Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Jovane, ovo sto si ti postavio uglavnom svi znamo o njima, osim nekih pojedinosti koje ja nisam znao, npr. da Epifanije kaze da su nosili ime "nazareni" zbog grada "nazareta". Tu moram da ispravim sebe jer to nisam znao i sto sam ih izjednacio sa madeanima. Ostalo je poznato i nista novo ne kazu ni ovi pisci.Pa Mire evo nekoliko citata o ranohrišćanskim nazarenima od strane više crkvenih pisaca. Ono što moramo imati na umu jeste da najobjektivnije o njima govori ranohrišćanski pisac Igizip(Heggezippus 100-180 n.e) mešutim njegova dela su izgubljena(nestala) ali ono što imamo su fragmenti iz njegovog dela "Pet knjiga istorije Crkve". Dakle pokušću ukratko da rekonstruišem njihovu istoriju na osnovu dostupnih dela. Moramo imati i to na umu da crkveni pisci iz IV veka o njima nemaju istu objektivnost kao Igizip i da koriste fragmentarno njegovo delo koje je tada postojalo i da naravno koriste propagandnu retoriku o judeo-hrišćanstvu svojstvenu tom periodu ali se ipak može videti ko su oni bili. Ne zabravimo da nas sama Biblija upućuje na njih u Delima 24,5.
Evo nekoliko citata:
Јероме, око 404 АД, у писму Августину, рекао је: "Они верују у Христа, Сина Божјег, рођеног од Марије Богородице, и говоре о њему да је патио под Понтијем Пилатом и поново устао." (види Раи А. Притз , Назарено јеврејско хришћанство: Од краја Новог завета до њеног нестанка у четвртом веку, Тхе Магнес Пресс, Хебрејски универзитет, Јерусалим, ц.1992, стр.35, 43, 53-54).
Јероме нам такође говори да су јеврејски Назарени или следбеници Исуса из Назарета - Yeshu-Notzri - били проклети у синагогама "од стране фарисеја" и да су мешали вјеру у Месију држањем Закона (isto str. 55).
Епифанијус, рани "црквени отац" и писац, писао је о овим "Назаренима", које је сматрао јеврејским херетиком. Ипак, рекао је о њима:
"Ови јеретици .....нису се звали хришћани, већ Назарени, који су носили ово име из места Назарета, али заправо су остали потпуно јеврејски и ништа друго.Зато што не користе само Нови завет, већ и Стари, као што су Јевреји. За Законодавство, пророке и писма, које Јевреји називају Библија, не одбијају их ... Они су уопште не препознаје друге ствари, али живи по проповедању Закона као међу Јеврејима: нема кривице да се с њима пронађе изван чињенице да су дошли вјеровати у Христа. "И они прихватају и васкрсење мртвих и да све дугује своје порекло од Бога. Они проглашавају једног Бога и његовог Сина Исуса Христа.Веома добро познају јеврејски језик. Цео закон и пророке и оно што се зове Писмо, помињем песничке књиге, Кингс, Хронике и Естер и све остале, читају их на хебрејском, као што је случај са Јеврејима, наравно. Само у том погледу они се разликују од Јевреја и Хришћана: са Јеврејима се не слажу због вере у Христу, са хришћанима јер су обучени у Закону, у обрезању, у суботу и другим стварима "(Panarion 29, 9).
Епифаније сматра да су Назарећани "под проклетством" због њиховог поштивања закона Јехове Бога, укључујући Сабат и Свете Дане, Пасху и слично. За Епифанија, они нису били ништа више од Јевреја, иако су прогласили Месију. Написао је, "јер су они прилично Јевреји и ништа друго".(Panarion 29, 9)
Ови рани јеврејски хришћани подржали су и писма "апостола Павла", кога су назвали "последњим од свих апостола". Павле је, наравно, осудио и оне који су хтели да доведу хришћане у "ропство" (Гал 2: 3-5), са "јарам ропства" (Гал 5: 1) и ритуализмом. Колико је интересантно да се првобитни јеврејски хришћани нису уопште противили Павлу и његовим учењима на било који начин!
Реј Приц каже: "Оно што имамо овде, је потврда Павлове мисије према народима. Ово ширење Јеванђеља према народима било је, по Назаренима, природан, чак и славан развој. Очекивали бисмо неку врсту огорчености од стране јеврејских хришћана да су их преплавили, и да је њихов положај узурпиран од стране стране цркве коју су чинили Незнабошци, али овдје налазимо само позитивну реакцију на ток догађаја "( Тхе Магнес Пресс, Хебрејски универзитет, Јерусалим, ц.1992 стр. 65)
Назарена хришћанска јеврејска заједница држала је законе Јехове Бога, подржала читав Стари завет, примила је суботу и свете дане Јехове Бога, прихватила свети календар и били су директни потомци првих јеврејских вјерника у Месији. Они су преживели уништење Јерусалима од стране Римљана у 70 А.Д., јер су успјешно побјегли у Пелу из Децаполиса, а дијелом зато што су имали корене у Галилеји. Могли су се наћи у Галилеји и вероватно у Јерусалиму до 135 н.е када су сви Јевреји протерани из града. Неки су пронађени на подручју Береа из Сирија Коеле до краја четвртог века. Раи Притз, пише
"Назарећани, као Јевреји, наставили су да поштују одређене аспекте Мојсијевог закона, укључујући обрезивање и суботу, а то је довело до њиховог (евентуалног) искључења из Цркве. Ово одбијање и искључење, међутим, постепено је" (стр 109).
Према Епифанију у његовом Панариону, Назарени из 4. века (Ναζωραιοι) су оригинално били јеврејски апостолски обраћеници који су побјегли из Јерусалима због исказа Исуса о његовој предстојећој опсади (током Великог јеврејског устанка у 70. години). Они су побегли у Пелу, Переју (североисточно од Јерусалима) и на крају се ширили према Бероеи и Басанитису, где су трајно настањени (Панарион 29.3.3)
Ono što je zanimljivo jeste sledeći podatak katoličkog kardinala Humberta iz XI veka(onaj koji je 1054.n.e bio glavni akter događaja oko anatemisanja Pravoslavnih) da su Pasažini (jedna od verskih grupacija X-XI veka koja je bila u opoziciji prema zvaničnom učenju Rimske Crkve) zapravo potomci nazarena. Kaže se sledaće:"Још од једанаестог века, кардинал Хумберт из Моурмоутиерса даље спомиње да су они(Пасажини) засновани на Назареновој секти као хришћанско тело које је одржало суботу у то време. Савремени научници верују да су то Пасагини или Пасагани на које се кардинал Хумберт спомиње, што указује на то да је назаринска секта постојала у једанаестом веку и шире (католичка дела Бонакурса под називом "Против херетичара"). Верује се да је Грегориус из Бергама, око 1250. године, такође писао о Назаренима као пасажима.
Iygleda dasu verske reformističke grupacije X-XI veka(Valdežani, Albižani, Pasažini itd...) samo potomci nazarenske zajednice samo pod raznim imenima i nekim razlikama u zavisnosti od podneblja gde su se nastanili i tako naziva koje su im davali u raznim epohama i raznim mestima.
Evo ukratko o Nazarenima ko su i šta su. Dakle, nisu gnostici, nisu odbacivali apostola Pavla, poštovali su Toru i Jevanđelje, poštovali su sve praznike i Subotu, koristili su hebrejski prevod Tore a ne Septuagintu, pa čak i Jevanđelja koja su najverovatnije prvobitno napisana na hebrejskom, kasnije su organizovani kao reformistički pokret u Zapadnoj Evropi pod različitim nazivima. Bili su vođe Jerusalimske zajednice do Bar Kohbinog ustanka 135 n.e. a 70 n.e pobegli u Pelu nakon razaranja Jerusalima slušajući reč Gospodnju(još jedan dokaz da je Novi Zavet bio poznat u I veku i reči našeg Gospoda Isusa Hrista).
Još mnogo se može o njima govoriti i o "desposinima" ali na ovoj temi ovoliko. Možemo svakako otvoriti posebnu temu o Nazarenima ako bismo želeli dalje pisati o njima.
Svako dobro.
Cinjenica ostaje, da oni nisu priznavali kanonska evandjelja, imali su samo "evandjelje po jevrejima" [koje je zapravo matejevo evandjelje pisano za njih na hebrejskom] (isto kao i ebioniti sto ne priznaju nista drugo osim tog evandjelja), i to samo po sebi daje zakljuciti da su to "jevrejski obracenici", kojima je bilo namenjeno to evandjelje. Koji su i praktikovali judaizam, obrezivali se, drzali pashu, sabat, isli u sinagogu i hram. Protiv kojih su judeji vodili borbu jer su se "pretvarali da su judeji a nisu to bili" , protiv kojih su judeji uveli prokletstvo, da takvi ne smeju posecivati sinagogu i hram. To i Epifanije kaze.
Medjutim, judeji u talmudu prave distinkciju izmedju Hriscana i Nazarena cini mi se (ti ces potvrditi ili opovrgnuti, ali mislim da me secanje dobro sluzi), i mislim da je to dovoljno da obori ove tvoje tvrdnje kako su oni ranohriscanska crkva. Cak i Epifanije kaze da se "Hriscani razlikuju od Nazarena". Znaci rec je o dve razlicite grupe.
Avgustin u svom delu Epistles 79, kaze:
"What shall I say of the Ebionites who pretend to be Christians? To-day there still exists among the Jews in all the synagogues of the East a heresy which is called that of the Minæans, and which is still condemned by the Pharisees; [its followers] are ordinarily called 'Nasarenes'; they believe that Christ, the son of God, was born of the Virgin Mary, and they hold him to be the one who suffered under Pontius Pilate and ascended to heaven, and in whom we also believe. But while they pretend to be both Jews and Christians, they are neither."
Dakle, Avgustin ovde identifikuje ebionite sa nazarenima i kaze da se oni "pretvaraju da su hriscani i judeji istovremeno, ali da nisu ni jedno ni drugo"! Odatle i poistovecivanje ebionita i nazarena danas, a ocigledno su bili u nekoj uzajamnoj vezi. Po mom misljenju i Avgustinovim recima, rec je evoluciji nazarena u ebionite kasnije, jer nazareni ne odbacuju Pavla, a ebioniti odbacuju Pavla..
Dakle, rec je o njihovoj evoluciji, jer rana Hriscanska crkva nije odbacivala nazarene u pocetku, ali nije ih ni prihvatala u potpunosti, dok su ih jevreji iskljucivali iz sinagoga i proklinjali, pa su oni bili izmedju dve suprotstavljene frakcije, ni tamo ni vamo, prepusteni sebi.. Zato evoluiraju u ebionite..
Oni su od rane Hriscanske crkve dakle bili tolerisani, jer Pavle nije bio striktno protiv drzanja Mojsijevog zakona i obrezivanja, ali je bio protiv obaveznog nametanja toga, kao i hriscanska crkva.
Posto su kasnije u potpunosti odbaceni od strane Hriscana, jer se nisu hteli prilagoditi i odreci obrezanja i zakona, i kako je Hriscanska crkva vremenom evoluirala te se distancirala od jevreja, oni su iz revolta odbacili i Pavla i Hriscansku crkvu kao otpadnicku, i tako nastaju ebioniti i mandeani (sasvim moguce ali ne sigurno).
Dakle rec je o onima koje Novi Zavet pominje, o onima koji se nastavljaju drzati zakona i obrezanja i protiv kojih je Pavle govorio!
Dakle, dragi moj brate Jovane, ovo uopste nisu bili izvorni Hriscani, odnosno jesu bili obracenici od jevreja, ali oni nisu sledili kurs ranohriscanske crkve i zato su bili odbaceni i kasnije prepusteni sebi, a vremenom naravno smatrani sektom.
U pogledu njihovog znacaja za nase odredjivanje sta su to rani Hriscani verovali, njihov znacaj je nemerljiv. Ali mi ne nalazimo da su oni verovali suprotno od onoga sto i nasa rana crkva, sem sto su se drzali Mojsijevog zakona pored toga, obrezanja, jela, pica , praznika i subote kao i drugi jevreji! A sve to je oznaceno kao nepotrebno od strane Pavla i ostalih Novozavetnih pisaca!
Vas pokusaj da njih predstavite kao izvornu crkvu a nas diskreditujete, je stoga pucanj u prazno. Jer oni nisu bili izvorna crkva, niti su imali taj kontinuitet, vec ih i sam Novi Zavet i Pavle osudjuju, i oni su dakle oduvek bili po strani!
Rana Hriscanska crkva je od starta zajedno sa Pavlom krenula u suprotnom smeru!
Poslednja izmena: