Hvala ti sto me nazivas ''Papak'' to vec govori o tebi kao o osobi, nimalo vrednoj mog truda i razgovora...
Pisacu zbog drugih..
To sto se koristi rec ''drvo'' tj ''stauros'' ne dokazuje da je bila ''taraba''.
Nemas pojma o cemu pricas!
Biblijski dokazi
I Novi Zavet daje nepremostive prepreke za teoriju stuba. Prvo i osnovno, Novi Zavet je jasan po jednom pitanju:
Hrist je nosio drveni stub na kome je razapet (
Jovan 19:17). To je jako bitno pitanje (pogledajte
Logičke dokaze ispod). Sama ta činjenica je dovoljna da se uvidi da Hrist nije nosio noseći stub na kome je razapet, već
petibulum (poprečnu gredu) koji se podizao na fiksirani (nepokretni) noseći stub. Nije Hrist nosio stub od 3.5 - 4 metra i od 500 kila, već mnogo manji stub i mnogo manju dužinu. Sama ta činjenica je već dovoljna da razbije sva teoretisanja na temu da li je Isus mogao da nosi NOSEĆI stub od 500 kila i te dužine.
Međutim, ima Biblija još stihova koji govore protiv stuba. Recimo, Biblija kaže da je taj drveni stub morao biti dovoljno lak da ga Isus može nositi onako bičevan od Pilata do Golgote. Takođe taj stub mora biti i dovoljno težak da obori izmučenog, povređenog čoveka. Sa petibulumom se opet sve kockice poklapaju, samo sa nosećim stubom imamo gomilu problema.
Dalje, Biblija govori da su
Isusove ruke bile probodene sa dva klina, a ne sa jednim, kao što prikazuje ilustracija u Kuli Stražari (vidi sliku iznad, koju Kula Stražara preuzima iz
WB&TS, 1958, "From Paradise Lost to Paradise Regained," str.141). Ako su Isusu ruke bile probodene iznad glave, Rimljani bi koristili jedan klin, bar tako kažu Jehovini Svedoci. Biblija kaže suprotno:
Jovan 20:25 - tekst koristi reč "klinovi" (množina). Jedan u levoj, drugi u desnoj šaci. Ne jedan klin, već dva. Da su Isusu zakucali ruke za stub za mučenje, Rimljani bi koristili jedan klin za obe šake, baš kao što pokazuje ilustracija. Ali tekst kaže da su u pitanju bila barem dva klina. Dva klina za dve šake, a ne jedan klin za obe šake. Čak ovaj stih
dva puta ističe kako se u Isusovim šakama nalaze rane od
KLINOVA.
Dva puta! Vidimo da Jehovini Svedoci prikazuju Isusa čije su ruke podignute visoko iznad glave, i šake probijene JEDNIM KLINOM
. Uporediti taj prikaz sa prikazom raspeća na "ruskom" krstu. Koji od ova dva prikaza se slaže i sa Biblijom i sa istorijskim činjenicama? A kasnije ćemo videti da je ova donja verzija takođe mnogo "logičnija" nego teorija po kojoj je Isus razapet na uspravnom stubu.
Takođe, Biblija kaže da je tabla na kojoj je pisalo "Kralj Jevreja" bila dovoljno velika da sadrži VIDLJIVI natpis "Kralj Jevreja". Ova tabla nije bila zakucana iznad Hristovih ŠAKA (ruku) već iznad Hristove GLAVE. Opet pogledajte sliku iznad i recite na kom prikazu raspeća tabla sa natpisom stoji iznad Hristove GLAVE. (
Matej 27:37)
Logički dokazi
Hajde zamislite se malo. Odradite kalkulaciju težine i dužine i ostalih "tehničkih" problema koje ima teorija stuba u odnosu na teoriju krsta.
Da je u pitanju stub, to znači da bi to morao biti
noseći stub, stub na kome bi ta osoba bila razapeta (ruke iznad glave položaj). Taj stub bi se zakopao u zemlju sa već razapetim osuđenikom. Šta mislite, koliko je taj stub morao da bude visok? Pretpostavimo da je metar osamdeset bila visina za odrasle muškarce kao neka maksimalna prosečna. Ali, ako su ruke bile podignute iznad glave, morate da dodate još 30-40 cm na visinu čoveka. To vam je već drveni stub dugačak 2 metra 20 cm. Potom je morao da postoji prostor iznad šaka za tablu sa natpisom, to vam je još minimum 30-50 cm. Već smo stigli do preko 2 i po metra. Potom dodajte još najmanje metar i po da taj stub bude dovoljno čvrsto i stabilno ukopan u zemlju da bi mogao da nosi i svoju težinu i težinu čoveka a da se prevrne. Dakle, dobili smo
dužinu stuba od 3 i po metra MINIMUM!
Takođe, ovaj stub bi morao da bude i
debeo, ne može da bude ispod 20 cm u prečniku, ako ne i više. Prvo, zamislite DUŽINU (3.5 - 4 metra) i DEBLJINU tog drvenog stuba i zamislite da li bi bilo moguće čoveku da vuče toliki stub tokom puta od Pilatove palate "pravde" do Golgote. A onda izračunajte
TEŽINU tog stuba. Imao bi najmanje pola tone. Zapamtite da noseći stub mora biti dovoljno čvrst, stabilan i težak sam po sebi, da može da ponese težinu čoveka i da stoji uspravno, da se ne preturi u pravcu u kome čovekovo telo stvara neravnotežu uspravnog stuba.
Imajte dakle u vidu da je
bičevani Hrist morao da nosi ovoliku drvenu
gromadu.
Probajte vi tako zdravi i pravi da teglite taj komad drveta na ramenu tako dugo kao Hrist koji je upravo bio izbičevan i iscrpljen. Pa ako vi uspete bez problema, onda recite da je Hrist nosio noseći stub na koji je kasnije prikovan.
Pa onda je tu i problem
sveže iskopane zemlje. Rupa za taj stub morala je da bude barem metar, metar i po duboka. Stub tolike težine (plus čovek) zakopan u tek raskopanu zemlju? Uvek nam je to Hristovo nošenje Staurosa problem. Ne samo da je Hrist morao da tegli taj noseći drveni stub, već je morao da bude i ukopan u zemlju na licu mesta. Znači da bi i zemlja u tom trenutku bila sveže raskopana, i ma koliko sabijena bila, opet bi bila nedovoljno čvrsta da ponese taj stub i čoveka na njemu bez ikakvih problema, i to u sred nevremena koje je potom usledilo.
Dakle, imate nepremostive prepreke i probleme za ovu teroriju. Ukratko,
ovo je neizvodljivo.
Međutim, po drugoj teoriji, Hrist je nosio pendibulum, poprečnu gredu na nosećem stubu. U tom slučaju, noseći stub je već bio poboden u zemlju, tu je uvek stajao, a poprečni stub koji je delio deo težine i održavao bolji balans, zakucavao se na noseći stub tokom raspeća. To dalje znači da Isus nije nosio toliku težinu i toliko veliki (debeli) stub. On nije morao da se ukopava, i nije morao da bude duži od dva do dva i po metra (visina čovekova plus još par centimetara preko). Znači, samim tim što je taj stub i kraći i tanji, on je takođe i lakši i u proseku bi težio do 100-150 kilograma. To je već sasvim realnija situacija, i bičevan čovek može da ponese taj stub i da padne nekoliko puta pod težinom. Čak može posle tog umora i iscrpljenosti da umre tokom kazne. Tako je umro i Isus i onaj jevrejski mladić Jehoanana, sin Šagolovog.
Takođe, ima još jedan faktor, koji nije zanemarljiv. Zamislite vojnike ili ostale "radnike" koji moraju da
KOPAJU da bi se krst UKOPAO u zemlju na licu mesta. Zašto bi vojnik to radio, ili neki fizički radnik? Zar nije mnogo praktičnije imati ukopani stub koji tu uvek stoji, i samo na njega podignuti petibulum sa već razapetim čovekom. Na taj način se
nije gubilo vreme da se rupa zakopa i da se zemlja sabije. A nisu ni vojnici morali da se muče da svaki put kopaju kad god padne Pilatu na pamet da nekoga razapne.
Sve to su opet
nepremostivi logički, fizički i tehnički dokazi koji dodatno potvrđuju da je
teorija stuba neizvodljiva u stvarnosti. Jer postoji problem:
Hrist je taj stub NOSIO u tom slučaju(Biblija to pominje više puta). Dakle, nije bio razapet na već ukopanom stubu, već je nosio taj stub koji je potom na Golgoti ukopan (što je potrajalo, nije to moglo tako lako i brzo da se obavi kao u teoriji sa krstom gde nema kopanja, noseći stub je tu već godinama). Sve to su samo dodatni dokazi za teoriju krsta, koja kaže da je noseći stub krsta već bio ukopan u zemlju, na standardnom mestu za egzekucije, da je osuđenik nosio poprečnu gredu krsta (petibulum) i da je razapet raširenih ruku, što je s tehničke strane bilo mnogo izvodljivije i praktičnije i logičnije nego nošenje nosećeg stuba. Taj jedan mali biblijski detalj (da je Isus nosio svoj krst) jeste dokaz da nije mogao da nosi noseći stub, već mnogo manju gredu.
Istorijski dokazi:
Britanika (Encyclopaedia Britannica, unos: crucifixion), Josif Flavije, Herodotus, svi se slažu da je
krst kao metod kažnjavanja bio usvojen od Persijanaca iz
519. godine pre Hrista, koji su najverovatnije to preuzeli od Asiraca
(Herodotus, Hist. I 128.2, III 132.2, 159.1). Kako god bilo, krst su kasnije koristili i Grci, naročito Aleksandar Veliki i Kartaginjani. Rimljani su usvojili krst od ovih naroda da kazne robove i veleizdajnike. Razapinjanje na krst pojavilo se u Palestini još u doba helenizacije. Seleukid Antioh IV Epifan razapinjao je na krst one Jevreje koji nisu prihvatali helenizaciju"
(Josif Flavije, Ant. XII 240-41, kao i 1. Makabejcima 1:44-50).
Grobnice iz 1. veka pre Hrista i 1. veka posle Hrista, severno od Jerusalima. Te grobnice pažljivo je proučio grčki arheolog
Vasilius Caferis, koga je uposlilo izraelska državna agencija za arheološka nalazišta. (
Israeli Department of Antiquities). Jedna od tih grobnica sadržavala je skelet razapetog muškarca. Procenjena starost ovog skeleta i grobnice je 30 - 40. godina posle Hrista (vreme Hristovog raspeća). Skelet je pripadao mladiću po imeno Jehoanan, sin Šagolov, razapet je u starosnoj dobi od 24 do 28 godina. Gospodin Caferis napisao je članak u januaru/febuaru 1985. za naučni (necrkveni)
Biblical Archaeology Review (BAR) glasnik, gde je napisao sledeće:
"Pred kraj prvog veka pre Hrista, Rimljani su usvojili razapinjanje kao zvaničnu kaznu za one koji nisu Rimljani, za neke manje zločine. U početku se razapinjanje na krst nije primenjivalo kao metod egzekucije, već više kao kazna mučenjem. Čak štaviše, samo robovi optuženi za određene zločine bivali su razapinjani na krst. Tokom ovog ranog perioda, drvena greda, poznata pod nazivom "furca" ili "patibulum" postavljala se robu na vrat i vezivala za njegove ruke...
"Kada bi procesija stigla do mesta izvršenja kazne, vertikalni noseći stub bio je već čvrsto ukopan u zemlju. Ponekad bi žrtvu kačili na krst samo pomoću konopaca. U takvim slučajevima, patibulum ili poprečni stub, na kome su vezane žrtvine ruke, pričvrstio bi se za vertikalni noseći stub. Žrtvi su u tom slučaju noge vezivane za vertikalni noseći stub pomoću konopaca.
"Ako bi žrtvu prikivali za krst klinovima, onda bi žrtvu položili na zemlju, sa ramenima na poprečnoj gredi. Njegove ruke su bile ispružene u stranu i prikovane kroz šake za poprečnu gredu, koju bi potom podigli i pričvrstili za vrh uspravnog stuba. Stobala žrtve su se prikivala za vertikalni noseći stub.
"U nameri da produže agoniju, Rimski krvnici su osmislili dva pomagala da žrtvi produže život dok visi na krstu. Jedan od tih izuma zvao se sedila, mala daska pričvršćena na prednjoj strani krsta, malo ispod stopala. Ova daska je pridržavala telo dovoljno da žrtva ne umre brzo od iscrpljenosti viseći svom težinom na klinovima. Ona takođe objašnjava zašto su Rimljani govorili: "stajati na krstu". Zapazite da Irinej i Justin Mučenik (drugi vek) opisuju krst Isusov kao petokraki, umesto četvorokraki. Peti krak je upravo ta sedila". (strana 48 i 49 članka Biblical Archaeology Review za januar/februar 1985).
"Prema rimskim istorijskim zapisima, oni koji su bili osuđeni na raspeće nikad nisu nosili ceo krst, uprkos uvreženom verovanju koje tvrdi suprotno, i uprkos mnogim modernim filmskim prikazima Isusovog puta ka Golgotu. Umesto toga, osuđenici su nosili samo poprečnu gredu, dok je uspravni deo stuba bio trajno ukopan u zemlju, na mestu gde su se obavljala redovna pogubljenja."
Druga arheološka otkrića takođe potvrđuju da su Rimljani u tom periodu uveliko koristili krst u obliku slova T ili krst u obliku +. Pošto su Isusu iznad glave zakucali tablu sa natpisom, znači da je krst bio u obliku +. Da je bio u obliku T, ne bi mogla da se zakuca tabla iznad Hristove glave. Da vidimo da li su Rimljani i za druge ljude koristili takve + krsteve u periodu u kome je razapet Isus Hrist.
Čak i ako kažu da prvi hrišćani nisu koristili krst u bogoslužbene svrhe, opet iznose neistinite ili polovične informacije. Herkulaneum, mali grad blizu Pompeja, uništen u erupciji Vezuva 79. godine. Znači, uništen je još za vreme života nekih apostola i definitivno za života apostolskih direktnih učenika. Otkopan je iz lave i pepela prvi put tek posle 18 punih vekova, godine 1931. U jednoj kući, na zidu, nađen je drveni krst zakucan za zid. Ispod se nalazio komad nameštaja koji su rani hrišćani koristili za klečanje, stoličica za klečanje bi bio najpribližniji opis. Dakle, hrišćanska porodična zajednica u sred paganskog naselja, kako su velika dela Božija!
Dokazi iz manuskripata
A imamo i ovaj dokaz u prilog krsta,
manuskripte. Čak i oni potvrđuju da su rani hrišćani vrlo deklarativno tvrdili da je
Stauros KRST, a ne stub. Istorija Novog Zaveta je veličanstveni svedok o Božijim velikim delima u svetu palog čoveka. Bog se pobrinuo da se i u istoriji i u arheologiji i u Bibliji, i u MANUSKRIPTIMA nađe mnoštvo dokaza o KRSTU, koga ne smemo da se stidimo. Nama je čak rečeno da se
mi jedino krstom Hristovim i možemo ponositi! "Bože sačuvaj da se bilo čime dičim, osim krstom Gospoda Isusa Hrista!" (Galatima 6,14). Bog se pobrinuo da dobijemo toliko dokaza u prilog krsta a protiv stuba, da ni cela večnost neće biti dovoljna da se Gospodu zahvalimo što tako brižno čuva svoju Svetu Reč.
Najstariji nađeni
manuskripti jevanđelja iz perioda 150 - 180. godine posle Hrista,
papirus 45, papirus 66 i papirus 75, sadrže najstariji hrišćanski simbol ikada pronađen. Ne, nije u pitanju simbol Hi-Ro (Hristov monogram), koji se javlja mnogo kasnije u istoriji. Reč je o
najstarijem hrišćanskom simbolu, Staurogramu. Nastao je od slova
Tau i
Ro i vidi se na slici ispod. Kada su pisci manuskripata pisali reč KRST (Stauros), oni nisu samo pisali "sigma-tau-ro" slovima, već su to CRTALI SIMBOLOM. Uvek kada je reč
"stauros" govorio o Hristovom Krstu i o Hristovom raspeću, uvek je korišćen simbol
Staurogram umesto slova "tau-ro". U ostalim slučajevima gde su se javljala slova "tau-ro" pisci manuskripata NISU koristili simbol Staurogram. To znači da se Staurogram nije koristio za sve kombinacije slova "tau-ro", već SAMO na "tau-ro" koji se javlja u reči
"stauros" (krst, raspeće na krstu, raspeti na krst). Na na slici iznad se vidi simbol Staurogram, i fotografija papirusa 66. Na slici pored se vidi fotografija papirusa 75. Toliko o tome ŠTA PIŠE U BIBLIJI. I ovo takođe piše u Bibliji
Dakle, Jehovini Svedoci su u pravu kad kažu da je Isus razapet na DRVETU (stauros). Međutim, ta ista reč "stauros" se koristila da nazove i stub koji je imao poprečnu gredu. Stauros može da znači: jednokraki uspravni stub ili dvokraki / ukršteni stub tj. krst (u obliku slova T ili u obliku ……+). Jehovini Svedoci nisu u pravu kad kažu da taj Stauros NIJE imao poprečnu gredu (petibulum). Nisu u pravu kad kažu da je
Isus nosio taj teški noseći stub na Golgotu niti da su mu ruke bile istegnute iznad glave. Svi ovi materijalni i biblijski dokazi su dovoljni da jednom zauvek razjasne situaciju: Krst ili "stub bez patibuluma".
izvor: sektolomac . net
