Sola Scriptura- da li je dovoljno

[DarthShone]

Što se sramiš priznati: "Ja nisam kršćanin, kršćanima se prozvaše oni u Antiohiji koji odbiše opsluživati Mojsijev zakon, paziti na jelo, piće, blagdane, mlađaka i subote."



Ako nisi pripadnik jedne, svete, katoličke i apostolske Crkve, onda nisi kršćanin. Jedino kršćani ovo ispovijedaju.

Grčki tekst

Πιστεύω εἰς ἕνα Θεόν, Πατέρα, Παντοκράτορα, ποιητὴν οὐρανοῦ καὶ γῆς, ὁρατῶν τε πάντων καὶ ἀοράτων.

Καὶ εἰς ἕνα Κύριον Ἰησοῦν Χριστόν, τὸν Υἱὸν τοῦ Θεοῦ τὸν μονογενῆ, τὸν ἐκ τοῦ Πατρὸς γεννηθέντα πρὸ πάντων τῶν αἰώνων·

φῶς ἐκ φωτός, Θεὸν ἀληθινὸν ἐκ Θεοῦ ἀληθινοῦ, γεννηθέντα οὐ ποιηθέντα, ὁμοούσιον τῷ Πατρί, δι' οὗ τὰ πάντα ἐγένετο.

Τὸν δι' ἡμᾶς τοὺς ἀνθρώπους καὶ διὰ τὴν ἡμετέραν σωτηρίαν κατελθόντα ἐκ τῶν οὐρανῶν καὶ σαρκωθέντα

ἐκ Πνεύματος Ἁγίου καὶ Μαρίας τῆς Παρθένου καὶ ἐνανθρωπήσαντα.

Σταυρωθέντα τε ὑπὲρ ἡμῶν ἐπὶ Ποντίου Πιλάτου, καὶ παθόντα καὶ ταφέντα.

Καὶ ἀναστάντα τῇ τρίτῃ ἡμέρᾳ κατὰ τὰς Γραφάς.

Καὶ ἀνελθόντα εἰς τοὺς οὐρανοὺς καὶ καθεζόμενον ἐκ δεξιῶν τοῦ Πατρός.

Καὶ πάλιν ἐρχόμενον μετὰ δόξης κρῖναι ζῶντας καὶ νεκρούς, οὗ τῆς βασιλείας οὐκ ἔσται τέλος.

Καὶ εἰς τὸ Πνεῦμα τὸ Ἅγιον, τὸ κύριον, τὸ ζῳοποιόν,

τὸ ἐκ τοῦ Πατρὸς ἐκπορευόμενον,

τὸ σὺν Πατρὶ καὶ Υἱῷ συμπροσκυνούμενον καὶ συνδοξαζόμενον,

τὸ λαλῆσαν διὰ τῶν προφητῶν.

Εἰς μίαν, Ἁγίαν, Καθολικὴν καὶ Ἀποστολικὴν Ἐκκλησίαν.

Ὁμολογῶ ἓν βάπτισμα εἰς ἄφεσιν ἁμαρτιῶν.

Προσδοκῶ ἀνάστασιν νεκρῶν.

Καὶ ζωὴν τοῦ μέλλοντος αἰῶνος.

Ἀμήν

Latinski tekst

Credo in unum Deum,

Patrem omnipoténtem,

Factórem cæli et terræ,

Visibílium ómnium et invisibílium.

Et in unum Dóminum Iesum Christum,

Fílium Dei Unigénitum,

Et ex Patre natum ante ómnia sǽcula.

Deum de Deo, lumen de lúmine, Deum verum de Deo vero,

Génitum, non factum, consubstantiálem Patri:

Per quem ómnia facta sunt.

Qui propter nos hómines et propter nostram salútem

Descéndit de cælis.

Et incarnátus est de Spíritu Sancto

Ex María Vírgine, et homo factus est.

Crucifíxus étiam pro nobis sub Póntio Piláto;

Passus, et sepúltus est,

Et resurréxit tértia die, secúndum Scriptúras,

Et ascéndit in cælum, sedet ad déxteram Patris.

Et íterum ventúrus est cum glória,

Iudicáre vivos et mórtuos,

Cuius regni non erit finis.

Et in Spíritum Sanctum, Dóminum et vivificántem:

Qui ex Patre Filióque procédit.

Qui cum Patre et Fílio simul adorátur et conglorificátur:

Qui locútus est per prophétas.

Et unam, sanctam, cathólicam et apostólicam Ecclésiam.

Confíteor unum baptísma in remissiónem peccatórum.

Et expécto resurrectiónem mortuórum,

Et vitam ventúri sǽculi.

Amen

 

[stvarnoslap]

molim te neprimereno je od onog ko se naziva hrišćaninim da takav odnos ima prema Pismu.

Još je manje primjereno da ga jedan antikršćanin brani.

 

[Jovan Prezviter]

Još je manje primjereno da ga jedan antikršćanin brani.

Braniti Bibliju znači biti hrišćanin a napadati je, omalovažavati, nipodaštavati...relativizovati njenu važnost a izdizati što šta iznad nje i posmatrati je kao neku običnu literaturu nije.

Božija Reč je knjiga koju je Bog dao svakom hrišćaninu da prema njoj ravna svako učenje. Novi Zavet napisan do kraja I veka uz Toru jeste vodič svakog hrišćanina. Da je po Bogu ona ne tako važna bila bi dovrešena u IV veku ali ne..ona je napisana do kraja I veka..to je i vreme od kada ona jeste vodič hrišćanina. Ne bi Bog dozvolio da se čeka IV veka da bi neko tek tada shvatio šta je Božija Reč. Zaista, zaista...nije uredu.

 

[DarthShone]

Antihrišćanin? Napadao Bibliju? Koliko sam mogao videti, nije ovde reč o napadu na Bibliju, nego na krivo učenje, bukvalno shvatanje, i skripturolatriju.

Braniti bibliju znači biti Hrišćanin???? Da bi se nešto branilo prvo mora biti napadnuto, a BIBLIJA TO NIJE. Kako neko može da pomisli da će oni koji su tekst te iste Biblije kanonizovali istu napadati? Uostalom, Biblija nije kuran (anatema na NJEGA), starija je i važnija od njega. Ali to ne znači da se mi krštavamo u Bibliju, nego u HRISTA. U HRISTA VERUJEMO, U NJEGA SE UZDAMO, I NJEGOV DRUGI DOLAZAK IŠČEKUJEMO. NJEGA NA PRIČEŠĆU PRIMAMO.

 

[stvarnoslap]

Božija Reč je knjiga koju je Bog dao svakom hrišćaninu da prema njoj ravna svako učenje.

Očito, nije zabranio i bilo kojem antikršćaninu da baš Pismom nasrne na njegovu Crkvu.

 

[DarthShone]

Očito, nije zabranio i bilo kojem antikršćaninu da baš Pismom nasrne na njegovu Crkvu.

Da je samo na Crkvu, nego i na NJEGA SAMOG.

Sudeći prema ovome oni čini se veruju da je kanon SZ bio završen u vreme koje knjige istog opisuju i da su događaji iz kasnijih knjiga samo dodavani. Nemam reči. Arheološki dokazi, sami Hebrejski spisi, govore da je kanon SZ završen oko I stoljeća pre Hrista. Uostalom, ako im je po volji, neka se potrude pa neka potraže knjige Don Aleksandra Ninkovića, doktora biblistike, i autora knjiga koje odlično mogu da posluže kao uvod, i kao udžbenik za razumevanje i pravilno čitanje biblije. Vlč Ninković već 15 godina vodi institut za novu evangelizaciju Beogradske Nadbiskupije, u okviru koga duži niz godina postoji i biblijska škola. Da ne govorim da su dostupna i izdanja kako zapadne, tako i istočne teološke prakse Una Sancta, kako na hr-sr jeziku, tako i na engleskom, ruskom.... po volji.

 

[Laodikeja]

Ako nisi pripadnik jedne, svete, katoličke i apostolske Crkve, onda nisi kršćanin. Jedino kršćani ovo ispovijedaju.

Ovo si slagao, jer Pravoslavni kazu da je Pravoslavnacrkva jedna prava.

Takodje, milioni Hriscana znaju da je ovo sto govoris nije istina.

Pao si na ispitu postenja, i prikazao sebe kao opsteg ekstremistu, da bi sve one koji nisu Katolici osudio na smrt, samo ti da budes jedini spasen.

Onda ni Hristos ni apostoli nisu Hriscani, jer nisu bili Katolici, vec im je sediste bilo u Jerusalimu.

Hajde, kazi nam posteno, sta ce mo sa onima koji nisu Katolici?

 

[stvarnoslap]

Ovo si slagao, jer Pravoslavni kazu da je Pravoslavnacrkva jedna prava.

Nisi u pravu, vidi:

I u jednu svetu katoličku i apostolsku Crkvu

Latinski: Et unam, sanctam, cathólicam et apostólicam Ecclésiam.

Grčki: Εἰς μίαν, Ἁγίαν, Καθολικὴν καὶ Ἀποστολικὴν Ἐκκλησίαν.

Pogledaj ove crvene riječi. Vidiš li da pridjev katolička dolazi od grčke riječi Καθολικὴν. Tako mole sve Istočne Crkve. Je li ti sada jasno da ako nisi pripadnik jedne svete katoličke i apostolske Crkve, onda nisi kršćanin.

Takodje, milioni Hriscana znaju da je ovo sto govoris nije istina.

Gore vidjesmo da ja istinu iznesoh a ti neistinu.

Pao si na ispitu postenja, i prikazao sebe kao opsteg ekstremistu, da bi sve one koji nisu Katolici osudio na smrt, samo ti da budes jedini spasen.

Auuuuu, sve što meni pripisa ti si napravio.

Onda ni Hristos ni apostoli nisu Hriscani, jer nisu bili Katolici, vec im je sediste bilo u Jerusalimu.

Apostoli su bili katolici.

Hajde, kazi nam posteno, sta ce mo sa onima koji nisu Katolici?

Ja neću ništa. Samo kažem da onda ne mogu biti kršćani. Ti se možeš vratiti među kršćane, samo prije toga moraš ispovjediti da si katolik.

 

[Laodikeja]

Da stvarnoslap, u pravu si, Hristos i apostoli su bili Katolici, i kroz Rimskog papu pobili toliko nevinih ljudi i zena.
A kazes Adventisti ne valjaju...

Ja se drzim Gospoda i njegove reci, i crkve koju je podigao, a ti podrzavaj koga hoces, i pisi sta hoces, to je tvoja stvar.

---------------------------------------------------

ĐAVOLI NA SVETOJ STOLICI: Ovo su najgore rimske pape u istoriji Katoličke crkve! (FOTO)

• Papa Lav X. Foto: Wikipedia Commons/Thomas Gun
  
  Svet obično ima utisak da je Vatikan mesto na kome je oduvek vladala opačina i bolest, greh i moralna degradacija. To nije istina. Istina jeste, međutim, da je bilo mnogo loših papa, baš kao što je bilo i ima loših pravoslavnih patrijarha i vladika. Jedino što rimski biskupi imaju tu nesreću da su njihove gadosti bolje zabeležene u prošlosti.
  
  
  Ovo su četiri pape koji su najgori među najgorima.
  
  Jovan XII (vladao od 955. do 964. godine) - Putem majke bio je potomak Karla Velikog, a za vreme svoje svetovne i duhovne vlasti nad Večnim gradom isti je pretvorio u kurvarnicu. Moralna korupcija je postala najveći problem.
  
  Navodno je bludničio s udovicama, konkubinama svoga oca i sa sopstvenom sestričinom. Optuživali su ga da je oslepeo svog ispovednika Benedikta zbog čega je ovaj umro, da je ubio jednog kardinalskog potđakona nakon što ga je kastrirao, da je podmetao požare i nosio oružje.
  
  
  
  
  Papa Benedikt IX, jedan od najgorih rimskih biskupa u istoriji. Foto: Wikipedia Commons/Bede735c
  
  Benedikt IX (vladao od 1032. do 1048. godine) - Na vlast je došao u 18. godini, a jedini je vladao u tri odvojena perioda. Govorilo se da se "gosti nemoralom", da vodi užasan život, da je "demon iz pakla prerušen u sveštenika".
  
  Tvrdili su da je homoseksualac i da opšti sa životinjama. Biskup Pjaćence ga je optužio da je preljubnik i ubica, a njegov naslednik Viktor III da je bio silovatelj, ubica i da je činio nezamislive stvari o kojima ne može čak ni da govori. Prvi put se papinstva odrekao za veliku sumu novca, potom se vratio, pa ponovo prodao položaj i oženio se, da bi se onda opet vratio.
  
  Pročitajte priču i o tome kako je pomirenje pravoslavaca i katolika na pomolu i kako se papa poklonio pred patrijarhom Vaseljenskim Vartolomejom.
  
  Aleksandar VI (vladao od 1492. do 1503. godine) - Zloglasni Borđija (da, Borđija je pravilnije od Bordžija; ovo potonje je engleski način izgovora). Prezime ovog araganskog plemića postalo je sinonim za moralnu propast.
  
  
  
  
  Papa Aleksandar VI Borđija kleči pred Isusom i Bogorodicom za koju se tvrdilo da liči na Đuliju Farneze, njegovu ljubavnicu. Foto: Wikipedia Commons/Shakko
  
  Nije prezao od zločina da bi sebi i svojoj porodici obezbedio punu vlast na Rimom i Italijom. Imao je nekoliko sinova i kćerku, koje je dobio s ženom drugog čoveka dok je bio kardinal. Za vreme papinstva imao je drugih ljubavnica. Za kardinale je proglasio svog jedva punoletnog sina Ćezarea i brata svoje ljubavnice Đulije Farneze. Skončao je tako što je najverovatnije bio otrovan.
  
  Lav X (vladao od 1513. do 1521. godine) - Kad je seo na tron Svetog Petra navodno je svom bratu Đulijanu rekao: "Pošto nam je Bog dao papinstvo, hajde da u njemu uživamo".
  
  Pod njegovim pontifikatom, zapadno hrišćanstvo je poprimilo paganski karakter. Zločin je zamenjen sveopštim porokom, napisao je Aleksandar Dima. Njegova ekstravagancija je vređala sve vernike, među njima i Martina Lutera. Neki kardinali su pokušali da ga ubiju, ali bezuspešno, pa su otrovani. Neki misle da je on sve izmislio da bi im konfiskovao imovinu.
  
  (J. G.)

----------------------------------------------------------

OD OVOG ĆE VAM POZLITI: Ovako su se rimske pape borile protiv jeretika! (FOTO)

• Spaljivanje holandske anabaptistkinje u 16. veku od strane španske inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Cl Roger-Viollet
  
  Danas uzimamo zdravo za gotovo činjenicu da se stavovi crkvenih velikodostojnika mogu slobodno kritikovati, bez bojazni da će doći do kazne i odmazde, iako je ta sloboda krajnje novijeg datuma, kao i mnoge druge forme slobode govora, kako u našoj zemlji tako i na celom Starom kontinentu.
  
  Kada izgovorimo reč "inkvizicija" obično pomislimo na onu špansku, možda zahvaljujući Montiju Pajtonu, iako je to bila samo jedna od mnogih koje su u Rimokatoličkoj crkvi postojale između 12. i 19. stoleća. Šta više, čak su i neki katolički monarsi imali svoje sopstvene svetovne inkvizicije, ali svima je cilj bio isti: da se pronađu, potisnu i kazne jeretici koji su se drznuli da imaju drugačiji stav od onoga koji je zagovarala vera.
  
  Inkvizicija ima nekoliko značenja, prvi je sama "organizacija" (Kancelarija Svete inkvizicije, sada pod imenom Kongregacija za doktrinu vere), drugi je metodologija rada a treći su sama suđenja.
  
  
  
  
  Dijego Mateo Lopez Zapata čeka inkviziciju. Akvarel Franciska Goje. Foto: Wikipedia Commons/Alberto González Nieto
  
  Sve je počelo, naravno, u srednjem veku, kada je rimokatolička crkva na evropskom zapadu bila snažnija od države i kada je imala vrhovni autoritet za određivanje ispravnog puta kojim treba da se hodi. Pored toga, motiv je bio i novac koji je tako legalno konfiskovao od onih koji su skrenuli sa puta, da ne budemo cinični i kažemo sa uma. Zvanično, počela je bulom pape Grgura IX, a svoj najstrašniji oblik dobila je u Španiji koja je vekovima bila najvažniji stub i potpora rimskog biskupa.
  
  Jedinstvenost suđenja koje je sprovodila "sveta" inkvizicija je u tome što su optuženi morali da svedoče i nisu imali prava na advokata niti na bilo kakvu pomoć sa strane. Ako bi odbili da govore, inkvizitor bi ovo uzeo kao dokaz njihove krivice. Svako je mogao da svedoči protiv optuženog, bilo da su to pripadnici njegove porodice, kriminalci ili drugi jeretici, a on nije imao pravo da zna ko su ljudi koji ga optužuju. Optuženi obično nisu imali nikakve sopstvene svedoke, pošto bi onda i oni pali pod sumnju da su jeretici. Takođe, nisu uvek odmah obaveštavani šta im se stavlja na teret.
  
  
  
  
  Francisko Goja, Prizor inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Google Cultural Institute
  
  Tribunal se obično sastojao od dva inkvizitora, sekretara i drugih članova. Počinjao je ediktom milosti nakon svete mise. Oni koji bi priznali svoj misaoni zločin bi izbegli mučenja i brutalne kazne, ali su morali da prokažu druge jeretike.
  
  Čak iako je optuženi bio uhvaćen na delu, inkvizitor je uvek insistirao na tome da se iz njega izvuče priznanje o krivici, jer je smatrao da je njegova dužnost da čoveka vrati veri. Ne samo što su bili obrazovaniji od svojih žrtava nego su bili i posebno obučeni da postavljaju zbunjujuća pitanja i da navode ljude na svoju vodenicu. Ljude koji su u najvećem broju slučajeva bili slabije pameti od svojih sudija. Ako ne bi hteli da priznaju uprkos svemu mogli su godinama da leže u tamnicama sve dok se ne odluče na taj čin.
  
  Papa Inoćentije IV je 1252. godine izdao bulu kojom je dozvolio mučenje kao način da se dođe do priznanja. Koja su to mučenja bila?
  
  
  
  
  Odaje za mučenje inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Bernard Picard
  
  Prvo, da nešto razjasnimo: mučenje nije bilo kazna, kazna je bila nešto sasvim drugo. Neki inkvizitori su se koristili izgladnjivanjem svojim žrtava, tih nesrećnih ljudi, neki su ih specijalnim spravama primoravali na konzumaciju ogromnih količina vode ili drugih tečnosti (sećate se drugog dela francuske komedije "Posetioci"?), dok su neki pak koristili užareni ugalj, prislonjen na gole delove tela jeretika.
  
  Ni jedna od ovih metoda nije međutim bila uvek potpuno efikasna. Zato su se razvile druge.
  
  Strapado je oblik mučenja u kome su ruke optuženog bile vezane iza njegovih leđa i za konopac zakačen za tavanicu, kako bi mogao da visi u vazduhu. Ovo je dovodilo do stravičnog bola i iščašenja ramena. Ako ne bi hteo da popusti, onda su ga spuštali gore-dole, što je bol multiplicirano nekoliko stotina puta. Ako ni onda ne bi posustao, na noge su mu kačili nešto zbog čega bi otežao, pa bi bol bio još gori.
  
  
  
  
  Spaljivanje jeretika u Valjadolidu od strane inkvizicije. Foto: Wikipedia Commons/Jan Luykens
  
  Vratina je bio još jedan poznati metod mučenja. Optuženom bi vezali ili okovali ruke i noge za valjke na oba kraja drvenog ili metalnog okvira; mučitelj bi tada počeo da vrti valjke povlačenjem ručke što je za sobom povlačilo okove ili konopac i time mrvilo kosti i ruke. Ako bi išao do kraja,inkvizitor je doslovno čupao ljudima ruke iz ramena.
  
  Naravno, postojale su i druge, jednostavnije i staromodnije metode, kao što su mutilacija, zabadanje eksera u telo, i tome slično. Iako je mutilacija bila zabranjena, papa Aleksandar IV je 1256. godine doneo ukaz kojim su inkvizitori mogli da očiste jedni druge od bilo kakvog zla koje su naneli tokom ovih sesija.
  
  Ako bi na kraju optuženi iskreno priznao sve bilo bi mu oprošteno, ali je morao da se pokaje i to nošenjem velikog krsta ili odlaskom na hodočašće. Ako ne bi priznao, mogao je da bude osuđen na doživotnu robiju. Oni koji bi se vraćali u greh... Šta mislite, šta se dešavalo njima?
  
  
  
  
  Suđenje Đordanu Brunu pred rimskom inkvizicijom. Foto: Wikipedia Commons/Jastrow
  
  Spaljivanje je bilo dozvoljena forma izvršenja smrtne kazne, a jeretici koji bi umrli tokom mučenja bi bili iskopani iz zemlje, spaljeni i potom bačeni na smetlište. Najpoznatiji primer spaljivanja svakako je Đordano Bruno, italijanski dominikanac, filozof, matematičar, pesnik i astrolog, koji je zbog jeresi optužen i osuđen od strane inkvizicije 1593. godine. Na teret mu se stavljalo da je negirao Sveto Trojstvo, Hristovo božanstvo, Marijinu čednost i transupstancijaciju. Spaljen je 1600. godine.
  
  Međutim, postoje i mnoge zablude i preterivanja u vezi sa ovim. Istraživanje je pokazalo da je u Španiji svega jedan promil od 40.000 ljudi koji je prošao kroz inkviziciju spaljen. Ukupan broj spaljenih veštica u Španiji, Portugaliji i Italiji je 99, od 125.000 ukupnih suđenja. Navodno, neke su čak i spasili od sekularnih vlasti koje su ih htele mrtvima.
  
  Dobrice.
  
  (V. V.)

 

[stvarnoslap]

OD OVOG ĆE VAM POZLITI: Ovako su se rimske pape borile protiv jeretika! (FOTO)

Protestantski teolog Meyfart opisao je torture koje je osobno na svoje oči vidio, ovako:

"Lukavi Španjolac i prepredeni Talijan prestravili bi se od tih bestijalnosti i brutalnosti, i u Rimu nije običaj podjarmiti ubojicu … rodoskvrnitelja, ili preljubnika mučenju na više od sat vremena; ali u Njemačkoj … tortura bi trajala cjeli dan, danju i noću, dva dana, čak po četiri dana nakon čega je ponovno počinjala. Postoje takvi izvještaji tako strašni i odbojni da ih ni jedan pošten čovjek ne može čuti bez da protrne od jeze."

• P.S. Ti ipak, ako ne ispovjedaš da "vjeruješ u jednu svetu katoličku i apostolsku Crkvu", nisi kršćanin.