Prezviter je u pravu. Pocetak sabiranja noviozavetnih knjiga potice od apostola, a posebno je zapisan u sredini DRUGOG stoleca.
Prvi koji je imao neku kolekciju je MARCION u sredin II veka. On je bio veliki protivnik Jevreja. On je nacinio prvi kanon novozavetnih kljiga za sebe i svoju posebnu sektu. On je odbacio ceo Stari zavet. Kao i neka knjige apostolskog doba. Njegov kanon satojaso se od Lukinog Jevandjelja, poslanica apostola Pavla kome je dodao i svoje neke spise.
Judtin Martir, spominje Jevandjelja I poslanice Pavlove I Petrove kao I Dela apostolska.
Krajem II veka pojavio se Muratorian Fragment u kom su nalaze Jevandjelja: Mateja, Marka, Luke I Jovana. Zatim Dela apostolska, Prva I druga Korincanima, Efescima, Filibljanima, Kolosanima, Galatima, 1.i 2. Solunjanima, Rimljanima, Filimonu, Titu I 2 Timotiju. On takodje ukljucuje Poslanicu Juduinu, Jevrejima, Jakovljevu 1. i 2. Petrove i 3. Poslanice Jovbanove.
Irinej je imao svoju kolekciju Npovozavetnih knjiga. Tertulijan ih navodi takodje.
Klement Aleksandrijski imao je kolekciju od 14 Novozavetnih knjiga.
Tako krajem II veka Postojao je Kanon Novoga zaveta, koji se satojao od cetiri Jevandjelja, 13 Pavlovih poslanica, 1. Petrove, Judine poslanice, dvije Jovanove, Dela apostolsak, i Otkrivenje.
Tako da je sabor u Nikeji uglavnom potvrdio postojeci Kanon Novog zaveta. To je odlicno ucinjeno.