Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

Stres - neprijatelj zdravlja

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
Golden red

Golden red

Član
[h=1]Posledice stresa za koje niste znali
[/h]
Svi znaju da kada smo pod stresom možemo da dobijemo glavobolju, nesanicu ili pad koncentracije. Ali postoje i drugi simptomi, za koje nismo svesni da su izazvani strasom.



Evo pet interesantnih, stresom izazvanih simptoma, koji će vas iznenaditi.

VAŠE OGREBOTINE NE ZARASTAJU

Ohajo Stejt Univerzitet u Americi je objavio studiju koja je pokazala da zbog psihološkog stresa, povredama treba duže vremena da zarastu. Lekari su napravili male rane na podlaktici grupi žena koje su bile zabrinute za hronično obolele rođake i ženama u kontrolnoj grupi. Uprkos istom načinu na koji su im lečili rane, ženama u prvoj grupi trebalo je u proseku devet dana duže da rana zaraste.

NEČISTA KOŽA

Stres može da utiče na nivo muškog hormona androgena u telu, što je okidač da lojne žlezde proizvode više ulja. To dovodi do zapušenih pora i bubuljica.

ZABORAVNOST

Vaše dete viče poslednjih sat vremene, i vi ste na kraju strpljenja. Spremni ste da viknete njegovo ime i da mu kažete da prestane, ali shvetate da ne možete da se setite njegovog imena! To je zbog visokog nivoa hormona stresa, kortizola, koji može privremeno uticati na našu sposobnost da se setimo
poznate informacije. Što je još gore, hronični stres zapravo oštećuje ćelije mozga.

NE MOŽETE DA PRESTANETE DA KIJATE

Stres slabi imuni
sistem, pa možete biti bolesni češće i duže vreme. Muškarci i žene koji se nose sa glavnim uzročnicima stresa, kao što su razvod ili gubitak posla, imaju dva puta veće šanse da se razbole.

MUČNINA

Stres može da poremeti normalno funkcionisanje želuca i izazove probleme digresivnog trakta. Anksioznost i stres može da izazove organizam da
proizvodi više kiseline za varenje, što dovodi do gorušice. Takođe mogu da uspore pražnjenje hrane iz želudca, što izaziva gas i nadimanje.



Izvor: S media
 
Golden red

Golden red

Član
Otkrijte gde vas stres najviše pogađa



Lekari upozoravaju da stres može negativno da utiče na gotovo sve sisteme u organizmu. Za ovu pojavu postoji i medicinski termin - somatizacija - a označava fizičku manifestaciju psiholoških problema. Tri oblasti tela naročito su podložne uticaju psihosomatskih faktora: koža, digestivni sistem i glava. Fizički simptomi obaveštavaju da ste prešli iz tenzije u stres, te da postoji rizik od narušavanja zdravlja.


Nova grana medicine - psihodermatologija - bavi se otkrivanje veze između stresa i različitih psihičkih stanja, kao i eliminisanjem pravog uzroka problema. Zato bi svi dermatolozi, u okviru razgovora sa pacijentom, i prilikom postavljanja dijagnoze, trebalo da ispitaju i njegovo emotivno stanje. Osim toga, naučnici su utvrdili da je stres glavni uzrok pojave akni kod odraslih osoba, zbog čega i terapija mora da bude drugačija u odnosu na onu u slučaju pubertetskih akni.


Kada smo anksiozni, zatežu se mišići lica, vrata, ramena i leđa, što može da izazove glavobolju. Ukoliko su u pitanju posledice stresa na želudac, situacija je nešto kompilikovanija. Kada smo pod stresom, nerv vagus - koji povezuje mozak i želudac - prosleđuje osećaj nervoze u stomak, zbog čega, u trenucima stresa osećamo mučninu. A budući da anksioznost narušava imunitet, može da pogorša brojna upalna stanja kože, kao što su ekcem, psorijaza ili akne.

Gde ste ranjivi?
Da biste otkrili u koju grupu se ubrajate - kada su u pitanju simptomi stresa - uradite ovaj test. Najverovatnije posedujete genetsku predispoziciju za probleme u jednoj od ove tri oblasti (glava, koža, želudac), te će se, kada ste pod stresom, simptomi ispoljiti prvo u njoj. A možda ćete otkriti da možete da se ubrojite u više od jedne grupe. Nakon rešavanja testa, pročitajte savete stručnjaka koji će vam pomoći da sprečite da stres narušava vaše zdravlje.



ŽELUDAC


Ako...
- često prolazite kroz periode u kojima imate problema sa varenjem nakon svega što pojedete ili popijete.

- retko kada osećate glavobolju, ali često patite od bolova i nadutosti u stomaku.
- osećate grčeve u želucu, ili gorušicu, kad god ste pod pritiskom.
- povremeno osećate mučninu, bol u želucu ili nadutost stomaka bez jasnog razloga.
- patite od opstipacije, a potom od proliva - u vašem slučaju ne postoji nikakva normalna, utvrđenja dinamika pražnjenja creva.


KOŽA


Ako...
- često patite od akni koje nemaju veze sa menstrualnim ciklusom.
- imate akne na licu, ali i suve “pečate” koji se perutaju.
- periodično vam se javljaju ekcem, psorijaza ili perut.
- imate masnu kožu i povremeno akne na telu.
- ponekad se na koži javlja upala ili koprivnjača praćena svrabom.

GLAVA
Ako...
- često osećate tup bol duž cele glave, ili imate utisak da vam se “steže obruč oko čela”.
- glavobolje ili migrene toliko su vam jake da redovno u tim slučajevima morate da legnete.
- kada ste pod stresom, osećate se fizički iscrpljeno i lako zaplačete.
- ne napuštate kuću bez analgetika u tašni.
- često prolazite kroz faze depresivosti.



Izvor: Blic Žena
 
belja91

belja91

TMF
Član
Pešačenje opušta bolje od sedativa

Pešačenje opušta bolje od sedativa

Psihologija - tehnike za oslobađanje od stresa. Šetnja ima veći efekat nego lek za smirenje od pet miligrama. Pomaže i tuširanje, odlazak na masažu, izolacija izvora napetosti


Psiholozi poručuju da stres nije nepobediv

Gotovo da nema osobe koja bar jednom u životu nije bila izložena stresu. Smrt bračnog druga, deteta, razvod braka, bolest, otkaz na poslu, ali i previše radnih obaveza koje ne možemo u roku da ispunimo, besparica, trudnoća, dolazak novog člana porodice na svet... neki su od najvećih stresogenih događaja. Ipak, psiholozi poručuju da stres nije nepobediv, i da se raznim tehnikama i veštinama može prevazići.


Osobe koje pokazuju određeni način ponašanja i poseban stil života podložnije su stresu. Striktno pridržavanje i poštovanje normi ponašanja, strogo vođenje računa o mišljenju okoline, prigušavanje emocionalnog reagovanja (posebno besa, ljutnje i gneva), stalni napor da se kontroliše sopstvena agresivnost, krutost i neelastičnost u odnosima, siromaštvo, zavisnost od zabrinutosti pojačavaju pritisak. Ali, i suviše senzibilne osobe, lako uvredljive, neodlučne, perfekcionisti, sujetne, zavidne, ljubomorne, one koje se lako razljute i razbesne imaju sve šanse da postanu „žrtve“ stresa.

POMAŽE I VRIŠTANJE

Protiv stresa mogu da pomognu i sledeće aktivnosti:
1. Odlazak u teretanu
2. Udaranje vreće
3. Uvrtanje peškira sa naglaskom na izdisaju (naglas se izgovaraju vokali a, o, e, i, u) 4. Cepanje drva
5. Vrištanje u kolima ili u šumi 6. Negovanje kućnih ljubimaca (maženje mačke pored brzog antistres efekta ima i duboko smirujuće efekat )
7. Trčanje i svi sportovi
8. Vežbe disanja pored otvorenog prozora,
protezanje, 10 čučnjeva ili zgibova

- Stres je jedna vrsta mehanizma koja se aktivira kada je potrebna odbrana organizma bilo na realnu ili zamišljenu opasnost - kaže Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije. - Da bi se čovek oslobodio stresa neophodno je da poštuje prirodni ritam odlaska na spavanje, pravilan raspored obroka, da redovno upražnjava fizičku aktivnost, boravi što više na vazduhu, pravi prioritete u rokovima dnevnih aktivnosti i realno procenjuje svoje mogućnosti. A, sve to, kako bi se omogućilo obnavljanje fizičke snage i mentalne energije. Dozirano i ciljano gledanje TV (čulo vida troši više od 60 odsto metaboličke energije), razgovori sa bliskim osobama (prijateljima, sveštenikom, psihoterapeutom, takođe su lekoviti).

Naš sagovornik navodi da pola sata pešačenja ima veći efekat od tablete „bensedina“ od pet miligrama. Pomaže i tuširanje, odlazak na masažu, izolacija od okruženja koja su izvor naših frustracija i napetosti, odbacivanje misli koje nas uvode u brigu, svakodnevno smejanje, pričanje viceva, plakanje, molitva.

Protiv stresa koriste se i tehnike psihičke relaksacije (osvešćenog i skoncentrisanog disanja) i tehnike mišićne relaksacije (autogeni trening, progresivna mišićna relaksacija), joga...

Večernje Novosti
 
Poslednja izmena:
belja91

belja91

TMF
Član
Stres košta milijarde

[h=2]Stres košta milijarde[/h]Zaposleni koji moraju da se drže rokova i da rade ubrzanim ritmom su za 60 odsto više izloženi stresu od osoba koje to ne moraju

Sve manje osoba koje na poslu nisu pod stresom

ŠVAJCARSKU stres na poslu skupo košta, čak 10 milijardi franaka godišnje. Ovaj podatak nedavno je iznela Margaret Graf, direktorka odseka za zapošljavanje i zdravstvo Državnog sekretarijata za ekonomiju Švajcarske. U to su uračunati troškovi koji direktno pogađaju preduzeća (odsustvo radnika, smanjena produktivnost), invalidnine, prevremene penzije).


Prema rezultatima najnovijeg istraživanja broj zaposlenih koji su pod hroničnim stresom je za deset godina porastao sa 26,6 na 34,4 odsto. Broj osoba koje na poslu nisu pod stresom ili su to veoma retko je opao sa 17,4 na 12,2 odsto. Zaposleni koji moraju da se drže rokova i da rade ubrzanim ritmom su za 60 odsto više izloženi stresu od osoba koje ne moraju da se drže striktnih vremenskih ograničenja. Takođe, osobe koje su na poslu žrtve društvene diskriminacije ili mobinga dvaput više podležu stresu nego oni koji to nisu.


U studiji se navodi i da stres i nezadovoljstvo u uslovima rada prouzrokuju zdravstvene probleme. Ako su uslovi rada povoljniji, a saradnici zadovoljniji postojećom hijerarhijom, utoliko je i stres manje zastupljen.

Večernje Novosti
 
belja91

belja91

TMF
Član
Stres smanjuje mozak

Stres smanjuje mozak

Dug period povišenog stresa može dovesti do odumiranja moždanog tkiva i do doslovnog smanjenja mozga.


Dugoročni stres može dovesti do demencije

Dug period povišenog stresa može dovesti do odumiranja moždanog tkiva i do doslovnog smanjenja mozga, a na duži rok povećava rizik i od razvoja demencije, tvrde naučnici sa Albert Ajnštajn Koledža medicine u Njujorku, posle obavljenih istraživanja.

Uzroci dugoročnog stresa mogu biti različiti, od nezadovoljstva u braku, lošeg posla na kome određena osoba radi, ali i drugih traumatičnih situacija koje dugo traju.

Istraživanjem je ustanovljeno da se tokom produženog stanja stresa oslobađaju određeni toksini, koji su otrovni za tkivo mozga. Reč je o određenim kortikosteroidima koji, ako u visokim koncentracijama ostanu duže u krvotoku, uništavaju ćelije mozga.



Na produženo stanje stresa posebno je osetljiv hipokampus, deo mozga odgovoran za rad memorije. Zato stručnjaci i misle da dugoročni stres može dovesti do demencije.

Tezu naučnika o delovanju snažnog i dugoročnog stresa, potvrdilo je i istraživanje obavljeno na ratnim veteranima koji pate od posttraumatskog sindroma, jer je kod svih ustanovljen veći gubitak moždanog tkiva.

Večernje Novosti/B92
 
Golden red

Golden red

Član
Pet jednostavnih načina da se rešite stresa!






Ako ste pod stresom, ili osećate nervozu zbog nagomilanih obaveza, a ne znate kako da se toga rešite, vreme je da napravite promenu u životu. Izgovori poput onih da nemate vremena ili novca nisu opravdanje, jer za promenu treba da stavite sebe na prvo mesto. Pronađite način da se oslobodite stresa, a evo nekoliko predloga kako da to uradite (a da ne potrošite ni dinar).




Meditacija
je način za opuštanje koji je prihvaćen širom sveta zahvaljujući tome što to možete da radite bilo gde, a nije vam potrebno nikakva opremna. Dovoljno je da najmanje pola sata ispraznite sve probleme iz svog uma i fokusirate se na „srećne misli“.


Čitajte!
Knjige su zapostavljen način za rešavanje stresa. Uvući će vas u svoj zamišljeni svet i nećete se setiti problema koji vas okružuju.


Probudite
dete u sebi. Ako imate decu samo im se pridružite u njihovim svkodnevnim igrarijama, ili sa prijateljem otiđite u neko dečije igralište – ljuljaške su sjajan način da osetite olakšanje i uzbuđenje.




Seks
je još jedan provereni način da seopustite, a ima i drugih povoljnih uticaja po vaše zdravlje. Važno je da ne posmatrate seks kao obavezu, već da se prepustite partneru i
uživanju.


Obična šetnja
može da bude veoma opuštajuća, ali je i jedan od najboljih, najlakših i najjeftinijih vidova vežbanja. Takođe, to je sjajan način da se povežete sa prirodom pa ako imate veći park ili šetalište kraj reke u svojoj blizini, neka to bude vaša obavezna ruta.








Izvor: Lepota&Zdravlje
 
Golden red

Golden red

Član
Obrišite stres sa lica






Ukoliko ste pod velikim stresom, što se odmah reflektuje na vaše lice, možete da primenite tehniku opuštanja koja ne traje duže od pet minuta, a može da umiri određene delove


Ukoliko ste pod velikim stresom to se odmah reflektuje na vaše lice


Da li ste pod velikim stresom, znaćete ako se pogledate u ogledalo. Sve će vam "pisati" na licu. Kada osetite da ste u takvoj situaciji, koja vam se čini bezizlaznom, primenite tehniku opuštanja koja ne traje duže od pet minuta.

Najpre duboko udahnite tri do šest puta, kako biste umirili puls.

Zatim na dlanove sipajte nekoliko kapi eteričnog ulja pomorandže, lavande ili ruzmarina, i odmah udahnite aromu.

Evo kako možete da umirite određene delove lica:


* Čelo
Jagodicama prstiju nežno pritisnite čelo, počev od linije obrva, pa malo po malo klizite do korena kose.

* Slepoočnice:


Masirajte ih palčevima, u smeru obrnutom od kretanja kazaljki na satu.

* Predeo oko očiju:


Vrhovima tri najduža prsta kružite oko oka. Krenite od vrha nosa, kružeći u jednom, pa u drugom smeru.

* Obrazi:


Vrhove tri najduža prsta prislonite na deo lica ispod jagodica. Udahnite i gurajte kožu na gore brojeći do tri, pa lagano izdahnite.

* Donja vilica:


Stavite palac ispod vilice, negde pri sredini brade, a srednjim prstom tačno iznad palca, pritisnite jače kožu, podignite je i ostanite tako nekoliko trenutaka. Činite isto sve dok ne dođete do ušiju.

* Vrat:


Vrhovima prstiju poduprite vrat i nežno ga istegnite napred. Desnu ruku prebacite preko glave i dlanom prekrijte levo uho. Istegnite vrat udesno. Uradite isto levom rukom. Na kraju lice prekrijte dlanovima i ostanite u tom položaju što duže možete.







Izvor: Novosti
 
Golden red

Golden red

Član
Izvori stresa kojih uopšte niste svesni





Najčešći razlozi zbog kojih smo pod stresom su problemi sa decom, novcem, zdravljem, problemi u odnosima sa partnerom... Međutim, izvori stresa su često i oni koje uopšte tako ne doživljavamo. Bez da ste toga i svesni, u svakodnevnom životu postoje brojni neočekivani uzroci svakodnevnih briga i osećaja teskobe. Evo samo nekih...



Osećate kako vam stres ne dozvoljava da normalno funkcionišete i ne možete da se opustite? Možda vaše fizičko i psihičko zdravlje narušavaju izvori stresa kojih uopšte niste svesni.



KOLEGE NA POSLU
Mnogi smatraju da je izvor stresa na radnom mestu njihov nadređeni, ali to nije baš tako. U toku radnog vremena najviše vremena provodimo s kolegama pa za stres koji osećate u većini slučajeva mogu biti odgovorni upravo oni. Samo zato što se u poslovnoj hijerarhiji nalazite na istoj poziciji, to ne znači da se s kolegama nećete ne slagati ili čak sukobljavati.


Stručnjaci predlažu posebnu "tehniku" za preživljavanje na radnom mestu. Razgovor počnite komplimentom, a zatim pređite na probleme. Budite direktni, jasni, objasnite primerima i dajte povratnu informaciju i mogući način rešavanja problema.




KUĆNI LJUBIMAC
Pas ili mačka mogu vam biti najbolji i najverniji prijatelji, ali i oni mogu da budu izvor stresa. Svako ko je usred noći jurio kod veterinara ili nije mogao spavati zbog mjaukanja ili lajanja, iskusio je stres uzrokovan kućnim ljubimcem.



Kućni ljubimac često može biti neprimetan uzrok anksioznosti koju osećate. Ukoliko vidite da su se stvari otele kontroli, da kućni ljubimac uništava kuću, ne da vam spavati, uznemiruje vas i stvara osjećaj anksioznosti, vreme je da nešto preduzmete – potražite savet veterinara, ..postavite nova pravila i granice. Naime, kućni ljubimac bi trebao poboljšavati kvalitetu života, a ne je narušavati. Studije su pokazale da su vlasnici kućnih ljubimaca često srećniji i vode kvalitetniji život i manje stresan život, stoga to pokušajte imati na umu kada idući puta vaš ljubimac odluči se igrati u tri sata ujutro.




SPAVAĆA SOBA
Spavaća soba bi trebalo da bude najugodnija i najmirnija prostorija u vašem domu, ali da je vaša soba upravo takva? Razbacana odeća na krevetu i nered okolo ne samo da negativno utiču na kvalitet sna, već i povećavaju nivo stresa. Studije su već pokazale da postoji korelacija između neurednih domova i osećaja nezadovoljstva, blage depresije i anksioznosti.





BUDILNIK
Istraživanja su pokazala da budinici osvetljeni plavim svetlom narušavaju san i time oduzimaju energiju potrebnu za predstojeći dan. Budilnici s jakim i prodornim zvonom proizvode efekat koji celo telo "stresira" odmah nakon buđenja. Prema rečima naučnika, naše telo bolje reaguje na mirnije tonove, stoga bi bilo preporučljivo da pronađete budilnik s umirujućim zvonom.





FEJSBUK
Možda se volite da se nakratko odmorite uz Fejsbuk, pregledavajući statuse svojih prijatelja, ali možda se upravo tako izlažete stresu. Druženje putem Fejsbuka poput svakog drugog odnosa utiče na vaše emocije, a novosti koje saznajete putem statusa svojih prijatelja ponekad vas mogu uznemiriti, napraviti ljubomornima ili rastužiti.


Stručnjaci savetuju da bi trebalo bi pratiti kako se osećamo nakon što pročitamo određene vesti na toj društvenoj mreži. Posebno ako se nalazite u teškom životnom razdoblju, a vaši prijatelji i poznanici se ne prestaju hvaliti dobrim vestima.
Ako uočite da se nakon svake posete Fejsbuku osećate depresivno i tužno, možda je vreme da slobodno vreme počnete provoditi uz stvari koje vas zaista raduju - pročitajte knjigu, pogledajte film ili idite u šetnju, družite se sa dragim ljudim.



KOMPJUTER

Premda većinu radnog vremena provodite ispred računala, pokušajte to izbeći tokom vikenda. Odredite bar jedan dan tokom vikenda kada kompjuter nećete ni pogledati.
Nedavne studije su pokazale da duže sedenje ispred računača izaziva stresne reakcije kao što je ubrzano disanje, a izaziva i napetost u rukama i ramenima.
- Višak informacija je stresan te utiče na vaše fizičko zdravlje. Sami sebi ograničite vreme provedeno ispred ekrana, postavite granice, ne proveravajte mejl stalno i često pravite pauze - preporučuju stručnjaci.




SVETLO U KUPATILU
Da li je svetlo u vašem kupatilu jako, neonsko i osvetljava svaku boru, nepravilnost na koži ili proširenu poru? To je vrlo važno jer možda upravo pogled u ogledalo pod takvim osvetljenjem izaziva određenu dozu stresa.

Način na koji se ujutro vidite u ogledalu utiče na način na koji doživljavate sami sebe. "Investicija" u novi prekidač ili zamena sijalice mogli bi biti važan korak da se u svakoga jutra bolje osećate u sopstvenoj koži.



VESTI O POZNATIM OSOBAMA
Ponekad je zabavno pročitati nove tračeve o Bred Pitu i Andželini Žoli ili zaviriti u novu kuću Dženifer Eniston, ali stručnjaci upozoravaju da preterano čitanje tračeva o poznatima može uticati na nivo vaše sreće i stresa.


- Upoređivanje sa slavnim ljudima teško pada i onima koji su jako zadovoljni sopstvenih životom. Poznati i slavni imaju lične trenere, kozmetičare, šminkere, frizere, pomoćnike, batlere, vrtlare, dadilje i kuvare. Umesto da pokušate kopirati njihov način života, prihvatite sami sebe. Naravno, ponekad se počastite nekim sočnim tračem, ali radije slobodno vreme provedite radeći nešto dobro za sebe - savetuju stručnjaci.





Izvor: Blic Žena
 
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
Umeće opuštanja otklanja stres

Umeće opuštanja otklanja stres

Bilo da ste na poslu ili u kući, pola sata dnevno prošetajte, izađite na sunce, u neki park, jer mozak tada počinje da proizvodi endorfin, hormon koji umiruje i stvara dobro raspoloženje

1.jpg
Bilo da ste na poslu ili u kući, pola sata dnevno prošetajte

Iako ubrzani tempo života ne ostavlja mnogo vremena za odmor, svako može da izdvoji bar pola sata dnevno za opuštanje. Možda ono ne može da poništi svu napetost koju danima "skupljamo", ali može da je ublaži. Jer, stres ne zavisi samo od onoga što nam se dešava, ističu stručnjaci, već od načina na koji ga doživljavamo. Ako već ne možemo da promenimo objektivne okolnosti i ono što nas ugrožava, onda možemo da promenimo reakciju, tako što ćemo da razvijemo sopstvene mehanizme zaštite.

Tehnika opuštanja ne zahteva više od 15 do 30 minuta tokom dana, pa ih treba češće praktikovati. Bez obzira na to da li smo na radnom mestu ili kod kuće, pola sata dnevno većina može da provede u prirodi, pored vode, u šetnji, sunčanju. Mozak tada počinje da proizvodi endorfin, hormon zadovoljstva koji vrlo brzo umiruje i stvara dobro raspoloženje.

2.jpg

Ukoliko ni to ne možete sebi da priuštite, onda barem svakih dvadeset minuta protegnite noge, posebno ako dosta vremena provodite sedeći.

Jutro i period pred spavanje vreme je koje mnogi ljudi doživljavaju idealnim za opuštanje. Primena tehnika opuštanja ujutro omogućava nam da se pripremimo i skupimo energiju za radni dan, kao i da u njega krenemo ispunjeni pozitivnom energijom.

Vežbanje uveče omogućava nam da se oslobodimo nakupljene napetosti, lakše zaspimo i bolje spavamo, da se probudimo mnogo odmorniji i sa više energije nego obično. Ali, dobro je iskoristiti i slobodne trenutke tokom dana: trenutke predaha i „praznog hoda“, kao što su vožnja, hod, čekanje u redu i slično. Mnoge tehnike opuštanja lake su i nezahtevne, a osim toga omogućavaju da istovremeno budete prisutni i aktivni u svemu što se oko vas dešava.

* Koncentracija
Kada radite neki posao, koncentrišite se samo na njega i završite ga.

* Tišina
Dopustite sebi da pobegnete u neku tihu prostoriju na nekoliko minuta, gde nema zvonjave telefona, prstiju koji lupaju po tastaturi, štampača itd.

* Dišite duboko
Mnogi istraživački timovi utvrdili su da duboko disanje neutrališe fizičke efekte stresa pa je skoro nemoguće ne smiriti se ako dišete duboko i sporo.

* Ne padajte u vatru
Stres je vaša reakcija na spoljne događaje pa je zato najvažnije kontrolisati svoju reakciju na taj spoljni događaj. Pre nego što dozvolite sebi da upadnete u vatru, dobro se zapitajte da li ste vi u pravu i da li je uopšte taj događaj vredan vaših živaca i vašeg vremena.

3.jpg

VEŽBE ZA BALANS

Istraživanja su pokazala da tokom dana doživimo 20-ak stresnih situacija koje negativno utiču na nas. Neke tehnike opuštanja možete sami primenjivati kada se nađete u stresnoj situaciji.

* Baterflaj: Prekrstite ruke preko grudi i dlanove stavite na ramena. Potom ritmično, brzo i naizmenično levo-desno lupkajte rukama po ramenima od pet do sedam minuta. Na ovaj način stimulišete moždane hemisfere i dovodite svoj organizam u stanje balansa, a istovremeno se i oslobađate stresa.

* Pucketanje: Postavite ruke u nivo ušiju i ritmično i naizmenično levo-desno pucketajte prstima što brže, od pet do sedam minuta. Postižu se isti efekti kao i kod prethodne tehnike.
Ove dve tehnike možete raditi jednu za drugom.

Izvor: Večernje novosti




 
M

minapulic

Član
Stres je nas najveci neprijatelj. Nazalost, mnogi toga nisu svesni...
 
Top