Јер је субота седми дан, Бог је дао суботу Своју Јеврејима да је светкују, да то буде печат Старог завета као што Аврааму даде печат обрезања након ВЕРЕ самог Авраама. Тако и ми, ако верујемо у Господа, онда улазимо у мир Божији. Све и да долазимо сваке суботе да се поклонимо Господу како желиш да кажеш, нема никакве везе то са уласком у спокој вером, а не суботарењем. Јер суботари упадоше у гатку неверства, узалуд им светковање суботе ако се не уздају у Господа.
Јер и да светковање суботе (поред осталих заповести Мојсијевих) уводи у мир Божији, онда би сви фарисеји били у њему. А видимо да се за фарисеје који заговарају обрезање и светковање суботе каже: јерес фарисејска, без обзира што су веровали. Нису схватали Нови завет, баш као и ви адвентисти и сви "инфицирани" вашом саблазни.
А треба да знаш да је наступио Нови завет и да је печат тог завета вера у Господа Исуса Христа и да смо печатирани Духом Светим јер верујемо у Сина Божијег. Не зато што светкујемо суботу, већ што верујемо у уздамо се у Живог Бога, не упадамо у исту гатку неверства као што су Јевреји упали. Без обзира, светковали суботу или не, они су се побунили против Бога и хтели да се врате у Мисир код фараона (у паганизам). Нису веровали у Божије обећање да ће их одвести где је рекао. То смо много пута прошли и ти си сваки пут убацивао суботу која нигде није писала.
4. Мојсијева, глава 14
1. Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
2. И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
3. Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
4. И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
5. Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
6. А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
7. И рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
8. Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
9. Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
10. Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
11. И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
12. Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
13. А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
14. И рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
15. Па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
16. Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
17. Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
18. Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
19. Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
20. А Господ рече: Праштам по речи твојој.
21. Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
22. Ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
23. Неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
24. А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
25. Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
26. Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
27. Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
28. Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
29. У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
30. Нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
31. А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
32. А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
33. А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
34. По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
35. Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
36. А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
37. Ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
38. А Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
39. И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
40. А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
41. Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
42. Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.
43. Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.
44. Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.
45. Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.
Дакле, чиста непослушност, бунтовништво, невера и непоуздање у Живог Бога. Нису вере имали (гатка неверства) да ће Господ испунити шта је обећао. Као што и ви не верујете да ће Господ испунити шта је обећао, па се трудите да Мојсијевим законом будете што "чистији", баш као фарисеји. Да вегетаријанством и суботарењем стекнете плату на Небесима. Плата на Небесима се стиче милошћу, праштањем, трпљењем, жртвовањем за другога, за сведочанство Исуса Христоса. Никако делима закона. Какав "морални закон" и остале ваше глупости. Ви делите закон по свом нахођењу, ужас.
Знам ја да ћеш опет ископати неку суботу из Старог завета, али шта се може...
