Odbrana od stresa-joga, vežbanje, masaža i tolerancija
Odbrana od stresa-joga, vežbanje, masaža i tolerancija
Готово да нема особе којој бар некад у животу лекар није рекао: „Узрок ваше болести је стрес”. То се готово свакодневно дешава припадницима оних професија који раде такозване стресогене послове. Новинари, пилоти, менаџери, директори, хирурзи, професори, врхунски спортисти и тренери, али и сви они који трпе изузетан психички напор, живе брзо и под сталном тензијом, спадају у групу људи са убрзаним старењем. Према подацима из светске литературе, 80 одсто свих изостанака са посла узроковано је стресом, а све те стресне ситуације, уколико се не препознају на време и не уклоне, доводе до појаве хроничних обољења и такозваног дегенеративног старења.
Професор др Георгина Пудар, из КБЦ „Звездара”, каже да стрес може да буде додатни спољашњи утицај, уз присуство других фактора најчешће генетских, који може да испровоцира испољавање дијабетеса.
– Повећана функција штитасте жлезде, хипертиреоза, такође се повезује са стресним ситуацијама: смрћу блиске особе, разводом, губитком посла... Кардиоваскуларне болести, посебно хипертензија, могу да буду испровоциране и погоршане у стањима стреса – рекла је др Пудар.
Гинеколог др Мима Фазлагић напомиње да стрес може лоше да утиче и на један број трудница, које тада теже подносе „друго стање”, имају несаницу, раздражљивије су, а чешће западају у постпорођајну депресију.
– Анализе показују да стрес може да буде окидач и за појаву канцера. Треба тежити ка томе да свако нађе нешто што ће да га опусти и да не дозволи да нервоза управља његовим животом – додала је др Фазлагић.
Директор Завода за кожне и венеричне болести др Александар Адамовић напомиње да постоји низ болести где стрес игра улогу у појави обољења, али и у томе да терапија не даје резултате, а стоматолози објашњавају да напетост и нервоза утичу и на стање зуба. Стоматолог Милан Куљача напомиње да стрес има утицај на појаву афти у устима, на крварење десни, болове меких ткива...
– Оне који долазе на поправку зуба, а стално су „у фрци”, саветујем да се правилно хране, да не прескачу оброке, да уносе витамине и одржавају хигијену у устима – сматра др Куљача.
Стручњаци истичу да је најбољи лек против стреса бављење јогом, али и подвргавање разним антистрес програмима. Драган Лончар, учитељ јоге и члан најзначајнијих светских асоцијација из ове области, каже да, иако се доста о стресу и његовим последицама пише, то није пуно помогло да се он и отклони. Лончар напомиње да човек себе излаже такозваном антиципираном стресу, што значи да је непомерајући ниједан мишић свог тела, док мирно седи у фотељи, у стању да својим брижним мислима и страховима, или љутњом, у телу произведе идентичан неуролошки и хемијски одговор на стресну ситуацију, као да се она заиста одиграва.
–Замислите о каквој се тензији ради, када је још и занимање особе по својој природи стресно, ризично и одговорно.Гледано из угла јоге, у решавању тог проблема користимо два метода. Један је тактички, који укључује технике вежбања, дисања, релаксације и концентрације и његов циљ је да нас ослободи постојећег, генерисаног стреса који се кумулирао у нашем телу, емоцијама и психи, док је други стратешки и подразумева неопходност промене нашег размишљања, ставова и животне филозофије, који доводе до тога да себе континуирано излажемо ситуацијама, или још боље привлачимо догађаје и људе који су стресни по нас – истакао је Лончар.
Он 27 година предаје јогу и креирањем ефикасних програма настоји да одговори потребама људи.
– Од редовних јога часова, викенд предавања, семинара и радионица, обучавања будућих јога инструктора до организације летње школе јоге на мору, где у синергији са природним лепотама јога технике дају свој прави допринос – истакао је Лончар.
Против стреса одлично дејство има подвргавање разним масажама, препуштање терапији додира, односно реикију, али и бављење физичким активностима. Бобан Стевановић, професор физичке културе, каже да људи често нису у могућности да се обрачунају са стресом или побегну од њега, па све те промене угрожавају здравље.
– Физичка активност и спорт могу да помогну. Бројна истраживања потврђују да су они који се редовно баве неком физичком активношћу бољег расположења, боље се прилагођавају променама, себе и сопствено тело доживљавају позитивније, имају више самопоуздања, боље интелектуалне способности и сналажење у простору и животу.
Из личног искуства у бављењу спортом и тренерском раду са свим старосним групама могу да приметим да су физичке активности важне за побољшање психичког статуса вежбача, а тиме и смањење стреса – нагласио је Стевановић.
Најчешћи психички симптоми стреса су лоше памћење, стрепња, напетост, туга, раздражљивост, импулсивност, брзе промене расположења, слаба концентрација. Борба против стреса треба да се заснива на оптимизму, позитивном мишљењу, толеранцији и разумевању. Спас од стреса „крије” се и у здравом начину живота, а то подразумева редовне прегледе ради откривања потенцијалних болести.
Данијела Давидов-Кесар, poltika online
[објављено: 11/04/2010]
