Nikada nisam dozvoljavao sebi da me bes obuzme i oslabi mi logiku. Pa tako ni sada. Svojom surevnjivošću dozvolili smo da nam Farizeji preotmu ime, da sebe nazivaju Hrišćanima, iskrivljuju nauku, iskrivljuju sve, sebi u korist, koristeći se argumentom KNJIGE koju smo mi kanonizovali! Uz to po volji ubacuju jeretičke ideje, kmeče nad sudbinom Katara, Bogumila, Patarena, Arijanaca, Pavlikijanaca, Husita, Lolarda i svake druge grupe koja se u veri suprotstavljala Crkvi.
Bezbroj puta je rčeno da je čovek grešan, ali da to ne znači da treba zbog grešnih ljudi odbaciti Crkvu, formulisati je kako je nekome drago. Uostalom, ko je dao za pravo bilo kome da sudi i presuđuje? Ko je Sola Scriptura postavio na moralne visine? Bog? Na njihovu žalost, nije. Postavili su se sami, ponavljajući Evin i Adamov greh, koji je uostalom urođen, istočni je. Odatle i Reformacija, koju je Bog dopustio da bi ljudma pokazao gde ih vodi zloupotreba Slobodne volje, u koju veliki broj Sola Scriptura i ne veruje, gradeći sliku Boga koji se igra sa ljudima i koji kao znak poslušnosti i vere u njega traži slepo povinovanje pravilima. Koji je nedostupan, nedodirljiv i koji sa ljudima ne stupa u odnos. Klasično obogotvorenje Čoveka, tj vladara kome su eto njegovi podanici dodelili status Apsoluta. Da li je to Bog koji šalje samog sebe na žrtvu? Da li je to Bog koji Svoju Reč, svoj logos prinosi kao primer i kao pomirenje? Nije. Jer takav, apsolutistički, po liku čovečjem nastali bog, ne žrtvuje sebe, ne ljubi, i ne prašta. To nije bog koji ljudima govori, nego bog koji ljudima naređuje. To nije bog koji čoveka stvara na Svoju Sliku, kao saradnika, kao svoje dete, nego bog koji pravi robove. Bog Hrišćana nije takav Bog. Nije despot koji ljude pokreće kao pione šahovske table. Zar bi mu, da je takav stalo do spasenja ljudi? Ne bi. Zato je i sišao sa Nebesa. Da lično, ne preko proroka, ne preko pisama GOVORI LJUDIMA, DA ISPUNI SVOJE OBEĆANJE, POKAZAVŠI LJUDIMA ŠTA JE LJUBAV; ŠTA JE MILOST, KAKO DA SE POMIRE SA NJIM; MIREĆI SE JEDNI SA DRUGIMA. On je govorio ljudima i pre nego što je odabrao sinove Izraela da drugima budu primer, a oni to zloupotrebili i sebe uzdizali, henoteizujući Boga, čineći ga plemenskim idolom koga, kao i svakog idola ljudskim rukama stvorenog treba umilostiviti ritualnim žrtvama, dok istovremeno nije važno što smo u dubini srca zlobni, zli i mislimo da mi najbolje znamo. Da li ih je Bog upozoravao? Da li im je, a to su poruke proroka, govorio da će drugi narodi postati Izrael, što ne znači onaj koji se borio sa bogom, nego Oni koji Boga videše. Ali uzalud, jer i kada im je On lično sišao Otelotvorivši se po Duhu, kada im je govorio, oni ga ne prepoznaše, odbiše da ga prepoznaju sem ono malo učenika koje sam Bog odabra da budu seme novoga Izraela. Oni dobiše nasleđe na dan Pedesetnice, nasleđe koje se ne oduzima. Jer nikada ne najavi da će im zbog grehova, kojih će uvek biti do Sudnjeg Dana ODUZETI NASLEĐE. Dato im je da opraštaju grehe, da čine čudesa, izgione demone, leče bolesne, propovedaju RADOSNU VEST. Nije ima dato da mlataraju Torom. Rekao im je i da će ih kao što su i njega, mrzeti. Da će smetati ljudima i gospodaru, tačnije bogu ovog sveta bitti konstantna meta. A njemu, palom serafu i njegovim anđelima - demonima je dato da rešetaju ljude, da testiraju Crkvu i njenu veru. Koristeći sva sredstva. SVA. Iskrivljavanje nauke, samoljublje, Farizejstvo, Sadukejstvo, arogancija, neskoromnost, sve su to uz mnoge druge oružja kojima je demonima dozvoljeno da napadaju Mistično Telo, da napadaju Novi Zavet, sazdan ne na krvi žrtava Mojsijevih, nego na KRVI SAMOG OTELOTVORENOG BOGA. NA NJEGOVOM TELU I KRVI. TO JE SAVEZ KOJI SE NE MOŽE RASKINUTI makar se mi upirali do besvesti da dokažemo suprotno izvlačeći sebi argumente iz knjiga pisama koje NASLEDNICI APOSTOLA sakupiše i kanonizovaše.
Na čemu pada Sola Scriptura? Na Apostolskom Nasleđu i na SAKRAMENTIMA. Oni koji svoju "veru" baziraju samo na tekstu, zaboravljajući na Tradiciju- Predanje, jer mnoga čuda UČINI BOG, koja nisu zapisana, o tome da je pre nego što je zapisan, njima tako drag Stari Zavet bio takođe TRADICIJA- PREDANJE da i ne govorim. Oni koji SAM ČIN ZAVETA KOJI BOG SA LJUDIMA SKLAPA, samu EUHARISTIJU-EVHARISTIJU svode na simboličan čin, oduzimajući mu SAKRAMENTALNOST, koji u HLEBU I VINU ne vide KRV I TELO Otelotvorenog BOGA, nego samo HLEB I VINO (gde poneki koriste i sok, čak ne i od grožđa), koji u KRSTU ne VIDE PEČAT BOGA ŽIVOGA, nego oružje mučenja, ili koji čak i ne veruju da je ISUS, OTELOTVORENI BOG; BOGO ČOVEK UMRO NA KRSTU; nego veruju da je obešen na stub, ne mogu se nazivati Hrišćanima.
Ali, Bog je dopustio da oni postoje, da šire svoje zablude, da bi smo se mi učvrstili u svojoj veri. Jer nije na NAMA DA ODLUČUJEMO KO ĆE SE SPASITI; NITI JE NA NAMA DA ISTRAŽUJEMO I RAČUNAMO KADA ĆE SE DAN SUDA DOGODITI. NISMO POZVANI DA POSTAVLJAMO USLOVE. Badava svakome pozivanje na ovo i na ono, kada je sve što je potrebno za početak spasenja POKAJANJE. Ne obrezanje, ne košer, ne SABAT. Pokajanje i ljubav, poverenje u SUD BOŽIJI. Praćenje Neo Farizejsta kombinovanog sa Neo Sadukejstvom (jer Sadukeji verovaše u nepostojanje besmrtnosti ljudske duše, bukvalisti su držali da NFSH označava samo telo, dok su Farizeji verovali u besmrtnost duše i zbog toga su se ove dve grupe i raspravljale i bile u zavadi) neće nas SPASITI. Odbacivanje braće Monofizita, i ostalih samo zato što su neki koncili--sabori osudili takav pogleda na prirodu Otelotvorenog Boga, je greh. Kao što je GREH evangleizirati one koji su već primili Hrista.