- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Slazem se u svemu brate.
Nekada stvarno teoloske stvari coveku nisu toliko ni potrebne, mi cesto filozofiramo, zakon, subota, treba ovo i ono.. a Bog je tako jednostavan, za njega ce pre uci u zivot ona siromasna starica koja je ceo zivot cuvala ovce, jer je prostodusna i prirodno prepoznaje Boga kada ga vidi i ima detinje poverenje u njega, nego bilo koji intelektualac koji misli da mnogo zna. To je toliko jednostavno, biti dobar i prostodusan, voleti Boga ljude, zemlju, biljke i zivotinje. Ziveti ljubav i biti ljubav to je najvaznije... Ne sudi nama Bog po zapovestima, vec prema nasoj spremnosti da mu sluzimo... Setimo se Samarjanina, nije on imao teologiju, vec srce!
Naravno, Bog gleda na pobude i On ih najbolje zna. Ispunjavanjer volje Božije je najvažniji zadatak...to je ono čime su ugodili patriijarsi. Slušanja onoga što On ima za nas. Naravno, to zavisi i od našeg poznanja Boga i njegovih otkrivenja tako da sve je to ispunjavanja volje Božije. I stalno napredovanje u Gospodnjem poznanju.
Sola scripture i sola fide...
Dakle nekakvo vraćanje izvorima protestantizma mada sam se ponadao, kada si spomenuo Aleksandrijsku školu i Origena, nekim zanimljivijim bogoslovskim idejama no što su to Luterove, no možda kasnije jer nazirem da se krećeš u tom pravcu ?
Znači, ako sam te dobro razumeo, Sv. Pismo iznad Predanja, vera iznad dela i , mada nisi izričito pomenuo pretpostavljam milost nad zaslugama tj. tri osnovna principa Reformacije - samo Pismo, samo milost, samo vera.
Šta je sa preostale dve "solae"' ?
Drago mi je što te ponovo vidim na forumu.
Pozdrav i svako dobro.
Hvala Servius. Takođe.
Ostale dve sole što kažeš podrazuemeva se..naravno vera i milost Hristova je ovo što se iznelo u tom ranom reformacijskom periodu..no možda su reformatori to tada posmatrali kao veliko ortkriće ili kambeg izvorima pa su stavljali ono "sola" ispred tako da mu naglase značaj i važnost. Naravno, rani hrišćani nisu imali potrebu da stave "sola" jer su to već sve znali i imali pravu predstavu o tim principima Božijeg otkrivenja..posebno ove dve poslednje..ova prva nije ni bila upitna..
A za svako ovo načelo se može raspravljati i dosta pisati.
Ovo podebljano crvenim se može otprilike tako definisati s tim da bih ja iznijansirao to zbog dodatnog pojašnjenja te da se ne shvati pogrešno. Kao što rekoh nazivamo je "postapostolska" tradicija. Mi ne možemo zanemariti postaposltolsku tradiciju jer je veoma korisna i važna. Iz mnogih razloga. I sa istorijskog i sa kulturološkog i sa dogmatsko-verskog aspekta. Jednostavno to je zaostavština univerzalne crkve i hteli nehteli ne možemo pobeđi nigde od toga. Zato je dužnost svakog hrišćanina da uvažava tu postapostolsku tradiciju kao nešto što je deo univerzalne crkve kojoj i sam pripada.
Samo rekoh postapostolska tradicija samo treba da zauzme svoj ispravan položaj u odnosu na apostolsku. Zašto? Zato što tako i nju samu ćemo očuvati i nećemo je dovoditi u neprijatan položaj po nju samu. Sami prvi postaposlki apologeti s početka II veka pa nadalje ako bi bili u prilici da nam sami kažu o svojim ubeđenjima odreda bi svi se pozivali na apostole i nikada nem ne bi rekli da su oni iznad ili jednaki sa apostolima...jednostavno jedan Kliment Rimski, Ignjacije Antiohijski, Meliton Sardički, Tacijan i kasniji bi nam rekli da je njihov uzor apostoska tradicija i da oni samo žele da je slede. Oni sami bi nam rekli da nikada njih ne stavimo kao osnov naše vere već onaj koji su oni sami stavljali. Tako da se oni sami nikada ne bi složili sa idejom da su oni jednako važni ili iznad..već uvek bi sebe stavljali pod apostlolsku tradiciju..
E pa zato i mi ćemo se sa njima složiti i staviti na pravo mesto njihvo opus i opus apostola..a oni bi se svakako obradovali kada i mi sledimo njihov primer a bili bi razočarani kada bismo rekli da su oni sa svim svojim idejama jednako važni sa apostolima. Zaista bi se i oni sami rastužili. Zato kažem da im damo mesto kojim bi i oni sami bili zadovljni a u skladu je sa apostolskim učenjem.
U redu, ali ne smijemo nikada smetnuti s uma Pavlove riječi:
Gal 1,8: Ali kad bismo vam mi, ili kad bi vam anđeo s neba navješćivao neko evanđelje mimo onoga koje vam mi navijestismo, neka je proklet!
Naravno. Zato mi treba upravo da dobro razumemo to evanđelje koje su nam ostavili apostoli.
Ovo što sam napisao odnosi se pre svega na tu duhovnu komponentu ličnog odnosa sa Bogom kako onih koji imaju poznanje Božije volje kroz otkrivenu Reč Božiju ili oni koji je nemaju...ta lična duhovna komponenta je stvar pojedinca i Boga i po tome eće biti suđeni. Zato i onaj musliman, hinduista neće biti suđeni što ne poznaju teološke ideje Svetog Pisma već po tome kako su živeli u odnosu na onaj unutrašnji glas Božiji koji ih je pozivao na nešto ili ne..to su pobude i mi tu nemamo apsolutno nikavu mogućnost određenja da kažemo ovaj će biti spasen a ovaj ne...zaista to ne možemo znati. I nama će tako biti suđeno...Tu smo svi u istom položaju..samo znaš ono..kome je više dato više se traži. To je sasvim pravedno.
Mozda ovo sto kazes i jest istina - evo, da ukratko ispricam jednu pricu, koja je i istinita.
Bio neki čovjek koji je osnovao jedan dom za prihvatanje djece, i kako bi namakao novac često je putovao po svijetu da nešto sakupi za dom. I tako bi se s vremena na vrijeme vraćao natrag u dom. I djeca znajući da će on doći su sakupljali cvijeće da mu izraze dobrodošlicu, za svu tu ljubav koju on čini za njih. Ali tu je bila jedna djevojčica koja je bila zaostala u razvoju. Ona je umjesto cvijeća brala korov i štapiće. Ali taj čovjek kad bi mu djeca prilazila, uvijek je tražio tu djevojčicu svojim pogledom, i kada bi mu ona prišla, on ju je podigao i zagrlio bez obzira što mu je davala korov i štapiće.
Čovjek u ovoj priči je Bog. Djeca koja beru cvijeće su ona koja imaju istinu o Bogu. Djevojčica zaostala u razvoju je ona koja ne poznaje cijelu istinu, ali Bog vidi njenu ljubav prema njemu. Ko smo mi da sudimo, ako će onda na nebu biti iskreni katolici, pravoslavci, adventisti, jehovini svjedoci, pa i muslimani i divljaci iz prašume ako čine dobro po svojoj savjesti. Bar mi ova priča veli da je Bog takav.
Jeste, Bog gleda na to da li smo ostvarili onaj spasonosni odnos sa Njim..Bogu ne trebaju za to tačni obredi...tj. hoću reći Bogu ne treba da nekog sačeka da prvo upozna istinu Pisma svu pa da ga onda može voditi..Bog je zato neizmerna mudrost jer može to da učini i postigne svoj cilj i kada su ljudi izloženi izvorima koji ne sadrže čisto poznanje istine...to Bog može i zato je On apsolutna pravda i istina.
Naravno, On želi da ljudi dođu u puno poznanje istine i radi na tome da svi poznaju prave izvore istine ali On se tu "oslanja" na čoveka zato što želi da ljudi kao NJegovi pomoćnici u tom delu budu učesnici i često od njih i zavisi koliko će se istina proširiti. Ali Bog u svojoj mudrosti je predvideo da ljudi često neće moći da obave posao kako treba iz ovih i onih razloga pa je planirao na koji način i kojim putevima da dopre do onih koji sede u "tami" i neznanju. I Njegov način je uvek efikasan i delotvoran. Slava Gospodu!!!
Poslednja izmena: