Mire, to su "adventistički" univerziteti. Sve što ti treba od znanja, je bibliolatrija po ključu i dobijaš diplomu doktora svih nauka.
Darth, reci nam da li je i ovaj dobio doktorsku diplomu na Adventistickom univerzitetu ili na tvom?
ALBERTO RIVERA
Moja životna priča započela je u Španiji, 1942. godine. Majka me je vodila na
upis u katoličku školu.- “Oče Avrame, ovo je najsrećniji dan u mom životu.
Danas moj sin počinje da uči za sveštenika.”- “Da gospođo Rivera, dobro ste ga pripremili zato veliko zvanje. Pogledaj Alberto, vidiš li zgradu ispred nas,
to je škola u koju te vodimo.” - “Da, oče Avrame, vidim je,” - rekao sam.- “Krstio sam Alberta i sada sam srećan što ga mogu provesti kroz ova vrata. Dođi, sine.” Ali, kada sam došao pred vrata škole, neka unutrašnja sila me je odbijala da uđem unutra:-
“Ne, majko, ne! Ne želim da ostanem ovde, hoćuda se vratim kući sa tobom”, vikao sam.- “Albberto je poceo svoje skolovanje kada je imao 7 godina.
Dve godine kasnije...- “Oče, tri žene su došle da traže brata Alberta. Njegova majka umire.” - “Ko su one?” - pitao je sveštenik Avram.- “Njegova baka i dve ujne.” - “Uvedi ih i pošalji nekoga po brata Alberta.”Žene su ušle u kancelariju sveštenika Avrama:- “Da li vas je doktor poslao?” - pitao ih je sveštenik.- “Da oče, nemamo puno vremena, ona je jako bolesna. Doktor kaže da moramo da požurimo ako Alberto želi da je vidi živu”, odgovorile su. - “On će stići za trenutak.” Ja sam ubrzo stigao.- “Brate Alberto, tvoje rođake su došle da te vode kući. Tvoja majka umire.” - “Šta oče, o ne! Ne oče, neću da idem kući. Ovoje moja kuća, ovo je moja porodica! Crkva je moj majka!” Nakon intenzivnog podučavanja od strane jezuitskih sveštenika, ja sam se potpuno promenio. - “Sine moj, da te pitam nešto... Podigni glavu i pogledaj me. Zar ti nisi došao ovde da bi postao sveštenik?” - “Da, oče!” - odgovorio sam.- “Zar se ne sećaš da si prihvatio jedan od najsvetijih zaveta zavet poslušnosti? Izgleda da nisi spreman... Ja ti naređujem da ideš kući, a ti odbijaš.” - “Sa vašon dozvolom oče, spreman sam da idem”,odgovorio sam. - “Dozvoljavam ti.” “Oče, da li ću se vratiti?” - “Da, brate Alberto, vratićeš se...” - “Za ime Boga Alberto, požuri! Tvoja majka želi da te vidi pre nego što umre,” požurivale su me rođake.
Kada smo stigli u katolički samostan, gde je ležalamoja majka, situacija je bila napeta do usijanja.- “Zašto ste premestili gospođu Rivera u ovu sobu?” , pitala je glavna časna sestra.- “Govorila je čudne stvari o nekim duhovima koji dolaze u njenu spavaću sobu i plaše je. Tražila je da je premestimo” - odgovorile su ostale časne sestre.- “Kakvi duhovi?” - usledilo je novo pitanje.- “Ne znam! Uradila sam šta mi je rečeno. Otac Avram se složio.” - “Ah! Otac Avram. Onda je u redu.” Časne setre su pokušavale da umire mog oca:- “Gospodine Rivera, vaša žena je bila svetica.Pomagala je svima. Niko nije bio bolji od nje. Bila je potpuno odana devici Mariji i njenoj crkvi. Nikad nije propustila nijednu misu.”
- “Da, Tereza je svetica.” - govorile su druge časnesestre. U tom trenutku, ja sam ulazio na vrata. Časne sestre su me prepoznale.- “Alberto dolazi! Idi reci Terezi da joj je došao sin.” - “Oh, hvala Bogu. Idem, idem!” Majka me je snažno zagrlila i tražila je da joj pomognem.- “Alberto, sine moj, svešteniče. Bojim se. Neželim da umrem. Pomozi mi, pomozi. Hoću da mi pomogneš. Moli se za mene presvetoj devici Mariji! Alberto! Molila sam se čak i Isusu, ali ne dobijam nikakve odgovore. Pomozi!” Bio sam bespomoćan i obratio sam se svešteniku:- “Oče Avrame, ne znam šta da radim. Zar nemožete nešto da učinite?” - “Sine Alberto, učinio sam sve što sam mogao” -odgovorio je. Moja majka je vikala:- “Oh Bože, ponovo vidim užasne duhove koji dolaze po mene! Tako se bojim. U sobi su!”Sveštenik Avram je nastavio:- “Tvoja majka je primila sve svete obrede i specijalni oprost grehova od svetog oca pape. Održana je i specijalna misa.”
Moja majka tada nije uzimala nikakve lekove. Vikala je i dalje:- “Oh ne! Zar ih ne vidite? Hoće da me stave u vatru! Došli su po mene Alberto! Neću da umrem i odem tamo! Pogledaj te ljude u vatri!! Ta grozna čudovišta dolaze po mene! Ne, Alberto! Učini da odu od mene. Pomozi! Bojim se da umrem! Vatra, čudovišta...” - “Mama, mama, vrati se!” Sveštenik Avram je konstatovao:- “Umrla je, sine moj.” Moja majka, Tereza Rivera je umrla sa 33 godine.Narednog dana sveštenik Avram je pokušao da me ohrabri:-
“Alberto, moraš verovati crkvi. Ja sam sveštenik koji te je krstio. Zar meni ne veruješ? Možda ćeš posle sahrane želeti da pričaš sa mnom.” U sebi sam pomislio:- “
Nisam ti ja sin! Sve je laž! Sakramenti nisu pomogli mojoj majci. Crkva joj nije pomogla kada joj je trebala pomoć i uteha. Otac Avram je lažov! On bi trebalo da bude kao Isus, a Isus je pomogao.
”Kanonsko pravo i dogma rimokatoličke crkve daju svešteniku dve moći: da oprašta grehe i da izvodi misu. Ovo ga postavlja u poziciju Isusa, prema rimockatoličkom učenju.
Bio sam duboko razočaran. Osećao sam se mrtav iznutra. Nisam više verovao ni u šta.Posle sahrane bio sam duhovno slomljen. Klečao sam pored majčinog groba i razmišljao:- “Ako je otac Avram lagao, onda možda on nije uradio šta je trebalo da uradi...
Draga mama, ako postenem sveštenik, ja ću naći odgovore i istinu. To ću učiniti! Bože, pomozi mi da postenem sveštenik da bih mogao da pomognem svakome kome je potrebno. Mama, vratiću se u školu zbog tebe, vratiću se da te vidim, mama, kad postanem sveštenik i bićeš ponosna i srećna... Zbogom mama, volim te mnogo.”
Nakon višegodišnjeg školovanja, urađenog doktorata i rada u okviru rimokatoličke crkve, saznao samono što nisam ni sanjao da ću saznati. Zbog toga sam morao da napustim crkvu i da napustim Španiju, u kojoj sam radio.U Španiji sam radio kao jezuitski sveštenik i biskup u rimokatoličkoj instituciji. Jezuiti su na samom vrhu religioznih redova u katoličkoj crkvi. Osnovani su od strane čoveka po imenu Ignacije Lojola 1541. godine,sa ciljem da se zaustavi širenje svih religijskih pokreta suprotnih rimokatolicizmu. Oni su bili inteligencija.
U prošlosti, jezuiti su savetovali kraljeve i obarali vlade. I još uvek to rade. Oni su instruktori na rimokatoličkim univerzitetima. Jezuiti su mnogo moćniji nego što bi ikada mogli i da sanjamo.
Jezuita ima oko 100.000. Ovaj broj uključuje i jezuite koji su van rimokatoličkog sveštenstva. Ljudi bi pomislili da su oni potpuno odani papi i da papa vodi Vatikan. Ali ne, postoji jedan drugi čovek koji ustvari vodi celu predstavu. Taj čovek je jezuitski general. Poznat je pod nazivom „crni papa.” On nije crnac, nego se samo oblači u crno. On je najmoćniji čovek u Vatikanu. Ništa nije kao što izgleda. Rimokatolička institucija je puna iznenađenja. Što sam napredovao ka višim položajima, saznavao sam stvari koje su me sve više uznemiravale. Pretpostavljam da zato oko 86% sveštenika (uključujući i jezuite) prolazi kroz psihološkei psihijatrijske tretmane i ispitivanja
Ali, da krenem od početka
.Prva stvar koja je uzdrmala moju veru bila je smrt moje majke. Ona je bila potpuno odana crkvi i nikad nije dovodila u pitanje njena učenja, jer je verovala sveštenicima.
A ipak je umrla bez Boga, sa izrazom užasa na licu. Sveštenik mi je rekao da je učinio sve što je mogao. Slepo verovanje crkvi koštalo je moJu majku života. Osećao sam da je sveštenik za to kriv. Zakleo sam se da ću postati sveštenik i otkriti istinu. Da, smrt moje majke je bio prvi veliki događaj koji j uzdrmao moju veru.
Sledeći događaj koji me je uznemirio desio se
u školi jedne noći. Dok sam spavao neko se ušunjao u moj krevet i počeo da me ljubi. Burno sam reagovao:- “Šta? Izlazi iz mog kreveta!”Mladi nasilnik je počeo da viče:- “Jao! Oče rektore! Oče! Dođite! Moj nos, slomio si mi nos!” Rektor je brzo naišao:- “Šta se ovde događa?” - “Alberto me je udario u nos, oče”, vikao je moj školski drug. Pokušao sam da se odbranim:- “Oče, on je ušao u moj krevet i počeo da me ljubi, i...” Rektor mi nije dozvolio da završim:- “Napolje, svi izlazite napolje iz sobe... Ti ostani ovde, Alberto. Sram te bilo Albeto! Spusti se na kolena i priznaj svoj greh!” Bio sam šokiran:- “Ali oče, on je došao u moj krevet. Ne razumem!”
- “Na kolena! Priznaj greh!” - vikao je rektor.- “Koji je moj greh?” - “Tvoj greh je, Alberto... on ti je ponudio svoju ljubav, a to je bila Božja ljubav, a ti si to odbio!” Na moje zaprepašćenje, homoseksualac nije uopšte osuđen. Kako je vreme prolazilo, otkrio sam da je homoseksualnost prisutna u celoj crkvi, od sveštenika pa sve do kardinala. Činjenica da Rimska crkva ne dozvoljava brak sveštenicama i sestrama je izazvala velike probleme. Dok sam bio u crkvi mogao sam da vidim da su neke sestre ispovedale lezbejstvo, a druge su imale ljubavne afere sa sveštenicima. ..
DARTH, MENE JE ZABOLEO STOMAK DA OVO DALJE CITAM, ZATO MORAO DA PRESTANEM.
KAZI SADA PRED SVIMA, JE LII TO ADVENTISTICKI UNIVERZITET ILI JEZUITSKI, KATOLICKI ???????
Zato pokri se po glavi i cuti!
