- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Još je manje primjereno da ga jedan antikršćanin brani.
Znači po tebi apostol Pavle i ostali apostoli, nisu hrišćani jer pripadaše nazarenskoj zajednici a ne nazvaše je "katoličkom"?.
Nema problema, ja ću biti sa apostolima i ranom nazarenskom zajednicom a vi gospodo budite sa katolicima.
Što se Pisma tiče još jednom ću ponoviti da je osnovna greška u tvom pristupu to što ti pretpostavljaš da sve što nije zaključeno na nekom saboru da to verovatno nije bilo poznato. Međutim, podsetiću te da i ateisti kada pristupaju Bibliji i hrišćanstvu traže "opipljive" dokaze(a Boga mole da ih ne nađu) da bi mogli relativizovati značaj vere. Hrišćanin pak ukazuje na logičnost događaja prema određenim kretanjima i tokovima u dostupnim istorijskim izvorima da bi mogli ukazati da njihova vera nije slepa već utemeljena na činjenicama koje ne moraju biti tako vidljive na prvi pogled što Bog često i dopušta da bi oni koji neće da veruju mogli naći opravdanje, ali daje opet indirektne dokaze za tvrdnje Pisma. Bogu hvala, na osnovu ovog osvedočenja i iskustva u razotkrivanju grešaka ateističkog pristupa veri sa kojima sam dosta raspravljao uvideo sam gde je koren pogrešnog pristupa veri i samoj Bibliji. Upravo zato i kažem da mi je tvoj pristup relativizacije odnekud već poznat..nažalost od onih koji nisu hrišćani. Ali je jasno da indirektni dokazi u pogledu vere hrišćana kroz prva četiri veka ukazuje da su svoje znanje o veri crpeli na osnovu 27 knjiga Jevanđelja a ne na osnovu nekih drugih spisa. I ako nisu svi imali uvek sve spise vera hrišćana jeste bazirana na njima jer i ono što se propovedalo u II i III veku od strane hrišanskih starešina jeste zasnovano na pozanvanju ovih spisa. Naravno crkveni oci i citiraju ove spise u pogledu dogmatike i to jasno govori o uticaju Jevanđelja. Sve što se prenosilo tradicijom i usmenim putem od II veka jeste zasnovano na spisima Jevanđelja. Dakle, usmeno i pismeno je neodvojivo jedno od drugog a ono pismeno jeste nadahnuto Duhom Svetim. Kao treće moramo logički sagledati duhovni aspekt ova dva različita pristupa. Ako je Božij Reč Jevanđelja bila važna u IV veku ona je onda bila važna i u II veku. Bog ne menja kriterijume kao čovek pa da svoju Bogonadahnutu Reč zapusti 4 veka da bi je tek onda tako jasno prezentovao kroz odluke sabora. Jasno je da Bog takve stvari ne radi jer On nije promenljiv i ne menja kriterijume. Kako bi nešto mogle biti manje važno u II, III i većem delu IV veka a onda od kraja IV tako važno. Bog se ne igra sa svojom Reči.
Zato jasno je da svaka relativizacija Reči Božije nije u duhu vere i poverenja u Božije vođstvo pa i sam karakter Boga. Prihvatanjem ovog koncpta Bogu se pripisuju neke stvari koje nisu u opisu Njegovog karaktera. Ali time se i svetu pogrešno svedoči o Bogu. Ovo su jako složene stvari ali i jednostavne za onoga ko poznaje duh Pisma kojim je pisano i ono što govori.
Ali dobro, svako po svojoj savesti neka veruje u pogledu važnosti Božije Reči.
Pozdrav.
Laž je, dakle, njegova tvrdnja, koju je naveo u samom početku diskusije, kako je za njega "Pismo osnova vjere". U svojoj diskusiji (67 postova sa 6 redaka citata iz Biblije) zapravo je pljunuo na Sveto Pismo. Međutim, ništa čudno, još prije je pljunuo na Kristovu Crkvu koja je iznjedrila to Sveto pismo.
Slape, Slape..baš si formalista...baviš se sporednim stvarima umesto suštinom. No, dobro. Neka te što bi rekli. Opet ti želim svako dobro.
Poslednja izmena od urednika: