Sola Scriptura- da li je dovoljno

Učlanjen(a)
15.02.2015
Poruka
3.527
Ne, "Palestinski kanon", što god on značio, samo je jedan od nekoliko njih. Naime, Židovi u 1. stoljeću nemaju jedinstveni kanon. Kako su bili razdijeljeni na više različitih sekti, farizeji,saduceji i eseni, tako je svaka od ovih grupa imala neki svoj interni kanon. Naravno, Crkva ne koristi ništa od ovoga, nego kao svoje Pismo koristi Septuagintu.

Dakle, objasnite zašto u svojim Biblijama nemate knjige koje su imali apostoli i prva Crkva u svojoj Bibliji?

E moj slape, mislis da si pokupio mudrost celoga sveta, a ipak ti nesto ne dostaje.
Prvi hriscani u Jerusalimu bili su Jevreji. Pa kako mislis da su i oni u to vreme koristili grcki prevod Septuagintu. I sam vidis da to ne stimsa. Drugo, istina je da su Jevreji u Hristovo vreme bili podeljeni u sekte, ali gde pise da je svaka sekta u Jerusalimu imala svoj kanon Starog zaveta, KOJI JE DRUGACIJI? Daj dokaz! Nemas ga!


SEKTE SU ISTI PALESTINSKI KANON SAMO TUMACILE DRUGACIJE, KAO I DANAS, PRAVOSLAVNI, KATOLICI I PROTESTANTI.Slape to i deca znaju.

Mi imamo knjige koje su koristili apostoli i koje je Hristos navodi, nego objsni ti nama Slape, kakvu odluku je Konsil u Trentu doneo u vezi apokrifa? Bezis od toga, vidimo mi.
 
Poslednja izmena:
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Apostoli nikako nisu koristili Septuagintu iz dva razloga. Prvi je Marko lepo objasnio a to je da je Septuaginta grčki prevod a apostoli i prvi hrišćani-nazareni nisu govorili Grčki.

U tvojoj tvrdnji postoje samo natruhe istine, a to je jezik kao jedan od čimbenika vezanim uz ovo pitanje. Naime, za Palestinu u 1. stoljeću karakteristična je dvojezičnost (bilingvalnost). Većina Židova je dakle govorila aramejskim jezikom, koji je tada bio govorni jezik u Palestini, te grčkim koji im je služio za trgovinu s lokalnim predstavnicima rimske vlasti. To je onda imalo za posljedicu da su Židovi u Palestini Bibliju čitali preko grčkog prijevoda, a ne na izvornom hebrejskom kojega tada nisu više znali. Zato će i Biblija apostola i prve Crkve biti upravo Septuaginta - grčki prijevog koji sadrži sve deuterokanonske knjige.
 
Učlanjen(a)
22.07.2016
Poruka
11.465
Što se Pravoslavnih tiče, danas još uvek nepostoji saglasnost oko konačnog prihvatanja kanona. Upravo ovaj objektivan tekst sa vikipedije i o tome i govori:

"Kako ipak ne postoji jasan kanon među pravoslavnim crkvama, one su na konferenciji održanoj 1961. godine na Rodosu odlučile da se sazove Veliki svesabor na kojem bi trebalo da se razmatra autoritet drugokanonskih (nekanonskih) knjiga koje se čitaju u pravoslavnim crkvama. Od ovog Sabora se očekuje da konačno odredi kanon Staroga zaveta za pravoslavne crkve.

Međutim, bez obzira na buduće odluke, pojedini profesori na Bogoslovskom fakultetu SPC već danas naučavaju studente da u kanon Staroga zaveta spadaju i: Druga Jezdrina, Knjiga o Tovitu, Knjiga o Juditi, Knjiga premudrosti Solomonove, Knjiga premudrosti Isusa sina Sirahova, Poslanica Jeremijina, Knjiga proroka Varuha, Prva, druga i treća Makavejska i Treća knjiga Jezdrina, što predstavlja proširenje i šireg, aleksandrijskog kanona (koji prihvata rimokatolička crkva).

Sa druge strane, pojedini profesori prihvataju tzv. uži kanon Staroga zaveta, pa Radomir Rakić, docent na pomenutom fakultetu, u svojoj knjizi: "Biblijski rečnik" kaže da kanon Staroga zaveta sadrži pet knjiga Zakona, 21 knjigu Proroka i 13 knjiga Spisa, ukupno 39, što odgovara užem kanonu. On kao deuterokanonske i apokrifne knjige navodi sledeće: Prvu i Drugu Jezdrinu, Tovita, Juditu, dodatke Jestiri, Premudrost Solomonovu i Isusa sina Sirahova, Varuha, Jeremijinu poslanicu, dodatke Danilu, Molitvu Manasijinu, i Prvu i Drugu Makaveja", Slobodna Vikipedija.

Dakle, kod Pravoslavnih nije tako zdušno prihvaćen devterokanon. Međutim, Istočne Crkve za razliku od Zapadne ipak još uvek čuvaju izvesne tradicije ranog hrišćanastva te otud i potiče i ova dilema oko kanona. Moramo pohvaliti Vizantijsku Crkvu i ostale Istočne koja je uvek se držala Tex Rec, neiskvareni tekst Novog Zaveta, koja nema obavezan subotnji post pa tako i u pogledu devterokanona Pravoslavne Crkve imaju razumevanja za uži kanon tj. autentični kanon.
 
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
U tvojoj tvrdnji postoje samo natruhe istine, a to je jezik kao jedan od čimbenika vezanim uz ovo pitanje. Naime, za Palestinu u 1. stoljeću karakteristična je dvojezičnost (bilingvalnost). Većina Židova je dakle govorila aramejskim jezikom, koji je tada bio govorni jezik u Palestini, te grčkim koji im je služio za trgovinu s lokalnim predstavnicima rimske vlasti. To je onda imalo za posljedicu da su Židovi u Palestini Bibliju čitali preko grčkog prijevoda, a ne na izvornom hebrejskom kojega tada nisu više znali. Zato će i Biblija apostola i prve Crkve biti upravo Septuaginta - grčki prijevog koji sadrži sve deuterokanonske knjige.

Sve ovo, Slap, dokazuje i činjenica da je Pilat govorio sa Isusom, tj nije koristio usluge prevodioca. Na kojem su jeziku njih dvojica imali konverzaciju? Na koine Grčkom. Sam NZ je prepun grčkih izraza. To niti jedan Biblista od renomea neće negirati.

Druga je stvar korišćenje kanona SZ, tj pitanje koji je kanon bio u upotrebi u to vreme. Tj koja sekta Judaizma je koristila koji kanon. Većina židova jeste koristila Septuagintu kao najpotpuniji kanon. Sola Scriptura akoliti na ovom forumu, a iskreno više se ne može znati da li je neko ko se predstavlja kao vernik Crkve u stvari pritajeni Sola Scriptura, pokušavaju da sebe predstave kao naslednike zajednice nazoreja, ili čistih, tj zelota, integrista, istih onih koje Josip Flavije naziva sikarima. Oni su, naime kao integristi po definiciji trebali da koriste Palestinski kanon. Ali ni oni ga nisu koristili. Jer izvorni Hebrejski, nije bio u upotrebi, nego Aramejski. Dakle, osim što Hrišćane poistovećuju sa sikarima, što nadam se čine iz nepoznavanja jezika, Sola Scriptura akoliti pokazuju u elementarno nepoznavanje istorijskog konteksta, kao i same msterije.
 
Učlanjen(a)
22.07.2016
Poruka
11.465
Većina Židova je dakle govorila aramejskim jezikom, koji je tada bio govorni jezik u Palestini, te grčkim koji im je služio za trgovinu s lokalnim predstavnicima rimske vlasti.

Samo prvi deo rečenice je tačan...većina je govorila aramejskim pa samim tim isključuje da su većina govorila i grčkim:). A ako su i govorili grčkim radi trgovine to sigurno nije bio običan narod već najverovatnije trgovci i to elita. No, bogoslužbeni jezik svakako nije bio grčki tako da i bogoslužbeni tekstovi su bili aramejski i hebrejski.

Međutim, kanon je postojao već od 450 p.n.e kada su Jezdra i Nehemija sabrali autoritativne spise. Josif Flavije govori ono što je karakteristično za većinu Jevreja tj. da su kanonskim spisi do cara Artakserksa tj. poslednja knjiga proroka Malahije. Ukazuje da ostale kasnije nsiu tog autoriteta jer nije bilo više proroka. Tako da taj nastavak hebrejske istorije nema autoritativne knjige. Devterokanon može imati određen istorijski značaj poput Makabejskih knjiga, Tovije itd..međutim nemaju autoritet proroka..to je ono što Josif Flavije iznosi i zato ni jedan ortodoksni Jevrejin nikada nije ovo uvrštao u knjige sa Božanskim autoritetom.

Čak i same devterokanonske knjige na indirektan način ukazuju da su knjige do Jezdre i Nehemije sa autoritom proroka a da one same to nemaju. Evo citata:"
Tada se u Izraelu razbjesnili takvo ugnjetavanje kakva nije bilo u sve vrijeme otkad se više nije pojavljivao prorok", 1 Mak 9:27, usp. 14:41

I Vavilnoski Talmud iznosi sličnu ideju:"Nakon što su kasniji proroci, Hagaj, Zaharija i Malahija umrli, Duh Sveti je odstupio od Izraela", Yomah 9:b

Dakle, autoritativni spisi nadahnuti Božanskim Duhom su oni do Jezdre i Nehemije. Jasno je da za Jevrejina devterokanon nema takav autoritet. Kao što rekoh može da ima određene istorijeke vrednosti, pa čak i da ukaže na određene tendencije veravoanja ali nikako autoritet.

Isto važi i za nazarensku zajednicu koju čine Jevreji i koja je svakao drži ovaja kanon.

Većina židova jeste koristila Septuagintu kao najpotpuniji kanon.

Samo oni u Alesksandriji..grcizirani. U Palestini ne.

pritajeni Sola Scriptura, pokušavaju da sebe predstave kao naslednike zajednice nazoreja, ili čistih, tj zelota, integrista, istih onih koje Josip Flavije naziva sikarima. Oni su, naime kao integristi po definiciji trebali da koriste Palestinski kanon....Dakle, osim što Hrišćane poistovećuju sa sikarima, što nadam se čine iz nepoznavanja jezika,

Nazareni iz Pisma nisu ovi sikari. Dela 24,5.14 govore o Pavlu koji pripada "sekti nazarena". Oni su svakako dobili naziv po Nazaretu. O tome govori i Epifanije Kiparski..po čemu su nazareni dobili naziv:"Ovi jeretici...nisu sebe nazivali Jevrejima...nisu sebe nazivali hrišćani već Nazareni, koji su svoje ime nosili po gradu Nazaretu", Panarion 29,1. Znači ne nazoreji već nazareni. Pavle je bio pripadnik te zajednice. Takođe dalje navodi da su čitali Jevanđelje i Toru i da su govorili jevrejskim jezikom.
 
Poslednja izmena od urednika:
Učlanjen(a)
11.02.2009
Poruka
8.070
Hrišćani koji citiraju talmud? Ovde citirate talmud, a po youtube postavljate kojekakve klipove u kojima ga napadate kao antihrišćanski spis u kome se Isus naziva kopiletom. Šta ste vi? Odlučite se već jednom. Sola Scriptura "Hrišćani", naslednici Lutera, koji je tvrdio:


ili?

Šta je sledeće? Kabala možda? U stvari, kada pročitam naslove tema, i odgovore na njih, jasno mi je sve. Numerologija, gatanje po zapisima, identifikovanje obogotvorenog pretka, mitskog autora prvog pisma sa Sith-om, ili Sethom, i to na osnovu teksta koji je pisao Sotonista i Okultista Krouli. Divno društvo "čuvara" PISMA. Baš divno.

Odakle vama informacije šta su koristili narodi čiji jezik ne razumete? Odakle pisani dokumenti o tome koji je kanon korišćen među sledbenicima Tore u to vreme? Imate vremepolov, pa vam je neki stanovnik Jerusalema rekao? Ili ste za svoje argumente počeli da reference tražite gde god stignete. I posle su vernici Crkve ovakvi i onakvi.
 
Učlanjen(a)
22.07.2016
Poruka
11.465
Hrišćani koji citiraju talmud? Ovde citirate talmud, a po youtube postavljate kojekakve klipove u kojima ga napadate kao antihrišćanski spis u kome se Isus naziva kopiletom. Šta ste vi? Odlučite se već jednom. Sola Scriptura "Hrišćani", naslednici Lutera, koji je tvrdio:



ili?

Šta je sledeće? Kabala možda? U stvari, kada pročitam naslove tema, i odgovore na njih, jasno mi je sve. Numerologija, gatanje po zapisima, identifikovanje obogotvorenog pretka, mitskog autora prvog pisma sa Sith-om, ili Sethom, i to na osnovu teksta koji je pisao Sotonista i Okultista Krouli. Divno društvo "čuvara" PISMA. Baš divno.

Odakle vama informacije šta su koristili narodi čiji jezik ne razumete? Odakle pisani dokumenti o tome koji je kanon korišćen među sledbenicima Tore u to vreme? Imate vremepolov, pa vam je neki stanovnik Jerusalema rekao? Ili ste za svoje argumente počeli da reference tražite gde god stignete. I posle su vernici Crkve ovakvi i onakvi.

Čekaj, polako. Ovde se govori o istorijskim izvorima a ne o verskom uputu. Ja mogu devterokanon da koristim kao istorijski izvor ali ne kao pravilo vere. Nisi razumeo poentu. Citiram i devterokanon koji takođe ti prihvataš...ako ga prihvataš onda prihvati o ono sa istorijskiog aspekta što piše:"Tada se u Izraelu razbjesnili takvo ugnjetavanje kakva nije bilo u sve vrijeme otkad se više nije pojavljivao prorok", 1 Mak 9:27, usp. 14:41

Ne znam u čemu je problem:). Brzo sudiš!

Odakle vama informacije šta su koristili narodi čiji jezik ne razumete? Odakle pisani dokumenti o tome koji je kanon korišćen među sledbenicima Tore u to vreme? Imate vremepolov, pa vam je neki stanovnik Jerusalema rekao? Ili ste za svoje argumente počeli da reference tražite gde god stignete. I posle su vernici Crkve ovakvi i onakvi.

Pa i vama odakle da se koristila Septuaginta među prvim hrišćanima:). No, postoje istorijski izveštaji i istorijske naznake koje ukazuju da postoje dve vrste prevoda. Jasno je da je Septuaginta prevod na Grčki ali jasno je i da to nije prvobitan prevod jer originalni je pre Grčkog napisan na Hebrejski. Jasno je da toliko poštovana tradicija kod Jevreja o kojoj govori Josif Flavije da se poštuje samo Tanah bez apokrifa nije nastala odjednom i da odražava onu izvornu misao a kasnije jnastaje Septuaginta sa dodacima. Josif Flavije jasno objašnjava zašto je to tako, zatim tu istu misao nalazimo i u Devterokanonu i Talmudu(istorijski izvori samo po sebi) a takođe vidimo to isto i kod nazarena tj. jevrejskih hrišćana. O tome svedoče i crkvei oci da oni koriste Tanah a ne Setuagintu.

Dakle, nema tu nekih skrivalica..postoje istorijski izvori i jasna slika. Samo treba to pročitati i uzeti u razmatranje.

Svako dobro.
 
Poslednja izmena:
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
19.107
DarthShone, nije lepo nazivati se Hrišćanin a iznositi neistine.

Ja nisam citirao SAMO Danila i otkrivenje, već i apostole, i Hrista, koji upućuju na reč Božju kao JEDINU istinu koja posvećuje, samu sebi dovoljnu i konačnu reč Božju kojom treba sve drugo meriti.

Drugo, izvadio si reči Ellen White iz konteksta celog poglavlja u kome se nalazi taj citat, i svih drugih poglavlja gde ona govori o Isusovom Božanstvu, jer ona u tomtekstu koji si citirao - govori o Bogu Ocu i Gospodu Isusu kao o DVE zasebne ličnosti, i napominje "DA ISUS NIJE BIO BOG OTAC, JER JE ON OSTAO NA NEBU, A ON ISUS KAO DRUGA LIČNOST SE UTELOVIO, ALI JE BIO JEDNO SA TOM DRUGOM LIČNOŠĆU KOJU POZNAJEMO KAO OTAC, JER ON JE SAM BIO BOG"

Treće, ako crkva uči ono što je suprotno pismu - onda to nije crkva Božja, jer Bog ne objavljuje DVE istine međusobno suprostavljene, jednu u pismu u prvom veku, a drugu crkvi posle smrti apostola.

Centar rešenja problema je pravilno razumevanje velikog istorijskog otpada polovinom 2 veka koji se dogodio u toj prvoj Hristovoj apostolskoj crkvi, jer taj otpad je doveo do podela na one koji su ostali da sačinjavaju Hristovu crkvu, i one koji su krenuli nezavisno putem otpada i sebe i dalje nazivali crkvom.

Dakle, tu se nalazi odgovor na pitanje "ŠTA JE CRKVA NAKON POLOVINE DRUGOG VEKA?"
Da li oni koji su nakon svog otpada pošto su se odrekli Hristovog jevanđelja, i usvojili ljudske mnogobožačke filozofije i dalje za sebe tvrdili da to jesu, ili oni koji su to stvarno ostali sačuvavši čistotu Hristovog jevanđelja.
 
Učlanjen(a)
07.07.2014
Poruka
18.400
Samo prvi deo rečenice je tačan...većina je govorila aramejskim pa samim tim isključuje da su većina govorila i grčkim:). A ako su i govorili grčkim radi trgovine to sigurno nije bio običan narod već najverovatnije trgovci i to elita.

Frank H. Yost, subotar, autor knjige "The Early Christian Sabbath", u svom radu "Židovi prvog kršćanskog stoljeća" piše:

Opći jezik Palestine u prvom stoljeću bio je aramejski, kojim se inače govorilo u Babilonskom i Perzijskom Imperiju, a kojeg su Židovi donijeli sobom na povratku iz ropstva. Pored aramejskog, u Palestini se mnogo upotrebljavao i grčki kao rezultat stoljetnog helenističkog utjecaja. Ovo je posebno bio slučaj u gradovima Dekapolisa i drugim helenističkim gradovima kao što su Seforis, glavni grad Galileje, koji se nalazio svega sedam kilometara od Isusovog doma u Nazaretu. Židovi rođeni izvan Palestine, koji su se vratili u zavičaj, često su govorili grčki.
--------------------------------------------------------------
Dakle, nisu svi Židovi u Palestini govorili aramejski, a jedan manji dio Židova govorio grčki. Svi Židovi u Palestini su poznavali oba jezika, i aramejski i grčki. Hebrejski naprosto nije u uporabi među Židovima u to vrijeme, a zna ga vrlo mali broj školovanih ljudi.

No, bogoslužbeni jezik svakako nije bio grčki tako da i bogoslužbeni tekstovi su bili aramejski i hebrejski.

Hebrejski sigurno nije bio jezik kojim su se apostoli obraćali prvim kršćanima. Prvo, ni svi apostoli nisu poznavali hebrejski, i drugo, od onih koji su ih slušali (prvi kršćani) rijetki bi ih razumjeli da su im govorili hebrejskim jezikom.

A bogoslužbeni jezik? Koji je bogoslužbeni jezik među kršćanima mogao dominirati i prevladati, najbolje pokazuje razvoj događaja - jezik kojim će apostoli i njihovi pratitelji pisati svoja djela koja mi danas imamo u Bibliji, 27 novozavjetnih knjiga - dakle, grčki jezik.

Osim ovih činjenica, kakvo su Pismo imali apostoli i prva Crkva, govore još neki elementi. Analizom apostolskih spisa jasno se pokazuje njihova oslonjenost na tekst Septuaginte. Analizirajući Pavlove poslanice nerijetko susrećemo kako je koristio Knjigu Mudrosti i Sirahovu knjigu. Evanđelja također slijede praksu posuđivanja tema od onih knjiga koje na kraju neće postati dio hebrejskog kanona, ali jesu postale dio kršćanskog kanona. I treće, dokaz da su apostoli koristili širi kanon (Septuagintu) nalazimo kod apostolskih i crkvenih otaca - Justin Mučenik, Mučenik Polikarp, Klement Aleksandrijski. Oni svi odreda u svojim argumentacijama citiraju deuterokanonske knjige.
 
Učlanjen(a)
22.07.2016
Poruka
11.465
Frank H. Yost, subotar, autor knjige "The Early Christian Sabbath", u svom radu "Židovi prvog kršćanskog stoljeća" piše:

Opći jezik Palestine u prvom stoljeću bio je aramejski, kojim se inače govorilo u Babilonskom i Perzijskom Imperiju, a kojeg su Židovi donijeli sobom na povratku iz ropstva. Pored aramejskog, u Palestini se mnogo upotrebljavao i grčki kao rezultat stoljetnog helenističkog utjecaja. Ovo je posebno bio slučaj u gradovima Dekapolisa i drugim helenističkim gradovima kao što su Seforis, glavni grad Galileje, koji se nalazio svega sedam kilometara od Isusovog doma u Nazaretu. Židovi rođeni izvan Palestine, koji su se vratili u zavičaj, često su govorili grčki.
--------------------------------------------------------------
Dakle, nisu svi Židovi u Palestini govorili aramejski, a jedan manji dio Židova govorio grčki. Svi Židovi u Palestini su poznavali oba jezika, i aramejski i grčki. Hebrejski naprosto nije u uporabi među Židovima u to vrijeme, a zna ga vrlo mali broj školovanih ljudi.


Imajući na umu socijalni status rane crkve tj. nazarena osim apostola Pavla većina su bili iz prostog naroda tako da Grčki, kao jezik trgovaca i obrazovanih nije preovladao već aramejski. Sa druge strane gradovi koji su helenizirani su opet bili odvojeni od ostatka Palestinskih naselja i izdvajali se po uticaju helenizma ali u ostataku Palestine među običnim narodom preovladavao je aramejski.

No, koliki god bio procenat grčkog uticaja imamo jasne naznake i od Josifa Flavija i iz Deuterokanona i iz jevrejske tradicije da je Tanah bio korišćeni tekst Pisma a ne Septuaginta. Da je to tako među ranim hrišćanima nazarenima jasno je i iz svedočanstva o njima od strane crkvenih otaca. Epifanije(310-403) jasno svedoči da su nazareni i u IV veku još uvek koristili Tanah a ne Septuagintu kao i svi ortodoksni-nehelenizovani Jevreji.

Sam Isus je koristio Aramejski zar ne? Njegove posednje reči na krstu:"Eli Eli lama sabahtani" ukazuju na aramejski a ne na grčki. Dakle, apostoli su takođe govorili aramejski kao i narod koji je slušao propovedi apostola i Isusa. Grčki nije bio raširen osim u nekim oblastima a tako ni grčko Pismo koje nisu većina mogli razumeti već Tora na aramenjskom tj. Tanah.

A bogoslužbeni jezik? Koji je bogoslužbeni jezik među kršćanima mogao dominirati i prevladati, najbolje pokazuje razvoj događaja - jezik kojim će apostoli i njihovi pratitelji pisati svoja djela koja mi danas imamo u Bibliji, 27 novozavjetnih knjiga - dakle, grčki jezik.

Na grčkom je prepisan ali je poruka prenesena na aramejskom a i zapisan na aramejski ili hebrejski. Kasniji prepisi su na grčkom. To je sve poznato.

Osim ovih činjenica, kakvo su Pismo imali apostoli i prva Crkva, govore još neki elementi. Analizom apostolskih spisa jasno se pokazuje njihova oslonjenost na tekst Septuaginte. Analizirajući Pavlove poslanice nerijetko susrećemo kako je koristio Knjigu Mudrosti i Sirahovu knjigu

Kao prvo apostol Pavle se nigde ne poziva na te knjige. Sa druge strane konstrukcija rečenice koja može da sliči na neku rečenicu iz neke knjige ne znači automatski da je korišćena ta literatura. Sve knjige verskog karaktera iz judaističkog perioda, pa i Tora i Jevanđelja kasnije, imaju neke slične konstrukcije reči karakteristične verskim knjigama. Tako da ako sliči ne govori da je ta knjiga u pitanju.

Evanđelja također slijede praksu posuđivanja tema od onih knjiga koje na kraju neće postati dio hebrejskog kanona, ali jesu postale dio kršćanskog kanona. I treće, dokaz da su apostoli koristili širi kanon (Septuagintu) nalazimo kod apostolskih i crkvenih otaca - Justin Mučenik, Mučenik Polikarp, Klement Aleksandrijski. Oni svi odreda u svojim argumentacijama citiraju deuterokanonske knjige.

Negde ih i citiraju ali je jasno da nazarenska zajednica to nije činila. Nije sporno da neki crkveni oci citiraju devterokanon ali uglavnom nikada ne grade bitne teološke postavke na tim knjigama. Najvažnije su 27 knjiga. Takođe zna se da devterokanonske knjige su u nekim stvarima u suprotnosti sa Tanahom u teološkom pogledu. Zato se ne mogu izjednačiti čak naprotiv.

Jasno je da su deuterokanonske knjige plod mešanja judaizma i helenizma sa novim idejama i predstavama koje su suprotne izvornom judaizmu. Tako one ne mogu biti deo kanona kod ortdoksnih Judeja i prvih nazarenskih zajednica. Kasniji uticaj sredina odakle su dolazili hrišćani rimskog Carstva lišenih uticaja nazarenske zajednice zbog potiskvanja jevreja su uticale na promenu shvatanja i upotrebu neortodoksnog kanona.
 
Natrag
Top