Laodikeja, mnogo je toga diskutabilnog i kontradiktornog u ovoj tvojoj rečenici! Prvo što se iz ovih tvojih riječi može zaključiti jeste da Bod nije stvorio savršeno stvorenje (čovjeka), iako Biblija tvrdi da ga je stvarao prema svom liku i naličju - tijelu i duhu, pa Bog mora naknadno intervenisati kod svakog čovječijeg stvorenja, da bi ga sačuvao od grijha. Ima li to smisla?
Ima smisla.
Bog je u početku stvorio čoveka kao savršeno moralno biće, sa svim obeležjima fizičke i duhovne snage koje je posedovao, i sa mogućnošću da se razvija kroz čitavu večnost u zajednici sa tvorcem u savršenom svetu koji je on stvorio.
Ipak, prvi čovek nije izdržao ovaj ispit vernosti, već je iskazao neposlušnost i tim činom doživeo pad i postao grešnik.
Kao takav - grešan, on nije mogao prebivati u prisutnosti Božjoj i jesti plodove sa drveta života, što je dovelo do toga - da bude izagnan iz Edemskog vrta.
Čovek je tokom vremena toliko unizio svoju savršenu moralnu prirodu, da je potuno izgubio svest o Bogu, i jedino je Bog imao moć da čoveka spasi iz ovog stanja greha i smrti kao posledice greha.
On je iz tog razloga stvorio plan spasenja - pronašavši zamenu za njegovu smrt.
Naime, on je obećao da če u određenom trenutku poslati spasitelja koji će preuzeti čovekov greh na sebe - pa time i smrt kojom je on trebao umreti, kako bi ga spasio od greha i večne propasti i vratio u izgubljeni raj.
Bog je ovo obećanje ispunio - poslavši svog jedinorodnog sina na ovaj svet, koji se rodio na ovoj zemlji kao čovek, živeo među ljudima životom poniznosti i umro mučeničkom smrću raspet na krstu, tom smrću preuzevši na sebe grehe celog sveta, i time omogućivši da verom u njega i prihvatanjem njegove žrtve kao otkup za svoje grehe - čovek ipak može večno živeti.
Drugo, ima li, u tom slučaju, smisla Isusova žrtva i njegovo preuzimanje ljudskih grijehova na sebe?
U ovome se ostvaruje smisao Isusove žrtve, jer čovekov greh je neko morao ukloniti ili preuzeti na sebe, a to nije mogao ni jedan čovek ili stvoreno biće - već samo Bog, i princip spasenja je upravo - da čovek prihvati ovu žrtvu kao otkup za svoje grehe, da ih preda Isusu i da uz Božju pomoć više ne greši.
Treće, zbog čega je Bog dao čovjeku razum, ako ne radi toga da sam može razlikovati dobro od zloga, grešno od negrešnoga..., što će reći, da čovjek nije nemoćan da se sam izbori sa silama zla, ukoliko njegov razum funkcioniše na način kako ga je Bog kreirao!
Društvene moralne norme, koje su uglavnom sankcionisane i zakonima, ljudska su kreacija koja je nastala upravo djelovanjem ljudskog razuma i shvatanja da su one (moralne norme), uslov za opstanak i funkcionisanje društvenih zajednica i odnosa među ljudima uopšte.
Bog je čoveku dao razum da prepozna i razlikuje dobro od zla, ali razum nije dat kao sistem samospasenja u kome će čovek sam po sebi razlikovati dobro od zla i činiti samo dobro, bez ikakve misli ili vere u Boga.
Biblija kaže da "DA NI JEDNOG NEMA PRAVEDNOG, NI JEDNOG DOBRO DA TVORI"
Takođe - da nas naša najpravednija dela nikada ne mogu spasiti ako nisu učinjena u veri ili nisu proizvod vere.
Dakle, jedino kroz veru - prihvatanjem Isusove žrtve na krstu kao otkup za naše lične grehe mi možemo biti proglašeni pravednima, jer Isus ne koriguje naša dela kao fizičke postupke - već nas čisti iznutra potpuno, čisti naše misli, naše srce, naše najskrivenije pobude, i iz takvog spasenja koje on obavlja
U nama - proizilazi i naš posvećen život u skladu sa Božjim moralnim zakonom.