Onda kada se Bozije delo pripise stotoni ili sotonsko delo Bogu, TO JE HULA NA SVETOGA DUHA, I takav se stavlja u polozaju s kojim Bog i Sveti Duh ne miogu kominicirati. Zato ljudi cuvajte se ovakbvih demonskih izjava.
Po čemu sam ja pohulio na Duha Svetoga? Time što sam izneo na koji način koristitie Pismo? Da ga izvrćete i koristite za napad na Crkvu. To je hula? Gde sam ja REKAO DA JE SOTONA IZVOR PISMA? VI HULITE KADA TVRDITE DA JE VAMA DUH REKAO DA JE ONA KOJU JE STVORIO BOG OTPALA, KADA NAPADATE CRKVU, KADA PLJUJETE PO SAKRAMENTIMA, KADA ZA SVOJE TVRDNJE KORISTITE KABALU, ASTROLOGIJU, OKULTISTIČKE BALJEZGARIJE, TALMUD.... KADA RELATIVIZUJETE I IZJEDNAČAVATE BOGA SA alahom koji je SOTONA. VI HULITE KADA TVRDITE DA JE BOG ODUZEO DAROVE NJEGOVOJ CRKVI, VI HULITE NA DUHA KADA PLJUJETE PO SVECIMA KOJI SU IMALI DAR DUHA. VI HULITE KADA TVRDITE DA JE EGW IMALA DAR DUHA SVETOGA.
Šta o tome govori Istočni jerej - sveštenik:
"Драги,
Хула на Духа Светог јесте јерес – то је свако погрешно учење које се противи појму Цркве и делатности Духа Светог у њој. Нема греха који се не може опростити, осим завођења наивних и лаковерних од Евађелских истина, и та саблазан се не опрашта. Св. Кипријан каже: „да нико не обмањује браство лажју; да нико не подрива истине вере вероломном издајом“ (О јединству Цркве) . Вођење у духовну погибао по свим логикама мора да буде неопростиво, зато што жртва после телесне смрти (као целовита личност) нема могућност покајања. У принципу, свака грешка тражи то унутрашње осећање да се она поправи (покајање) , и све зависи од тих покрета душе, тог жаљења због лоше учињеног, и када се јави то сазнање да ми нашом делатношћу и учењем хулимо на Духа Светог, ми у ствари престајемо да хулимо, и имамо могућност на
исправку и помирење (општење) са Њим. Дакле, и даље нема неопростивог греха, јер Божја љубав нема оквире и границе пред било којим покајником који је спознао своје погрешне одлуке, које су као препрека стајале на путу његовог спасења.
Хула на Духа Светог је тврдоглаво остајање у заблуди, у том погрешном учењу, и ми то данас можемо да видимо скоро код свих јеретика. По светом Теофилакту, хулење Духа Светог је исмејавање очитих и опипљивих Његових дарова које се дају у Цркви (тумачење на Мт. 12, 31) . Преп. Јустин Ћелијски допуњује ову истину речима: „Хула на Духа Светог није обичан грех већ грех учињен ђавољском упорношћу, злоћом и свесношћу.., то је грех у коме се безочно клевета Бог, печатом сатанске злобе запечаћује своје богоборство у духоборство“. Ево ралога да поменем екуменистички покрет који има задатак да обједини све хришћане и поред тога што православни оправдавају своје присуство у њему, како кажу, надом да ће они да се покају, чињеница остаје да они још увек сви хуле на Духа Светог, и то тим својом
посебним сепаратистичким (несаборним) схватањем Цркве и личног спасења у Њој. Свако је јеретик који предлаже неког „другог Христа“ (упореди Мк. 13, 6. 22.) и ако се не покаје и у таквој заблуди сконча, та хула се не опрашта ни у једном веку, јер такви „не могу да имају Бога као Оца који немају мајку Цркву“ (св. Кипријан) .
Хула на Духа Светог јесте отворена борба да се Његове истине изопаче и осакате, и тако преласте многи људи.
За јединство свих Божјих цркава Господу се помолимо.
О. Љубо - sa sajta
www.svetosavlje.org
Zapadni stav o Huli na Duha:
"
Tvrdnja o neoprostivosti grijeha protiv Duha Svetoga je, prema sinopticima Mateju, Marku i Luki, potekla direktno od Isusa. »Svaki će se grijeh i bogohulstvo oprostiti ljudima, ali rekne li tko bogohulstvo protiv Duha, neće se oprostiti… Tko rekne (riječ) protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti« (Mt 12,31–32).Ili: »Sve će se oprostiti sinovima ljudskim, koliki god bili grijesi i hule kojima pohule. No pohuli li tko na Duha Svetoga, nema oproštenja dovijeka; krivac je grijeha vječnoga.« Jer govorahu: »Duha nečistoga ima!«(Mk 3,28–30). Ili: »I tko god rekne riječ na Sina Čovječjega, oprostit će mu se. Ali, tko pohuli protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti« (Lk 12,10).
Što je Isus ovim htio reći? Iz konteksta proizlazi da taj grijeh ima veze s osporavanjem Isusova autoriteta (Jer govorahu…). U starim katekizmima može se naći formula o šest grijeha protiv Duha Svetoga među kojima je kao treći spomenut protiviti se istini poznatoj. Ovdje ono poznatoj treba shvatiti kao prepoznatoj, uočenoj, očitoj. I to bi bilo upravo ovo na što nas navodi evanđeoski kontekst dotične Isusove izjave. I egzegeti (tumači svetopisamskih tekstova) misle da se o tome radi. U Isusu bi valjalo prepoznati Boga na djelu. Ono što on čini, čini prstom Božjim (Lk 11,20). Ako netko njegovo djelovanje pripisuje đavolskom nadahnuću, taj je sve okrenuo naopako. Naravno, ne bi imali grijeha da su se slučajno prevarili u procjeni Isusova djelovanja, ali oni to čine (zlo)namjerno. Jedan egzeget piše: Taj grijeh čine oni koji su hotimično slijepi, koji dosljedno odbijaju svako prosvjetljenje Duha, koji se protive djelu Duha i koji takav svoj postupak opravdavaju njegovim namjerno lažnim prikazivanjem. Za takve, kao što je gore rečeno, ne može biti oproštenja, jer su oni odbacili jedini put oproštenja koji je Bog priskrbio.
Ostali (katekizamski) grijesi protiv Duha Svetoga vrte se oko grijeha i kajanja za grijeh iz čega se može zaključiti da je grijeh protiv Duha Svetoga zapravo odsutnost kajanja za grijehe. Netko može odbiti pokajati se ili zato jer grijeh čini svjesno i slobodno, po vlastitom izboru, ili zato što sumnja/ne vjeruje u smislenost kajanja, tj. u Božje oproštenje. Ako ne vjerujem u Božje oproštenje, ne ću to oproštenje ni tražiti. Ako oproštenje ne tražim, ne ću ga ni dobiti. Dakle, ne da mi Bog ne može ili ne želi oprostiti, nego mi ne će svoje oproštenje na silu ugurati u ruke, ne će mi biti oprošteno jer oproštenje i ne tražim. Usporedite to sa slučajem rasipnoga sina. Iz priče nije teško zaključiti da je otac sinu oprostio čim je okrenuo leđa očinskoj kući. Ali sin to ne zna. U jednom trenutku on počinje razmišljati: Vratiti se ili se ne vratiti kući očinskoj? Iako nije bio siguran u oproštenje, odlučio se na povratak. Tako je čuo riječi oproštenja. Ali da je odlučio ne vratiti se, nikada ne bi čuo te riječi.
(don Mili Plenković)
sa sajta
www.bitno.net
Dakle, ni po jednom nisam POHULIO NA DUHA SVETOGA. VI SA DRUGE STRANE JESTE.