Slape, evo kako je Martin Luter verovao u Krista i u Boziju Reci:
V.
Duša nema ni na nebu, ni na zemlji niceg drugog po cemu živi, po cemu je pravedna, slobodna i hrišcanska, osim svetog Evanðelja, Božje Reci koju je Hrist propovedao.
Tako i on sam kaže: „Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako I umre živece.“ (Jovan 11,25). Takoðe: „Ja sam put i istina i život.“ (Jovan 14,6). Takoðe: „Ne živi covek o samom hlebu, no o svakoj reci koja izlazi iz usta Božjih.“ (Matej 4,4). Moramo biti sigurni da duša može bez svega, osim bez Božje Reci, te da joj se, ako nema Božje Reci, nicim drugim ne može pomoci. Meðutim, kad duša ima Rec, ne treba joj ništa drugo jer vec u Reci ima dovoljno hrane, radosti, mira, svetla, umešnosti, pravednosti, istine, mudrosti, slobode i svakog dobra u izobilju.
U Psalmima, posebno u 119. Psalmu, citamo kako prorok ni za cim drugim ne cezne osim za Božjom Reci. Pismo smatra najvecom nevoljom i Božjim gnevom kad On oduzme svoju Rec od ljudi. I obratno, ono ne zna za vecu milost nego kad Bog pošalje svoju Rec, kako je napisano u Psalmu 107,20: „Posla rec svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog“.
I Hrist nije došao radi kakve druge službe osim da propoveda Božju Rec. Takoðe, i apostoli, biskupi, sveštenici, i celi stalež duhovnika pozvani su i postavljeni samo radi Božje Reci, iako se sada po crkvama drugacije radi.