Pavle bio nazaren? Hahaha. Savle ili tačnije Saul, je bio Farizej iz dijaspore, ne nazaren. Obraćenjem je postao apostol, i deo zajednice koju su zvali nazarećani, a koji su za Judaiste, pa i za Nazarene bili heretici jer su verovali da je Isus Bog.
Yohanan se samo koristi sada već dokazanom bukvalističkom logikom Sola Scriptura, bukvalno tumačeći tekstove napisane na jezicima koje ne poznaju. Koriste se prevodima prevedenih prevodda da bi dokazali svoje tvrdnje. Otud i neologizam "biblijski hrišćani", kojim auotoamtski od zajednice, od TELA HRISTOVOG amputiraju sve koji nisu kao oni.
Ponoviću još jednom, tekstovi NZ jesu nastali u I stoleću, i cirkulisali su među vernicima, ali samo među onima koji su bili pismeni. Pismenost je u to vreme bila retka, posebno van judaizma, i posebno među onima koji su predstavljali jezgro rane Crkve. Zašto je Crkva, tj arhijereji kao bi se to reklo na istoku, tek u četvrtom veku kanonizovala spise iz I veka? Zato što je u tih tri stoleća broj tekstova narastao, i pre svega zato što je ogroman broj autora, danas nepoznatih svojim filozofijama i idejama lepio, kao i danas epitet Hrišćanskog. Trebalo je tačno utvrditi šta je stvarno zapis verskog teksta, a šta apokrifi, šta lupetanje sekti, raznoraznih gnostika, i heretika. Iz tog razloga Crkva kanonizuje 27 knjiga NZ u četvrtom, mada je tačnije da je to učinjeno još krajem trećeg stoleća. Najraniji kompletni kanon NZ, onakvog kakvog danas znamo nalazimo kod Svetog Atanasija Aleksandrijskog 367 Anno Domini.
Čini se da mali broj ljudi zna i to da je prvi kanon Markion sastavio još u 2 veku, ali da je uključivao samo evanđelje po Luki i Pavlove poslanice. Takođe, Crkvi treba zahvaliti što je u kanon svetih spisa uopšte uključen SZ, jer su među Hrišćanima postojale težnje da se SZ potpuno izostavi. Bibliju kakvu danas poznajemo, tj Latinski i Grčki kanon, sa istim brojem knjiga, sastavila je i kanonizovala CRKVA.
Sola Scriptura, pokret koji će nastati iz preživelih sekti i hereza prvih 15 stoleća Hrišćanske ere, preuzima taj kanon, skraćuje SZ, i počinje sa prevodima na "narodne" jezike. Zaboravljajući pri tome da je prevod samo i isključivo interpretacija prevodioca. Nikako originalni tekst. Zato danas imamo ovoliko Sola Scriptura zajednica koje jedna drugu napadaju za loše praćenje "uputstava" iz Biblije. Ubeđeni da je njihova verzija jedina ispravna, da je tekst koji imaju pisan RUKOM BOŽIJOM, napadaju onu koja je taj TEKST i pripremila, odbacujući i oralnu tradiciju, dok istovremeno nisu svesni da je kanon SZ u ovom obliku nastao na razmeđi drugog i prvog veka pre Hrista, da je čitav tekst knjiga SZ plod rada više različitih autora, i da je nastao mnogo nakon događaja koje opisuje, da je u suštini zapis oralnog predanja, posebno kada se radi o tzv. istorijskim knjigama. Ne poznavanje jezika na kojima je pisan original, ne poznavanje jezika na kome je nastao prevod (grčkog-koine, a zatim i latinskog - vulgaris otud vulgata), o hebrejskom i aramejskom da i ne govorimo, prevodiocima na narodne jezike nije učinilo ništa više od narodski rečeno medveđe usluge.
Izvorni prevodioci originala, ljudi Crkve, poznavali su i jezike originalnih tekstova, i jezik prevoda koji su koristili. Prevodioci Sola Scriptura to nisu.
Dakle, bez CRKVE, ne bi bilo ni pisma.
