To je samo na prvi pogled tako. Još je tu mnogo dilema. Recimo, jedna od tih dilema je, u ovom slučaju, da li je Isus znao da je Bog? Ako je znao, onda bi bila besmislena ova njegova rečenica sa krsta, jer kada bi se bilo ko našao u takvoj situaciji, ne bi sam sebe pitao: zašto me ostavi. A, opet, ako nije znao da je Bog, onda sva priča o njemu pada u vodu...
Pa nije on sam sebe pitao
On pita drugu osobu, koja je jednako Bog kao i on sam.
Jovan 1:1 : ''
U pocetku bese Rec i Rec bese KOD Boga, i Bog bese Rec''
Neko ko je kod neke druge osobe, ne moze biti ista ta osoba!
Dakle Isus ne pita ''sam sebe'' nego drugu osobu.
Ta osoba je do tog trenutka bila jedno sa njim, ali zbog greha dolazi do razdvajanja, ne umire Bog zbog greha , jer on ne moze umreti, umire covecja priroda tj. Isus Hristos u ovom slucaju..
To je kao i 'bracna zajednica' vec sam govorio o tome, iako su oni ''JEDNO'' , muskarac i zena mogu nezavisno da zive i rade i obavljaju razlicite delatnosti, mogu da se razdvoje i zive odvojeno, ali kada se sastanu oni su ''JEDNO''.
Tako su Otac i Isus jedno u Duhu, i Duh je taj koji ih cini jednim Bogom.
Ovo poredjenje sa brakom je ispravno, jer Bog ''na svoju sliku stvara coveka'' , pa ono sto imamo u ljudskom , slika je Bozanskog odnosa..
U Trosjstvu postoji odnos delovanja.
Jedna Bozanska osoba ima vecu duznost, druga manju, u procesu spasenja, ne ucestvuju sve jednako..
Tako Isus u nekom smislu ima manju ulogu, ''Otac je moj veci od mene'' -mada se ovo odnosi na njegov zivot na zemlji..
Za Sveti Duh se opet kaze da se ''hula na njega ne oprasta'' a na ''Boga da'' , to je opet ne zbog ''velicine'' , vec zbog ''uloge koju obavlja'' u procesu spasenja..