Šabat-šalom

[Adrian BG]

Наравно да је недеља први дан у недељи после суботе, то нико не спори. А највећи догађај у историји људској, а самим тим у Библији је - Васкрсење, и погоди у који дан се десило? Васкрсење Господње се десило у НЕДЕЉУ, први дан недеље. Али то није битно за вас, ви сатанизујете дан у који Господ устаде из мртвих, вама је то пагански. На само спомињање недеље ви се укочите, колико су вам испрали мозак. То је јасан показатељ програмираног ума.

Шта је „испирање мозга“ и контрола свести
и како се са тим борити?
Професор Александар Дворкин

​

Па, да ли се у секти дешава испирање мозгова? И у чему се оно разликује од контроле свести? Често питају, како се заштитити од зомбирања и нежељених психолошких последица? Треба рећи, да било какво невољно „зомбирање“ није могуће.
Наравно, постоје различите психолошке методе контроле свести, али оне могу бити ефикасне, само када човек сам себе открива за њих. Ако се ми свесно противимо, никакво на нас дејство није могуће. Друга је ствар, што увек, када се сусрећеш са сектама, мораш бити опрезан и памтити, да су овде – лажљивци и обмањивачи.

Нама је једноставно: ми смо Православни хришћани и знамо о томе из њиховог вероучења. А овде нецрквеним људима увек следује да памте, да су секташи – лажови и да је њихов метод – наћи слабу страну човека и играти на њу. Нека људи чешће испољавају свој здрави скептицизам.

Расправе о контроли свести воде се довољно дуго. Родитељи жртви секти су већ 60-их почели да примећују, да су се њихова деца некако променила: поставши чланови секти, они су постали други, много гори људи. Родитељи су говорили, да су њихова деца постали слични аутоматима, роботима, зомбијима, да су они били потпуно неслободни – њима управља и за њих све решава секта.
Само што се завршио корејски рат, наишла је кинеска културна револуција и почео је вијетнамски рат. Код свих је био присутан израз „испирање мозгова“, то јест, одређене насилне методе на уништењу личности човека и пуној промени његових убеђења, које су Корејанци и Вијетнамци примењивали у логорима за заробљенике, а Кинези – у поправним логорима.

Сви су памтили америчке заробљенике, које су показивали на севернокорејској телевизији и који су изненада, како се чинило, почели да узвикују потпуно искрено социјалистичке пароле и да се кају за неизвршене злочине.
Оштра промена, која настаје код новообраћеног следбеника секте, веома је слична овоме. И многи су говорили о методама испирања мозгова у сектама. Други, тада широко примењивани метод – зомбирање или програмирање: „секте програмирају своје жртве“ – тврдили су људи.

Али ако постоји програмирање, појавило се и депрограмирање, под којим се често подразумевало насилно отимање секташа (ако није било могуће извући жртву из секташке средине неким другим средством) и држање на изолованим местима, где су га у току дугих дана или недеља покушавали да преубеде специјалисти психолози и бивши чланови секти. Често (посебно на почетку) то је доносило нужне последице: након што се показао извученим из секташке средине и по први пут за многе месеце, па и године, након одспавања и одмарања, човек је неизбежно почињао да мисли.

Поново су се у његовој свести почели појављивати ранија, потискивана питања и сумње, и њему је све теже било штитити учење секте, коју је он сматрао својом вером, од тих чињеница незнања, које су му наводили депрограмери.

Очајни родитељи, знајући за незаконитост отимања пунолетног детета, ипак су унајмљивали депрограмере, надајући се, да ће им поћи за руком да врате изгубљеног сина или кћер. Једнако често тај систем није успевао. Понеки пут, гнев на људе који су га отели, само је разбешњавао секташа, његов отпор њима је растао и он је бежао. Треба признати и чињеницу, да су се неки „депрограмери“ показивали лоше припремљеним шарлатанима, који су примењивали насилне методе, наносећи штету и понижавајући оне, којима су били дужни да помогну.

Наравно, ти људи су били појединачни случајеви, али секташка пропаганда је учинила све могуће, да о њима раструби што је могуће шире и да их представи типичним за појаву депрограмирања.

Уопште, метод „клин се клином избија“ показао се у датим случајевима потпуно непогодан. Али тешко ће човек, који има срце и савести, поечти да осуђује родитеље, који су у очајању прибегли депрограмирању, знајући да њима руководи, пре свега, неисцељени бол од њихове несреће и жеља да другим средствима, извуку своје дете из руку страшне организације, која је завладала телом и душом детета и да га спасу.

Али секте су наравно, размишљале другачије. Почели су судски процеси, на којима су много пута секте односиле победу. Формално је закон био на њиховој страни: насилно отети пунолетно дете је апсолутно противправно.

Али како вам то изгледа са моралне тачке гледишта: одузети дете на суду родитељима, и тако већ изгубивши најдраже, лишивши их наде и утехе у старости узимањем новца посредством и, ускративши им храниоца, а на крају разорити их материјално (процеси су били предвиђени за веома велике суме новца, које су у случају победе биле пребациване секти)? Међутим, морал никада није био јача страна тоталитарних секти.

Временом је постало схватљиво да се од израза „испирање мозга“ у многим случајевима требало одустати: он је подразумевао методе физичког насиља и уздржања ради измене свести жртве, а како то време људи у секту долазе, бар формално добровољно (заиста, овде је јуридичка разлика између узимања новца путем преваре и оружане пљачке са насиљем и силовањем). Неке секте затим задржавају своје чланове насилно или их чак затварају у концлогоре; у тим случајевима можемо говорити и о испирању мозгова.

Али контрола свести се примењује у свим тоталитарним сектама и о тим методама ћемо говорити. Али главно што треба запамтити, да су и контрола свести и испирање мозга – методе за достизање једног циља – гушење воље човека и стварање феномена, који психијатри називају „синдром зависног типа личности“. Разлика међу та два метода – контроле свести и испирања мозга – таква је као међу „крађом на поверење“ и пљачком са наношењем штете.

Данас је већина људи и организација, који се боре са сектама, одустало од насилног депрограмирања као од противзаконитог и погрешног са моралне тачке гледишта. Да би се супротставили злу тоталитарног секташтва, не треба се подавати искушењу користити против секте, њене сопствене методе.

Сада људи, који покушавају да човека извуку из секте, пре свега позивају „консултанте за излазак“ (exit counselors). Они делују искључиво ненасилним методама, покушавајући да у жртви пробуде критичку свест и жељу да у свему расуди сама.
Ако им то успе, онда окови тамнице ума спадају и човек ступа на дуги пут налажења изгубљене слободе.

Материјал из књиге Професора Дворина
"Сектоведение. Тоталитарные секты.
Опыт систематического исследования "
​

 

[mrsavkic]

@mrsavkić
postavio sam neoboriv dokaz iz Svetog Pisma,
gdje se jasno vidi šta i kako su kršćani vjerovali prije 2000.g
žene su mogli doći i subotom na grob,
ali nisu jer su je svetkovale u skladu sa Zakonom

također se ovdje jasno vidi da je nedjelja prvi radni dan tjedna
Nakon "Šabata", u početku prvog dana u tjednu
i tu je antikrist i svaka njegova podvala, prevara apsolutno slomljena Božjom Rijeći

pa pomenuo sam ti još nepobitnih dokaza od pre 2000 godina. zašto su žurili da stave telo u grob,ako ne stoji jer je bio problem jevrejski petak koji je počinjao?! iz istog razloga žene nisu došle u subotu na grob jer bi za badava dolazile,bile bi oterane,logično. i čemu da dolaze? Isus na kraju ne bi bio u svedočanstvu istima da je vaskrsao da je došlo do susreta ovih žena u subotu,zar ne?

 

[antonijadz]

usput da te pitam
kako ti misliš vjernicima Biblijom dokazati svetost nedjelje??
nadam se da pitanje nije preoštro i da nečeš opet pobječi

Kada se Pavao počeo usredotočavati na pogane, subota se spominje samo jedanput: „Prema tome, neka vas nitko ne osuđuje zbog jela ili pića, ili zbog godišnjih blagdana, ili mlađakâ, ili subotâ! To je samo sjena stvarnosti koja je imala doći, a stvarnost je Krist“ (Kološanima 2,16–17). Židovski šabat ukinut je na križu, gdje Krist „izbrisa zadužnicu koja je svojim odredbama bila nama protivna“ (Kološanima 2,14).

Kada su se prvi kršćani sastajali? Djela 2:46-47 daju nam odgovor: “Kao što su svaki dan postojano – kao po dogovoru – bili u hramu, tako su po kućama lomili kruh i zajedno uzimali vesela i priprosta srca. Hvalili su Boga i zato uživali naklonost svega naroda. A Gospodin je svaki dan pripajao Crkvi one koji se spasavahu.” Ukoliko je postojao dan kada su se kršćani redovno sastajali, onda je to bio prvi dan tjedna (naša nedjelja), a ne dan Šabata (naša subota) (Dj 20:7; 1. Kor 16:2). U čast Kristova uskrsnuća u nedjelju, prvi su kršćani držali nedjelju – ne kao “kršćanski Šabat” nego kao dan kada na poseban način štuju Isusa Krista.

 

[Plantix]

Ti imaš neki poremećaj s pamćenjem? Ili si neuk? Ili si samo provokator? Za sve ima lijeka.
Informiraj se malo prije nego me slijedeći put nazoveš templarom jer ispadaš glup.



Templari su viteški crkveni red koji već duga stoljeća više ne postoji jer je ukinut.
Templare (fratres militiae templi) osnovao je Hugo des Payens (+ 1136.) zajedno s još sedmoricom vitezova kad su godine 1119. u Jeruzalemu položili vječne zavjete siromaštva, čistoće poslušnosti i zavjet da će štititi kršćanske hodočasnike od saracenskih nasrtaja. Kralj Balduin II. oslobodio je za njih dio svoje kraljevske palače pokraj Salomonova hrama u Jeruzalemu. Zato što su bili kraj hrama - koji se na latinskom jeziku kaže templum - prozvani su templari.
Koncil u Trovesu potvrdio je 1128. godine redovnička pravila te zajednice koja je redigirao Bernard od Clairvauxa. Članovi templarskog reda, koji su nosili kao redovničku odjeću bijele haljine s velikim crvenim križem, dolazili su iz redova europskoga, osobito francuskoga plemstva, između vitezova koji su se već okušali u borbama kršćana u Svetoj Zemlji, na Pirinejskom poluotoku protiv Maura te kod Leignitza protiv Mongola.


U mnogim borbama templari su se istaknuli nevjerojatnom hrabrošću pa su postali omiljena pjesnička tema na početku 13. stoljeća. Krajem 13. stoljeća morali su uzmaknuti pred Saracenima (g. 1291. pao je Akos) pa su svoje središte uredili na otoku Cipru. Uskoro, g. 1307. stiglo ih je uništenje: odlukom francuskoga kralja Filipa IV. Lijepoga templari su zabranjeni, a njihova dobra oduzeta. Zapravo, bojeći se templarskog političkog utjecaja te njihove velike gospodarske moći, Filip IV. Lijepi optužio ih je pred francuskim velikim inkvizitorom za herezu, blasfemiju i nemoral te je dao 13. listopada 1307. uhititi svih 2.000 templara koliko ih je bilo u Francuskoj . Nikada nije bilo dokazano da je templarski red zaslužio takvu optužbu, a nije pomoglo ni to što su ih u Engleskoj, Italiji i Španjolskoj bili oslobodili svake sumnje. Papa Klement V. pokušao je najprije templare zaštititi, a onda je - jer se radilo o teškoj optužbi za krivovjerje, tj. herezu - i on popustio.
Po odredbi koncila u Vienni iz g. 1312., templarska dobra trebala su pripasti nešto starijem viteškom redu - ivanovcima, no to se dogodilo samo djelomično, jer su ta dobra prvi ugrabili svjetovni velikaši.
Budući da templara više nema na povijesnoj sceni gotovo punih sedam stoljeća, nije ništa neobično da su pali u zaborav i da za njih dobro znaju još samo crkveni povjesničari!

Papska crkva je veoma lukava u svakom pogledu. S toga sam uvjerenja da i dan danas postoje templari. makar u drogome obliku i formi.

 

[spedy12]

@antonija-dz
hajde razmisli tko su bili prvi kršćani
prva četiri Isusova učenika
da
pa svima je jasno da su oni držali subotu, nikakvu nedjelju

nema posebnog štovanja Isusa u nedjelju, nemoj se zavaravti
Krist je uvijek naglašavao da treba vršiti volju Oca koji je na nebesima
vršiti volju Božju znači svetkovati subotu

nedjelja se ne slavi zato jer je Krist uskrsnuo u taj dan
taj dan je nametan od strane idolopoklonika još prije stavaranja RIMOkatoličke crkve
ajmo reči da su RIMOkatolici naslijedili vjerska obilježja starih idolopoklonika koji nisu marili za Boga

 

[mrsavkic]

prvi Hristovi učenici su doista dugo još držali kao što rekoh čak i striganje glave,obrede ,i mnogo toga ,jer nije imalo sagrešenja u tome ,a izbegao se progon jevreja. ali po pitanju paganskih crkvi koje nisu imale problem sa vlašu sdinedriona on nisu držali sigurno ni subotu ni nedelju u "svetkovanju",. oni su "svetkovali "samo Hrista. dan Gospodnji je širok pojam.

 

[Laodikeja]

U bibliji ne pronalazimo ni jedan slucaj gde su Jevreji dolazili u sukob sa Apostolima ili Hriscanima po pitanju Subote, a ako su Apostoli i Hriscani krsili zapovest o Suboti i svetkovali Nedelju, tih sukoba bi moralo biti, i biblija bi o tome izvestavala.

Apostoli i Hriscani time sto su poverovali u Hrista, nisu odbacivali nista od Bozjeg zakona pa ni Subotu, osim sto nisu vise praktikovali obredno ritualnu starozavetnu praksu u koju spada i obrezanje, koja je nasla svoje ispunjenje u Hristu.

Da su Apostoli i prvi Hriscani, pa cak i kasnije odbacili Subotu i prihvatili Nedelju, to bi izazvalo nacionalni skandal, i o tome bi moralo pisati i u bibliji.

To znaci da su Apostoli i prvi Hriscani sve do polovine drugog veka slobodno svetkovali Subotu, a nakon progonstva Jevreja koje je zahvatilo i Hriscane - izazvanog ustankom Jevreja protiv Rima pod vodstvom Bar kohbe 132 godine nove ere, i velikog otpada u krilu Rimske crkve, Hriscani su se podelili u dva tabora - u deo koji je krenuo putem otpada i prihvatio mnogobozacke elemente koji su se polako uvlacili u Hriscansku crkvu iz mnogobostva, ukljucujuci i Nedelju - mnogobozacki praznik boga sunca Mitre.. i deo koji je po svaku cenu ostao veran Hristovom - apostolskom ucenju, i zbog toga bio progonjen - prvo od mnogobozackog, a kasnije Hriscanskog Rima..

 

[mrsavkic]

U bibliji ne pronalazimo ni jedan slucaj gde su Jevreji dolazili u sukob sa Apostolima ili Hriscanima po pitanju Subote, a ako su Apostoli i Hriscani krsili zapovest o Suboti i svetkovali Nedelju, tih sukoba bi moralo biti, i biblija bi o tome izvestavala.

Apostoli i Hriscani time sto su poverovali u Hrista, nisu odbacivali nista od Bozjeg zakona pa ni Subotu, osim sto nisu vise praktikovali obredno ritualnu starozavetnu praksu u koju spada i obrezanje, koja je nasla svoje ispunjenje u Hristu.

Da su Apostoli i prvi Hriscani, pa cak i kasnije odbacili Subotu i prihvatili Nedelju, to bi izazvalo nacionalni skandal, i o tome bi moralo pisati i u bibliji.

To znaci da su Apostoli i prvi Hriscani sve do polovine drugog veka slobodno svetkovali Subotu, a nakon progonstva Jevreja koje je zahvatilo i Hriscane - izazvanog ustankom Jevreja protiv Rima pod vodstvom Bar kohbe 132 godine nove ere, i velikog otpada u krilu Rimske crkve, Hriscani su se podelili u dva tabora - u deo koji je krenuo putem otpada i prihvatio mnogobozacke elemente koji su se polako uvlacili u Hriscansku crkvu iz mnogobostva, ukljucujuci i Nedelju - mnogobozacki praznik boga sunca Mitre.. i deo koji je po svaku cenu ostao veran Hristovom - apostolskom ucenju, i zbog toga bio progonjen - prvo od mnogobozackog, a kasnije Hriscanskog Rima..

ako čitaš dela apostola naći ćeš da je pavle ostrigao glavu i prineo prinose sa još četri čoveka.po nagovoru braće apostola da ne bi pao u ruke i osvetu jevrejima. dakle da li ti misliš da je ovo dovoljan dokaz da i mi danas trebamo imati prinose? zato su apostoli držali mnogo toga jer to nije bio greh Bogu,ali ne da su mislili d a je to na spašenje,već da ne ginu zalud od jevresjkih vođa,kao pavle,što umalo nije bio i pored svega ubijen.
nedelja jeste bila dan službi u rimu i drugde svakako,ali niko nije bio javno progonjen i nikaki nedeljni zakon take nakane po svuda nije bio nikad donet.to jeste bio i način da pagani sakriju svoje pravo stanje u hrišaćnstvu i slave dan sunca nepobitno,ali kake to veze ima sa ukidanjem subote. kao što ni unošenje krštenja u trojstvo nije bilo moguće time zabraniti da se i dalje mnogi kste u ime Isus. bilo je javnog progona zbog toga kasnije tek. no sotona je više radio na dobrovoljnoij bazi kao i danas sa tvojim učenjem u trojstvo. nikog ti ovde nisi naredio da ubiju što drugačije veruje.

 

[Laodikeja]

Pavle je svakako pogresio sto je napravio kompromis te vrste, ali ne vidim da se tu govori o Suboti, vec o ucestvovanju u sluzbi u hramu i prinosenju zrtava.
Apostoli nisu krsili ni jednu zapovest pa ni Subotu.

Car Konstantin je prvi doneo zakon o svetkovanju Suncevog dana 300 godine nove ere, a konacno je ovaj zakon ozvanicen na crkvenom saboru u laodikeji 364 godine, i upuceno prokletstvo svima koji i dalje budu svetkovali Subotu.

Ideja za praznovanje Nedelje je prema tome mnogobozacka, a ne Hriscanska, jer u bibliji ni Hristos ni apostoli nigde ne zapovedaju da Hriscani treba da praznuju Nedelju kao uspomenu na vaskrsenje Hristovo.

Primetio sam da se ti vodis parolom "SOLA SCRIPTURA" pa ako je tako, onda bi ovo trebao da shvatis, i da prihvatis kao jednostavnu istinu u vezi Nedelje, bez obzira da li sa druge strane prihvatas Subotu ili ne.

 

[mrsavkic]

Pavle je svakako pogresio sto je napravio kompromis te vrste, ali ne vidim da se tu govori o Suboti, vec o ucestvovanju u sluzbi u hramu i prinosenju zrtava.
Apostoli nisu krsili ni jednu zapovest pa ni Subotu.

Car Konstantin je prvi doneo zakon o svetkovanju Suncevog dana 300 godine nove ere, a konacno je ovaj zakon ozvanicen na crkvenom saboru u laodikeji 364 godine, i upuceno prokletstvo svima koji i dalje budu svetkovali Subotu.

Ideja za praznovanje Nedelje je prema tome mnogobozacka, a ne Hriscanska, jer u bibliji ni Hristos ni apostoli nigde ne zapovedaju da Hriscani treba da praznuju Nedelju kao uspomenu na vaskrsenje Hristovo.

tih zakona i trvenja jevreja je bilo vekovima na momente pa i u vreme hitlera. to ne označava nešto bitno. pvle je dakle držao i striganje toga časa i obred prinosa. i on nije napravio nikakju pogrešku,zar misliš da su apostoli bili neuki da naprave tolku pogrešku?
ne može se tako storgo reći da je greh nekome da se okrene sećanju na vaskrs u nedelju. ako to okrene da štuje ghreši donekle ali mu to nije na smrt jer jer u rimljanima Bog kaže da takoga pravda,jer to čini dana radi Hristovog vaskrsenja. što se tiče jednog dana,dana oko slavljenja
nove godine tj. sunca to si u pravu to je idolstvo. ne verujem da je konstantin naredio tako što,imaš li dokument oko toga?