- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Pismo ipak nešto drugo sugerira. Ovako:
Mt 18,17: Ako ni njih ne posluša, reci Crkvi. Ako pak ni Crkve ne posluša, neka ti bude kao poganin i carinik.
Kao što vidimo, u pitanjma bilo kakvih sporenja, Biblija ne kaže - "pretresite Pismo", nego kaže "reci Crkvi", "poslušaj što Crkva kaže". Prema tome, ako bilo tko uči suprotno ovome, a ti učiš, uči potpuno suprotno i Crkvi Kristovoj i njenom Svetom pismu.
Iv 17,11: Oče sveti, sačuvaj ih u svom imenu koje si mi dao: da budu jedno kao i mi.
Ako je Krist molio Oca da "njegovi budu jedno", onda je jamačno antikrist (sotona) upregnuo svoje da ih razmrvi na što veće mnoštvo. I poprilično je uspio, "knjigom kao vrhuncem istine" već ih je 50-tak tisuća namnožio.
Slape, o tome i ja pišem, ali ne vredi, Oni i dalje ne vide. Crkva je za njih samo korporacija čiji autoritet jeste Sola Scriptura. Pa tako i nastaju Sola Scriptura zajednice, okupljanjem onih koji veruju da je PISMO jedini autoritet. Svako u Protestantizmu može osnovati "crkvu". Nema potrebe za Božanskim uplivom, nema potrebe za Pedesetnicom, niti za sakramentima, niti za od Boga uspostavljenom hijerahijom. To dobiješ ako odbaciš Crkvu onakvu kakva jeste, i poveruješ da imaš dar proroštva i dar svećeništva i počneš da prosuđuješ opitanjima vere. A sotona baš to i čeka. Jer ponavljam još jednom, počinje da nudi svoj odgovor, hraneći čovekovu sujetu. Otpad počinje tako što se sumnja u Crkvu, jer nam se neke stvari ne sviđaju kod ljudi u Crkvi, onda počinjemo da sumnjamo u istinu, ali nespremni da se ipak odvojimo tražimo potvrdu svojih sumnji u Bibliji, e tu na scenu stupa sotona, koji skoro da na uvce nam šapuće, vidiš, nema tamjana, nema ikona, nema svećenika koji žive raskošno, u tom trenutku, kao poručeni dolaze Sola Scriptura akoliti koji nam nude baš takvu verziju vere i mi padamo. To što je njihovu zajednicu osnovao neki trgovac, ili bankar ili mason, što je taj isti za sebe tvrdio da je izračunao početak kraja vremena, pa se to nije ispunilo, to više nije važno, važno je da Boga ne tražimo u njegovom telu ovde na zemlji, nego u korporaciji u kojoj nas svi sa sardonskim osmehom očekuju, gde nema biskupa - episkopa, gde nema velečasnih - očeva, nego su tu pastori, pa i mi možemo da postanemo to,bez obzira na pol, seksualnu orijentaciju, ne treba da se mučimo i studiramo teologiju, ne moramo čak ni da prisustvujemo nekakvim obredima hirotonije, ma ništa, samo da citiramo pismo, jer ono je autoritet. Počinjemo ne da zameramo Crkvi, nego da je mrzimo, da mrzimo euharistiju kao sakrament, na pričest gledamo samo kao na simboličan čin, za koji doduše trebamo da budemo dostojni, ali ne tako što ćemo se ispovediti i skinuti sa sebe barem deo bremena greha, nego samo da verujemo u spasenje, koje će nam u zavisnosti gde smo upali, biti dodeljeno samo po milosti Božijoj, a koju zadobiti nećemo ako se pokajemo, nego ako doslovce pratimo tumačenje PISMA osnivača zajednice, ne jedemo "nečistu" hranu i obeležavamo sabat (ovo u slučaju da smo pali pod uticaj Adventizma sedmog dana). Pismo se čita u parovima, a tumačanje se usklađuje sa "proročanstvima" i pisanim delima osnivača zajednice. Svaki vid lične radosti je pod budnim okom zajednice, i zabranjen je. Knjige, filmovi, muzika zabranjeni su ako nisu u skladu sa PISMOM, tj tumačenjem istog u skladu sa zajednicom i njenim osnivačem, osim u slučaju ako se radi o delima koja napadaju Crkvu. Svaki vid sumnje u osnivača ili osnivače zajednice smatra se sumnjom u PISMO i u skladu sa time okakakterisava se kao HULA NA DUHA, što povlači za sobom i kažnjavanje od strane zajednice. Pri čemu, je u ranijem periodu dolazilo i do fizičkih mučenja, dok je danas takav vid ostrakizma zbog nadmoći države delimično napušten u korist psihičke torture.