Sve je to lepo, em fino kada političari morališu, vozeći se bicikletama, ili odbijajući povišicu. To je super, i hrišćanski. Nema haosa, i korupcije, ali zato ima no go zona, ima pride parade, ludila po univerzitetima, crkve prevorene u kafane i koncertne dvorane. Klanjanje po ulicama, liberalne zakone o legalnom ubistvu prvog stepena, ma divota jedna. Ali to nije važno, uopšte nije važno. Važno je da se ne "sveti vodica", ne ljube ikone, ne poje, ne pali tamjan, ne slavi se Bogorodica, nema pape, nema patrijarha, nema ovoga i onoga. Crkve su prazne, ali su zato hramovi boga kome se zaista klanjaju i slave ga puni. Šljašte od stakla, mermera i čelika. Isuviše veliki da propadnu. Sveštenici boga koji vlada tim "srećnim" državama su svi u skupocena odela obučeni, visoko obrazovani, spremni da čoveku uz osmeh uzmu dušu i žrtvuju je na oltar svog boga, gospodara ljudskih sudbina. Onoga čija pentrarhija uključuje Novi Rim - Novi Jerusalem, poznatiji kao Nwe Amsterdam, danas New York, Antiohiju i Konstantinopolj je zamenio London, a Aleksandriju Frankfurt. Tu su još i Hong Kong, i Tokijo. Oko primata se manje više tuku Rim (Nju Jork) i London.
