Ja sam ti citirao iz same biblije, oni su citirali apokrife!
Postavi mi citat koji si rekao da imas o nazarenima..
Pa Mire evo nekoliko citata o ranohrišćanskim nazarenima od strane više crkvenih pisaca. Ono što moramo imati na umu jeste da najobjektivnije o njima govori ranohrišćanski pisac Igizip(Heggezippus 100-180 n.e) mešutim njegova dela su izgubljena(nestala) ali ono što imamo su fragmenti iz njegovog dela "Pet knjiga istorije Crkve". Dakle pokušću ukratko da rekonstruišem njihovu istoriju na osnovu dostupnih dela. Moramo imati i to na umu da crkveni pisci iz IV veka o njima nemaju istu objektivnost kao Igizip i da koriste fragmentarno njegovo delo koje je tada postojalo i da naravno koriste propagandnu retoriku o judeo-hrišćanstvu svojstvenu tom periodu ali se ipak može videti ko su oni bili. Ne zabravimo da nas sama Biblija upućuje na njih u Delima 24,5.
Evo nekoliko citata:
Јероме, око 404 АД, у писму Августину, рекао је: "
Они верују у Христа, Сина Божјег, рођеног од Марије Богородице, и говоре о њему да је патио под Понтијем Пилатом и поново устао." (види Раи А. Притз , Назарено јеврејско хришћанство: Од краја Новог завета до њеног нестанка у четвртом веку, Тхе Магнес Пресс, Хебрејски универзитет, Јерусалим, ц.1992, стр.35, 43, 53-54).
Јероме нам такође говори да су јеврејски Назарени или следбеници Исуса из Назарета - Yeshu-Notzri - били проклети у синагогама "од стране фарисеја" и
да су мешали вјеру у Месију држањем Закона (isto str. 55).
Епифанијус, рани "црквени отац" и писац, писао је о овим "Назаренима", које је сматрао јеврејским херетиком. Ипак, рекао је о њима:
"Ови јеретици .....нису се
звали хришћани, већ
Назарени,
који су носили ово име из места Назарета, али заправо су остали потпуно јеврејски и ништа друго.Зато што
не користе само Нови завет, већ и Стари, као што су Јевреји. За Законодавство, пророке и писма, које Јевреји називају Библија, не одбијају их ... Они су уопште не препознаје друге ствари, али живи по проповедању Закона као међу Јеврејима: нема кривице да се с њима пронађе изван чињенице да су дошли вјеровати у Христа. "
И они прихватају и васкрсење мртвих и да све дугује своје порекло од Бога.
Они проглашавају једног Бога и његовог Сина Исуса Христа.Веома добро познају јеврејски језик.
Цео закон и пророке и оно што се зове Писмо, помињем песничке књиге, Кингс, Хронике и Естер и све остале, читају их на хебрејском, као што је случај са Јеврејима, наравно.
Само у том погледу они се разликују од Јевреја и Хришћана: са Јеврејима се не слажу због вере у Христу, са хришћанима јер су обучени у Закону, у обрезању, у суботу и другим стварима "(
Panarion 29, 9).
Епифаније сматра да су Назарећани "под проклетством"
због њиховог поштивања закона Јехове Бога,
укључујући Сабат и Свете Дане, Пасху и слично. За Епифанија, они нису били ништа више од Јевреја, иако су прогласили Месију. Написао је, "јер су они прилично Јевреји и ништа друго".(
Panarion 29, 9)
Ови рани јеврејски хришћани подржали су и писма "апостола Павла", кога су назвали "последњим од свих апостола". Павле је, наравно, осудио и оне који су хтели да доведу хришћане у "ропство" (Гал 2: 3-5), са "јарам ропства" (Гал 5: 1) и ритуализмом. Колико је интересантно да се првобитни јеврејски хришћани нису уопште противили Павлу и његовим учењима на било који начин!
Реј Приц каже: "Оно што имамо овде, је потврда Павлове мисије према народима. Ово ширење Јеванђеља према народима било је, по Назаренима, природан, чак и славан развој. Очекивали бисмо неку врсту огорчености од стране јеврејских хришћана да су их преплавили, и да је њихов положај узурпиран од стране стране цркве коју су чинили Незнабошци, али овдје налазимо само позитивну реакцију на ток догађаја "( Тхе Магнес Пресс, Хебрејски универзитет, Јерусалим, ц.1992 стр. 65)
Назарена хришћанска јеврејска заједница држала је законе Јехове Бога, подржала читав Стари завет, примила је суботу и свете дане Јехове Бога, прихватила свети календар и
били су директни потомци првих јеврејских вјерника у Месији. Они су преживели уништење Јерусалима од стране Римљана у 70 А.Д., јер су успјешно побјегли у Пелу из Децаполиса, а дијелом зато што су имали корене у Галилеји. Могли су се наћи у Галилеји и вероватно у Јерусалиму до 135 н.е када су сви Јевреји протерани из града.
Неки су пронађени на подручју Береа из Сирија Коеле до краја четвртог века. Раи Притз, пише
"Назарећани, као Јевреји, наставили су да поштују одређене аспекте Мојсијевог закона, укључујући обрезивање и суботу, а то је довело до њиховог (евентуалног) искључења из Цркве. Ово одбијање и искључење, међутим, постепено је" (стр 109).
Према Епифанију у његовом Панариону,
Назарени из 4. века (Ναζωραιοι) су оригинално били јеврејски апостолски обраћеници који су побјегли из Јерусалима због исказа Исуса о његовој предстојећој опсади (током Великог јеврејског устанка у 70. години). Они су побегли у Пелу, Переју (североисточно од Јерусалима) и на крају се ширили према Бероеи и Басанитису, где су трајно настањени (Панарион 29.3.3)
Ono što je zanimljivo jeste sledeći podatak katoličkog kardinala Humberta iz XI veka(onaj koji je 1054.n.e bio glavni akter događaja oko anatemisanja Pravoslavnih) da su Pasažini (jedna od verskih grupacija X-XI veka koja je bila u opoziciji prema zvaničnom učenju Rimske Crkve) zapravo potomci nazarena. Kaže se sledaće:"Још од једанаестог века, кардинал Хумберт из Моурмоутиерса
даље спомиње да су они(Пасажини) засновани на Назареновој секти као хришћанско тело које је одржало суботу у то време. Савремени научници верују да су то Пасагини или Пасагани на које се кардинал Хумберт спомиње,
што указује на то да је назаринска секта постојала у једанаестом веку и шире (католичка дела Бонакурса под називом "Против херетичара"). Верује се да је Грегориус из Бергама, око 1250. године, такође писао о Назаренима као пасажима.
Iygleda dasu verske reformističke grupacije X-XI veka(Valdežani, Albižani, Pasažini itd...) samo potomci nazarenske zajednice samo pod raznim imenima i nekim razlikama u zavisnosti od podneblja gde su se nastanili i tako naziva koje su im davali u raznim epohama i raznim mestima.
Evo ukratko o Nazarenima ko su i šta su. Dakle, nisu gnostici, nisu odbacivali apostola Pavla, poštovali su Toru i Jevanđelje, poštovali su sve praznike i Subotu, koristili su hebrejski prevod Tore a ne Septuagintu, pa čak i Jevanđelja koja su najverovatnije prvobitno napisana na hebrejskom, kasnije su organizovani kao reformistički pokret u Zapadnoj Evropi pod različitim nazivima. Bili su vođe Jerusalimske zajednice do Bar Kohbinog ustanka 135 n.e. a 70 n.e pobegli u Pelu nakon razaranja Jerusalima slušajući reč Gospodnju(još jedan dokaz da je Novi Zavet bio poznat u I veku i reči našeg Gospoda Isusa Hrista).
Još mnogo se može o njima govoriti i o "desposinima" ali na ovoj temi ovoliko. Možemo svakako otvoriti posebnu temu o Nazarenima ako bismo želeli dalje pisati o njima.
Svako dobro.
.