Sry domicus, pored svog poštovanja tvog istraživačkog rada ipak mi tvoje objašnjenje nije pomoglo da rešim bar jednu nedoumicu. Govorimo o nekoliko milijardi ljudi pre potopa. Jednostavno nije moguće da oni žive samo na jutarnjoj rosi. Vazdušni pritisak je neznatna sila koja ne bi imala nikakav uticaj na tu ogromnu količinu vode.
Možda bi bila prihvatljivija hipoteza o ogromnoj masi oblaka. Kako god u tim uslovima prodor sunčeve svetlosti bi bio nedovoljan za bilo kakav oblik života. :vorred:
"I svaku biljku poljsku dokle jos ne bese na zemlji, i svaku travku poljsku, itd, jer Gospod Bog jos ne pusti dazda na zemlju, ali se podizase para sa zemlje da natapa svu zemlju."
Dakle, u 1.Knjizi Mojsijevoj, u 2.glavi, 5. i 6. stih govori o tome da u pocetku nije padala kisa, nego da se samo
dizala para sa zemlje, koja se najverovatnije zbog dnevno-nocnih promena temperature kondenzovala i stvarala rosu. (Rosa nastaje tako sto imamo isparenja. Leti kad je noc tiha i mirna, ujutru kad ustanemo vidimo da se na zemlji pojavila obimna rosa. Ali
kad ima vetrova onda nema rose, zato sto iako je zemlja hladna, zbog cirkulacije vazduha nema tolike razlike izmedju tla i atmosfere koja je zahvacena vodenom parom, i ne dolazi do kondenzacije.)
Postoji jos jedan argument u prilog toga, da zaista pre Potopa kisa nije padala. Posle Potopa, kada Bog daje obecanje ljudima da vise nikada na ovoj Zemlji nece biti Potopa, da civilizacija vise nece biti unistena Potopom, On daje odredjene znake da ce to zaista biti tako. I kao znak toga On kaze (u 9.glavi):
"Evo znak zaveta koji postavljam izmedju sebe i vas, i svake zive tvari koja je s vama doveka. Metnuo sam dugu svoju u oblake da bude znak zaveta izmedju mene i zemlje."
Prvi put, kao znak, kao nesto posebno sto niko do tada nije video, pojavila se duga. Zasto? Zar je to mogao da bude znak? Mogao je da bude znak zato sto pre Potopa, zaista, kisa nikada nije padala. A znamo da duga nastaje samo kad kisa pada, i zato ju je Bog uzeo kao znak da On vise nikada nece unistiti civilizaciju na planeti Zemlji Potopom.
Zasto nije mogla da pada kisa na pretpotopnoj zemlji? Nije mogla da pada kisa, iz prostog razloga, zato sto je
vodeni omotac stvarao efekat staklene baste.
Kako nastaje efekat staklene baste? Efekat staklene baste na ovoj planeti Zemlji nastaje zbog toga sto uglavnom dolazi do zracenja sunca. Jedina energija koja zaista dolazi na nasu planetu jeste energija sunca. Sve ove energije koje mi koristimo, osim atomske energije, jesu energija Sunca.
I ugalj je energija Sunca, i nafta je energija Sunca.
Povrsina nase Zemlje se zagreva u toku dana. Ne dolazi celokupna kolicina energije od Sunca do zemljine povrsine, vec negde oko 50% (aproksimativno). Inace, da nije tako, sve bi bilo na ovoj nasoj planeti sprzeno. Ali, u toku noci dolazi do izracivanja iz tla, i mi da nemamo atmosferu, celokupna energija bi se izracila u vasionski prostor. Da nemamo atmosferu, izracunali su naucnici, prosecna temperatura tla na planeti Zemlji bi
bila -18 oC. Znaci, ne bi mogao da opstane zivot. Ali, zahvaljujuci atmosferi, sada je prosecna godisnja temperatura na planeti Zemlji +15 oC. 33 stepena je, dakle, razlika zahvaljujuci atmosferi.
Atmosfera nije apsolutno cista. U njoj ima oblaka, vodene pare, ugljen-dioksida itd. Ugljen-dioksid sada prilicno komplikuje stvari i on ponovno ozivljava taj efekat staklene baste. Zasto? Zato sto on ne dozvoljava u toku noci da se emituje energija, toplota u vasionski prostor, i ponovo mi imamo sve veci i veci efekat staklene baste na ovoj nasoj planeti.
Ako je bilo tako, onda je klima na planeti Zemlji bila ujednacena. Dakle, nije bilo razlika izmedju polova, i nije bilo dramaticnih razlika izmedju dnevno - nocnih temperatura. Svi mi poznajemo efekat staklene baste. Znamo ako je zimi bio topao dan, i ako se predvece navuku oblaci, kako mozemo da setamo napolju? Ako brze hodamo, mozda bi mogli i u jednoj debljoj kosulji.
Ali, ako je celi dan bilo toplo, a uvece je vedro, onda je obicno strasan mraz, tako da cak i drvece puca (u njemu se ledi voda). Takav slican efekat imamo u pustinjama. U pustinjama su varijacije najvece zato sto u toku dana temperatura moze dostici i preko 40 stepeni, a u toku noci moze da se voda ledi.
Ali, vratimo se temi.
Zbog prisustva vodenog omotaca nije bilo, dakle, velikih temperaturnih razlika.
Ako nema velikih globalnih razlika u temperaturi, nije moglo da bude vetrova. (Vetrovi nastaju zbog tih velikih razlika u temperaturi, i onda imamo te globalne cirkulacije vazduha.) Bez vetrova atmosfera je bila prilicno sterilna i prilicno cista, nije bilo toliko prasine u atmosferi. Vodeni omotac je stvarao mnogo veci vazdusni pritisak, tako da je cak i Noje neposredno posle potopa, iako se voda povukla, morao jos uvek da ostane u barci. Morali su jos dugo, dugo da se aklimatizuju na nove uslove, jer posle Potopa je bio drugaciji vazdusni pritisak. Znamo, kad se malo navuku oblaci da se odmah poveca atmosferski pritisak, i srcani bolesnici odmah imaju probleme.
Koliko je bilo vode niko ne zna. Danas se zna, da bi otprilike, ako bi se celokupna vodena para koja postoji u atmosferi kondenzovala, kisa padala samo jedan sat na celoj zemljinoj povrsini, a za vreme potopa je kisa padala najmanje 40 dana. (Ali doduse, mozda je bilo i ponovnih isparavanja i kondenzacije.) Niko ne zna koliko je ustvari bilo vode, ali je vazdusni pritisak sigurno bio veci.
Ako je
bio veci atmosferski pritisak, verovatno su isparavanja bila manja, sigurno su bila manja, a cak i da su bila podjednaka isparavanja ne bi mogla da se kondenzuje vodena para, jer u cistom vazduhu, koji moze da bude saturisan vodom, ne dolazi do kondenzacije. Moraju da postoje takozvane "klice kondenzacije", dakle da postoji prasina, da bi doslo do kondenzacije. Pre Potopa zaista nije bilo sanse da pada kisa. (Potop nije nastao tako sto je samo kisa padala, nego su proradili i gejzeri (6. i 7.glava 1.Knjige Mojsijeve). Znaci, proradili su i gejzeri, ali je i pao, obrusio se taj vodeni omotac.)
Pored toga, godisnja doba, studen, vrucina, leto, zetve itd. se pominju tek nakon Potopa, sto isto tako asocira da je klima na planeti Zemlji bila zaista ujednacena. To je zapisano u
1.Mojsijevoj 8,22. Kada je sve zavrseno Bog kaze: "Od sada dokle bude zemlje, nece nestajati setve ni zetve, studeni ni vrucine", prvi put se spominje "studen" i "vrucina", "leta ni zime, dana ni noci".
Znaci, posle Potopa,
kad je pao vodeni omotac, mi prvi put srecemo godisnja doba (leto, zima) i izrazene temperaturne razlike na Zemlji (studen, vrucina), sto vrlo snazno ukazuje na to, da je
novonastalo stanje zaista bilo nepoznato pre Potopa. Zaista informativni stihovi, koji ukazuju na to kako je bilo pre Potopa i kakva promena nastaje. Uspostavlja se, dakle, neki novi ciklus, i on ce biti uniforman sve do kraja ovakvog sveta.
Kao neosporne vanbiblijske argumente da je klima zaista bila ujednacena, mozemo navesti sledece cinjenice:
1. Rasprostranjenost fosila koji imaju savremene predstavnike samo u tropskim i suptropskim predelima. Danas imamo zarki pojas, suptropski, ... polarni. U ovim polarnim predelima, kada se kopa, nalaze se mamuti. Mamuti su ogromne zivotinje, one ne mogu da odrastu u tundri. U tundri je vrlo oskudna vegetacija. Tamo su nadjeni ogromni mamuti. Na juznom i severnom polu su pronadjene tropske skoljke, fosili zivotinja koji zive u tropskim i suptropskim predelima.
Pored toga, tu gde je sada zarki pojas, tu je nekada cvetala vegetacija. U Sahari, recimo, nadjeno je ogromno fosilizovano drvece. Danas gde je pustos, gde je pesak, nekada su egzistirale ogromne sume.
2. Da klima nije bila ujednacena, ne bi moglo lako da se objasni postojanje ogromnih zivotinja, kao sto su recimo dinosaurusi i druge poikilotermne velike zivotinje. Poikilotermne zivotinje su zivotinje koje ne mogu da odrzavaju stalnu telesnu temperaturu.
Onaj ko je ucio fiziologiju, on tacno zna koliku velicinu mogu da imaju poikilotermne zivotinje da bi mogle da zive u odredjenim uslovima. Samo zahvaljujuci tome sto je klima pre Potopa bila ujednacena, i sto nije bilo takvih dramaticnih razlika ni izmedju polova, ni dnevno - nocnih promena, mogle su srecno da zive poikilotermne zivotinje koje su imale ogroman broj kilograma (bile su teske tonama). Zato su poikilotermne zivotinje, danas, kada nije ujednacena klima, sitne.