa18d69d2f6739a8.jpg


7. POGORŠANJE ALERGIJE

U jednom eksperimentu iz 2008. naučnici sa medicinskog fakulteta u Ohaju zaključili su da su se simptomi alergija koje su imali neki od ispitanika drastično pogoršali nakon što su radili niz teških i mahom nerešivih testova i zadataka. Hormoni stresa stimulišu proizvodnju IgE, jednog proteina iz krvi koji izaziva alergijske reakcije. Kada se sledeći put nađete pred teškim zadatakom, duboko udahnite i izbrojte do deset pre nego pto dozvolite da vas frustracija savlada.


8. STOMAČNE TEGOBE
Anksioznost i stres mogu izazvati bolove u stomaku, zajedno sa glavoboljom, nesanicom i bolovima u leđima i vratu. Prema jednoj teoriji neprijatni grčevi i struganje u stomaku, koji su izazvani stresom posledica su povezanosti nervnih puteva između stomaka i mozga, te kada naš mozak reaguje na stres, digestivni trakt "pokupi" isti signal. Meditacija, joga, pravilno disanje, samo su neke od metoda koje vam mogu pomoći da "opustite" stomak


9. KRVARENJE DESNI
Grupa brazilskih lekara došla je do zaključka da ljudi koji ne mogu da savladaju stres imaju visok rizik obolevanja od parodentoze zuba i desni. Hronično povišen nivo hormona stresa, kortizola, može narušiti naš imuni sistem i omogućiti bakterijama u ustima da napadnu desni. Stoga, ako dugo ostajete na poslu, obavezno držite jednu četkicu u fioci, kako biste nakon svakog obroka odstranili višak loših bakterija i naslaga iz usne duplje.

af0cf043e89d04dd47952a369733ca06.jpg


10. AKNE

Iako su se nekada vezivale samo za tinejdžersko doba, akne sada imaju i starije devojke i žene, za šta je osim zagađene životne sredine kriv i stres. Iznenadna pojava akni u vezi je sa stresom koji pogoršava svaki i najmanji zapaljenski proces na koži, čak i one koji nisu vidljivi golim okom. Savet dermatologa je da lice čistite salicilnom kiselinom ili benzoil peroksidom, a da zatim nanesetehidratantnu kremu koja omogućava koži da diše i ne zapušava pore.



 
Član
Učlanjen(a)
10.05.2010
Poruka
2.064
Pet kratkih antistres saveta

Pet kratkih antistres saveta

Svi bismo želeli manje obaveza, duži dan, mirniji život... A već danas možete da okrenete ledja stresu - ako vi tako izaberete.​

cosmopolitan

818-3.jpeg

Jedna od najvećih zamki stresa je u tome što on sam sebe "hrani". Uverava vas da nemate vremena da pronadjete malo vremena... Evo kako da počnete borbu protiv stresa, čak i kad "nemate vremena".

Pronađite svoju mantru
Zapamtite od tri do pet izreka ili mantri koje će vas vratiti u život kada stvari krenu u lošem smeru. Na primer: "Mogu ja to" ili "Šta me ne uništi, učiniće me jačom". Ili zamislite neku lepu sliku koja će vam poslužiti kao utočište u trenucima stresa: pogled s najlepšeg mesta na plaži, stazu u šumi kojom rado šetate ili nešto drugo, vama posebno drago.

Budite zahvalni
Teško je da budete zahvalni ako ste pod stresom. Odvojte pet minuta dnevno da biste zahvalili na svim životnim darovima. Počnite sa udahom i izdahom, izvorom svega što je život.

Krenite pravim smerom
Napravite popis događaja koji su vas tokom dana razveselili i onih koji su vam oduzeli energiju. Tako ćete lakše uočiti kojim putem treba da nastavite.

Počnite s malim stvarima
Ne opterećujte se velikim promenama, počnite s malim stvarima. Promenite, na primer, ono što jedete za doručak. I to može da bude početni korak na putu koji će vas voditi do života za kakvim žudite.

Redefinišite svoje ciljeve
Kineska poslovica kaže: ako imate neki problem koji nikako ne možete da rešite, onda to možda i nije više vaš problem. Ako već dugo težite ka nečemu, a život dobro funkcioniše i bez toga, zapitajte se da li vam je neophodna ta navodna briga.
 
Član
Učlanjen(a)
08.10.2009
Poruka
1.849
Stres
nadoknada.gif


Stres, zdravlje i bolest | Psihodinamska teorija stresa
Utjecaj stresa na imunoreaktivnost
Stres i funkcija kore nadbubrežne žlijezde
Prekinite začarani krug stalne napetosti



Zadnja izmjena: 6.1.2006
buletic.gif
Uobičajeno je shvaćanje pojma stres kao nečeg što nas živcira ili zabrinjava - bolest, svađa, nasilje, problemi na poslu, polaganje ispita.... Međutim naše tijelo shvaća pojam stresa mnogo šire. Stres je sve što od nas zahtijeva prilagodbu, svaka promjena u našim životnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne naravi. Već i samo zamišljanje (misao) ili predosjećanje promjene (emocija) stvaraju stres. Stres je i tjelesni napor poput dugog hodanja, nošenja teških predmeta, nagle promjene temperature ili obilnog obroka.

buletic.gif
Stres (od engl. stress) doslovce znači udarac. Okolnosti koje izazivaju stres nazivaju se i stresori ("udarači"). Pojam stresa u užem smislu označava reakciju organizmu na djelovanje vanjskog stresora. Kad se "nagomila stres", čovjek se razbolijeva: može se osjećati kronično umorno ili iscrpljeno; može patiti od nesanice ili prevelike potrebe za snom; može izgubiti tek, spolnu želju i sposobnost uživanja u životu; može ga dohvatiti depresija, anksioznost, napadi plača i panike, opsjednutost, fobija..

pressure.jpg
buletic.gif


Stres započinje već s mislima ili emocijama. Sama pomisao na neugodu dovodi do kaskadnog slijeda biokemijskih reakcija koje započinju u dijelovima mozga označnim kao hipotalamus i hipofiza, a čiji je krajnji rezultat stimulacija nadbubrežne žlijezde i pojačano lučenje adrenalina. Samo nekoliko sekundi kasnije srčani, kao i ritam disanja se snažno ubrzavaju, naprežu se mišići, šire zjenice, te se oslobađa glukoza deponirana u jetri i mišićima. Istodobno dolazi do aktivacije gušterače, kao i produkcije inzulina i glukagona, kako bi se stanice tijela dovoljno opskrbile glukozom.
buletic.gif
Prekomjerna aktivnost osovine hipotalamus-hipofiza-kora nadbubrežne žlijezde ostavlja snažne posljedice na funkciju štitnjače, te jajnika. Usporedo s CRF (corticotropin realising factor) - hormonom koji će natjerati hipofizu da stimulira koru nadbubrežne žlijezde, hipotamus luči i prolaktin popularno nazvan hormon stresa. Prolaktin ima snažno inhibirajuće djelovanje na produkciju TSH (tireotropin) - hormona koji omogućuje pravilnu funkciju štitnjače, te remeti izlučivanje GnRH (gonadotropin realising hormon) - hormona koji regulira kontrolu izlučivanja FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon), hormona koji su odgovorni za pravilnu funkciju jajnika.
buletic.gif
Osim djelovanja na produkciju GnRH, prolaktin remeti pulzacijsko izlučivanje FSH i LH, neophodno za pravilnu ovulaciju, te onemogućuje pravilnu funkciju žutog tijela jajnika. Rezultat ovakovog djelovanja prolaktina nije samo izostanak ovulacije, nego i nepravilna funkcija jajnika neravnoteža između estrogena i progesterona, te niz nepravilnosti menstruacijskog ciklusa, kao što su pred- i postmenstrualni spotting - oskudno smeđkasto krvarenje prije i nakon menstruacije, mastopatija, PMS.
buletic.gif
Ukoliko je naš organizam izložen prevelikom ili predugom stres, centri u mozgu postaju zagušeni neugodnim porukama koje prenosi hormoni stresa, te nastaje manjak neurotransmitera serotonina, noraderenalina i dopamina, koji su odgovorni za naše dobro opće osjećanje. Serotonin (5-HT) je odgovoran za osjećaj spokoja i zaštićenosti, životnog optimizma, te omogućuje zdravo spavanje. Zajedno s melatoninom regulira "biološki sat", koji održava normalan ritam budnosti i sna. Defektan serotoninski sustav povezan je s nesanicom, pospanošću i umorom u krivo doba dana, te uznemirenošću i strahom. Najznačajnija uloga noradrenalina je davanje energije, volje, elana i motivacije, a bez dovoljnih količina noradrenalina osjećamo umor, tromost, pasivnost i nezainteresiranost. Učinak dopamina blisko je povezan s endorfinima, tvarima važnim za smanjenje osjećaja boli. Kod niske razine dopamina, gubi se osjećaj ugode, te je niži prag osjetljivosti za bol
buletic.gif
Sedam od deset ljudi smatra svoj život stresnim, a ulaskom u novi milenij izgleda da se životni tempo još više ubrzava. Sve veći broj ljudi lošije spava, budi se uznemiren, dolazi na posao umoran, uzrujava se na poslu, vraća se kući iznerviran prometom. Za razliku od naših predaka, čiji je stres bio prije svega tjelesne prirode, stres 21. stoljeća je uglavnom mentalni i emocionalni.

stress3.jpg
buletic.gif


Stres na poslu stvara pretpostavke za moždani i srčani udar, uništava mentalno zdravlje i skraćuje život. Još prije deset godina Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) je proglasila stres na radnom mjestu svjetskom epidemijom, a otada se stres na poslu još više povećao zbog produbljene globalne krize i nezaposlenosti. Burn out sindrom označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog pretjeranog, a uzaludnog zalaganja na poslu. Izgaranje na poslu slično je sindromu kroničnog umora, ali pritom se mijenja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično.
buletic.gif
Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mjestu, ipak predstavljaju međuljudski odnosi. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobbing, koji označava psihoteror na radnom mjestu koji zaposlenici provode prema svojim kolegama. U osnovi je najčešće sukob iz nekog razloga, a nakon njega počinju spletke, podmetanja, ponižavanje i izoliranje. U strahu za radno mjesto "krivac" može razviti burn out sindrom i kronične zdravstvene poteškoće, a izlaz može tražiti u napuštanju posla, pa čak i samoubojstvu. Pa ipak, svaka okolina može uzrokovati stres, i neke razine stresa dio su svakodnevnog života, a ne samo posljedica odnosa i prilika na radnom mjestu.
buletic.gif
Mnogi pokušavaju posljedice stresa ublažiti na neprikladan ili čak štetan način. Nikotin, alkohol, kofein, šećer, sredstva za umirenja te opijati najčešća su sredstva kojima pokušavamo smanjiti stres koji osjećamo. Sredstva koja nas potiču na akciju ili stimulansi, djeluju tako da podstiču lučenje neurotransmitera serotonina, noradrenalina i dopamina, ali time uzrokuju stalne velike uspone i padove energije i raspoloženja. Organizam se s vremenom na njih privikava, tako da treba povećavati dozu stimulansa za postizanje istog učinka. Mnogi svakodnevno uzimaju velike količine kave, cigareta, alkohola, čokolade ili svega zajedno. Ove stvar ne samo da ne smanjuju stres, već stvaraju ovisnost razbijajući prirodne antistresne mehanizme.
buletic.gif
Umjesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje, suvremeni čovjek bi trebao naučiti metode za izbjegavanje stresa i smanjivanje njegovih štetnih učinaka. Neke od njih možemo provoditi sami, kao što je smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih, obiteljskih, školskih, društvenih), uvođenje pravilne prehrane s mnogo vitamina i minerala, izbjegavanje stimulansa i sedativa, uredan ritam spavanja i budnosti, redovna tjelovježba uz tehnike opuštanja i meditacije.
izvor:poliklinika-harni
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Loš posao je stresniji od nezaposlenosti

10. 04. 2011. 08:00h| Sarajevo-x

Loš posao je stresniji od nezaposlenosti

Loš posao koji od vas previše traži, bez da išta daje zauzvrat, jednako je stresan kao i da nemate posao uopšte, pa čak i stresniji.

143255_stres-na-poslu_f.jpg
Stres na poslu izaziva depresiju i nervozu

Ovom temom su se pozabavili istraživači Centra za mentalno zdravlje sa Nacionalnog univerziteta u Australiji, a u istraživanju je učestvovalo više od 7.000 ljudi.

Istraživanje je trajalo nešto više od sedam godina, a cilj je bio da se vidi kako uslovi rada utiču na mentalno zdravlje ispitanika.

Ispitivano je radno aktivno stanovništvo o simptomima depresije, nervoze i o tome koliko često su se osećali smirenima i srećnima u prethodnom mesecu.

Učesnike u istraživanju su pitali i o uslovima rada, uključujući to koliku kontrolu i fleksibilnost imaju, koliko su složena i teška njihova zaduženja, koliko im je siguran posao i kakvo je njihovo mišljenje o tome da li im je plata realna.

Nakon što su uzeli u obzir različite faktore koji bi mogli da utiču na ishod, kao što su obrazovanje i bračni status, istraživači su uočili linearan odnos između mentalnog zdravlja radnika i kvaliteta njihovog radnog mesta. Oni koji su imali fleksibilne i sigurne poslove imali su puno bolje mentalno zdravlje.

Međutim, otkriveno je i da ljudi koji nemaju posao imaju približno isto mentalno zdravlje kao oni sa lošim poslovima, a u većini slučajeva čak i bolje.

Osim toga, istraživanje objavljeno u časopisu "Okjupejšnal end Envajronmental Medisin" je pokazalo da se mentalno zdravlje nezaposlenih poboljšava nakon što nađu dobar posao, a da se drastično pogoršava pošto počnu da rade na lošem radnom mestu, piše australijski list Staf.


 
Član
Učlanjen(a)
10.05.2010
Poruka
2.064
Oduškom protiv stresa

Oduškom protiv stresa

stres-200x300.jpg

urbanstandard

U današnjem dinamičnom društvu svi smo manje ili više izloženi raznim oblicima stresa. Ukoliko se na vreme ne preduzmu mere kako bi se ublažili efekti postojećeg stresa i smanjila izloženost potencijalnim stresorima, postoji objektivan rizik ugrožavanja zdravstvenog stanja. Evo par saveta kako se boriti protiv svakodnevnog stresa.

Dajte sebi oduška – Skorašnja švedska studija otkrila je da kada su se zdravstveni radnici koji rade u sličnim stresnim uslovima okupljali radi zajedničkog vremena u cilju rastrećenja, značajno su smanjivali nivoe poslovnog stresa i radnog preopterećenja. Drugim rečima, iako su prijatelji i porodica dobri sagovornici za deljenje problema, najbolji način za oslobađanje specifičnog stresa je da ga podelite sa onima koji su mu takodje izloženi i koji razumeju na pravi način.

Naručite produženu kafu – Ali je nemojte popiti! Možda ćete moći da se relaksirate samim mirisanjem arome. Kada su istraživači iz Koreje izložili grupu laboratorijskih pacova koji su bili pod stresom i manjkom sna mirisu kafe, parametri stresa u njihovom organizmu su značajno opali. Dakle, zagnjurite nos u penu vašeg omiljenog dužeg espresa, ali ipak na kraju popijte jedan bez kofeina.

Kupite dobre slušalice – Istraživanja su više puta pokazala da igranje nasilnih video igrica povećava nivoe stresa u telu igrača. Međutim, kanadski istraživači su nedavno došli do zanimljivog otkrića. Kada su igračima isključili zvuk tokom igranja igrice, njihov mozak je proizvodio znacajno manje količine tzv. hormona stresa – kortizola – što znači da je buka video igrice bila glavni okidač za stresnu reakciju. Da li radite u bučnom i užurbanom okruženju? Stavite dobar par slušalica, pustite laganu muziku koja vas opušta i izolujte se od svih tih spoljašnjih stresora.

Rekreacija pomaže – Opšte su poznati blagotvorni efekti redovne fizičke aktivnosti na opšte zdravlje. Redovna i pravilno dozirana rekreacija umanjuje efekte hroničnog stresa, povećava sposobnosti kardiovaskularnog sistema i predstavlja najbolju prevenciju nastanka tzv. masovnih nezaraznih bolesti čiji su glavni uzroci u gojaznosti, hipokineziji (manjku kretanja) i stresu.
 
Natrag
Top