LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Pa, gdje si ti do sada? Čekamo te 2000. godina!
Smrt i reinkarnacija
- Začetnik teme Big Moca
- Datum pokretanja
Pa, gdje si ti do sada? Čekamo te 2000. godina!
Član
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010
- Poruka
- 33
Je li biblijsko učenje o duši i smrti spojivo s vjerovanjem u reinkarnaciju?
U 1. Mojsijevoj 2:7 stoji: “Tada je Bog načinio čovjeka od praha zemaljskoga i udahnuo mu u nosnice dah života, i čovjek je postao živa duša.”Ovdje jasno piše da je sam čovjek postao duša. Duša nije bila nešto bestjelesno, odvojeno od tijela i zasebno.
“Ona duša koja griješi, ta će i umrijeti” (Ezek. 18:4, 20).
O umrlom čovjeku govori se kao o “mrtvoj duši” (3. Mojs. 21:1).
Prilikom smrti “duh njegov iziđe, a on se u prah svoj vraća — u taj dan propadnu misli njegove” (Psal. 146:4).
Dakle, kad umre čovjek, umre cijela osoba — nijedan njezin dio ne nastavlja živjeti niti može prijeći u neko drugo tijelo.
Prop. 3:19: “Kakav je kraj sinovima ljudskim, takav je kraj i životinjama — svima je isti kraj. Kako umiru oni, tako umiru i one.” (Kao i kod ljudi, tako i kod životinja nijedan njihov dio ne preživljava smrt. Ne postoji nešto što bi se moglo ponovno roditi u nekom drugom tijelu.)
Prop. 9:10: “Sve što ti dođe pod ruku da činiš, čini to svom snagom svojom, jer nema rada ni razmišljanja ni znanja ni mudrosti u grobu, u koji ideš.” (Mrtvi ne odlaze u neko drugo tijelo, nego u grob.)
U 1. Mojsijevoj 2:7 stoji: “Tada je Bog načinio čovjeka od praha zemaljskoga i udahnuo mu u nosnice dah života, i čovjek je postao živa duša.”Ovdje jasno piše da je sam čovjek postao duša. Duša nije bila nešto bestjelesno, odvojeno od tijela i zasebno.
“Ona duša koja griješi, ta će i umrijeti” (Ezek. 18:4, 20).
O umrlom čovjeku govori se kao o “mrtvoj duši” (3. Mojs. 21:1).
Prilikom smrti “duh njegov iziđe, a on se u prah svoj vraća — u taj dan propadnu misli njegove” (Psal. 146:4).
Dakle, kad umre čovjek, umre cijela osoba — nijedan njezin dio ne nastavlja živjeti niti može prijeći u neko drugo tijelo.
Prop. 3:19: “Kakav je kraj sinovima ljudskim, takav je kraj i životinjama — svima je isti kraj. Kako umiru oni, tako umiru i one.” (Kao i kod ljudi, tako i kod životinja nijedan njihov dio ne preživljava smrt. Ne postoji nešto što bi se moglo ponovno roditi u nekom drugom tijelu.)
Prop. 9:10: “Sve što ti dođe pod ruku da činiš, čini to svom snagom svojom, jer nema rada ni razmišljanja ni znanja ni mudrosti u grobu, u koji ideš.” (Mrtvi ne odlaze u neko drugo tijelo, nego u grob.)
Član
- Učlanjen(a)
- 12.09.2009
- Poruka
- 511
Eto još jedan primer da je duh večan a duša i telo prolazna manifestacija na zemlji
Član
- Učlanjen(a)
- 06.02.2010
- Poruka
- 535
Misli se na životnu energiju "dah života" koji smo dobili od Stvoritelja a ne na besmrtnu dušu koja živi nakon smrti.
Član
- Učlanjen(a)
- 19.01.2010
- Poruka
- 684
duh i duša nije isto...
a prevode ta dva pojma, verovatno kako ko stigne ili shvati rečenicu...
tako da kad to navodiš, treba da kažeš, kako si ti prevela/protumačila sa kog jezika i iz kog izdanja, određenu rečenicu (tada će puno nas shvatiti da li prevodiš sa originala i li prevodiš "prevod" itd...)...
Član
- Učlanjen(a)
- 19.01.2010
- Poruka
- 684
U mojoj Bibliji piše ovako:
Prva knjiga Mojsijeva, glava 2
7. A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa...
A Sveto Jevanđelje po Jovanu, glava 20 kaže:
22. I ovo rekavši dunu i reče im: Primite Duh Sveti.
Prva knjiga Mojsijeva, glava 2
7. A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa...
A Sveto Jevanđelje po Jovanu, glava 20 kaže:
22. I ovo rekavši dunu i reče im: Primite Duh Sveti.
Član
- Učlanjen(a)
- 17.01.2010
- Poruka
- 749
I u mom Svetom Pismu piše tako
Dodato posle 16 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Hajmo malo da se bavimo i matematikom...i logikom.
Ako reinkarnacija postoji tj. jedne te iste duše se ponovo rađaju, kako onda u svetu ima sve više i više stanovnika?
Otkuda su došle te nove duše ako se rađaju samo stare ponovo i ponovo?:vorred:
Da reinkarnacija postoji na svetu bi uvek bio jednak (više manje) broj duša. A nije!:dntknw:
"DSW, koji podržava trend kontrole rađanja, ukazuje u najnovijoj analizi da je ove godine broj stanovnika u svetu porastao za 82 miliona." (Broj stanovnika u svetu ove godine porastao za 82 miliona - Zanimljivosti @ Cafe.ba)
"Broj stanovnika u svetu dostići će sedam milijardi 2012. godine, uprkos teškoćama na koje nailazi međunarodna zajednica u namirivanju potreba za osnovnim sirovinama, navodi se u najnovijem predviđanjima američke vlade.
Na našoj planeti trenutno živi 6,7 milijardi ljudi.....
Granica od šest milijardi ljudi prevaziđena je 1999. godine, što znači da će samo 13 godina biti dovoljno da broj Zemljana poraste za još jednu milijardu.
Broj ljudi na Zemlji dostigao je prvu milijardu nešto pre 1800. godine, kaže američki demograf Karl Haub iz Američkog biroa za popis stanovništva.
(VALJEVO - WEB PORTAL - SEDAM MILIJARDI LJUDI DO 2012. GODINE)
Objasnite mi ovo i poverovaću u reinkranaciju:???:
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 12.09.2009
- Poruka
- 511
Hrist je na raspeću rekao: ‚‚Oče u tvoje ruke duh svoj predajem". Nije predao svoje suze, svoju bol, svoju tugu, već je predao svoju suštinu. Predao je sebe van svih zemaljskih zakona/emocija.
To je meni više nego dovljno!
Duh= Svest/Biće nije emocija. Duh ne može da voli, da pati, da bude srećen, da bude tužan. Duša je ta koja je protkana ovozemaljskim emocijama/stimulusima. Duša je veza između tela i duha. Materija-raskršće-nematerija. Telo-Duša-Duh. Telo kao totalna instanca materije-duh kao totalna instanca nematerije. Duša kao raskršće, mesto gde se spajaju telo i duh i gde nepripadaju ni jedno ni drugo u celosti. Kao što rekoh (sada već po ko zna koji put) duša reaguje (recimo na ljubav) a telo manifestuje (vi skačete od sreće, osećate leptiriće u stomaku, prolaze vam trnci...). Kada umre telo, umire ‚‚veliki receptor" koji je duši prenosio informacije. Duša je ogoljena jer više nema kroz šta da manifestuje. Umire i duša. Ovde dodajem da je veza telo-duša obostrana. Telo upija stimulus iz okoline (bilo oko sebe ili u sebi) prenosi duši, duša reaguje i prenosi telu. Veza između Duše i Duha je takođe obostrana stim što valja napomenuti značaj koji imaju ta dva pravca.
1. Duša ka Duhu (u mnogim zemljama je poznato kao Nesvesnost). Svetovni život.
2. Duh ka Duši (u mnogim zemljama poznato kao Svest- svest o sopstvu, svest o Biću). Duhovni život. Valja naglisiti da su sveti spisi nastali iz Svesti, sa Izvora- iz Bića (iz ISTINE- ne zasnovanoj na umu već kroz Biće), to je ono što se naziva ‚‚mudra misao", nadahnuće, inspiracija...
Stoga proizilazi da je Duh večito konačište ‚‚informacija" koja je duša skupila i prenela Duhu. ‚‚Životna energija" (gde pritom ne mislim na život u telu) jeste Duh.
Primera radi, ja ljude ne pamtim kako su tužno plakali (manifestacija duše-tuga/tužno i rekacija tela-plač) niti ih pamtim koliko su srećni za šivota bili (i opet manifestacija duše-sreća i reakcija tela-osmeh/veselo skakanje). Ja pamtim koliko su bili aktivni (ne telesno), pasivni (-||-), zainteresovani, beživotni, kako su mislili a kako pričali...
Ovo je isključivo moje mišljenje bazirano na istraživanju i upoređivanju mnogih stvari, istina, religija itd. Samo nedostaje jedna ključna stvar. SPOZNAJA. Mala caka je u tome da to jedino smrt može odgovoriti. U zen priči, car je pitao učitelja gde idu prosvetljeni ljudi kada umru, učitelj je odgovorio da ne zna. Na pitanje cara kako ne zna, učitelj je odgovorio: ‚‚Kada budem umro, ZNAĆU" (Znati, Spoznati=Duh. Duša je ta koja će ‚‚samo" preneti Duhu). Pozz
Dodato posle 7 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
P.S.
Veliki je problem što se duh umom pojmi kao silueta ljudske forme. Duh nema veze sa ‚‚belim čaršavom". Kada kažem Duh ne mislim na gosthbusters filmove. I ovde se javlja problem predpostaviki uma za one stvari što su njemu nedokučive pa stoga projektuje mentalne slike da bi mogao da opravda ili razume nešto.
To je meni više nego dovljno!
Duh= Svest/Biće nije emocija. Duh ne može da voli, da pati, da bude srećen, da bude tužan. Duša je ta koja je protkana ovozemaljskim emocijama/stimulusima. Duša je veza između tela i duha. Materija-raskršće-nematerija. Telo-Duša-Duh. Telo kao totalna instanca materije-duh kao totalna instanca nematerije. Duša kao raskršće, mesto gde se spajaju telo i duh i gde nepripadaju ni jedno ni drugo u celosti. Kao što rekoh (sada već po ko zna koji put) duša reaguje (recimo na ljubav) a telo manifestuje (vi skačete od sreće, osećate leptiriće u stomaku, prolaze vam trnci...). Kada umre telo, umire ‚‚veliki receptor" koji je duši prenosio informacije. Duša je ogoljena jer više nema kroz šta da manifestuje. Umire i duša. Ovde dodajem da je veza telo-duša obostrana. Telo upija stimulus iz okoline (bilo oko sebe ili u sebi) prenosi duši, duša reaguje i prenosi telu. Veza između Duše i Duha je takođe obostrana stim što valja napomenuti značaj koji imaju ta dva pravca.
1. Duša ka Duhu (u mnogim zemljama je poznato kao Nesvesnost). Svetovni život.
2. Duh ka Duši (u mnogim zemljama poznato kao Svest- svest o sopstvu, svest o Biću). Duhovni život. Valja naglisiti da su sveti spisi nastali iz Svesti, sa Izvora- iz Bića (iz ISTINE- ne zasnovanoj na umu već kroz Biće), to je ono što se naziva ‚‚mudra misao", nadahnuće, inspiracija...
Stoga proizilazi da je Duh večito konačište ‚‚informacija" koja je duša skupila i prenela Duhu. ‚‚Životna energija" (gde pritom ne mislim na život u telu) jeste Duh.
Primera radi, ja ljude ne pamtim kako su tužno plakali (manifestacija duše-tuga/tužno i rekacija tela-plač) niti ih pamtim koliko su srećni za šivota bili (i opet manifestacija duše-sreća i reakcija tela-osmeh/veselo skakanje). Ja pamtim koliko su bili aktivni (ne telesno), pasivni (-||-), zainteresovani, beživotni, kako su mislili a kako pričali...
Ovo je isključivo moje mišljenje bazirano na istraživanju i upoređivanju mnogih stvari, istina, religija itd. Samo nedostaje jedna ključna stvar. SPOZNAJA. Mala caka je u tome da to jedino smrt može odgovoriti. U zen priči, car je pitao učitelja gde idu prosvetljeni ljudi kada umru, učitelj je odgovorio da ne zna. Na pitanje cara kako ne zna, učitelj je odgovorio: ‚‚Kada budem umro, ZNAĆU" (Znati, Spoznati=Duh. Duša je ta koja će ‚‚samo" preneti Duhu). Pozz
Dodato posle 7 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
P.S.
Veliki je problem što se duh umom pojmi kao silueta ljudske forme. Duh nema veze sa ‚‚belim čaršavom". Kada kažem Duh ne mislim na gosthbusters filmove. I ovde se javlja problem predpostaviki uma za one stvari što su njemu nedokučive pa stoga projektuje mentalne slike da bi mogao da opravda ili razume nešto.
Poslednja izmena: