VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Da, ali mora takodje znati da su Nedelja - kao i drugi mnogobozacki elementi, poceli da se uvlace u crkvu sredinom 2 veka posle Hrista, kada je lokalna crkva u Rimu napravila kompromis sa mnogobozackom Rimom iz razloga svog opstanka, jer je u to vreme u Rimu uvedena antijevrejska kampanja zbog Jevrejskog ustanka protiv Rimske okupacije pod vodstvom Jevrejskog vodje Barkohbe, kojom je Jevrejima bilo zabranjeno ispovedanje vere i svetkovanje Subote, a oni proterani iz Judeje.
Da bi fizicki opstala, crkva u Rimu je napravila kompromis sa Rimskom vlascu, i umesto Subote koju je do tada postovao ceo Hriscanski svet, prihvatila mnogobozacku Nedelju.
Konstantin je 330 godine izdao dokument kojim je Nedelju - CASNI DAN SUNCA proglasio kao praznik za sve Hriscane.
Prvi crkveni sabor koji se pozabavio ovim pitanjem - je bio sabor u Laodikeji 364 godine, na kome je zvanicno uvedena Nedelja, i anatemisani svi koji i dalje budu svetkovali Subotu zvanicnim proglasom koji glasi: "Hriscani treba da svetkuju nedelju, i da ne treba da rade u ovaj dan, a ako budu radili i svetkovali subotu nek budu prokleti"
Ja sam vec o ovome pisao, pa radi antonijedz postavljam taj tekst:
"U vreme nakon prvog ustanka jevreja 70 godine nove ere, dogodio se i drugi ustanak koji je 132 godine pokrenuo takozvani Bar Kohba ( zvezda ), koji je izazvao takozvano Rimsko negativno raspolozenje prema Jevrejima.
Ustanak je imao za posledicu potpuno opustosenje Jerusalima i gubitak Palestine kao njihove domovine.
Car Hadrijan, posto je ugusio ovaj Bar Kohbin ustanak, sagradio je na rusevinama Jerusalima novi Rimski grad nazvan Aelija Kapitolina, i na mestu Jevrejskog hrama podigao hram posvecen Jupiteru.
U to vreme nametnute su Jevrejima opste zabrane, bili su isterani iz grada i pod pretnjom smrcu zabranjen im je povratak u grad.
Takodje zabranjeno im je ispovedanje njihove vere, svetkovanje Subote i ostalih praznika, proucavanje Tore, i obrezanje, nametniut im je poseban porez.
jevrejstvo koje je ranije bilo RELIGIO LICITA - dozvoljena religija, pod cijim okriljem je i pravo Hriscanstvo u pocetku uzivalo versku slobodu, postaje sada RELIGIO ILICITA - zabranjena religija.
Svesna ovih represija protiv Jevreja i antijevrejskog raspolozenja koje se osecalo narocito u Rimu, Rimska crkva je nastojala da pokaze svoju lojalnost Rimskim vlastima i da im se dodvori.
Taj su zadatak na sebe preuzele Hriscanske apologete Kvadratus i Aristid.
Tako Rimska crkva pravi kompromis, i uvodi odrzavanje Bogosluzenja u nedelju umesto subotom kao do tada, zato sto je svetkovanje Subote bilo zabranjeno"
- Jevsevije Popovic - opsta crkvena istorija
- Sokrat Skolastik - crkvena istorija
- Sozomen - crkvena istorija
- Epiphanus - adversus Haereses
Da bi fizicki opstala, crkva u Rimu je napravila kompromis sa Rimskom vlascu, i umesto Subote koju je do tada postovao ceo Hriscanski svet, prihvatila mnogobozacku Nedelju.
Konstantin je 330 godine izdao dokument kojim je Nedelju - CASNI DAN SUNCA proglasio kao praznik za sve Hriscane.
Prvi crkveni sabor koji se pozabavio ovim pitanjem - je bio sabor u Laodikeji 364 godine, na kome je zvanicno uvedena Nedelja, i anatemisani svi koji i dalje budu svetkovali Subotu zvanicnim proglasom koji glasi: "Hriscani treba da svetkuju nedelju, i da ne treba da rade u ovaj dan, a ako budu radili i svetkovali subotu nek budu prokleti"
Ja sam vec o ovome pisao, pa radi antonijedz postavljam taj tekst:
"U vreme nakon prvog ustanka jevreja 70 godine nove ere, dogodio se i drugi ustanak koji je 132 godine pokrenuo takozvani Bar Kohba ( zvezda ), koji je izazvao takozvano Rimsko negativno raspolozenje prema Jevrejima.
Ustanak je imao za posledicu potpuno opustosenje Jerusalima i gubitak Palestine kao njihove domovine.
Car Hadrijan, posto je ugusio ovaj Bar Kohbin ustanak, sagradio je na rusevinama Jerusalima novi Rimski grad nazvan Aelija Kapitolina, i na mestu Jevrejskog hrama podigao hram posvecen Jupiteru.
U to vreme nametnute su Jevrejima opste zabrane, bili su isterani iz grada i pod pretnjom smrcu zabranjen im je povratak u grad.
Takodje zabranjeno im je ispovedanje njihove vere, svetkovanje Subote i ostalih praznika, proucavanje Tore, i obrezanje, nametniut im je poseban porez.
jevrejstvo koje je ranije bilo RELIGIO LICITA - dozvoljena religija, pod cijim okriljem je i pravo Hriscanstvo u pocetku uzivalo versku slobodu, postaje sada RELIGIO ILICITA - zabranjena religija.
Svesna ovih represija protiv Jevreja i antijevrejskog raspolozenja koje se osecalo narocito u Rimu, Rimska crkva je nastojala da pokaze svoju lojalnost Rimskim vlastima i da im se dodvori.
Taj su zadatak na sebe preuzele Hriscanske apologete Kvadratus i Aristid.
Tako Rimska crkva pravi kompromis, i uvodi odrzavanje Bogosluzenja u nedelju umesto subotom kao do tada, zato sto je svetkovanje Subote bilo zabranjeno"
- Jevsevije Popovic - opsta crkvena istorija
- Sokrat Skolastik - crkvena istorija
- Sozomen - crkvena istorija
- Epiphanus - adversus Haereses
Poslednja izmena: