Не зову они узалуд тај период: "Велико разочарење".
6. Zašto razočarenje?
Možda je dobro da se u ovom trenutku podsetimo činjenice da veliko razočarenje nakon 22. oktobra 1844. godine nije bilo prvo takvo iskustvo Isusovih sledbenika. Punih 19 vekova pre ovog datuma dogodilo se nešto veoma slično, što je sasvim jasno izraženo rečima: "A mi se nadasmo da je On onaj koji će osloboditi Izrailja...." (Luka 24,21). Izgovorio ih je Kleopa, jedan od Isusovih učenika, na putu za Emaus, u razgovoru s nepoznatim putnikom koji se pridružio njemu i njegovom drugu neposredno nakon izlaska iz Jerusalima. Bila je nedelja, treći dan nakon Isusovog raspeća na Golgoti; vest o praznom grobu još nije doprla do Kleope, i razoračenje je bilo duboko. A pošto je u mnogo detalja to razočarenje slično razočarenju iz 1844. godine, korisno je da ukratko sagledamo razloge zbog kojih je do njega došlo i da li je ono, ipak, moglo da se izbegne.
Kao što smo to učinili u slučaju dece Čarlsa Fiča, zamišljajući ih kako postavljaju pitanje majci da li će se otac ikada vratiti, tako i sada možemo da predstavimo prizor u kojem brižni roditelji nose svog teško bolesnog sina u Jerusalim. Još nekoliko kilometara hoda, još nekoliko sati iščekivanja i njihova velika briga će nestati. Praznik je Pashe, a na njemu će sigurno biti i veliki Lekar, Isus, koji nije propustio nijednu Pashu otkako javno radi u narodu. Otići će kod njega i staviti mu dete u ruke da ga izleči. Ali, kada su se raspitivali gde se Isus nalazi, stizao je odgovor: na Golgoti, razapet.
Zato što mnogima promakne, ili ostane sasvim nepoznat, jedan detalj veoma značajan u ovom kontekstu, navodimo ga da bismo još bolje uvideli da "krivica" zbog razočarenja nije imala svoj izvor u Bogu, već u ljudima i njihovim nedostacima. Naime, nekoliko godina pre 1844. mladom sledbeniku adventnog pokreta Hejzenu Fosu (Hazen Foss) Bog je dao viziju u kojoj je objavio da će se život na Zemlji nastaviti i posle 22. oktobra 1844. godine. Međutim, Hejzen Fos nije preneo ovu poruku dalje! Nakon toga, 1842. godine, Bog je istu viziju dao Vilijamu Foju (William Foy), crnom laiku-propovedniku Baptističke crkve u Bostonu, ali je on učinio isto što i Fos! Ili, bolje rečeno, nije učinio ništa da i drugi saznaju za ovu vest od Boga.
Kada je ipak postalo jasno da je nastupilo veliko razočarenje među čekaocima Isusovog dolaska, bilo je potrebno da se pronađe izlaz iz takvog stanja i iskrenim dušama pruži nova, čvrsta nada da njihov trud nije bio uzaludan niti vera neosnovana. Bog je preuzeo na sebe da to učini, na način koji nas veoma podseća na već poznatu situaciju na putu za Emaus vekovima ranije.
U rano jutro 23. oktobra 1844. godine jedan gotovo nepoznat, ali veran učesnik adventnog pokreta, po imenu
Hajram Edson (Hiram Edson), pošao je s jednim svojim drugom da obiđe vernike okupljene u jednom obližnjem naselju. Da bi izbegli susrete s drugim ljudima i njihova moguća podrugivanja zbog neostvarene nade, pošli su kroz njive. Visoke stabljike kukuruza bile su im dobra zaštita od neželjenih pogleda i susreta. Odjednom, bez da je njegov drug to odmah primetio, Edson je zastao.
Kao da je u njegov um prodrla neka neobična svetlost, on je shvatio značenje Dana očišćenja i mnogih novozavetnih tekstova koji su na njega upućivali, a koje su Miler i njegovi sledbenici ili potpuno prevideli ili
pogrešno razumeli. Hajram Edson postao je "Kleopa" kojem je Isus progovorio na njegovom putu prema jednom gradu!
Nova svetlost pažljivo je ispitana detaljnim proučavanjem i usrdnom molitvom. Zahvaljujući toj svetlosti, iz pokreta gotovo zaustavljenog zbog razočarenja nastao je nov pokret, koji je nešto kasnije dobio i svoju organizaciju:
Crkva adventista sedmog dana!
http://www.
svetlostistine.org/Knjige/IdiIObjaviToSvetuMaksvel/6.htm
Као и Милер, Хајрам Едсон закључује (оправдава) велику заблуду. Све су то људска тумачења и нагађања, ту објаве Божије нема. Само превара и манипулација, лажно пророштво испуњено огромним бројем "визија".